Dan: 14. oktobar 2010.

Asocijacija naselja u okolini Kišteleka

Naziv projekta: Izgradnja i pokretanje Mađarsko-Srpskog prekograničnog sistema za upravljanje poplavnom i podzemnom vodom

Asocijacija naselja u okolini Kišteleka zajednički sa svojim partnerima (ICR-Srbija, ATIKÖVIZIG-Mađarska) trenutno radi na ostvarenju projekta „Izgradnja i pokretanje Mađarsko-Srpskog prekograničnog sistema za upravljanje poplavnom i podzemnom vodom”.

Projekat je omogućen kofinansiranjem iz IPA programa međunarodne saradnje Mađarska – Srbija Evropske Unije, u okviru prioritetne ose 1 “INFRASTRUKTURA I ŽIVOTNA SREDINA”, mere 1.2. 1.2 „Zajednička odgovornost za životnu sredinu” aktivnosti 1.2.1. „Manje aktivnosti u oblasti vodoprivrede (odbrana od poplava i podzemnih voda)”.

Glavni cilj projekta je unaprediti postojeća tehnička sredstva koja služe za prevenciju štete izazvane podzemnim vodama i poplavama na socio-ekonomski nedovoljno razvijenim teritorijama, odnosno u oblastima koje su u opasnosti od podzemnih voda i poplava, kao i  razvoj slobodnih kapaciteta nadležnih službi i prekogranične komunikacije u cilju sprečavanja i uklanjanja štete izazvane podzemnim vodama i poplavama.

Ciljne grupe projekta su zajedničke ugrožene porečne teritorije Mađarske i Srbije, taćnije sledeće regije, mikro-regije i naselja: u Mađarskoj Regija južne nizije, u okviru nje mikro-regija Kištelek, u Srbiji pokrajina Vojvodina, u okviru nje grad Kanjiža.

Ciljevi projekta doprinose ostvarenju navedenih specifičnih ciljeva IPA programa međunarodne saradnje Mađarska – Srbija „Ekološka održivost i sigurnost u pograničnoj zoni”, a dugoročni opšti cilj programa je stvaranje regije koja koja sarađuje u održivom i bezbednom okruženju.

Ukupan budžet projekta je 844.868 evra, a deo koji ko-finansira Evropska Unija iznosi 718.138 evra.

Ovaj dokument je napravljen uz finansijsku pomoć Evropske Unije. Za sadržaj ovog dokumenta je isključivo odgovorna Asocijacija naselja u okolini Kišteleka i on ne predstavlja zvaničan stav Evropske Unije.

Projekat sufinansira Evropska unija u sklopu IPA prekograničnog programa Mađarska – Srbija.

Rekonstrukcija pruge Beograd-Bar do 2014. godine

Ministar infrastrukture Srbije Milutin Mrkonjić založio se danas da se pruga Beograd-Bar rekonstruiše do 2014. godine da bi se postiglo da vozovi tu relaciju od 450 kilometara prelaze za sedam sati.

Mrkonjić je predstvaljajući Studiju izvodljivosti za rekonstrukciju pruge kazao da bi u tom slučaju prosečna brzina vozova bila 85 kilometara na sat, da bi se godišnje prevozilo 5,2 miliona tona robe, umesto sadašnjih oko milion tona, i da bi se dnevno tom prugom prevozilo 8.000 ljudi.

Studija izvodljivosti koju je uradio italijanski „Italfer“ predviđa da do 2020. godine prosečna brzina vozova bude 160 kilometara, ali je Mrkonjić danas rekao da je sasvim dovoljno 85 kilometara, ali da se ubrza rekonstrucija i da se završi do 2014. godine.

Pomoćnica ministra saobraćaja Crne Gore Vida Stevanović je kazala da je za Crnu Goru ta varijanta prihvatljiva i dodala da Crna Gora najviše može obezbediti 138 mil EUR za obnovu pruge, koliko i predviđa studija.

Na osnovu Studije, za rekonstrukciju pruge potrebno je 336 mil EUR, od čega Srbija treba da obezbedi 198 mil EUR.

Predstavnici „Italfera“ su danas kazali da je moguće skratiti rokove ako se obezbedi novac, iako je pruga teška jer sadrži 25% tunela i oko 250 kilometara su vijadukti.

Mrkonjić je kazao da se novac može obezbediti od italijanskih i srpskih firmi koje imaju interes za saradnju, i od međunarodnih institucija, dok je pomoćnica crnogorskog ministra Vida Stevanović kazala da treba razmisliti i o obezbeđivanju bespovratnih sredstava iz pretpristupnih fondova EU.

Kako je najavljeno, Studija će italijanskim partnerima biti predstavljena novembra u Rimu.

Studijom je predviđeno da se prvo saniraju najkritični delovi na pruzi, a rekonstrukcijom nije predviđena promena trase pruge. Izradu studije finansirala je Vlada Italije sa milion evra.

Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Srbije (SIEPA) raspisala je konkurs za „SIEPA Nagradu za izvoznika godine“, a rok za dostavu prijava je 1. decembar.

Biće dodeljene nagrade u pet kategorija – za najboljeg izvoznika 2010, za najbolji novi izvozni proizvod, za osvajanje novog tršišta, za najboljeg izvoznika u kategoriji malih i srednjih preduzeća i, prvi put, za najboljeg izvoznika u kategoriji društveno odgovornog poslovanja.

O dobitnicima ovogodišnjih nagrada odlučiće stručna komisija a nagrade će biti dodeljene 7. decembra, saopštila je danas SIEPA.

Eurobanka EFG će dobitniku nagrade za najboljeg izvoznika u kategoriji malih i srednjih preduzeća dodeliti 15.000 EUR za unapređenje izvoznih aktivnosti.

Kompanija „DHL International Beograd“ nagradiće najboljeg u kategoriji osvajanje novog tržišta svojim uslugama u vrednosti od 10.000 EUR, dok će dobitniku nagrade za najbolji novi izvozni proizvod firma „Orange studio“ osmisliti marketinšku kampanju u vrednosti od takođe 10.000 EUR.

U kategoriji društveno odgovornog poslovanja SIEPA će najboljeg nagraditi poboljšanjem njegovog nastupa na stranim tržištima.

SIEPA dodeljuje nagradu najboljem izvozniku od 2004. Cilj te nagrade jeste da stimuliše nove izvozne poduhvate najboljih izvoznih preduzeća u Srbiji.

Prijava za učešće u izboru za „SIEPA Nagradu izvozniku godine“ dostupna je i na Internet adresi Agencije

Svečano otvaranje platoa dr Zoran Đinđić do kraja 2010.

Plato dr Zoran Đinđić u centru Subotice, sa svetlosnim instalacijama i vodenim efektima, jedinstven je u Srbiji ali i regionu. Ovaj dinamičan futurističan prostor, smešten u tradicionalnom ambijentu, dostupan je Subotičanima i njihovim gostima od sredine septembra a zvanično će biti pušten u rad do kraja ove godine.

– Plato je pušten u probni rad kako bismo videli da li sve funkcioniše jer je sastavljen od sklopa elektronike i hidraulike. Planiramo da ga još softverski obogatimo, kako bi imao više svetlosnih efekata. A takođe planiramo da postavimo jedan displej na kome će se pojavljivati prezentacija grada – kaže za „eKapiju“ Josip Kovač Striko, direktor Direkcije za izgradnju Subotice.

On napominje da su deca naročito oduševljena svetlosnim efektima i vodenom maglom, a da će plato u punoj funkciji moći da se vidi na leto kada bude radila fontana.

Za nesvakidašnji izgled platoa bili su zaduženi profesorka Dragana Bazik, arhitektkinja Jelena Stojanović, dipl. inž. Miljan Đurić, el. inž. Zoran Cvetanović.

– Plato u Subotici je odraz potrebe da se vizija Zorana Đinđića pretoči u nešto što nije klasična skulptura, fontana. Ovo je neka vrsta instalacije sa vodenim efektima – vodene magle, vodene zavesice. Napravljen je interaktivni trotoar – kada se ljudi kreće dobijaju svetlosni odziv – kaže za „eKapiju“ Miljan Đurić, vlasnik beogradske firme „Aqua Arts-Akvamarin“.

Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine je za ovaj projekat obezbedio 42 miliona dinara. „Vojput“, „Somborputevi“ i „Aqua Arts-Akvamarin“ su se pobrinuli za izgradnju subotičkog platoa.

Skupština Srbije usvojila je sinoć izmene Zakona o budžetskom sistemu kojim se utvrđuju granice budžetskog deficita i javnog duga do 2015. godine.

Tim zakonom je utvrđeno da ciljani godišnji fiskalni deficit u srednjem roku u proseku iznosi 1% bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno da u godinama recesije može biti veći, a u periodima ekonomskog rasta manji od 1% BDP-a ili ostvarivan suficit.

Dug države, ne uključujući obaveze po osnovu restitucije, ograničen je na 45% BDP-a.

Novim fiskalnim pravilima menja se strukture javne potrošnje tako što se učešće penzija u BDP-u smanjuje na 10% do 2015. godine, a učešće plata na 8%.

Fiskalna pravila će ubuduće važiti i za lokalnu vlast, tako da budžeti lokalnih samouprava neće moći da budu veći od 10% prihoda u toj godini, osim ako su rezultat realizacije javnih investicija.

Sprovođenje novih pravila u javnim finansijama kontrolisaće Fiskalni savet, kao nezavisno telo, a imaće tri člana koje bira Narodna skupština na predlog predsednika Srbije, ministra finansija i guvernera Narodne banke Srbije.