Završetkom rekonstrukcije postojećih i ugradnjom novih postrojenja u „Rafineriji nafte Pančevo“, ovaj grad će, kako najavljuju nadležni, od 2013. biti znatno čistiji sa višestruko manjim stepenom aerozagađenja. Rafinerija će tokom sledeće godine početi sa proizvodnjom ekološkog goriva evro 5 koje će sadržati znatno manju količinu sumpora. Rekonstrukcija je započeta prošle godine a trebalo bi da bude završena do kraja 2012. Investitor je „Gazpromneft“, a za procenu studija uticaja na životnu sredinu, konsultantske usluge i stručni nadzor zadužena je kompanija „Projmetal“.

– Modernizacija „Rafinerije nafte Pančevo“ jedan je od najvećih projekata ne samo naše kompanije, već i u Srbiji generalno. Činjenica da će se nakon završetka ovog projekta sadržaj sumpora u proizvodima naftnih derivata sa postojećih 650 miligrama po kilogramu goriva smanjiti na 10 miligrama po kilogramu dokazuje koliko je veliki taj projekat – kaže za „Danas“ Srđan Čimburović, šef biroa za mašinstvo u „Projmetalu“.

On dodaje da će se osim smanjenja emisije štetnih gasova u atmosferu, modernizacijom Rafinerije u Pančevu osavremeniti proces proizvodnje i proizvoditi veće količine naftnih derivata. Proizvodnjom ekološkog goriva od naredne godine smanjiće se aerozagađenje i u drugim gradovima Srbije, jer će se evro 5 naći u prodaji na pumpama širom Srbije.

Vlasnici nekretnina u Srbiji znaće koliki će porez na imovinu platiti u 2011. godini tek kad lokalne samouprave odrede poresku stopu, za šta imaju rok do kraja marta.

Dok ne dobiju nova rešenja građani su dužni da plaćaju porez na imovinu na osnovu prošlogodišnje poreske obaveze. Prva rata se plaća do 15. februara u iznosu četvrtine poreza za 2010. godinu.

Izmenama Zakona o porezu na imovinu, koje su u primeni od 1. januara, predviđena je maksimalna stopa poreza na nepokretnosti od 0,4 odsto, a na zemljište 0,3 odsto, a skupštine lokalnih samouprava imaju mogućnost da propišu niže stope.

Vlasnici imovine veće vrednosti plaćaće porez po progresivnoj stopi jer će se stopa od maksimalnih 0,4 odsto obračunavati samo na nepokretnost procenjenu do 10 miliona dinara.

Direktor Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza Srbije Božidar Laganin izjavio je da je trenutno oko 100 stranih kompanija zainteresovano za ulaganje u Srbiji.

On je u intervjuu agenciji Beta kazao da je oko 30 odsto investitora razmatara ulaganje u automobilsku industriju, a među veoma aktivnim saogovornicima za investicije su tri južnokorejske kompanije, koje su u decembru posetile Srbiju.

– SIEPA će u 2011. godini da stavi akcenat na privlačenje ulagača u sektorima automobilske i elektronske industrije i informaciono komunikacionih tehnologija – kazao je Laganin.

Najveće interesovanje za investicije u Srbiji pokazuju kompanije iz Italije i Nemačke, istakao je on i dodao da je najzanimljiviji region za ulaganje jug Srbije.

– „Fiat“ je magnet za investitore automobilske industrije. Strane kompanije koje su počele da rade u Srbiji privleče druge da vide šta je ono što Srbije nudi – kazao je Laganin.

On je istakao da do sada nije izgubljen ni jedan od potencijalnih projekata za investicije, ali da je primećen efekat „odloženog dejstva“, odnosno da kompanije teže donose odluke i da je realizacija usporenija, ali da su „svi projekti živi“.

Pred kraj 2010. godine, istakao je, primećeno je da veliko interesovanje za sektor tekstilne industrije i turizma, gde se očekuje ulazak jedne od vodećih turističkih kompanija u banjskom turizmu u prvim mesecima ove godine.

On je ocenio da je kvalitetna radna snaga sa kojom strane kompanije imaju dobro iskustvo najveća prednost Srbije u privlačenjuje novih ulagača.

Dodatna prednost je veliki broj ugovora o slobodnoj trgovini, istakao je Laganin dodajući da SIEPA promovišemo Srbiju kao idealnu proizvodnu platformu za izvozno orjentisana preduzeća.

Laganin je kazao da je prema proceni SIEPA realno očekivati četiiri milijarde dolara direktnih stranih investicija u Srbiji u 2011. godini imajući u vidu prodaju dela akcija „Telekoma Srbije“ i planove „Fiata“.

– Grinfild projekti se realizuje u intervalu od devet meseci, a građevinska sezona kreće od marta, tako da Srbiju vidim kao veliko gradilište u 2011. godini – kazao je on.

Struja bi u 2011. godini trebalo da poskupi najviše do 10 odsto, ocenio je ministar trgovine i usluga Srbije Slobodan Milosavljević, dok je ministar energetike Petar Škundrić istakao da bi Srbija cenu električne energije u narednih nekoliko godina trebalo da podigne za 60 odsto.

I u Elektroprivredi Srbije takođe vlada mišljenje da bi do 2013. godine trebalo da struja bude skuplja za pomenutih 60 odsto. Kada je tekuća godina u pitanju, sva je prilika da će njena cena biti podignuta krajem grejne sezone, i to za 10 odsto najviše, što je nedavno istakao i premijer Mirko Cvetković, rekaviši da će poskupljenje uslediti u aprilu.

EPS je inače krajem prošle godine i zvanično od Agencije za energetiku zatražio poskupljenje električne energije za 15 odsto, čak je postojala mogućnost da se na poslednjoj sednici u 2010. godini razmatra ovo pitanje, ali se zbog dobro poznatog ekonomskog momenta odustalo. Ipak, u Vladi preovlađuje mišljenje da Elektroprivredi treba dozvoliti podizanje cene od 10 odsto, i to za celu 2011. godinu. To je potvrdio i ministar Milosavljević, rekavši da će tokom 2011. godine biti jedna korekcija cene električne energije, ali da to sigurno neće biti onoliko koliko EPS očekuje, a to je 15 do 18 odsto.

On je naglasio da će korekcija cene struje u Srbiji biti tek kada neplatiše i oni koji jednim delom prouzrokuju lošije rezultate u poslovanju EPS na neki način budu primorani da izmire bar jedan deo svojih obaveza.

S druge strane, ministar energetike Petar Škundrić ocenio je da bi cenu struje u Srbiji u narednih nekoliko godina trebalo postepeno uskladiti sa cenama u regionu. Škundrić je u intervjuu agenciji Beta kazao da je Srbija zemlja sa najnižom cenom električne energije u regionu i Evropi i da je najpribližnija cena struje u regionu za 60 odsto veća nego u Srbiji.

– Ne smatram da bi trebalo sada da podignemo cenu struje za 60 odsto, već da u narednih nekoliko godina, u vreme snažnog investicionog ciklusa, treba izvršiti punu harmonizaciju cena, jer bi time ubrzali ne samo podizanje novih energetskih kapaciteta već i privredni razvoj u Srbiji – kazao je ministar.

On je dodao da je to potrebno i zbog potencijalnih investitora, koji bi trebalo da budu strateški partneri u izgradnji novih energetskih pogona. Struja u Srbiji je poslednji put poskupela u martu 2010. godine, u proseku za 10 odsto, a pre toga je poskupela u avgustu 2008. godine, u proseku za 8,9 odsto.

I pre martovskog poskupljenja lomila su se koplja oko toga da li cenu električne energije treba podizati, dugo se većalo, a zatim je odobreno poskupljenje od 10 odsto. Ipak, EPS nije odustao od drugog poskupljenja u 2010. godini.

Ovo preduzeće je u toku prošle godine planiralo još jedno poskupljenje od 10 odsto u septembru, pa su iz kompanije podneli i zvaničan zahtev za poskupljenjem, ali je Vlada odlučila da ne odobri podizanje cene.

Opštine će ubuduće imati mogućnost da izdaju u zakup ili prodaju parcele samo ako su pravo korišćenja na gradskom građevinskom zemljištu u državnoj svojini konvertovale u vlasništvo. Prema predloženim izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, i država će prodavati i izdavati zemljište u zakup, a taj posao će odrađivati Republička direkcija za imovinu. I to je novina predviđena izmenama i dopunama, o kojima bi uskoro trebalo da se izjasne Vlada i parlament.

U ovom trenutku veliki je broj vlasnika bespravno sazidanih objekata, koji moraju da sačekaju izmene Zakona o planiranju i izgradnji ne bi li obezbedili i poslednji papir za legalizaciju svojih zdanja. Jer, bez rešenog pitanja zemljišta porodične kuće ne mogu biti legalizovane. Upravo, oni koji su divlje gradili na državnom zemljištu moraće da sačekaju da izmene stupe na snagu i da se potom obrate Republičkog direkciji za imovinu da im odobri zakup ili kupovinu parcele. Naravno, prvo treba da se utvrdi zemljište za redovnu upotrebu, odnosno koliko je ari placa potrebno za funkcionisanje objekta.

– Sve ono što su do sada radili gradovi i opštine ubuduće će moći i država – kaže za „Novosti“ Aleksandra Damnjanović-Petrović, pomoćnik ministra za prostorno planiranje.

– Lokalne samouprave su do sada bile samo korisnik gradskog građevinskog zemljišta tako da sada imaju pravo na konverziju i to bez naknade. Tek kao vlasnici će moći da izdaju ili prodaju parcele. Sa druge strane, tamo gde je Republika vlasnik, a nema korisnika, zemljište će izdavati i prodavati Republička direkcija za imovinu i to je naš predlog – dodaje ona.