Legalizacija bespravno podignutih objekata za domaćinstva koja po članu nemaju više od 25 m2 biće skoro besplatna, zapravo uz popust od 99%, nezvanično saznaje „Press“ u Ministarstvu za životnu sredinu i prostorno planiranje.

Dogovori sa predstavnicima opština i gradova su još uvek u toku i zasad je u igri nekoliko modela. Svi idu ka tome da se dodatno umanji naknada za legalizaciju.

Umanjenje će se odnositi na osobe koje spadaju u socijalnu kategoriju. To znači da će iz grupe povlašćenih biti izuzeti vlasnici objekata koji su sagrađeni u ekstra i prvoj zoni u Beogradu, kao što su Senjak ili Dedinje.

Uslov za popust jeste i da podnosilac zahteva za legalizaciju nema drugu nepokretnost. Kako saznajemo, neke opštine su predložile i da se uvede i kriterijum ličnih prihoda, odnosno primanja na mesečnom nivou.

Predsednik Stalne konferencije gradova i opština Saša Paunović kaže za „Press“ da je cilj ubrzati legalizaciju i učiniti je pristupačnom tako da građanima ne stvara finansijski problem.

– Želimo da građanima zakonom omogućimo da sa opštinama mogu da sklope ugovor kad hoće da legalizuju objekat. Tako će u njihovo ime opština moći da angažuje geometre, projektante, da im opštinski radnici pribave sve neophodne potvrde. Početni izdaci se kreću između 250 i 300 EUR po stambenom objektu, i moći će da se plaćaju odloženo na dve do tri godine. Ukoliko bespravni graditelji ne potpišu ugovore do juna ili ne završe to u svojoj režiji, sleduje im duplo veći račun za naknadu za korišćenje građevinskog zemljišta. Opštine će moći da zaračunaju naknadu za priključenje na vodovod i kanalizaciju – navodi Paunović.

Za stan u Beogradu u drugoj zoni, gde je legalizacija 10.000 dinara po kvadratu, što je izuzetno skupo, trebalo bi da se plati 500.000 dinara. Kada se oduzme 99%, legalizacija će koštati 5.000 dinara ukupno, pojašnjava sagovornik „Pressa“.

Kada je reč o kući od 300 m2, za prvih 100 m2 četvoročlana porodica će legalizaciju dobiti besplatno, dok će za drugih 100 m2 imati popust od 60%.

– Lokalnim samoupravama je ponuđena mogućnost da odobre plaćanje naknade za uređenje zemljišta na rate od 10 do 20 godina – zaključuje Paunović.

Javni dug će verovatno već u ovoj godini premašiti propisanih 45% bruto domaćeg proizvoda, upozorio je ekonomista Stojan Stamenković predstavljajući najnovije izdanje biltena „Makroekonomske analize i trendovi“ (MAT).
Stamenković je dodao da ne veruje da će inflacija u ovoj godini biti ispod granice od 6% i ukazao na veliki disparitet cena pojedinih proizvoda, što je, recimo, slučaj sa strujom, dodajući da se može dogoditi da zbog forsiranja potrošnje u predizbornoj godini rastu cene.
– Razlozi za rast inflacije su postojanje monopola i kartela u Srbiji, kao i rast cena zbog rasta vrednosti evra – istakao je Stamenković.
Prema njegovim rečima, inflacija je u drugoj polovini ove godine bila ubrzana preko očekivanja i za čitavu prošlu godinu iznosiće oko 10,5%. Kada je reč o budžetu za ovu godinu, on je naveo da će najveći rizik predstavljati sklonost ka potrošnji u predizbornom periodu.
– Ne smemo i ovu godinu da propustimo kada je reč o investicijama – rekao je Stamenković.
On je napomenuo da će zaduživanje države u ovoj godini i prodaja „Telekoma“ smanjiti pritisak na slabljenje dinara, ali samo na kratak rok. Međutim, dok se ne postigne trajna ravnoteža priliva i odliva u platnom bilansu, stalno će se obnavljati pritisak na kurs.

Tehnološko-industrijski park u Subotici čeka nove investitore
U ovoj godini u okviru projekta tehnoloških parkova trebalo bi da počnu s radom firme dva nemačka investitora – „Dunker motoren“ i „Norma grupe“, a očekuje se dolazak još dva velika investitora, saopštio je Branko Guslov, direktor JP „Industrijsko-tehnološki park“ u Subotici.
– Konkretni radovi na formiranju ove industrijske zone počeli su kupovinom bivše kasarne, kada je grad dobio ukupno 144 hektara sopstvene površine, što je uz slobodnu zonu u naselju Mali Bajmok važan uslov za privlačenje stranog kapitala. Ove godine se planira dovršenje infrastrukturnih radova na tom prostoru, i time je praktično obavljena priprema za nove investicione projekte – kaže Guslov.
– Kada je reč o „Dunker motoren“, direktor „Tehnološkog parka“ je napomenuo da će ova firma uskoro preneti svoja postrojenja za proizvodnju metalnih zastora u Suboticu, što će otvoriti mogućnost za zapošljavanje oko 50 radnika, dok bi sledeće godine posao našlo još toliko. Drugi investitor, „Norma grupa“, trenutno radi na izgradnji proizvodne hale, u kojoj će se proizvoditi komponente za automobilsku industriju. Već početkom juna očekuje se prvi izvozni kontingent – kaže Guslov.

Privredna komora Strbije (PKS) saopštila je danas da je postala član Konzorcijuma Evropske mreže preduzetništva (EEN) u Srbiji, koja povezuje kompanije u 40 zemalja.

Kako se navodi u saopštenju, EEN mreža kompanijama omogućava da ostvare poslovne kontakte i pronađu partnere u 40 zemalja i 83 konzorcijuma.

Usluge EEN mreže, kako se navodi u saopštenju, namenjene su svim firmama, posebno malim i srednjim preduzećima i klasterima, a dostupne su i istraživačkim centrima i univerzitetima širom Evrope.

EEN mreža je projekat Evropske unije (EU) koji preduzećima pruža usluge poslovnog povezivanja i saradnje, informisanja o dostupnim programima EU, edukacije o sektorskim politikama i zakonodavstvu Evropske unije, saopšteno je u PKS.

Konzorcijum u Srbiji koji realizuje projekat EEN mreže čine Nacionalna agencija za regionalni razvoj (NARR), SIEPA, univerziteti u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, Institut Mihailo Pupin i PKS.

Kako je saopšteno, PKS je član EEN mreže od prvog januara 2011. godine.

U okviru komorskog sistema, Biro za saradnju sa EU PKS koordinira projekat, u saradnji sa ostalim stručnim službama PKS i regionalnim i privrednim komorama, navodi se u saopštenju PKS.

Overa zdravstvenih knjižica za 2011. i bez dokaza o uplati doprinosa

Zdravstvene knjižice za 2011. godinu moći će da se overe i bez dokaza o uplati doprinosa za zdravstvo, a produženi su i rokovi važenja zdravstvenih isprava.

To je omogućeno izmenama Pravilnika, koje je Upravni odbor Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje usvojio 31. 12. 2010. godine.

Za najveći broj osiguranika rok važenja zdravstvene knjižice je produžen sa šest na 12 meseci.

– Pravilnikom je propisano da se zdravstvene knjižice koje su bile overene do 31. 12. 2010. godine, sada overavaju po produženim rokovima i bez dostavljanja novih dokaza o uplati doprinosa – kaže Sanja Mirosavljević, portparol RZZO.

– Zdravstvene knjižice se po izmenjenom pravilniku overavaju na šest, 12 i 24 meseca.

Zaposlenima u državnim organima i vojsci recimo, kao i članovima njihovih porodica, knjižice će se overavati na dve godine. U toj grupi su i zaposleni kod stranog poslodavca, zaposleni roditelji, usvojitelji, hranitelji, odnosno staratelji koji odsustvuju sa rada dok dete ne napuni tri godine…

Poljoprivrednicima će se knjižice overavati ubuduće na 12 meseci.

Zaposleni po ugovoru o delu ili autorskom ugovoru dobiće markicu u zdravstvenoj knjižici za šest meseci. Isto važi i za povremeno zaposlene posredstvom omladinske, odnosno studenske zadruge, koji su napunili 26 godina života.