Uredba o izmenama i dopunama Uredbe o određivanju delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase.

Uredba stupa na snagu u roku od 8 dana od dana objavljivanja, odnoso od 01. septembra 2012. godine.

Оpširnije

Porez na dodatu vrednost će od 1. oktobra ove godine biti veći za dva odsto, saznaju „Novosti“.

Ministarstvo finansija i privrede pokušavalo je da drugim merama i uštedama izbegne povećanje poreza na potrošnju. Međutim, potreba da se u budžetu obezbede sredstva i smanji rekordno visok deficit, koji će u ovoj godini biti viši od sedam odsto društvenog proizvoda, učinio je povećanje PDV neminovnim.

Prema saznanjima „Novosti“, sve proizvode koji su do sada bili u grupi onih na koje se plaća niža stopa poreza na dodatu vrednost, a u pitanju su uglavnom osnovne životne namirnice, sada ćemo plaćati više za dva odsto, odnosno porez na dodatu vrednost biće umesto dosadašnjih osam – deset odsto.

S druge strane, opšta stopa poreza na dodatu vrednost će od 1. oktobra iznositi 20%.
Prema računicama Ministarstva finansija, budžet je, zahvaljujući činjenici da je spisak robe za koju se plaća niža poreska stopa prilično dug, imao korist od ovog vida nameta kao da je on efektivno oko 14%.

– Sada, nakon izmena Zakona o porezu na dodatu vrednost, efektivna poreska stopa biće, verovatno, oko 18% – tvrde za „Novosti“ izvori iz Ministarstva finansija.
– Primećeni su, takođe, pokušaji zloupotreba niže stope poreza na dodatu vrednost, odnosno vešte knjigovođe su knjižile robu koja spada u grupu za koju se plaća standardna stopa kao onu na koju se plaća niža stopa. Time je, naravno, oštećen budžet. Planirano je da poreski inspektori ubuduće ovakve pojave efikasnije kontrolišu.

Uticaj na cene
Procene ekonomista govore da će povećanje poreza na dodatu vrednost neminovno dovesti do rasta cena, ali da bi taj efekat trebalo da bude jednokratan. Računa se da bi inflacija, zapravo, zbog ove odluke mogla, na godišnjem nivou, da poraste za oko dva odsto.

Izvor: eKapija

Ministar finansija i privrede Srbije Mlađan Dinkić izjavio je danas da će od septembra izvoznim preduzećima biti dostupni subvencionisani krediti za koje će iz budžeta biti izdvojeno oko milijardu evra.

Dinkić je posle sastanka sa izvoznicima rekao da će do kraja godine za subvencionisanje kamate na te kredite u budžetu biti obezbeđeno 300 mil EUR, a ostatak u 2013. godini.
Krediti će biti u dinarima, sa godišnjom kamatom u iznosu referentne kamatne stope Narodne banke Srbije, i u devizama sa kamatom od 3,5%.

Otplata kredita je 18 meseci, uključujući i poček od pet meseci.

Iznos subvencionisanih kredita za izvoznike će zavisiti od kategorije preduzeća, a jedini uslov će biti da korisnici ne otpuštaju zaposlene.

Maksimalni iznos kredita za mala preduzeća biće 30 miliona dinara, za srednja 200 miliona, za velika 400 milion, a za pretežne izvoznike 600 miliona dinara.

Dinkić je najavio da će od 1. oktobra biti ukinuta 104 parafiskalna nameta privredi.

On je danas najavio i da će doći do promena akciza i da će se ta vrsta oporezivanja uvesti na neke kategorije roba koje do sada nisu bile u akciznom sistemu.

Doći će do refakcija (mogućnost povraćaja) akciza na gorivo za taksi vozače, gradske prevoznike i vozače kamiona, rekao je Dinkić novinarima. On je naglasio da će biti napravljen takav akcizni sistem koji neće imati negativnog uticaja na najširi sloj građana.

Izvor: eKapija

Vlada Srbije usvojila je 23. avgusta Uredbu kojom se 35 delatnosti oslobađaju obaveze posedovanja fiskalnih kasa.

Kako se navodi u saopštenju Vlade, fiskalne kase neće morati da imaju frizeri, kozmetičari, fotografske radnje, taksisti, automehaničari, radnje za hemijsko čišćenje i pogrebne usluge.

Obaveze evidentiranja prometa preko fiskalnih kasa oslobođene su i radnje za popravke elektronskih i električnih aparata, aparata za domaćinstvo i nameštaja, taksi službe, kao i za zanatlije koje se bave građevinskom delatnošću i održavanjem objekata i okoline.
U saopštenju se ne precizira kada će početi da se primenjuje pravilo oslobađanja obaveza posedovanja fiskalnih kasa za navedene delatnosti.

Fiskalne kase za zanatlije uvedene su krajem 2003. godine.

Izvor: eKapija

Novi Sad, 13. 08. 2012. – U ponedeljak, sa početkom u 12 časova, u sali 23 Vlade AP Vojvodine, Miroslav Vasin, pokrajinski sekretar za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova, primio je delegaciju Udruženja samostalnih zanatlija sa kojom je diskutovao o najavljenim izmenama i dopunama postojećih propisa i donošenja novih iz oblasti preduzetništva, sa ciljem postizanja ukupnog poboljšanja uslova privređivanja. ,,Pozdravio bih predstavnike Udruženja zanatlija, jer su oni udruženje koje je dugi niz godina strateški partner Vlade AP Vojvodine”, istakao je u uvodnom izlaganju pokrajinski sekretar, Miroslav Vasin.
Miroslav Vasin, pokrajinski sekretar za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova, upoznao je članove Udruženja novosadskih zanatlija sa činjenicom da će program za podsticaj privrede i preduzetništva u Vojvodini ugledati svetlost dana krajem septembra tekuće godine, po okončanju konsultacija sa svim relevantnim činiocima koji svojim predlozima budu uticali na sadržaj programa. G-din Vasin je rekao da se to neće desiti pre nego što se o programu izjasni pokrajinski Socijalno-ekonomski savet, reprezentativni predstavnici Unije poslodavaca Vojvodine, sindikata i Vlada AP Vojvodine.

Plan će biti zasnovan na socijalnom dijalogu, bez kog je nemoguće zamisliti privredni ambijent, objasnio je g-din Vasin i dodao da Pokrajinski sekretarijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova ima značajne nadležnosti. Podsetio je da će se plan sastojati dva okvirna dela, prvo, iz predloga privrednika i preduzetnika Vojvodine Vladi Srbije u donošenju novih mera i drugo, da će sadržati one mere iz nadležnosti koje u privredi ima AP Vojvodina, kako bi privrednicima pružila program plus.

Predsednik Skupštine Unije zanatlija Novog Sada, Slavko Novaković, izneo je značaj dosadašnje saradnje sa Sekretarijatom i naglasio da je izrada i usvajanje ovog plana istinska reforma zanatskog sektora. Novaković takođe smatra da Republika Srbija može mnogo da učini u zakonodavnom delu smanjivanjem prekomerne administracije koja zanatlije sputava u poslu. On je ukazao na značajan potencijal koji postoji u ovom sektoru privređivanja, a nalazi se u sivoj zoni, te se založio za formiranje fonda za razvoj preduzetništva, osnivanje zanatskih komora i donošenje zakona o zanatstvu.

U narednom periodu Vojvodina će nastojati da osmisli sopstvene subvencije privredi i zanatstvu u zavisnosti od toga kojim delom finansija bude raspolagala. Subvencionisala bi se izvozna privreda, proizvodne delatnosti od interesa za APV, kao i poslodavci koji ne otpuštaju zaposlene.