Izmena Zakona o platnom prometu važi od maja

Privrednici će uskoro pazar uplaćivati sedmično, a ne kao dosad svakog dana, čime će uštedeti oko 40 mil EUR na godišnjem nivou. Novo pravilo rezultat je izmena Zakona o platnom prometu, koje privrednici traže još od 2008. godine, a trebalo bi da važi od maja.

Sedmično uplaćivanje pazara jedna je od 212 preporuka „Sveobuhvatne reforme propisa“, akcije pokrenute još 2008. godine, zamišljene kao ukidanje nepotrebnih administrativnih procedura koje bi olakšale poslovanje firmi i donele uštede do 200 mil EUR na godišnjem nivou. Vlada Srbije je podržala ovu reformu, ali je dosad usvojeno manje od polovine preporuka.

Prema novim odredbama Zakona o platnom prometu, koji je od pre nekoliko dana u skupštinskoj proceduri, propisano je da su pravna i fizička lica dužna da dinare primljene u gotovom po bilo kom osnovu uplate kod banke najkasnije u roku od sedam radnih dana, a ne, kao dosad, istog dana ili najkasnije narednog radnog dana.

– Radi uštede vremena zbog svakodnevnog odlaska u banku zbog uplate dnevnog pazara, kao i smanjenja troškova privrednih subjekata i preduzetnika, obaveza svakodnevne uplate pazara zamenjuje se obavezom pravnih i fizičkih lica koja obavljaju delatnost da dinare primljene u gotovom po bilo kom osnovu uplate kod banke najkasnije u roku od sedam radnih dana – navode u Ministarstvu finansija.

Imajući u vidu posebnost položaja ovlašćenih menjača, u Ministarstvu navode da je utvrđeno da se na lica koja imaju ovlašćenje nadležnog organa za obavljanje menjačkih poslova neće odnositi ova obaveza, već će Narodna banka Srbije propisati koji iznos dinara primljenih u gotovom su ova lica dužna da uplate kod banke, i u kom roku.

Na Beogradskom sajmu od 12. do 16. aprila održaće se 37. međunarodni sajam građevinarstva na kojem će se predstaviti više od 900 izlagača.

Kako je najavljeno na današnjoj konferenciji za novinare, na Sajmu građevinarstva „Pomerimo granice“ pored izlagača iz Srbije predstaviće se i više od 300 inostranih iz 29 zemalja Evrope, Azije i Amerike.

Šef projekta Beogradskog sajma Mirjana Jovanović kazala je da najveći broj inostranih izlagača iz oblasti građevinarstva dolazi iz Italije, Slovenije, Nemačke i Turske, a u velikoj broju će biti prisutni i izlagači iz Rumunije, Bugarske i Mađarske.

– Ovaj sajam je najveća manifestacija u regionu jugoistočne Evrope koja tretira oblast građevinarstva i na njoj će se moći videti sve što čini celinu u toj oblasti – od projektovanja do opremanja objekata – kazala je ona.

Prema njenim rečima, 70% ukupne privrede Srbije radi za građevinarstvo, a to najbolje govori koliki je značaj te privredne grane koja je najviše pogođena krizoma.

Kako je danas najavljeno, tokom svih pet dana trajanja Sajma građevinarstva biće organizovan i brojni prateći stručni skupovi, a centralni događaj biće Konferencija o energetskoj efikasnosti koja će se održati 13. aprila od 11.00 do 15.00.

Radno vreme sajma je od 10.00 do 19.00, a u subotu od 10.00 do 17.00.

Cena pojedinačne ulaznice je 500 dinara, za grupne posete 350, dok je ulaznica za sve dane trajanja sajma 900 dinara.

Parking Beogradskog sajma tokom trajanja 37. Sajma građevinarstva biće rezervisan za izlagače, ali je posetiocima obezbeđen besplatan parking na Adi Ciganliji odakle im je obezbeđen i besplatan prevoz autobusima do sajma i nazad.

Agencija za privredne registre pokrenula evidenciju zadužbina i fondacija

U Srbiji radi oko hiljadu fondacija i zadužbina. Ubuduće će sve, domaće i strane, prvi put da budu upisane u jedinstvenu evidenciju. Zakon koji reguliše njihov rad stupio je na snagu prvog marta, kada je u Agenciji za privredne registre počeo da radi i Registar zadužbina i fondacija. Do sada im je stiglo samo pet prijava.

Ranije je evidenciju domaćih organizacija vodilo Ministarstvo kulture, a za strane nije bilo jedinstvenog spiska.

– Nismo preuzeli arhivske podatke, tako da nećemo prepisivati podatke o onima koji su prijavljeni u Ministarstvu. Svi moraju da podnesu zahtev za preregistraciju, a rok za to je godinu dana – kaže za „Novosti“ Nives Čulić, reigistrator u APR.

– Kada istekne rok za prijavu automatski će prestati da postoje – dodaje Čulić.

Prvi zahtev za preregistraciju stigao je APR od Fondacije za talente „Nikolađ“ iz Beograda, a prvi zahtev za osnivanje nove fondacije poslao je „Araks“, koji se bavi zaštitom prava mađarske nacionalne manjine.

Razlike između zadužbina i fondacija u delovanju gotovo i da nema. Ali, teže je pokrenuti fondaciju, jer mora da postoji osnivački kapital u vrednosti od 30.000 EUR.

– Postoje dva izuzetka od propisanog iznosa. Prvi je kada Ministarstvo kulture da saglasnost da neka fondacija može da obavlja svoju delatnost i sa manjim kapitalom, a drugi ako fondacija potražuje nacionalizovanu imovinu – objašnjava Nives Čulić.

– Novina u zakonu je i što više ne postoje fondovi i moraju da nastave rad kao fondacije – dodaje Čulić.

Preregistracija je za sve koji već posluju besplatna, a novoformirane fondacije i zadužbine plaćaju 4.000 dinara.

Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji dodelila je operativni grant Regionalnoj razvojnoj agencija (RRA) Bačka za razvoj institucionalnih kapaciteta agencije u trajanju od 2011. do 2014. godine.

Ukupna vrednost operativnog granta iznosi 312.500 EUR, od čega 250.000 EUR dodeljuje Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji, dok je trinaest opština osnivača agencije sa teritorije Bačke obezbedilo sufinansiranje od 20% u ukupnom iznosu od 62.500 EUR, saopštila je Regionalna razvojna agencija Bačka.

Finansijska podrška razvojnoj agenciji odobrena je u trajanju od 36 meseci, odnosno od marta 2011. do marta 2014. godine.

Sredstva su odobrena iz IPA fonda Evropske unije namenjenih Republici Srbiji.

Proces ispunjavanja zadatih kriterijuma za dobijanje finansijske podrške započet je 28. aprila 2010. godine kada su opštine sa teritorije Bačkog regiona pristupile formiranju Regionalne razvojne agencije Bačka.

„Ostvareni uspeh ne bi bio moguć bez podrške trinaest opština osnivača koje su obezbedile neophodnih 20 procenata sredstava za kofinansiranje operativnog granta, kao i podrške Vlade Autonomne pokrajine Vojvodine“, istaknuto je u saopštenju RRA Bačka.

Osnivači Regionalne razvojne agencije Bačka su opštine Bač, Bačka Palanka, Bački Petrovac, Beočin, Bečej, Kula, Odžaci, Sombor, Srbobran, Sremski Karlovci, Titel, Vrbas, Žabalj, zatim privredni subjekti „Slovan progres“ iz Selenče, Reciklažni centar „Braća Ilić“ iz Bačke Palanke, „I2R“ doo iz Novog Sada i udruženja građana Evropski pokret u Srbiji – Novi Sad i Centar za organsku proizvodnju iz Selenče.

Opština Senta opremila industrijski park na 20 ha

U industrisjkoj zoni Sente, na lokaciji bivše „Kudeljare“, koja se sa kompletno izgrađenom infrastrukturom prostire na 20 hektara, mogao bi da se zaposli znatan broj od preko 2.000 nezaposlenih u senćanskoj opštini. Imovinu „Kudeljare“ je iz stečaja za uređenje u industrijski park kupila opština Senta, a zamenik direktora Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza SIEPA Goran Džafić najavio je subvencije svim firmama spremnim da investiraju u Senti, ako zaposle najmanje 50 radnika.

Predstavnici SIEPA su boravili u Senti na pozic pokrajinskog poslanika i odbornika SO Sente Jožefa Šandora, koji ističe da je želja da se privuku ulagači u Sentu, za šta postoje preduslovi. Industrijska zona u Senti ima svu infrastrukturu izuzev gasne instalacije, koja će se uskoro izgraditi, a u neposrednoj je blizini je reka Tisa sa izgrađenom lukom, što je bitan činilac i važan preduslov za dovođenje stranih i domaćih investitora.

Senta je za potencijalne investitore interesantna zbog geografskog položaja, blizine Koridora 10 je povoljan za potencijalne investitore, pa će se informacije sa mogućnostima koje pruža industrijska zona naći na sajtu SIEPA. Džafić potseća da je ova vladina Agencija koja pripada Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, do sada realizovala 151 projekat kojima je privukla domaće i strane investitore u Srbiju.

– Naš program predviđa da se subvencije dodeljuju po novozaposlenom ili novootvorenom radnom mestu. Domaći investitori najčešće zapošljavaju od 50 do 100 radnika, dok je to kod multinacionalnih kompanija daleko veći broj. Cilj je da svako dođe do svog radnog mesta i da se privreda oživi, jer u Srbiji ima milion nezaposlenih – kaže Džafić.

Moguće je ostvariti subvencije koje se po radnom mestu kreću 2 do 5.000 EUR, uz preduslov je da se zaposli najmanje 50 ljudi, a Džafić napominje da nije lako pronaći dobre investitore, pa će se i Agencija SIEPA potruditi da ih dovede u Sentu.