Agencija za privredne registre pokrenula evidenciju zadužbina i fondacija

U Srbiji radi oko hiljadu fondacija i zadužbina. Ubuduće će sve, domaće i strane, prvi put da budu upisane u jedinstvenu evidenciju. Zakon koji reguliše njihov rad stupio je na snagu prvog marta, kada je u Agenciji za privredne registre počeo da radi i Registar zadužbina i fondacija. Do sada im je stiglo samo pet prijava.

Ranije je evidenciju domaćih organizacija vodilo Ministarstvo kulture, a za strane nije bilo jedinstvenog spiska.

– Nismo preuzeli arhivske podatke, tako da nećemo prepisivati podatke o onima koji su prijavljeni u Ministarstvu. Svi moraju da podnesu zahtev za preregistraciju, a rok za to je godinu dana – kaže za „Novosti“ Nives Čulić, reigistrator u APR.

– Kada istekne rok za prijavu automatski će prestati da postoje – dodaje Čulić.

Prvi zahtev za preregistraciju stigao je APR od Fondacije za talente „Nikolađ“ iz Beograda, a prvi zahtev za osnivanje nove fondacije poslao je „Araks“, koji se bavi zaštitom prava mađarske nacionalne manjine.

Razlike između zadužbina i fondacija u delovanju gotovo i da nema. Ali, teže je pokrenuti fondaciju, jer mora da postoji osnivački kapital u vrednosti od 30.000 EUR.

– Postoje dva izuzetka od propisanog iznosa. Prvi je kada Ministarstvo kulture da saglasnost da neka fondacija može da obavlja svoju delatnost i sa manjim kapitalom, a drugi ako fondacija potražuje nacionalizovanu imovinu – objašnjava Nives Čulić.

– Novina u zakonu je i što više ne postoje fondovi i moraju da nastave rad kao fondacije – dodaje Čulić.

Preregistracija je za sve koji već posluju besplatna, a novoformirane fondacije i zadužbine plaćaju 4.000 dinara.

Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji dodelila je operativni grant Regionalnoj razvojnoj agencija (RRA) Bačka za razvoj institucionalnih kapaciteta agencije u trajanju od 2011. do 2014. godine.

Ukupna vrednost operativnog granta iznosi 312.500 EUR, od čega 250.000 EUR dodeljuje Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji, dok je trinaest opština osnivača agencije sa teritorije Bačke obezbedilo sufinansiranje od 20% u ukupnom iznosu od 62.500 EUR, saopštila je Regionalna razvojna agencija Bačka.

Finansijska podrška razvojnoj agenciji odobrena je u trajanju od 36 meseci, odnosno od marta 2011. do marta 2014. godine.

Sredstva su odobrena iz IPA fonda Evropske unije namenjenih Republici Srbiji.

Proces ispunjavanja zadatih kriterijuma za dobijanje finansijske podrške započet je 28. aprila 2010. godine kada su opštine sa teritorije Bačkog regiona pristupile formiranju Regionalne razvojne agencije Bačka.

„Ostvareni uspeh ne bi bio moguć bez podrške trinaest opština osnivača koje su obezbedile neophodnih 20 procenata sredstava za kofinansiranje operativnog granta, kao i podrške Vlade Autonomne pokrajine Vojvodine“, istaknuto je u saopštenju RRA Bačka.

Osnivači Regionalne razvojne agencije Bačka su opštine Bač, Bačka Palanka, Bački Petrovac, Beočin, Bečej, Kula, Odžaci, Sombor, Srbobran, Sremski Karlovci, Titel, Vrbas, Žabalj, zatim privredni subjekti „Slovan progres“ iz Selenče, Reciklažni centar „Braća Ilić“ iz Bačke Palanke, „I2R“ doo iz Novog Sada i udruženja građana Evropski pokret u Srbiji – Novi Sad i Centar za organsku proizvodnju iz Selenče.

Opština Senta opremila industrijski park na 20 ha

U industrisjkoj zoni Sente, na lokaciji bivše „Kudeljare“, koja se sa kompletno izgrađenom infrastrukturom prostire na 20 hektara, mogao bi da se zaposli znatan broj od preko 2.000 nezaposlenih u senćanskoj opštini. Imovinu „Kudeljare“ je iz stečaja za uređenje u industrijski park kupila opština Senta, a zamenik direktora Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza SIEPA Goran Džafić najavio je subvencije svim firmama spremnim da investiraju u Senti, ako zaposle najmanje 50 radnika.

Predstavnici SIEPA su boravili u Senti na pozic pokrajinskog poslanika i odbornika SO Sente Jožefa Šandora, koji ističe da je želja da se privuku ulagači u Sentu, za šta postoje preduslovi. Industrijska zona u Senti ima svu infrastrukturu izuzev gasne instalacije, koja će se uskoro izgraditi, a u neposrednoj je blizini je reka Tisa sa izgrađenom lukom, što je bitan činilac i važan preduslov za dovođenje stranih i domaćih investitora.

Senta je za potencijalne investitore interesantna zbog geografskog položaja, blizine Koridora 10 je povoljan za potencijalne investitore, pa će se informacije sa mogućnostima koje pruža industrijska zona naći na sajtu SIEPA. Džafić potseća da je ova vladina Agencija koja pripada Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, do sada realizovala 151 projekat kojima je privukla domaće i strane investitore u Srbiju.

– Naš program predviđa da se subvencije dodeljuju po novozaposlenom ili novootvorenom radnom mestu. Domaći investitori najčešće zapošljavaju od 50 do 100 radnika, dok je to kod multinacionalnih kompanija daleko veći broj. Cilj je da svako dođe do svog radnog mesta i da se privreda oživi, jer u Srbiji ima milion nezaposlenih – kaže Džafić.

Moguće je ostvariti subvencije koje se po radnom mestu kreću 2 do 5.000 EUR, uz preduslov je da se zaposli najmanje 50 ljudi, a Džafić napominje da nije lako pronaći dobre investitore, pa će se i Agencija SIEPA potruditi da ih dovede u Sentu.

Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede produžilo je na molbu udruženja poljoprivrednika, rok za obnovu registracije poljoprivrednih gazdinstava do 30. aprila 2011. godine.

Od ove godine poljoprivrednici vrše obnovu registracije svog gazdinstva samo ako imaju neke promene. Ukoliko gazdinstva nemaju nikakvu promenu u odnosu na prethodnu godinu, poljoprivrednici treba da dostave samo izjavu o tome. Obrazac za ovu svrhu je upućen poljoprivrednicima na kućnu adresu, tako da ne moraju da dolaze u Upravu za Trezor, kao što je to bio slučaj prethodnih godina.

Da bi se registrovalo poljoprivredno gazdinstvo, neophodno je da u gazdinstvu postoji najmanje 0,5 hektara poljoprivrednog zemljišta, a za obavljanje stočarske, vinogradarske ili povrtarske proizvodnje (staklenici i plastenici), odnosno za obavljanje drugih oblika poljoprivredne proizvodnje (uzgoj ribe, gajenje pečuraka, puževa, pčela i dr.), dovoljno je korišćenje i manje površine od 0,5 hektara. Gazdinstvo mogu registrovati fizička i pravna lica kao i preduzetnici. Sama registracija obavlja se veoma brzo, a gazdinstva ne plaćaju nikakvu naknadu za upis novog gazdinstva, odnosno obnovu registracije postojećeg gazdinstva.

Ukoliko poljoprivrednici ili pravna lica žele da se upišu u Registar poljoprivrednih gazdinstava, neophodno je da se obrate lokalnoj filijali Uprave za trezor Ministarstva finansija gde će dobiti sve neophodne podatke i formulare koje je neophodno ispuniti, čime se stvaraju uslovi za registraciju novog poljoprivrednog gazdinstva.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je po prvi put uspostavilo Registar poljoprivrednih gazdinstava 2004. godine kako bi se prikupili svi relevantni podaci o poljoprivrednim gazdinstvima koji se koriste za planiranje mera u oblasti poljoprivrede, lakšu komunikaciju sa poljoprivrednicima i podaci na osnovu kojih poljoprivrednik ostvaruje pravo na subvencije. Upravo iz navedenih razloga, od ključne važnosti za poljoprivredna gazdinstva je da prijave tačne podatke u Registar poljoprivrednih gazdinstava, jer u suprotnom mogu izgubiti pravo na pojedine subvencije.

Od kraja avgusta u Subotici će početi sa radom Međunarodna škola organske poljoprivrede, čiji je cilj da unapredi ovu vrstu proizvodnje zdrave hrane. Organizator škole Otvoreni univerzitet u Subotici očekuje 50 polaznika iz zemlje i regiona. Osim domaćih predavača, sa polaznicima u ovoj školi radiće i stručnjaci iz Mađarske i Slovenije, a program podrazumeva pet tehnoloških projekata vezanih za poljoprivrednu proizvodnju.

Pohađanje škole biće besplatno s obzirom na to da je reč o projektu u okviru reforme poljoprivrede Srbije u tranziciji (The STAR Project), koji podržava Svetska banka preko Ministarstva poljoprivrede. Školu će moći da pohađaju i oni koji se već bave organskom poljoprivredom, ali i oni koji to tek planiraju. Nakon završetka obuke polaznici će dobiti sertifikate.

Iako je organska poljoprivreda u našoj zemlji počela da se primenjuje pre gotovo dve decenije nema puno rezultata. Izvršni direktor Otvorenog univerziteta Dejan Zvekić kaže da mogućnosti nisu iskorišćene do kraja, kao i da u vezi sa organskom poljoprivredom postoji dosta nepoznanica, mistifikacija i zabluda, te će permanentni obrazovni program pomoći da se načini korak unapred.

Glavni menadžer projekta permanentnog obrazovanja za organsku poljoprivredu Nenad Novaković najavio je i formiranje biblioteke o ovoj proizvodnji. Na internet stranici škole već je postavljena virtuelna biblioteka, a u toku je formiranje i klasične sa oko 200 naslova o ovoj temi.

Inače, Subotičani su među prvima u zemlji još pre više od dve decenije krenuli u organsku proizvodnju hrane, ali se vremenom broj poljoprivrednika koji se odlučio na to i smanjivao. Ispostavilo se da je taj pristup poljoprivrednoj proizvodnji zasad neprofitabilan i da ne obezbeđuje dovoljnu zaradu za život.