Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede produžilo je na molbu udruženja poljoprivrednika, rok za obnovu registracije poljoprivrednih gazdinstava do 30. aprila 2011. godine.

Od ove godine poljoprivrednici vrše obnovu registracije svog gazdinstva samo ako imaju neke promene. Ukoliko gazdinstva nemaju nikakvu promenu u odnosu na prethodnu godinu, poljoprivrednici treba da dostave samo izjavu o tome. Obrazac za ovu svrhu je upućen poljoprivrednicima na kućnu adresu, tako da ne moraju da dolaze u Upravu za Trezor, kao što je to bio slučaj prethodnih godina.

Da bi se registrovalo poljoprivredno gazdinstvo, neophodno je da u gazdinstvu postoji najmanje 0,5 hektara poljoprivrednog zemljišta, a za obavljanje stočarske, vinogradarske ili povrtarske proizvodnje (staklenici i plastenici), odnosno za obavljanje drugih oblika poljoprivredne proizvodnje (uzgoj ribe, gajenje pečuraka, puževa, pčela i dr.), dovoljno je korišćenje i manje površine od 0,5 hektara. Gazdinstvo mogu registrovati fizička i pravna lica kao i preduzetnici. Sama registracija obavlja se veoma brzo, a gazdinstva ne plaćaju nikakvu naknadu za upis novog gazdinstva, odnosno obnovu registracije postojećeg gazdinstva.

Ukoliko poljoprivrednici ili pravna lica žele da se upišu u Registar poljoprivrednih gazdinstava, neophodno je da se obrate lokalnoj filijali Uprave za trezor Ministarstva finansija gde će dobiti sve neophodne podatke i formulare koje je neophodno ispuniti, čime se stvaraju uslovi za registraciju novog poljoprivrednog gazdinstva.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je po prvi put uspostavilo Registar poljoprivrednih gazdinstava 2004. godine kako bi se prikupili svi relevantni podaci o poljoprivrednim gazdinstvima koji se koriste za planiranje mera u oblasti poljoprivrede, lakšu komunikaciju sa poljoprivrednicima i podaci na osnovu kojih poljoprivrednik ostvaruje pravo na subvencije. Upravo iz navedenih razloga, od ključne važnosti za poljoprivredna gazdinstva je da prijave tačne podatke u Registar poljoprivrednih gazdinstava, jer u suprotnom mogu izgubiti pravo na pojedine subvencije.

Od kraja avgusta u Subotici će početi sa radom Međunarodna škola organske poljoprivrede, čiji je cilj da unapredi ovu vrstu proizvodnje zdrave hrane. Organizator škole Otvoreni univerzitet u Subotici očekuje 50 polaznika iz zemlje i regiona. Osim domaćih predavača, sa polaznicima u ovoj školi radiće i stručnjaci iz Mađarske i Slovenije, a program podrazumeva pet tehnoloških projekata vezanih za poljoprivrednu proizvodnju.

Pohađanje škole biće besplatno s obzirom na to da je reč o projektu u okviru reforme poljoprivrede Srbije u tranziciji (The STAR Project), koji podržava Svetska banka preko Ministarstva poljoprivrede. Školu će moći da pohađaju i oni koji se već bave organskom poljoprivredom, ali i oni koji to tek planiraju. Nakon završetka obuke polaznici će dobiti sertifikate.

Iako je organska poljoprivreda u našoj zemlji počela da se primenjuje pre gotovo dve decenije nema puno rezultata. Izvršni direktor Otvorenog univerziteta Dejan Zvekić kaže da mogućnosti nisu iskorišćene do kraja, kao i da u vezi sa organskom poljoprivredom postoji dosta nepoznanica, mistifikacija i zabluda, te će permanentni obrazovni program pomoći da se načini korak unapred.

Glavni menadžer projekta permanentnog obrazovanja za organsku poljoprivredu Nenad Novaković najavio je i formiranje biblioteke o ovoj proizvodnji. Na internet stranici škole već je postavljena virtuelna biblioteka, a u toku je formiranje i klasične sa oko 200 naslova o ovoj temi.

Inače, Subotičani su među prvima u zemlji još pre više od dve decenije krenuli u organsku proizvodnju hrane, ali se vremenom broj poljoprivrednika koji se odlučio na to i smanjivao. Ispostavilo se da je taj pristup poljoprivrednoj proizvodnji zasad neprofitabilan i da ne obezbeđuje dovoljnu zaradu za život.

Premijer Cvetković otvorio skup „Konkurentnost je ime igre“

Premijer Srbije Mirko Cvetković izjavio je danas da će vlada ozbiljno raditi na kreiranju podstica jaza povećanje izvoza, jer je to jedini način dugoročnog i održivog razvoja.

On je na skupu „Konkurentnost je ime igre“ kazao da srpske kompanije mogu imati uspeha na inostranom tržištu samo sa konkurentnim proizvodima.

Prema rečima Cvetkovića, osnovna prepreka konkurentnosti srpske privrede je nedostatak finansijskih sredstava i zato Vlada Srbije radi na osnivanju razvojne banke i modelu restrukturiranja finansijskih obaveza preduzeća.

Premijer je naglasio da će Vlada Srbije nastojati da u što kraćem roku stvori predvidivo poslovno okruženje, skrati adminsitrativne procedure i unapredi efikasnost državne administracije.

Vlada je svesna uloge koju ima na povećanju konkurentnosti privrede, pre svega obezbeđivanju makroekonomske stabilnosti, intenziviranju reformi, uspostavljanju konkurentnog ambijenta, nastavku prikljućenja EU i privlačenju stranih direktinih investicija, kazao je premijer.

Za ostvarenje tih ciljeva, prema njegovim rečima, potrebna je saglasnost i zajednički rad vlade, privrednika, bankara, stranih i domaćih investitora i celokupne javnosti.

Premijer je naglasio i da je primarni cilj Srbije, sticanje kandidature za članstvo u EU do kraja godine.

Prema rečima Cvetkovića, Nacionalni savet za konkurentnost, koji je organizator današnjeg skupa treba da nastavi da bude mesto stručnih razgovora, razmene iskustava države i privrede i koordinacija aktivnosti institucija na polju jačanja konkurentnosti domaće privrede.

Otvoren konkurs za 150 malih i srednjih preduzeća

Nacionalna agencija za regionalni razvoj objavila je danas konkurs za prijavu 150 malih i srednjih preduzeća koja žele da se prijave za uslugu mentoringa, odnosno savetovanja kako da napreduju dalje u svom poslovanju i uklone problem ukoliko postoji u njihovoj firmi.

Ova usluga je, inače, potpuno besplatna, a dobrodošla je sektoru malih i srednjih preduzeća koje se bori sa brojnim teškoćama od kojih su najučestalije problem likvidnosti i prezaduženost.

Nakon prijave preduzeća, vrši se selekcija a rezultati, odnosno konačna lista preduzeća se može očekivati u maju ove godine.

Kako se navodi u pozivu, koji je danas objavljen u štampanimm medijima, pravo da učestvuju u javnom pozivu imaju mala i srednja preduzeća i preduzetnici koji se bave proizvodnjom ili pružanjem usluga.

Na konkurs mogu da se prijave sve firme koje ispunjavaju sledeće uslove – da su u većinskom domaćem privatnom vlasništvu, da su registrovani u Srbiji, da su ostvarila pozitivan poslovni rezultat u prethodne dve godine, da imaju izmirene obaveze po osnovu uplate poreza i doprinosa i da ne obavljaju delatnost u okviru vojne industrije i da ne organizuju igre na sreću.

Skupština Srbije usvojila je danas izmene Zakona o planiranju i izgradnji koje, prema rečima predlagača, treba da pojednostave i pojeftine proces legalizacije bespravno podignutih objekata i dobijanje građevinskih dozvola.

Glavna novina u izmenjenom zakonu biće rok važenja građevinske dozvole. Ta dozvola će prestati da važi ukoliko u roku od pet godina ne bude izdata upotrebna dozvola za objekat.

Izmene zakona predviđaju da će investitor po isteku tog roka plaćati porez na imovinu kao da je objekat završen.

Na zahtev investitora, gradevinska dozvola može biti obnovljena na dodatni rok od dve godine, ali to je moguće samo ako investitor dostavi dokaz da stepen završenosti objekta premašuje 80%.

Izmene zakona utvrđuju smanjenje visine naknade za legalizaciju objekata i za socijalno ugrožene. Smanjen je i obim tehničke dokumentacije koju građani moraju da prilože uz zahtev za legalizaciju, a proširena je i lista dokaza koji se prilažu uz zahtev, a koji potvrđuju da su rešeni imovinski-pravni odnosi.

Propisano je za određene kategorije stanovništva umanjenje naknade za uređivanje građevinskog zemljišta u postupcima legalizacije za porodične stambene objekte i stanove do 100 m2 u iznosu od 99%, kao i umanjenje od 60% za sve vlasnike do 100 m2, bez ispunjenja posebnih uslova.

Građanima će biti omogućeno i da sa opštinom zaključe ugovor o tome da opština za njih prikuplja dokumentaciju za legalizaciju, a novina je i da se suvlasnici koji se nisu protivili izgradnji smatraju saglasnim sa legalizacijom.

Izmenama zakona omogućeno je i korišćenje novoizgrađenog objekta bez upotrebne dozvole, ako u roku od 90 dana od formiranja komisije za tehnički pregled nadležna služba nije izdala upotrebnu dozvolu niti je rešenjem odbila njeno izdavanje.

Postoji i mogućnost da opština prikupi dokumentaciju neophodnu za legalizaciju, koju će vlasnik objekta moći da plati na rate u roku od dve do četiri godine.

Novina je i da će opštinska administracija ubuduće imati pravo da od investitora samo jednom zatraži dopunu dokumentacije za izdavanje građevinske dozvole, dok će javna preduzeća imati mesec dana na raspolaganju za davanje saglasnosti.

I u izmenjenom zakonu ostaje odredba o konverziji prava korišćenja građevinskog zemljišta u pravo svojine, uz nadoknadu, koju će plaćati vlasnici preduzeća kupljenih kroz privatizaciju ili stečaj.

U slučaju konverzija uz naknadu, vrednost zemjišta utvrđivaće se na osnovu uredbe Vlade ili na osnovu akata lokalne samouprave, preko urbanističkih zona.

Predviđeno je da se naknada za prenamenu zemljišta neće plaćati ako je prenamena poljoprivrednog u građevinsko zemljište obavljena do 15. jula 1992. godine.

Omogućno je da svi vlasnici građevinskog zemljišta u javnoj svojini, a ne samo jedinice lokalne samouprave, raspolažu građevinskim zemljištem, što znači da će i država preko
Republičke direkcije za imovinu moći da otuđi ili da u zakup građevinsko zemljište, što do sada nije bio slučaj.