Drugi o nama
Održana poseta Kanjiži u okviru Specijalističkog programa
U subotu, 07. decembra 2019. godine, polaznici 6. ciklusa Specijalističkog programa „Upravljanje regionalnim razvojem kroz EU fondove“, posetili su opštinu Kanjiža u okviru druge terenske posete.
Polaznike je primio predsednik opštine, Robert Fejstamer, kao i predstavnice Informacionog centra za razvoj Potiskog regiona, Dragana Lukić Bošnjak i Kristina Molnar Makai. Cilj terenske posete bio je da se polaznici Programa upoznaju sa primerima dobre prakse, a opština Kanjiža je jedna od uspešnih opština koja privlači bespovratna finasijska sredstva zahvaljujući pisanju i implementaciji EU projekata.
Opština Kanjiža učestvuje na INTEREG IPA Programu prekogranične saradnje Mađarska-Srbija, INTEREG IPA Programu prekogranične saradnja Rumunija-Srbija, kao i na EU programima – Erasmus plus, Evropa za građane i građanke i Dunavski transnacionalni program. Među predstavljenim projektima, izdvojili su „Tisatur“ koji se bavi eko turizmom i zaštitom životne sredine, zatim projekat „Oasis“, na kom je partner i Fond „Evropski poslovi“ AP Vojvodine, koji se bavi podsticanjem turizma i saradnje u oblasti kulture, kao i „Cultstream“ koji se fokusira na reku Tisu.
Predsednik opštine prepoznao je važnost apliciranja na EU programe, jer i sam ima dugogodišnje iskustvo u pisanju i implementaciji EU projekata, i opština pruža finansijsku pomoć kako javnom sektoru, tako i civilnom. Polaznici su postavljali brojna pitanja, a nakon toga, posetili su mol na Tisi koji je opština dobila iz projekta, kao i montažnu kućicu, kajake i prsluke.
Lakše do fondova EU – Sedam organizacija iz Banata potpisalo Protokol o saradnji
Na inicijativu Balkanskog centra za regionalni razvoj iz Vršca, „Tehnološki park“ Vršac, Fondacija „Hemofarm“ Vršac, Biznis inkubator centar Zrenjanin, Regionalna razvojna agencija Banata Zrenjanin, Informacioni centar za razvoj Potiskog regiona Kanjiža, NVO „Duga“ Ada i NVO „Yutef“ Pančevo, potpisali su Protokol o saradnji, objavio je „eVršac“.
Protokolom se potvrđuje namera potpisnica da sarađuju u izradi predloga projekata, implementaciji projekata, izradi tenderske dokumentacije, uspostavljanju partnerskih odnosa sa trećim licima.
Direktor „Tehnološkog centra“ Vladimir Grujin rekao je da se zajedničkom saradnjom lakše pristupa fondovima EU, kao značajnom vidu investicija u vremenu krize.
– Firma „Tehnološki park“ ima kapacitet da učestvuje u svim nivoima projekata. Opština Vršac je lider po privlačenju novca iz fondova EU. U narednih 6 meseci nas očekuje realizacija još šest projekata. Najveći je rekonstrukcija gradske pijace, a najznačajniji je Biznis inkubator. Njihova ukupna vrednost je oko 3 mil EUR – rekao je Grujin.
Direktorka Fondacije „Hemofarm“ Snežana Radočaj naglasila je da većina potpisnika već ima svoje projekte, sa kojima su konkurisali kod fondova EU, i koji su većinom odobreni.
– Cilj potpisivanja ovog sporazuma je umrežavanje, da bismo imali bolju regionalnu saradnju. Bićemo jedni sa drugima u vezi, pomagaćemo se međusobno, da bismo imali što bolji regionalni razvoj, koji je kod nas u zastoju – rekla je Radočaj.
Poptisivanje Protokola o saradnji upriličeno je u prostorijama „Tehnološkog parka“, u prisustvu zamenika predsednika opštine Vršac Zorana Tomića i načelnika Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj, Dejana Maka.
Izvor: eKapija
Zajedno protiv poplava
KANjIŽA: Projekat izgradnje i pokretanja mađarsko-srpskog prekograničnog sistema za upravljanje poplavom i podzemnim vodama realizovan u okviru IPA programa prekogranične saradnje, predstavljen je na završnoj konferenciji u Skupštini opštine Kanjiža.
Realizacija projekta vrednog 884.686 evra, od čega je 718.138 evra obezbeđeno iz fondova Evropske unije, a ostalo je učešće učesnika u projektu, započela je 30. juna prošle godine i upravo se završava do kraja ove godine.
Vodeći partner na realizaciji projekta je Asocijacija naselja županije Kištelek iz Mađarske, a partner sa naše bio je Informacioni centar za razvoj potiskog regiona (ICR) iz Kanjiže. Na završnoj konferenciji o značaju ovog projekta govorili su direktor ICR-a Robert Fejstamer, zamenik predsednika kanjiške opštine dr Mihalj Bimbo, gradonačelnik Kišteleka Šandor Nađ, menadžer projekta Janoš Domonič i direktor Uprave za ekologiju i vodoprivredu u rgeionu Donja Tisa u Mađarskoj dr Peter Kozar.
Kao cilj projekta naglašeno je podizanje sigurnosti građana i minimalizacija materijalne štete u slučaju poplava ili porasta nivoa podzemnih voda u pograničnom području. Važno je i uspostavljanje višejezičnog geografskog informacionog sistema (GIS) koji će omogućiti dvojezičnu razmenu informacija u realnom vremenu. Međunarodna GIS baza podataka pripremaće prognoze na osnovu unetih podataka, čime se obezbeđuje preventivno delovanje.
U okviru ovog projekta nabavljena je nova oprema za zaštitu i preventivno delovanje od poplava u regionu Donje Tise koji u Mađarskoj obuhvata i reku Maroš, a na našem području melioraciono područje na teritoriji kanjiške opštine, koje pored reke Tise obuhvata i sliv Kireša, Starog Kireša i kanala na ovom terenu.
Izvor: Dnevnik, M. Mitrović
Obuka za hotel asistente u Kanjiži
Izvor: Pannon RTV
Stantić: podstaćićemo razvoj potiskog regiona
Kanjiža, 09.02.2011. – Pokrajinski sekretar za lokalnu samoupravu i međuopštinsku saradnju mr sci. dr Tomislav Stantić poručio je u utorak, 08. februara, prilikom posete opštini Kanjiža, da će ovaj Sekretarijat dodatno podržati rad ove opštine posebno kroz projektne aktivnosti za ceo potiski region.
«Zadovoljan sam kada vidim da jedna opština daje značaj bržoj i boljoj komunikaciji sa građanstvom, što čini Kanjiža već dve godine preko uslužnog centra, a uskoro će i početi sa radom Zelena linija, koju je naš Sekretarijat finansirao kao dodatni servis ove opštine, za što brže rešavanje komunalnih problema», poručio je sekretar Stantić prilikom obilaska opštine Kanjiža i nakon razgovora sa lokalnim rukovodstvom.
Sekretar Stantić je naglasio da je impresioniran aktivnostima Informacionog centra za razvoj Potiskog regiona u Kanjiži, a koji okuplja 7 okolnih opština i dodao da je bez obzira na dosadašnje uspehe, potrebno još mnogo toga uraditi. «Kada Srbija postane zemlja kandidat, nama će biti dostupni dodatni fondovi EU, gde je od velikog značaja međuopštinska i prekogranična saradnja, a opština Kanjiža je u ovoj oblasti pokazala veoma dobre rezultate», naglasio je pokrajinski sekretar.
Izvor: Pokrajinski sekretarijat za lokalnu samoupravu i međuopštinsku saradnju
—
Predstavljen projekat revitalizacije mrtvaja Tise
Novi Sad, 5. decembar 2008.
– U okviru ciklusa «Evropa u Vojvodini«, Pokrajinski sekretarijat za regionalnu i međunarodnu saradnju organizovao je još jednu konferenciju za novinare na kojoj je predstavljen projekat finansiran od strane EU putem susedskog programa Srbija – Mađarska 2007. godine. U okviru projekta »Povećanje ekološkog potencijala pograničnih mrtvaja reke Tise» izrađena je studija o izvodljivosti revitalizacije mrtvaje reke. U realizaciji projekta, opština Kanjiža ostvarila je partnersku saradnju sa mađarskim gradom Segedinom, a izrada je trajala godinu dana. Projekat su predstavili predstavnici Informacionog centra za razvoj Kanjiže.
– Sekretarijat predstavlja dobre organizacije i projekte iz Vojvodine, koji su do sada imali iskustva u okviru konkursa i fondova EU – naglasio je Vladimir Pandurov, zamenik resornog sekretara, predstavljajući Informacioni centar za razvoj Kanjiže. – Naime, radi se o jednoj od najuspešnijih organizacija, koja je do sada sprovela sedam projekata u okviru različitih programa EU, što predstavlja dobar model korišćenja IPA programa prekogranične saradnje putem kojih se finasiraju studije izvodljivosti za različite infrastrukturne i investicione projekte.
SA ZVANICNOG SAJTA IZVRŠŠNOG VEĆA APV
Predsednik konzorcijuma NVO
(Plavi Dunav, GDP, CEDEP)
Zoran Jovanović
POVEĆANJE EKOLOŠKOG POTENCIJALA POGRANIČNIH MRTVAJA REKE TISE
Upravo se tako zove zajednički projekat lokalne samouprave Opštine Kanjiža i Opštine Segedin iz Mađarske za čiju je realizaciju Evropska unija odobrila donatorska sredstva u drugom pozivu na konkurs Susedskog programa.
Taj program u Mađarskoj se zove INTEREG III. Realizacija projekta trajaće 12 meseci a Opština Kanjiža je potpisala ugovor 29. Juna 2007, a ukupna vrednost projekta koji realizuje Opština Kanjiža iznosi 88 260 Eura, s tim da je u projekat uključeno sopstveno učešće u iznosu od 11% od vrednosti projekta. Partner Opštine Kanjiža u ovom projektu je i Opština Senta. Nosilac celog projekta je i Opština Segedin, a vrednost projekta sa Mađarske strane je nešto manje od 38 miliona forinti.
Putem ovog projekta ostvariće se plan rehabilitacije tri pogranične mrtvaje reke Tise: Đalska Mrtva Tisa, Panska Mrtva Tisa (Srbija) i Atka Mrtva Tisa (Mađarska). U okviru ovog projekta doćiće do više susreta opštinskih i stručnjaka iz dve države, kao i stručnjaka iz dve države, kao i stručnjaka na polju vodenih površina što će imati za cilj koordinaciju procesa planiranja.
Izrada planova će se sastojati iz sledeća dva dela:
– pribavljanje dozvola za rehabilitaciju vodenih površina
– izrada takozvanog koncepta tj. studije o izvodljivosti i mogućnosti iskorišćavanja mrtvaja, kao i studija o uticaju na životnu sredinu
Prirodno, pri izradi studija o izvodljivosti i uticaja na životnu sredinu moraju se uzeti u obzir želje, mišljenja i ideje građana i civilnih organizacija. Na jesen 2007. organizovaće se povezani forumi tj. javne rasprave i izložbe u dve srpske (Senta, Kanjiža) i četiri mađarske (Reske, Alđo, Šandorfalva i Segedin-Klesberg-Sentmihalj) opštine. Tačan plan održavanja javnih rasprava i izložbi biće naknadno određen. Prvi obilasci mrtvaja već su ostvareni.
Trenutno je, na mađarskoj strani, u toku proces javne nabavke za izradu studije o izvodljivosti i pribavljanje dozvola za rehabilitacioni program mrtvaja.
Svakako na kraju treba istaći da Opštine poput Kanjiže koja je formirala Informacioni centar za razvoj – ICR nema nikakvih problema da za realizaciju svojih razvojnih projekata dobije donatorska sredstva.
Treba istaći veliku uspešnost Opštine Kanjiža i dobijanju donatorskih sredstava ali i u uspešnost realizacije projekata za koja su odobrena sredstva. Zasluga za tako značajne uspehe pripada predsedniku Opštine Kanjiža g. Kermeciju koji je prepoznao značaj formiranja ICR. Svi ti zadaci i obaveze koje proističu u izradi i realizaciji razvojnih projekata ne bi se mogle razrešiti da na čelu ICR nisu mladi, obrazovani i stručni ljudi kao što su Robert Fejstamer i Viktor Tunić.
Ovi tekstovi imaju za cilj da istaknu uspešne opštine, kojih na žalost ima malo, ali i da drugim opštinama ukažu da je moguće doći do donatorskih sredstava. Ali da bi se došlo do tihsredstava, treba dati šansu mladim i obrazovnim ljudima koji bi u saradnji sa nevladinim neprofitnim organizacijama koje se bave razvojnim projektima izradili razvojne projekte.
Opština je pokazala i kako treba i kako se može uspešno raditi na razvoju svoje opštine koristeći i donatorska sredstva.
Predsednik konzorcijuma NVO
(Plavi Dunav, GDP, CEDEP)
Zoran Jovanović
KLASTERI – budućnost ili još jedan promašaj
Ovih meseci veoma je prisutna pojava kod privrednika, ali i kod stratega razvoja u lokalnim samoupravama (Opštinama) pojam-KLASTER.
Naime, još Ministarstvo privrede pokrenulo je, ali nekako stidljivo, inicijativu za osnivanje jedne potpuno nove, bar po imenu, forme udruživanja privrednika. Za te aktivnosti obezbeđena su određena sredstva i uz donatorska sredstva iz Norveške može se konstatovati da nisu zanemarljiva. Naime, na konkursima za osnivanje klastera moglo se konkurisati sa projektom za inicijativu u osnivanju klastera za sredstva do 10000 evra i za podršku radu već osnovanih klastera do 80000 evra. Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja je nastavilo rad na tzv. klasterizaciji, a da se u suštini nije rešio jedan osnovni pravni problem, a to je: kakva je pravna forma klastera? Naime, klaster bi trebalo da bude udruženje građana – nevladina, neprofitna organizacija u koju bi se uključilo minimum 9 pravnih subjekata (firmi) i 3 obrazovne institucije. Verovatno ni u Ministarstvu nije jasno kako to može uspešno da funkcioniše. Namerno rečeno, to je zaista nemoguće klasteru naći naziv u duhu pravne regulative. Svi ostali inputi i ciljevi ući u klaster nisu ni nepoznati, niti tu ima nešto novo. Davno je bilo granskog udruživanja, tj. udruživanja proizvođača istih roba i usluga u cilju efikasnijeg i ekonomičnijeg poslovanja. Te unije i udruženja često su osnivana po zakonskoj regulativi, a ne po volji vlasnika firmi i najčešće imali obaveze (članarine) nego prava i koristi od učlanjivanja. Kako formirano tako i poslovalo i takvi rezultati. Može se reći skoro i ne primetni. Klaster je nov samo u formi osnivanja i u tome što je dobrovoljno udruženje. Sve ostalo: ciljevi i neophodnost za određenim povezivanjima poznata su svakom privredniku. Za to nije neophodno završiti visoke škole menadžmenta. Naša privredna situacija, a pre svega misli se na mala i srednja preduzeća, a posebno i na zanatstvo, je takva da se svako muči sa likvidnošću, variranje cena sirovina, inspekcijama, radom na crno kao nelojalnom konkurencijom i ostalim manjim i većim problemima koji život znače. O izvozu, sem poljoprivrednih proizvoda i još nečega u tragovima, skoro da nema ni govora. Jeftina, nekvalitetna često i opasna roba, bez dekleracija o poreklu, preplavila je naše tržište i konstantno guši razvoj malih i srednjh preduzeća. Zanatlije ćemo uskoro videti u muzejima kao eksponate. Treba svakako pozdraviti inicijativu Ministarstva za podsticaj na neke promene, ali da li moramo uvek da krenemo od nule i da izmislimo nešto novo sa novim imenom koji će više zbuniti nego dati pravo rešenje. U jednom trenutku naših maštovitih ideja pojavili su se inkubatori za biznis. O tome šta je u tome urađeno, koji su rezultati i gde su pare uložene u njih, niko ništa ne govori. Iz nekih, od ipak malobrojnih, prezentacija ideje klastera, moglo se u početku zaključiti da bi ustvari postojeća udruženja i unije mogle uz pomoć podsticajnih sredstava da unaprede svoje poslovanje na opštu korist svojih članica, pa nek se zovu i klasteri. Udruženja su po formi nevladine, neprofitne organizacije, a okupljaju privredne subjekte koji su prepoznali interes od takvog udruživanja. Neka takva udruženja postoje još od pre prvog svetskog rata i od zadužbinara dobila su značajne nepokretnosti. Nedostatak sredstava, onemogućavalo ih je da, kroz obuke, prekvalifikacije, dokvalifikacije, rešavanja obrtnih i investicionih sredstava, budu još efikasniji i njihovi članovi zadovoljniji. Moglo bi se zaključiti da klasteri postoje i uz mala ulaganja, pa makar i promenili ime, može se značajno poboljšati privredna situacija u Srbiji. Nažalost dva poziva na konkursu za osnivanje i podršku klasterima pokazala su svu nedorečenost takve namere. Naime, osnovani klasteri se mogu pobrojati na prste jedne ruke. U drugom pozivu konkursa Ministarstva, opet pare su dobili već postojeći klasteri, a od novih ni traga. Podnosioci projekta pogubili su se u pripremi prilično obimne i konfuzne dokumentacije. A i ko je kompletirao dokumentaciju bio je ograničen (navedeno u uputstvu) na broj rečenica u kojima bi izneo strategiju i planove razvoja i rada klastera. Konstatacija, kad se odbiju ponuđeni projekti, da „kvalitet projekta varira“ i da su „najslabiji aspekti međunarodna orijentacija i neusklađenost finansiskog plana i predloženih aktivnosti“ deluje vrlo konfuzno i očito nema dovoljno čvrstih argumenata za odbijanje projekta. Srećna okolnost da se i Izvršno Veće Vojvodine, Sekretarijat za privredu, aktivno uključio u akciju „klasterizacije“ i po prvom konkursu moglo bi se naslutiti da će biti nekih rezultata.
Svakako treba istaći kao svetao primer inicijativu predsednika Opštine Kanjiža, Kermenci Karolja da uz podršku lokalnih samouprava Opština: Mali Iđoš, Bačka Topola, Subotica, Senta, Kanjiža, Ada i Bečej u cilju podsticanja međusobnog povezivanja preduzeća, preduzetnika, NVO, nosilaca znanja, institucija i organizacija srodnih delatnosti, osnuje se Regionalni Klaster Zdravstvenog Turizma. Nije teško uočiti da se radi o Opštinama koje su i do sada bile uspešne u izradi razvojnih projekata i za čiju realizaciju su dobijali donatorska sredstva.
Biće vrlo značajno ako se osnivanje klastera i njegova održivost ostvare, jer će biti svakako podsticaj za mnoge privrednike da i oni počnu da osnivaju nove klastere ili da se uključe u rad postojećih (kojih je veoma malo). Možda svemu tome može, a i očekuje se, da pomogne klaster iz susedne Mađarske „Klasteri Alföld SPA“ koji će aktivno učestvovati u osnivanju, ali i u radu „Regionalnog Klastera Zdravstvenog Turizma“.
Poželimo im sreću i uspešan rad.
Predsednik konzorcijuma NVO
(Plavi Dunav, GDP, CEDEP)
Zoran Jovanović