Arhiva ‘Vesti’

Dragin dodelio 2,1 mil EUR bespovratne pomoći za projekte reforme poljoprivrede

Ministar poljoprivrede Saša Dragin potpisao je danas u Sremskim Karlovcima ugovore sa predstavnicima 18 fakulteta i naučno-istraživačkih ustanova o pomoći od 2,1 mil EUR za projekte reforme poljoprivrede (STAR projekat).

Korisnici bespovratne pomoći imaju obavezu da urade istraživanja koja će pomoći da se nove metode i tehnologije u poljoprivrednoj proizvodnji primene već od oktobra 2011. godine, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede.

Dragin je, kako se navodi u saopštenju, podsetio da je poljoprivreda i u vreme ekonomske krize donela značajan napredak ekonomiji Srbije i da je prošle godine ostvaren rekordan izvoz poljoprivrednih proizvoda u vrednosti od 2 mlrd EUR.

– Za sedam meseci 2010. godine poljoprivreda je imala izvoz veći od 1 mlrd USD i suficit za 25% veći nego u istom periodu prošle godine – rekao je Dragin.

Cene naftnih derivata “zakucane” do kraja godine

Ukoliko ne dođe do dramatičnih obrta trgovci naftnim derivatima ne očekuju korekcije cena goriva do kraja godine. Osnovni razlog za to je promenjena Uredba o formiranju cena naftnih derivata koja je stupila na snagu još u maju. Od tada, zabeležena je svega jedna korekcija 19. maja kada je benzin poskupeo.

Promenjena uredba predviđa da korekcija nastupa kada prag promena dostigne 3,5%. Nebojša Atanacković, predsednik Upravnog odbora Nafta a.d. kaže za “Danas” da ne veruje da će biti bilo kakve promene cene naftnih derivata do kraja godine.

– Oscilacije ne prelaze četiri do pet dolara po barelu nafte što nije dovoljno za poskupljenje, ali ni za pojeftinjenje maloprodajnih cena benzina. Takav trend će se nastaviti i u buduće. Jednostavno, prag promene je sada viši što znači da su i promene ređe – objašnjava Atanacković.

On dodaje da očekuje da će se situacija promeniti početkom naredne godine kada bude ukinuta Uredba o zabrani uvoza naftnih derivata. Atanacković smatra da će slobodni uvoz biti u korist vozača jer će obezbediti upotrebu kvalitetnijih pa čak i jeftinijih goriva što će dovesti i do smanjenja maloprodajnih cena naftih derivata.

Aleksandar Mileusnić, direktor “Petrobart – AVIA” takođe tvrdi da u ovom trenutku ne postoje uslovi za korekciju cene naftnih derivata.

– U ovom trenutku prag promene rasta iznosi 2,03% što po aktuelnim odredbama Uredbe nije dovoljno da bi došlo do poskupljenja benzina – naglašava sagovornik lista “Danas”.

On ističe da treba sačekati šta će se desiti od 1. januara kada će uslediti ukidanje Uredbe o zabrani uvoza naftnih derivata.

– Liberalizacija tržišta predviđa ukidanje svih ograničenja. Da li to u konkretnom slučaju znači da će nadležni ukinuti sve uredbe vezane za naftni sektor uključujući tu i onu o maksimalnom iznosu cena preostaje da se vidi. Takođe, trebalo bi sačekati i videti da li će neki naftni derivati biti izuzeti sa spiska goriva koja će slobodno moći da se uvode. Hipotetički, država bi pod firmom zaštite tržišta od nekvalitetnih goriva mogla da zabrani uvoz nekih benzina. To bi svakako bilo nepovoljno za trgovce naftim derivatima – ističe Mileusnić.

I Bora Tatić, zamenik predsednika Udruženja benzinskih stanica Srbije smatra da do kraja godine neće biti menjane cene naftnih derivata.

– Vrednost dolara na svetskim berzama miruje, a stepen potreban za promenu cena se ne postiže već mesecima. Mislim da će takva situacija biti i na dalje. Do promene može da dođe samo u slučaju oštre zime, kakvu predviđaju neke meteorološke prognoze. Ako bi zaista došlo do toga, korekcija bi nastupila i u tom slučaju bi došlo do rasta maloprodajnih cena benzina – zaključuje Tatić.

Fond za razvoj Vojvodine odobrio 203 miliona dinara kredita za poljoprivredu, privredu, izvoz i izgradnju skladišta

Upravni odbor Fonda za razvoj Vojvodine odobrio je danas 53 kredita u ukupnom iznosu od 203 miliona dinara, saopštio je Pokrajinski sekretarijat za informacije

Na sednici, kojoj je predsedavao predsednik Upravnog odbora tog fonda i predsednik pokrajinske vlade Bojan Pajtić, odobreni su krediti za poljoprivredu, privredu, izvoz i izgradnju skladišta.

Konkursom za dugoročno kreditiranje razvojnih privrednih programa i projekata biće dodeljeno 14 kredita vrednih ukupno 62 miliona, dok je za 37 kredita u poljoprivredi predviđeno 52,5 miliona dinara.

Kako je precizirano, odobren je i jedan kratkoročni kredit za finansiranje izvoza, u vrednosti od deset miliona dinara, kao i dva dugoročna za izgradnju, adaptaciju i opremanje skladišnih prostora u poljoprivredno-prehrambenoj proizvodnji, vredna ukupno 80 miliona dinara.

Najviše kredita odobreno je za ratarstvo, stočarstvo i voćarstvo kao i za prehrambenu proizvodnju.

Bajec: Inflacija posledica poskupljenja poljoprivrednih proizvoda

Inflacija od devet odsto posledica je povećanja cena poljoprivrednih proizvoda, a činjenica da je država zakočila poskupljenja struje i gasa, nije dovoljna da ublaži njeno povećanje, ocenio je večeras ekonomista Jurij Bajec.

Nije dobro što je inflacija veća od prognozirane, jer su se predviđenoj, ciljanoj inflaciji, koja je trebala da bude najviše osam odsto, građani i privreda prilagodili, i u skladu sa tim planirali svoje troškove i poslovne planove, rekao je Bajec za televiziju B92.
Na žalost ove godine će inflacija biti oko devet odsto, zato što su cene poljoprivrednih proizvoda ”nenormalno” skočile iz raznih razloga, a bez obzira što je država zakočila povećanje cene struje i gasa, to nije dovoljno da ublaži povećanje inflacije, istakao je Bajec.

Nova šansa za brži razvoj

Sajam investicija “Investexpo” od 26. do 28. oktobra u Novom Sadu

Usporavanje procesa u privlačenju stranih investicija prouzrokovala je globalna ekonomska kriza, ali opštine i lokalne samouprave, u traženju najboljeg modela za efikasnije “obraćanje” investitorima, prepoznali su Sajam investicija i nekretnina u Novom Sadu kao mesto na kojem se predstavljaju projekti u dobroj poslovnoj atmosferi.

Tome u prilog govori i činjenica da će ove godine na “Investexpu” oko 220 projekta predstaviti 54 lokalne samouprave iz Srbije, što je za 20% više nego prethodne godine.

Među izlagačima su: Apatin, Arilje, Bač, Bačka Palanka, Bački Petrovac, Bačka Topola, Bečej, Bela Crkva, Bojnik, Bujanovac, Čačak, Čajetina, Čoka, Irig, Kikinda, Kovin, Kovačica, Kraljevo, Kula, Leskovac, Lebane, Loznica, Lučani, Mali Iđoš, Medveđa, Niš, Nova Crnja, Novi Bečej, Novi Sad, Novi Kneževac, Odžaci, Opovo, Pirot, Plandište, Pančevo, Pećinci, Požega, Ruma, Sečanj, Sombor, Sremska Mitrovica, Smederevska Palanka, Stara Pazova, Subotica, Šabac, Šid, Titel, Vlasotince, Vranje, Vrbas, Vršac, Užice, Zrenjanin, Žitište.

Uz podršku Vlade AP Vojvodine, sa četiri resorna sekretarijata, vojvođanske lokalne samouprave imaju podjednaku šansu da promovišu potencijale svojih sredina, naveo je Novosadski sajam.

“Investexpo” na Novosadskom sajmu biće održan od 26. do 28. oktobra.

Litar uvoznog mleka od 100 do 110 dinara

Ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavljević izjavio je sinoć da bi litar mleka iz uvoza koštao između 100 i 110 dinara.

On je istakao da njegovo Ministarstvo još pravi kalkulacije, ali da preliminarni podaci pokazuju da bi mleko iz susednih zemalja bilo skuplje u odnosu na mleko na domaćem tržištu.

Milosavljević je naglasio da uvoz ne bi ugrozio domaće proizvođače niti ih “motivisao” da oni podignu cene jer ne bi bile uvezene velike količine već samo količine koje bi smanjile trenutnu nestašicu. On je podsetio da će odluka da li će biti neophodan uvoz mleka biti doneta za nekoliko dana, ali je istakao i da je cilj nedavno donete uredbe, kojom se određuje obim proizvodnje mleka, da se pomogne domaćim proizvođačima da stabilizuju proizvodnju.

NIS na Beogradskoj berzi od 30. avgusta

Početna cena akcije 4,82 EUR

Trgovanje akcijama “Naftne industrije Srbije” (NIS) počeće u ponedeljak, 30. avgusta, rečeno je agenciji Beta u Beogradskoj berzi.

Početna cena jedne akcije prvog dana biće 505 dinara ili 4,82 EUR.

Kako je saopšteno, u promet će biti pušteno 163.060.400 akcija NIS-a.

Fabrika hleba mora nastaviti da radi

Dogovor o spasavanju “Fidelinke”

Za “Fidelinku” ima spasa, saopšteno je nakon sastanka održanog sa premijerom Vojvodine Bojanom Pajtićem. Sastanku su prisustvovali gradonačelnik Subotice Saša Vučinić, pokrajinski sekretar za rad Miroslav Vasin i direktorka “Fidelinka” pekare Ljiljana Lučić.

Dogovoreno je da se novim razvojnim kreditom obezbedi dalji rad pekare, odnosno da se na taj način obezbedi pšenica i da glavna “Fidelinkina” fabrika nastavi da radi. Prethodno će se obaviti procena kompletne imovine, mada “Fidelinka” u ovom trenutku ima dovoljno brašna da se proizvodnja ne obustavi.

Podsetimo, jedna od najvećih fabrika hleba i peciva u Vojvodini dospela je pod stečaj pre petnaestak dana zbog zaduženosti i blokade računa. Do sada, međutim, niko nije kontaktirao s vlasnicima, koje čine firme iz nekoliko zemalja, a među njima je najviše takozvanih ofšor kompanija.

Ekološko gorivo za ekonomičniju potrošnju

Pelet u ponudi niške firme “Jugo-impex”

Niška kompanija “Jugo-impex“, koja je poznata po prodaji opreme za grejanje, ponudila je za predstojeću grejnu sezonu i ekološki čisto gorivo – pelet.

Kupci su više nego zadovoljni, jer, kako kažu u preduzeću “Jugo-impex”, uz najbolje svetske brendove grejne opreme, sada se mogu snabdeti i ekološkim i ekonomski isplativim gorivom za kotlove i peći – peletom.

Kompanije “Jugo-impex” najavila je i tradicionalno prisustvo na Sajmu građevine i opreme u Nišu, u Hali Čair, od 22. do 25. septembra 2010. godine.

Izjava za medije – Mađarska-Srbija IPA prekogranični program

Asocijacija naselja u okolini Kišteleka

Naziv projekta: Izgradnja i pokretanje Mađarsko-Srpskog prekograničnog sistema za upravljanje poplavnom i podzemnom vodom

Asocijacija naselja u okolini Kišteleka zajednički sa svojim partnerima (ICR-Srbija, ATIKÖVIZIG-Mađarska) trenutno radi na ostvarenju projekta „Izgradnja i pokretanje Mađarsko-Srpskog prekograničnog sistema za upravljanje poplavnom i podzemnom vodom”.

Projekat je omogućen kofinansiranjem iz IPA programa međunarodne saradnje Mađarska – Srbija Evropske Unije, u okviru prioritetne ose 1 “INFRASTRUKTURA I ŽIVOTNA SREDINA”, mere 1.2. 1.2 „Zajednička odgovornost za životnu sredinu” aktivnosti 1.2.1. „Manje aktivnosti u oblasti vodoprivrede (odbrana od poplava i podzemnih voda)”.

Glavni cilj projekta je unaprediti postojeća tehnička sredstva koja služe za prevenciju štete izazvane podzemnim vodama i poplavama na socio-ekonomski nedovoljno razvijenim teritorijama, odnosno u oblastima koje su u opasnosti od podzemnih voda i poplava, kao i  razvoj slobodnih kapaciteta nadležnih službi i prekogranične komunikacije u cilju sprečavanja i uklanjanja štete izazvane podzemnim vodama i poplavama.

Ciljne grupe projekta su zajedničke ugrožene porečne teritorije Mađarske i Srbije, taćnije sledeće regije, mikro-regije i naselja: u Mađarskoj Regija južne nizije, u okviru nje mikro-regija Kištelek, u Srbiji pokrajina Vojvodina, u okviru nje grad Kanjiža.

Ciljevi projekta doprinose ostvarenju navedenih specifičnih ciljeva IPA programa međunarodne saradnje Mađarska – Srbija „Ekološka održivost i sigurnost u pograničnoj zoni”, a dugoročni opšti cilj programa je stvaranje regije koja koja sarađuje u održivom i bezbednom okruženju.

Ukupan budžet projekta je 844.868 evra, a deo koji ko-finansira Evropska Unija iznosi 718.138 evra.

Ovaj dokument je napravljen uz finansijsku pomoć Evropske Unije. Za sadržaj ovog dokumenta je isključivo odgovorna Asocijacija naselja u okolini Kišteleka i on ne predstavlja zvaničan stav Evropske Unije.

Projekat sufinansira Evropska unija u sklopu IPA prekograničnog programa Mađarska – Srbija.