Arhiva ‘Vesti’

Na mestu srušene kineske ambasade novi tržni centar

Ostaci zgrade kineske ambasade u Novom Beogradu, razrušene u bombardovanju 1999. godine, konačno se uklanjaju posle više od deset godina. Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda izabrala je kompaniju “PMC inženjering” da raščisti i sanira teren i izradi glavni projekat rušenja zgrade.

Nakon uklanjanja, na ovoj elitnoj lokaciji, u neposrednoj blizini TC “Ušće” i poslovnog kompleksa “VIG Plaza”, gradiće se objekat isključivo komercijalnog sadržaja, odnosno još jedan tržni centar.

Pitanje vlasništva zgrade razrešeno je sporazumom još 2004. godine, kada je Republika Kina dobila novu lokaciju za ambasadu u Užičkoj, a postojeću prepustila Republici Srbiji. Međutim, ni tada se nije pristupilo uklanjanju porušenog objekta. Direkcija za građevinsko zemljište, nosilac prava korišćenja zgrade, izabrala je kompaniju “PMC inženjering” kao najboljeg ponuđača, koji će u najkraćem roku (do kraja godine) konačno ukloniti ruševine.

– Rok za rušenje od 75 dana za sumu od 48 miliona dinara, odnosno 56 miliona sa PDV-om, bila je najbolja ponuda na tenderu. Nije bilo prigovora od strane ostalih ponuđača. Nakon što se postupak rušenja završi, pokrenuće se javna licitacija za davanje zemljišta u zakup. Očekujemo da licitacija bude pokrenuta početkom 2011. godine – kažu u Direkciji.

Bivša rezidencija zauzima površinu od oko 60 ari, a izgradnja će biti dozvoljena na 20.000 kvadratnih metara. Na toj površini, prema Generalnom urbanističkom planu grada, dozvoljena je izgradnja objekata isključivo komercijalnih sadržaja, što znači izgradnja još jednog tržnog centra.

Ambasada Kine u ulici Trešnjin cvet 7. maja 1999. godine pogođena je sa tri NATO projektila. Tada su poginula trojica kineskih novinara, dok je vojni ataše ambasade zadobio teške povrede, kao i još 20 osoba. Kongres SAD je 15. decembra 2000. odobrio Kini kompenzaciju od 28 mil USD na ime odštete za štetu pretrpljenu bombardovanjem, a žrtvama i njihovim porodicama je isplaćeno 4,5 mil USD.

Održana promocija komunalne policije u Narodnoj skupštini

U Narodnoj Skupštini Republike Srbije održana je promocija početka rada komunalne policije u gradovima Srbije, u organizaciji Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Reč je o prvih 170 komunalnih policajaca iz Beograda, Valjeva, Novog Sada, Požarevca, Zrenjanina, Sremske Mitrovice i Šapca.

Događaju su, pored 170 komunalnih policajaca, prisustvovali predsednik Republike Boris Tadić, ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković, gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, kao i gradonačelnici sedam gradova Srbije, ali i drugi državni zvaničnici.

Čestitajući komunalnim policajcima početak rada, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković rekao je da očekuje da će zahvaljujući njihovim aktivnostima građani Srbije živeti kvalitetnije i u lepšem okruženju.

“Komunalna policija ipak nije svemoguća. Na kraju sve zavisi od nas samih, naše kulture življenja, našeg odnosa prema sugrađanima i prema gradovima, i od naše spremnosti da poštujemo pravila društva u kojem živimo i kome pripadamo”, kazao je Marković.

On je naveo da je sada na gradskim upravama da organizuju rad ove službe.

Predsednik Tadić izjavio je da komunalni policajci, kao i država koju predstavljaju, moraju biti pravedni, ali i strogi prema onima koji krše propise.

“Poštovani komunalni policajci, već u prvim danima vašeg posla gradite autoritet i kredibilitet nove službe, tako da od vas zavisi u kojoj će meri građani uvažavati vašu reč. Očekujem da ćete vi promeniti izgled gradova, da ćemo zajedno na kraju našeg posla promeniti izgled Srbije, da ćemo je učiniti urednijom i bolje organizovanom”, istakao je Tadić, uz sugestiju da budu odlučni, pravedni, ali i strogi.

I gradonačelnik Beograda Dragan Đilas je, govoreći u ime gradova u kojima će komunalna policija najpre profunkcionisati, konstatovao da ta služba neće moći da osigura prestanak kršenja komunalnog reda ukoliko građani sami ne shvate da treba da promene negativne navike.

“Ideja je da građani Beograda, ali i drugih gradova Srbije, poslušaju sugestije komunalnih policajaca, ugledaju se na njih i ne prave komunalni nered. Potrebno je da naši sugrađani nauče kako da šetaju kućne ljubimce, gde može da se parkira automobil, a gde to nije dozvoljeno i da na kraju svi živimo u uređenom gradu”, istakao je gradonačelnik.

Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić poručio je da MUP Srbije formiranje komunalne policije doživljava kao veliko olakšanje, budući da pripadnici tog ministarstva nisu imali dovoljno kapaciteta da se kršenjem komunalnog reda bave na način na koji će to činiti nova služba.

Planirano je da 23 grada i grad Beograd imaju ukupno oko 850 komunalnih policajaca. Do sada, 225 komunalnih policajaca iz 10 gradova završilo je obuku i položilo ispite, uključujući 170 komunalnih policajaca, koji su prisustvovali današnjem događaju.

II Sajam lokalne samouprave u Srbiji od 10 -12. novembra u Beogradu

Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, grad Beograd i Stalna konferencija gradova i opština pozivaju vas na II Sajam lokalne samouprave u Srbiji, od 10 – 12. novembra s početkom u 12 časova, Hala sportova – Novi Beograd (Pariske komune 20).

Predsednik Republike Srbije Boris Tadić otvoriće sajam 10. novembra u 12 časova, zajedno sa ministrom za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milanom Markovićem i gradonačelnikom Beograda Draganom Đilasom.

Sajam će okupiti 90 lokalnih samouprava koje će predstaviti svoje privredne, kulturne, turističke i druge potencijale, a biće prisutan i veliki broj gostiju iz okruženja, donatora, poslovnih banaka, privrednih subjekata sa kojima lokalne samouprave sarađuju.

Tokom trodnevnog sajma biće organizovano nekoliko panel diskusija iz različitih oblasti.

Ovaj sajam će biti idealna prilika da opštine i gradovi u Republici Srbiji, prikažu svoje aktivnosti i predstave svoje resurse i potencijale za sve zainteresovane kompanije, investitore i donatore.

Molimo zainteresovane medije da do 8,30 časova 10. novembra pošalju akreditacije za novinare, snimatelje i fotoreportere (ime, prezime, medijska kuća, JMBG) putem elektronske pošte nikica.vukadin@mduls.gov.rs ili faksa 011/2685-396, 011/2685-396.

Furioso konjički centar

Kravčenko očekuje pozitivno poslovanje “Naftne industrije Srbije”

Ulaganje do 2014. milijardu evra

Direktor “Naftne industrije Srbije” (NIS) Kiril Kravčenko rekao je juče da bi NIS u ovoj godini mogao da posluje pozitivno.

Kravčenko je na Ekonomskom samitu Srbija 2010. kazao da će NIS do 2014. uložiti milijardu evra od čega polovinu u Rafineriju nafte u Pančevu što će biti značajno za dalje poslovanje te kompanije i zbog najavljene liberalizacije tržišta naftnih derivata.

On je dodao da će sledeće godine NIS investirati 400 mil EUR u Rafineriju nafte i maloprodajnu mrežu i to sredstvima iz kredita “Gazpromnefta” u vrednosti od 60% a ostatak iz dobiti od poslovanja.

Kravčenko je kazao da je kratkoročni cilj da NIS postane regionalni lider u svojoj oblasti i da poveća proizvodnju za 50%.

On je dodao da u naredne tri godine očekuje povećanje proizvodnje nafte za 60%, povećanje rezervi nafte za 20% i povećanje prerade za 50%.

Direktor NIS-a je kazao i da su u Novom Sadu planirana ulaganja u proizvodnju ulja za automobile i otvaranje fabrike gasa, kao i da se očekuje renoviranje benzinskih stanica.

Prema njegovim rečima, u naredne tri godine konkurencija na tržištu derivata će biti povećana, a potencijal za rast investicija u energiju i naftnu industriju je veliki.

Kravčenko je kazao i da sledeće godine NIS planira proširenje u Rumuniju i Bugarsku ali nije ulazio u detalje.

U Beogradu počeo Sajam nekretnina BelRe

Peti sajam i konferencija o nekretninama “Belgrade Real Expo” (BelRe) počeo je danas na poslednjem spratu Poslovnog centra “Ušće” u Beogradu.

Otvarajući sajam Milan Parivodić, predsednik “Foreign Investors Services”, izjavio je da Srbiju svetska ekonomska kriza nije pogodila u sferi hipotekarnih hartija od vrednosti, jer takve nismo ni imali, ali smo osetili veliku krizu likvidnosti i nedostatak stranih investicija.

Zbog toga je, kako je rekao, izuzetno važno organizovati skupove poput sajma BelRe, kako bi se podstakla nova ulaganja i promovisali investicioni projekti u našoj zemlji.

– Konferencija BelRe ukazaće državi na neophodnost donošenja propisa kojima bi se unapredila oblast građevinarstva, nekretnina i svojinskih pitanja – naveo je Parivodić.

BelRe je okupio graditelje, investitore, izvođače radova, konsultante, posrednike, predstavnike trgovinskih lanaca i distributera, kao i sve one koji prodaju, kupuju i iznajmljuju nepokretnosti.

Kako su najavili organizatori, na dvodnevnom sajmu strani i domaći investitori imaće priliku da vide aktuelne i kvalitetne projekte i razgovaraju o “vrućim” temama razvoja investicionog tržišta u Srbiji i regionu.

Prijava PDV elektronskim putem počinje kao pilot projekat, a od 1. januara postaće zakonska obaveza. Od 1. juna, podnošenje PDV prijava obavljaće se isključivo elektronskim putem.

Domaća preduzeća mogu da podnose elektronske poreske prijave Poreskoj upravi u Beogradu, u opštinama Stari Grad i Novi Beograd, u Nišu, Kragujevcu, Novom Sadu, Leskovcu, Čačku, Užicu, Kraljevu i Subotici.

Savremena pogodnost koja olakšava poslovanje, moguća je zahvaljujući elektronskom potpisu, odnosno kvalifikovanom elektronskom sertifikatu koji PKS izdaje besplatno privrednicima, kompanijama i preduzećima.

Podnošenje poreskih prijava obavlja se jednostavno, a PKS radi i na razvijanju drugih servisa, kao što su prijavljivanje i odjavljivanje radnika.

Prosečna plata u Srbiji u septembru 34.570 dinara

Prosečna neto zarada u Srbiji u septembru bila je 34.570 dinara (323 EUR), što je realno više za 0,7 procenata, a nominalno za 1,8% nego u prethodnom mesecu, objavio je danas Republički zavod za statistiku (RZS).

Kako se navodi u saopštenju zavoda (www.stat.gov.rs), prosečna zarada u Srbiji sa porezom i doprinosima isplaćena u septembru bila je 48.016 dinara (448 EUR), što je realno više za 0,7%, a nominalno za 1,8%.

Zarade su u evre preračunate prema današnjem zvaničnom kursu Narodne banke Srbije.

Prema podacima RSZ, u Srbiji je prosečna septembarska neto zarada bila realno veća za 3% nego u istom mesecu 2009, a nominalno za 10,4%. Bruto zarada bila je realno veća za 2,8% nego u septembru 2009, a nominalno za 10,2%.

Prekogranična saradnja Subotice i Segedina u afirmaciji stvaralaštva na selu

Potpisan je sporazum o zajedničkim projektima u afirmaciji stvaralaštva na selu, između Subotice i Segedina. Ovaj projekat biće finansiran iz evropskih fondova u okviru IPA programa prekogranične saradnje.

Projektom “Dobrodošli u svet starih zanata i umetnosti” biće obuhvaćeno deset sela u subotičkoj opštini i isto toliko u susednoj Mađarskoj.

Branislav Filipović, direktor Fondacije “Fokus”, kaže da će biti otvoreno deset evropskih kancelarija za mlade u subotičkim selima, gde će oni moći da se bave raznovrsnim aktivnostima vezanim za očuvanje kulturne baštine a moći će i da pišu projekte i konkurišu za sredstva evropskih fondova za razvoj omladinskog stvaralaštva.

Povezivanje naših sela i onih u pograničnim područjima u susednoj Mađarskoj još je jedan korak u razvoju kulturnih veza Subotice i Segedina.

Odlaganje privatizacije “Radio Subotica”

Agencija za privatizaciju Republike Srbije ponovo je donela zaključak o prekidu privatizacije JP “Radio Subotica” na period do šest meseci, počevši od septembra ove godine, saopštio je danas direktor radia Toni Bedalov.

U saopštenju se navodi da se u zaključku Agencija poziva na odluku Vlade Srbije od 27. decembra 2007. godine, po kojoj se prekida privatizacija radio i televizijskih stanica koje emituju program na jezicima nacionalnih manjina.

– S obzirom da se grad Subotica kao osnivač izjasnio da “Radio Subotica” emituje programe na jeziku nacionalnih manjina i da je protiv privatizacije JP “Radio Subotica”, Agencija za privatizaciju peti put je prekinula privatizaciju najstarijeg elektronskog medija u gradu – naveo je u saopštenju Bedalov.

“Radio Subotica” je Javno preduzeće osnovano 1968. godine, a uz program na srpskom, emituje i programe na mađarskom i hrvatskom jeziku, kao i nedeljnu emisiju na nemačkom jeziku.