Arhiva ‘Vesti’

Otvoren višenamenski sportski teren u Senti

Pokrajinski sekretar za sport i omladinu Modest Dulić i predsednica senćanske opštine Aniko Širkova u Osnovnoj školi “Turzo Lajoš” u Senti svečano su predali na upotrebu višenamenski sportski teren u prisustvu oko 500 đaka.

Dulić je izjavio da je Senta jedan od gradova sa agilnom i sposobnom lokalnom samoupravom zbog čega se u poslednje vreme ovde sprovodi sve više različitih projekata.

– Suština ovakvih projekata koje sprovodimo širom Vojvodine je višefunkcionalnost, jer sa jedne strane unapređujemo nastavu fizičkog vaspitanja i omogućavamo deci da poput njihovih vršnjaka iz Evrope imaju kvalitetne i dobre uslove za treniraju, a takođe i da slobodno vreme koriste u dobrim i modernim uslove za bavljenje sportskim aktivnostima. Mogućnost imaju i građani koji su upućeni na ovu školu da svoje slobodno vreme koriste sa decom na sportskim terenima a sve u cilju dobre socijalizacije dece da sutra budu dobri ljudi i sportisti jer ova škola je rasadnik dobrih i uspešnih ljudi – rekao je Dulić.

Širkova je naglasila da su nastojanja da sve škole dobiju nove i moderne terene, a uz pomoć ambasade Turske iz Beograda nastaviće se sa adaptacija i dogradnja škole “Turzo Lajoš”, kako bi učenici ove škole gde se nastava organizuje na mađarskom i srpskom jeziku imali još bolje uslove za učenje. Za višenamenske terene u školi “Turzo Lajoš” i u Ulici Zlatne grede iz pokrajinske kase je obzbeđeno je tri miliona dinara.

SIEPA sedmi put dodeljuje nagradu za izvoznika godine

Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Srbije (SIEPA) dodeliće 7. decembra sedmi put “Nagradu za izvoznika godine”.

– Biće dodeljene nagrade u pet kategorija – za najboljeg izvoznika 2010, za najbolji novi izvozni proizvod, za osvajanje novog tršišta, za najboljeg izvoznika u kategoriji malih i srednjih preduzeća i, prvi put, za najboljeg izvoznika u kategoriji društveno odgovornog
poslovanja- rekao je na koferenciji za novinare direktor agencije SIEPA Božidar Laganin.

Rok za dostavu prijava za učešće na konkursu je 1. decembar, a kriterijumi stručne komisije koja će odlučivati o nagradi, prema njegovim rečima, biće solventnost, likvidnost i profitabilnost, kao vrednost izvoza ostvarena u 2010. godini.

Laganin je kazao da će biti praćeni i bilansi preduzeća u prethodne tri godine, broj novootvorenih radnih mesta, kvalitet proizvoda, broj tržišta na koje se izvozi i broj novoosvojenih tržišta u 2010. godini.

Eurobanka EFG će dobitniku nagrade za najboljeg izvoznika u kategoriji malih i srednjih preduzeća dodeliti 15.000 EUR za unapređenje izvoznih aktivnosti.

Kompanija “DHL International Beograd” nagradiće najboljeg u kategoriji osvajanje novog tržišta svojim uslugama u vrednosti od 10.000 EUR, dok će dobitniku nagrade za najbolji novi izvozni proizvod firma “Orange” studio osmisliti marketinšku kampanju u vrednosti od takođe 10.000 EUR.

U kategoriji društveno odgovornog poslovanja SIEPA će najboljeg nagraditi poboljšanjem njegovog nastupa na stranim tržištima.

SIEPA dodeljuje nagradu najboljem izvozniku od 2004. godine, a cilj tog priznanja je da stimuliše nove izvozne poduhvate najboljih izvoznih preduzeća u Srbiji.

Prijava za učešće u izboru za “Nagradu izvozniku godine” dostupna je i na Internet adresi agencije http://www.siepa.gov.rs/site/sr/home/

Od “Belena” 800.000 MWh godišnje

Koliko bismo struje dobili od nuklearke?

Srbija bi mogla da dobije i do 800.000 megavat-sati električne energije godišnje ulaganjem od pet odsto u gradnju nuklearke “Belene” u Bugarskoj. Komšije zasad nude samo jedan-dva odsto učešća, što znači i manje struje, međutim, naši zvaničnici zalažu se za veći procenat. Ponuda je stigla pre tri dana, a odgovor Bugarska traži do subote.

Našu zemlju u narednim godinama očekuje sve veći deficit u snabdevanju kupaca pa je svaki kilovat-sat važan. Nuklearka “Belene” trebalo bi da ima dva reaktora snage po 1.000 megavata koji mogu da proizvedu i do 16 milijardi kilovat-sati godišnje. Učešće od pet odsto donelo bi oko 800 miliona kilovat-sati, što je trenutno oko 2,2% domaće proizvodnje i 2,4% potrošnje, u oba slučaja bez Kosova i Metohije. Iznosi se menjaju ako je reč o ulaganju jedan-dva procenta jer je onda, prema mišljenju stručnjaka, reč o količini struje koja je zanemarljiva i može je obezbediti “Elektroprivreda Srbije” samo malo boljim radom svojih elektrana. Zato je bitno da nadležni uspeju da obezbede veće učešće Srbije u gradnji nuklearke na Dunavu.

Da li će se to i desiti prilično je neizvesno. U Ministarstvu energetike nisu želeli da komentarišu kakvi su sledeći potezi naše države, ali ni u Predsedništvu Srbije. Ponuda bugarske strane, što je bilo malo iznenađenje, nije stigla u Vladu već kod predsednika Srbije Borisa Tadića. Glavni deo posla oko odgovora na ponudu Bugarske, kako nezvanično saznajemo, vodi predsednik Srbije. Ali na postavljena pitanja juče nije bilo moguće dobiti odgovor od predsednika Tadića. Jedan od razloga mogla bi da bude i prilično nejasna ponuda.

– Naša zemlja je u načelu je zainteresovana za projekat u susednoj zemlji, ali odgovor na zvaničan predlog bugarske strane zavisiće od više detalja, kao što je povećanje učešća u investiciji sa ponuđenih jedan-dva odsto na pet, preciziranje vrednosti gradnje i količine električne energije koja će pripasti Srbiji. Ne treba spominjati da nam je važno da aranžman sa Bugarima podrazumeva obuku naših kadrova jer smo uvođenjem moratorijuma na gradnju nuklearki krajem devedesetih prestali da školujemo stručnjake za ovu oblast. Bugarski čelnici su u više navrata menjali svoju ponudu. Dobro je što u ovoj situaciji izgleda mi njima više trebamo nego oni nama. Srbija ima i rezervne varijante, a Bugarska mora da od “Belena” napravi regionalni projekat, tako delom treba i tumačiti ponudu nama i Hrvatima – kaže sagovornik “Blica” iz Vlade Srbije.

Neozbiljna ponuda

Slobodan Petrović, sekretar Udruženja za energetiku i rudarstvo PKS, kaže da je ponuđeni procenat od 1 do 2 “neozbiljan”.

– Mislim da se nije konkretno pričalo o procentima već je samo našim vlastima rečeno da li hoće ili neće da učestvuju u gradnji nuklearke. Nije mi jasno šta više Bugari tu treba da nam pojasne jer je reč o projektu koji je prilično izvestan i sa već određenim detaljima – snagom reaktora, cenom… Treba reći da postoji potreba za učešćem u ovakvom projektu jer će nam nedostajati električne energije, a traženje novca je druga priča – ističe Petrović.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista “Blic” od 10.11.2011.)

Od januara veće plate i penzije

Krediti komercijalnih banaka za pokrivanje budžetskog deficita

Rebalans budžeta stići će u skupštinsku proceduru za dva do tri dana. Budžet za 2011. godinu biće usaglašen sa MMF-om najkasnije do 15. decembra. Ovo je u utorak u parlamentu rekla ministarka Diana Dragutinović i najavila da će u januaru biti povećane plate i penzije.

– Deficit budžeta za 2010. godinu biće veći za 12,8 milijardi dinara nego što je prvobitno planirano, što je i dogovoreno sa MMF-om – objasnila je.

– Rebalansom će do kraja godine biti raspoloživo do milijardu dinara za pomoć Kraljevu, a u budžetu za 2011. biće predviđena nešto veća budžetska rezerva.

Dragutinovićeva je rekla da je prvobitni predlog Zakona o PIO “promenjen u delu koji se odnosi na zaštitu penzionera sa najmanjim prihodima, odnosno da je dogovoreno da najniža penzija ne bude ispod 27% od prosečne plate”.

– Sa MMF nije postignuta saglasnost o iznosu prosečnih plata i penzija – dodala je.

– Treba zaštititi penzionere koji u penziju odlaze sa punim radnom stažom. Reformom penzionog sistema, budžetski rashodi za penzije treba da se smanje za pet do šest godina.

Država se zadužuje 250 mil EUR kod 10 komercijalnih banaka radi finansiranja budžetskog deficita.

Ovako je ministarka finansija Diana Dragutinović u utorak poslanicima objasnila razloge uzimanja kredita tokom rasprave o Predlogu zakona o zaduživanju Srbije kod komercijalnih banaka.

– Period otplate je pet godina i uključuje godinu dana mirovanja, a zajmoprimac ima pravo da ga pre vremena vrati bez ikakvih nadoknada – objasnila je Dragutinovićeva.

Opozicione stranke osule su po vlasti, jer će “teret isplate novih kredita pasti na buduće generacije”. Čak su i iz vladajuće koalicije poručili da krediti nisu najsrećnije rešenje, ali da su neophodni.

Pare za nove avione

Govorila je i o zaduženju kompanije “Jat Airways” kod dve banke u iznosu od 51,5 mil EUR:

– Novac će biti upotrebljen za revitalizaciju kompanije – 40 mil EUR, osposobljavanje flote – 9,5 mil EUR, a za nabavku dva aviona nove generacije izdvojiće će se 2 mil EUR. Period otplate kredita je šest godina.

Stari dugovi

Govoreći o dugovima države za komunalije ministarka Dragutinović objasnila je da su to računi preostali iz devedesetih godina, kao i da mora prvo da ih pogleda kako bi govorila o plaćanju.

(Napomena: tekst je preuzet iz lista “Novosti” od 10.11.2010.)

“ProBiznis Lider 2010”

ProCredit banka bira najuspešnije preduzetnike, mala i srednja preduzeća

ProCredit banka organizovaće i ove godine, peti put za redom, izbor za “ProBiznis Lidere”, odnosno preduzeća i preduzetnike koji su u proteklih godinu dana ostvarili izuzetne poslovne rezultate, realizovali značajne investicije i inovacije, odgovorno poslovali i značajno doprineli razvoju ekonomije naše zemlje.

Ovim izborom biće proglašena po tri najuspešnija privrednika i preduzetnika u tri različite kategorije – preduzetnik, malo i srednje preduzeće, a prvi put će biti dodeljeno i posebno priznanje za preduzeće ili preduzetnika – Lidera u unapređenju energetske efikasnosti.

Odluku o “ProBiznis Liderima” će kao i dosad doneti stručni žiri, koji će činiti predstavnici resornih ministarstava, privrednih komora i fakulteta, ekonomski novinari i predstavnici ProCredit banke.

Posebnost ovogodišnjeg izbora je u tome što će njime biti obuhvaćeni svi registrovani preduzetnici, mala i srednja preduzeća u našoj zemlji, kojih u ovom momentu ima više od 300.000. Od tog broja, na osnovu jasnih kriterijuma uspešnosti poslovanja kao što su visina ostvarenog prihoda i profita, broj zaposlenih, delatnost i drugih finansijskih pokazatelja biće napravljen izbor od 100 najuspešnijih preduzeća i preduzetnika, koje će stručnjaci ProCredit banke u narednih nekoliko nedelja posetiti.

Proglašenje dobitnika priznanja “ProBiznis Lider 2010” biće održano sredinom decembra u Beogradu, a svi dobitnici će, osim priznanja i plakete, biti nagrađeni višednevnim studijskim putovanjem, tokom kog će, u organizaciji ProCredit banke, posetiti neke od najprestižnijih privrednih manifestacija i najuspešnijih kompanija u zemljama Evropske unije.

Gubici srpske privrede 100 mil USD zbog piraterije

Gubici srpske privrede zbog softverske piraterije su oko 100 mil USD godišnje, ocenili su danas učesnici konferencije o zaštiti softvera pravima intelektualne svojine.

Kako se navodi u saopštenju sa skupa, tokom prošle godine, stopa piraterije softvera u Srbiji bila je 74%, što je za 2% manje nego u 2008. godini.

Posledice nesuzbijanja piraterije u Srbiji su otežano priključivanje Evropskoj uniji i Svetskoj trgovinskoj organizaciji (WTO), kao i organizovani kriminal, ocenili su učesnici skupa.

– Smanjenjem piraterije za 10% srpski budžet bi prihodovao 29 mil USD godišnje – kazali su na dvodnevnom skupu koji se održava u Beogradu u okviru regionalnog programa zaštite prava industrijske i intelektualne svojine za region Zapadnog Balkana.

Izneti podaci, navodi se, jasno ukazuju na značaj i neophodnost sprovođenja radikalnih mera u suzbijanju piraterije.

Stopa softverske piraterije u svetu u 2009. godini bila je 43%, što je za 2% više nego u 2008, navodi se i dodaje je vrednost piratskog softvera 51,4 mlrd USD.

– Na svakih 100 USD legalnog softvera prodatog prošle godine, dodatnih 75 USD prodato je preko piratskih kanala, a smanjenje piraterije za jedan odsto u svetu donelo bi industriji informacionih tehnologija 20 mlrd USD.

Na skupu je ocenjeno da se u narednih pet godina planira novih 450 miliona korisnika interneta u svetu što preti daljem povećanju ukupne stope piraterije.

PAJTIĆ: Šest milijardi dinara za investicije u Vojvodini

Predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić najavio je da će pokrajinska vlada na sutrašnjoj sednici usvojiti odluku o realizaciji 6 milijardi dinara u zajedničkim projektima sa Vladom Srbije.

– Ovi projekti obuhvatiće kako radove i investicione poduhvate u Vojvodini koji su već započeti, tako i one koji su planirani u budućnosti, čime za investitore dolazi lakši i bolji period – rekao je juče Pajtić prilikom posete Somboru.

U tom gradu u toku je izgradnja novog postrojenja za preradu vode, vrednog 100 miliona dinara, a nakon završetka radova udvostručiće se kapaciteti snabdevanja vodom grada i okoline.

Pajtić je prilikom obilaska radova rekao da će ovom investicijom u narednih 20 godina biti zadovoljene planirane potrebe u domenu vodosnabdevanja u ovom kraju.

Dodao je da je ideja pokrajinskih vlasti da Sombor ponovo postane veliki industrijski centar.

Pajtić je obišao i radove na izgradnji Energane u Somboru, u koju je preko Fonda za kapitalna ulaganja usmereno 146 miliona dinara.

I radovi na postrojenju za preradu vode finansirani su iz Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine.

Na mestu srušene kineske ambasade novi tržni centar

Ostaci zgrade kineske ambasade u Novom Beogradu, razrušene u bombardovanju 1999. godine, konačno se uklanjaju posle više od deset godina. Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda izabrala je kompaniju “PMC inženjering” da raščisti i sanira teren i izradi glavni projekat rušenja zgrade.

Nakon uklanjanja, na ovoj elitnoj lokaciji, u neposrednoj blizini TC “Ušće” i poslovnog kompleksa “VIG Plaza”, gradiće se objekat isključivo komercijalnog sadržaja, odnosno još jedan tržni centar.

Pitanje vlasništva zgrade razrešeno je sporazumom još 2004. godine, kada je Republika Kina dobila novu lokaciju za ambasadu u Užičkoj, a postojeću prepustila Republici Srbiji. Međutim, ni tada se nije pristupilo uklanjanju porušenog objekta. Direkcija za građevinsko zemljište, nosilac prava korišćenja zgrade, izabrala je kompaniju “PMC inženjering” kao najboljeg ponuđača, koji će u najkraćem roku (do kraja godine) konačno ukloniti ruševine.

– Rok za rušenje od 75 dana za sumu od 48 miliona dinara, odnosno 56 miliona sa PDV-om, bila je najbolja ponuda na tenderu. Nije bilo prigovora od strane ostalih ponuđača. Nakon što se postupak rušenja završi, pokrenuće se javna licitacija za davanje zemljišta u zakup. Očekujemo da licitacija bude pokrenuta početkom 2011. godine – kažu u Direkciji.

Bivša rezidencija zauzima površinu od oko 60 ari, a izgradnja će biti dozvoljena na 20.000 kvadratnih metara. Na toj površini, prema Generalnom urbanističkom planu grada, dozvoljena je izgradnja objekata isključivo komercijalnih sadržaja, što znači izgradnja još jednog tržnog centra.

Ambasada Kine u ulici Trešnjin cvet 7. maja 1999. godine pogođena je sa tri NATO projektila. Tada su poginula trojica kineskih novinara, dok je vojni ataše ambasade zadobio teške povrede, kao i još 20 osoba. Kongres SAD je 15. decembra 2000. odobrio Kini kompenzaciju od 28 mil USD na ime odštete za štetu pretrpljenu bombardovanjem, a žrtvama i njihovim porodicama je isplaćeno 4,5 mil USD.

Održana promocija komunalne policije u Narodnoj skupštini

U Narodnoj Skupštini Republike Srbije održana je promocija početka rada komunalne policije u gradovima Srbije, u organizaciji Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Reč je o prvih 170 komunalnih policajaca iz Beograda, Valjeva, Novog Sada, Požarevca, Zrenjanina, Sremske Mitrovice i Šapca.

Događaju su, pored 170 komunalnih policajaca, prisustvovali predsednik Republike Boris Tadić, ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković, gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, kao i gradonačelnici sedam gradova Srbije, ali i drugi državni zvaničnici.

Čestitajući komunalnim policajcima početak rada, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković rekao je da očekuje da će zahvaljujući njihovim aktivnostima građani Srbije živeti kvalitetnije i u lepšem okruženju.

“Komunalna policija ipak nije svemoguća. Na kraju sve zavisi od nas samih, naše kulture življenja, našeg odnosa prema sugrađanima i prema gradovima, i od naše spremnosti da poštujemo pravila društva u kojem živimo i kome pripadamo”, kazao je Marković.

On je naveo da je sada na gradskim upravama da organizuju rad ove službe.

Predsednik Tadić izjavio je da komunalni policajci, kao i država koju predstavljaju, moraju biti pravedni, ali i strogi prema onima koji krše propise.

“Poštovani komunalni policajci, već u prvim danima vašeg posla gradite autoritet i kredibilitet nove službe, tako da od vas zavisi u kojoj će meri građani uvažavati vašu reč. Očekujem da ćete vi promeniti izgled gradova, da ćemo zajedno na kraju našeg posla promeniti izgled Srbije, da ćemo je učiniti urednijom i bolje organizovanom”, istakao je Tadić, uz sugestiju da budu odlučni, pravedni, ali i strogi.

I gradonačelnik Beograda Dragan Đilas je, govoreći u ime gradova u kojima će komunalna policija najpre profunkcionisati, konstatovao da ta služba neće moći da osigura prestanak kršenja komunalnog reda ukoliko građani sami ne shvate da treba da promene negativne navike.

“Ideja je da građani Beograda, ali i drugih gradova Srbije, poslušaju sugestije komunalnih policajaca, ugledaju se na njih i ne prave komunalni nered. Potrebno je da naši sugrađani nauče kako da šetaju kućne ljubimce, gde može da se parkira automobil, a gde to nije dozvoljeno i da na kraju svi živimo u uređenom gradu”, istakao je gradonačelnik.

Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić poručio je da MUP Srbije formiranje komunalne policije doživljava kao veliko olakšanje, budući da pripadnici tog ministarstva nisu imali dovoljno kapaciteta da se kršenjem komunalnog reda bave na način na koji će to činiti nova služba.

Planirano je da 23 grada i grad Beograd imaju ukupno oko 850 komunalnih policajaca. Do sada, 225 komunalnih policajaca iz 10 gradova završilo je obuku i položilo ispite, uključujući 170 komunalnih policajaca, koji su prisustvovali današnjem događaju.

II Sajam lokalne samouprave u Srbiji od 10 -12. novembra u Beogradu

Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, grad Beograd i Stalna konferencija gradova i opština pozivaju vas na II Sajam lokalne samouprave u Srbiji, od 10 – 12. novembra s početkom u 12 časova, Hala sportova – Novi Beograd (Pariske komune 20).

Predsednik Republike Srbije Boris Tadić otvoriće sajam 10. novembra u 12 časova, zajedno sa ministrom za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milanom Markovićem i gradonačelnikom Beograda Draganom Đilasom.

Sajam će okupiti 90 lokalnih samouprava koje će predstaviti svoje privredne, kulturne, turističke i druge potencijale, a biće prisutan i veliki broj gostiju iz okruženja, donatora, poslovnih banaka, privrednih subjekata sa kojima lokalne samouprave sarađuju.

Tokom trodnevnog sajma biće organizovano nekoliko panel diskusija iz različitih oblasti.

Ovaj sajam će biti idealna prilika da opštine i gradovi u Republici Srbiji, prikažu svoje aktivnosti i predstave svoje resurse i potencijale za sve zainteresovane kompanije, investitore i donatore.

Molimo zainteresovane medije da do 8,30 časova 10. novembra pošalju akreditacije za novinare, snimatelje i fotoreportere (ime, prezime, medijska kuća, JMBG) putem elektronske pošte nikica.vukadin@mduls.gov.rs ili faksa 011/2685-396, 011/2685-396.