Arhiva ‘Vesti’

Skupština Srbije usvojila rebalans budžeta Srbije za 2010. godinu

Deficit 120 milijardi dinara

Skupština Srbije usvojila je danas rebalans budžeta Srbije za 2010. godinu kojim je budžetski deficiti uvećan sa 107 na 120 milijardi dinara.

Rashodi budžeta iznosiće 780 milijardi dinara, što je za 16,5 milijardi više nego što je bilo predviđeno, dok će prihodi biti 660 milijardi i veći su za 3,5 milijardi u odnosu na prvobitni
budžet.

Konsolidovani budžetski deficit, koji uključuje manjak republičkog budžeta i deficite socijalnih fondova i lokalnih samouprava, iznosiće 140 milijardi dinara, što je 4,8% bruto domaćeg proizvoda, koliko je i dogovoreno sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF).

Isplate iz budžeta Fondu za penzijsko-invalidsko osiguranje rebalansom su povećane za sedam milijardi dinara, dok je 6,5 milijardi dinara izdvojeno za jednokratnu pomoć penzionerima od 5.000 dinara.

Inflacija u novembru 1,8%

U Srbiji je inflacija u novembru bila 1,8%, dok je u prvih 11 meseci 2010. godine dostigla 10,8%, objavio je danas Republički zavod za statistiku (RZS).

Kako je saopštio taj zavod (www.stat.gov.rs), cene na malo su bile za 10,8% više nego u istom mesecu 2009. godine.

Troškovi života u Srbiji su bili viši za 1,7% nego u septembru, a od početka godine porast troškova života iznosio je 9,6%.

U novembru ove godine troškovi života bili su za 9,5% veći nego u istom mesecu 2009. godine, navodi se u saopštenju RZS.

Razlika između inflacije i troškova života, ističe RSZ, posledica je različitog uticaja rasta cena pojedinih proizvoda na formiranje tih indeksa.

Republički zavod za statistiku Srbije od 1999. godine ne raspolaže podacima za Pokrajinu Kosovo i Metohija.

Trgovinski deficit Srbije 4,27 mlrd EUR za 10 meseci – Pad u odnosu na 2009.

Trgovinski deficit Srbije za prvih deset meseci ove godine bio je 4,27 mlrd EUR, što je za 5,6% manje nego u istom periodu 2009, saopštio je danas Republički zavod za statistiku.

Kako se navodi u saopštenju, izvoz Srbije od januara do oktobra ove godine iznosio je 5,96 mlrd EUR, što je za 21% više nego u istom periodu 2009, dok je istovremeno uvoz povećan za 8,2% na 10,2 mlrd EUR.

Pokrivenost uvoza Srbije izvozom za deset meseci ove godine bila je 58,2%, dok je iznosila 52,3% u istom periodu prethodne godine.

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za period januar-oktobar vredela je 16,2 mlrd EUR i bila je 12,6%veća nego u istih deset meseci prošle godine.

Rastu izvoza od januara do oktobra ove godine najviše je doprinelo povećanje izvoza proizvoda crne i obojene metalurgije, kao i poljoprivrednih proizvoda.

“To ohrabruje da će se pozitivne tendencije nastaviti, s obzirom na značaju tih proizvoda u strukturi izvoza Srbije”, ocenio je Republički zavod za stastistiku i dodao da su na izvoz uticali slabljenje dinara, porast industrijske proizvodnje u Srbiji i privrednih aktivnosti u svetu.

I u izvozu i u uvozu prednjače, gledano po nameni, proizvodi za reprodukciju, odnosno repromaterijali, a sledi roba za široku potrošnju.

Srbija je tokom prvih deset meseci ove godine najviše izvozila u Italiju (902,9 mil USD), Bosnu i Hercegovinu (890,1 mil USD) i Nemačku (828,2 mil USD), a najviše je uvozila iz Rusije (1,7 mlrd USD), Nemačke (1,45 mlrd USD) i Italije (1,16 mlrd USD).

Najveći suficit u razmeni zabeležen je sa Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom i Makedonijom, dok se najveći deficit javlja u trgovini sa Ruskom Federacijom zbog uvoza energenata.

Gledano prema proizvodima, najveće učešće u izvozu Srbije imaju gvožđe i čelik, obojeni metali, električne mašine i aparati, povrće i voće i žitarice i proizvodi od njih. Ti proizvodi daju trećinu izvoza.

U uvozu najveće učešće imaju nafta i derivati, prirodni gas, obojeni metali, električne mašine i aparati i gvožđe i čelik. Uvoz tih proizvoda čini 25,7% ukupnog.

Republički zavod za statistiku je naveo da je izvoz Srbije u oktobru iznosio 682,3 mil EUR, što je 20,6% više nego u istom mesecu 2009, dok je uvoz iznosio 1,03 mlrd EUR i povećan je za 1,9%.

Od 2011. eko-taksa za nova vozila

U prvoj polovini 2011. država uvodi još jedan namet, pa će svi proizvođači i uvoznici motornih vozila biti obavezni da plaćaju ekološku taksu na nova vozila. U toku je završna verzija Pravilnika o motornim vozilima koja bi trebalo da uvede red u prometu raubovanih, polovnih, putničkih automobila, autobusa, kamiona i poljoprivrednih mašina.

– Država će dati licence preduzećima koja će reciklirati polovna vozila, a na ime toga, svi proizvođači i uvoznici motornih vozila će biti obavezni da državi plaćaju ekološku taksu na nova vozila – kaže Siniša Mitrović, savetnik predsednika Privredne komore Srbije.

On dodaje da će se “ekološka taksa plaćati po težini, a koliko će ona iznositi, to će biti predmet dogovora između proizvođača, uvoznika i države u narednom periodu. Očekujem da Pravilnik o motornim vozilima zaživi već u provoj polovini iduće godine”.

Sav novac koji se slije od naplate “zelene takse” ići će u Fond za zaštitu životne sredine, odakle će se prenositi reciklerima za potrebe razgradnje reciklibilnih delova automobila i drugih motornih vozila.

– Pravilnik, koji je predložilo Ministarstvo zaštite životne sredine, ima dva cilja. Jedan je da se spreči dosadašnje zagađenje prirode, jer su školjke od automobila bacane u reke i potoke, a antifriz i otpadno ulje prosipani u kanalizaciju – kaže on.

Mitrović navodi da je drugi razlog “da se spreči prodaja rezervnih delova koji se vade iz oštećenih vozila, smanji mogućnost njihove ugradnje i preprodaje po pijacama i naravno, pobošljava bezbednost svih učesnika u saobraćaju”.

Inače, ne postoje pouzdani podaci o broju auto-otpada u Srbiji, ali sa pravilnikom će biti precizirano koliko ima operatera za rastavljanje automobila, kao i prodavaca rezervnih delova.

Solarna energija za grejanje vode u devet srednjoškolskih domova

Potpisani ugovori o finansiranju vojvođanskih projekata

Pokrajinski sekretar za energetiku i mineralne sirovine Radoslav Striković potpisao je, danas u Vladi Vojvodine ugovore sa direktorima devet srednjoškoskih domova i deset privatnih preduzeća o dodeli bespovratnih sredstava za realizaciju projekta “Korišćenje solarne energije za pripremu tople potrošne vode u sportsko-rekreativnim i turističkim objektima, kao i centrima za edukaciju u kombinaciji sa primenom toplotnih pumpi za grejanje i klimatizaciju.”

Sredstva za korišćenje solarne energije za pripremu toplotne potrošne vode dobili su: Tehnička škola sa domom učenika Apatin (2,2 milona dinara), Poljoprivredna škola sa domom učenika Futog (2,3 milona dinara), Dom učenika srednjih škola “Nikola Vojvodić” Kikinda (2.305.200)dinara, Dom učenika srednjih škola Novi Sad (2.078.480 dinara), Gimnazija sa domom učenika za talentovane učenike “Boljai” Senta (1.509.360 dinara), Dom učenika srednjih škola Sombor (1.500,800 dinara), Dom učenika srednjih škola Sremska Mitrovica (1.594.800 dinara), Dom učenika srednjih škola Subotica (311.360 dinara) i Dom učenika srednjih škola “Angelina Kojić-Gina” Zenjanin (1.2 milona dinara).

Privatnim preduzećima za ove namene odobrena su, po projektu, sredstva od 1.577.136 dinara a Vinarija “Đurić” iz Sremskih Karlovaca je dobila 902.200 dinara.

– Putem konkursa na najbolji način promovišemo korišćenje energije iz obnovljivih izvora i energetsku efikasnost i nastojimo da stavke za ove namene u budžetu budu mnogo veće – rekao je Striković i dodao da se nada da će uskoro biti moguće reći da su svi srednjoškolski domovi u Vojvodini raspolažu solarnim kolektorima.

– Poslednji konkurs ove godine, u vrednosti od deset miliona dinara, planiran je za poljoprivredne škole, koje raspolažu zemljištem i velikom količinom otpadne biomase, te bi gradnjom kotlova koji koriste alternativno gorivo, bila ostvarena konkretna primena goriva iz obnovljivih izvora. Onako kao što deca i uče u školskoj nastavi – rekao je Striković i dodao da je planirani i novi projekti energetske efikasnosti za sve škole u Vojvodini.

Povećanje plata u januaru 2011. godine 2%

Vlada Srbije usvojila je na sednici 26. januara Zaključak o osnovnim elementima dogovora između Vlade Srbije i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u okviru šeste revizije stend-baj aranžmana.

Osnovni elementi dogovora su sledeći: budžetski deficit u 2011. godini iznosiće 4,1% BDP-a; budžetom za 2011. biće predviđeno usklađivanje penzija i plata u javnom sektoru u januaru 2011. godine za 2%, pri čemu će se dva sledeća usklađivanja odnositi na aprilske i oktobarske plate i penzije, saopšteno je na sajtu Vlade Srbije.

Pomenuti dogovor predviđa i zamrzavanje subvencija na nivou iz 2010. godine, povećanje transfera lokalnim samoupravama od oko 25% u odnosu na nivo utvrđen budžetom za 2010. godinu.

Takođe, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, koji će Vlada uputiti u skupštinsku proceduru, sadržaće dve izmene – jedna podrazumeva da će granica minimalne penzije biti 27% od prosečne zarade, a druga je odlaganje primene postepenog povećanja broja godina staža za odlazak u penziju za žene sa 2011. na 2013. godinu.

Cilj Srbije i Mađarske robna razmena od 2 mlrd EUR

Ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavljević pozvao je danas mađarske firme da investiraju u Srbiju i da iskoriste sporazume o slobodnoj trgovini koje naša zemlja ima u cilju zajedničkog plasmana robe na treća tržišta.

Milosavljević je na Poslovnom forumu privrednika Mađarske i Srbije, koji je organizovan u okviru zvanične posete predsednika Vlade Mađarske Viktora Orbana našoj zemlji, istakao da je cilj privredne saradnje dveju zemalja dostizanje robne razmene od dve milijarde dolara.

On je naveo da je do sada osnovano 500 mešovitih preduzeća i da mađarske investicije u Srbiju iznose 400 mil EUR i ukazao na to da su srpskoj privredi potrebni finansijski i tehnološki partneri, pre svega u drvno-prerađivačkoj i mašinskoj industriji, kao i u sektorima energetike i saobraćaja.

Ministar ekonomije Mađarske Đerđ Matolči izrazio je očekivanje da će Vlada Mađarske preko Razvojne banke pokrenuti kredite u vrednosti od 100 mili EUR za zajedničke projekte sa Srbijom.

Prema njegovim rečima, ti krediti bi se koristili u oblastima poljoprivrede i saobraćaja, a pre svega za železničku prugu Istanbul–Beograd–Beč–Budimpešta, kojom bi vozovi trebalo da se kreću brzinom od 200 kilometara na čas.

Sredstva Evropske unije već su dostupna za programe prekogranične saradnje u oblasti ekologije i gazdovanja vodama, rekao je Matolči i naglasio da je cilj da dve zemlje zajednički učestvuju u evropskim investicionim projektima.

On je izrazio spremnost Mađarske da sa Srbijom podeli iskustva u procesu evropskih integracija i ukazao na to da, međutim, ne treba insistirati na brzom priključivanju evrozoni, koja je sada najviše pogođena finansijskom krizom.

Prema njegovoj oceni, kriza u EU će trajati još 10 do 15 godina, pre svega u “starim” članicama, što je prilika da do izražaja dođu ekonomije centralne i jugoistočne Evrope.

Pokrajina dodelila 128 miliona dinara za ribnjake u Vojvodini

Vojvođanski sekretarijat za poljoprivredu uručio je u petak (26. novembar 2010. godine) predstavnicima 25 ribnjaka, ugovore ukupne vrednosti 128 miliona dinara, namenjenih za rekonstrukciju i izgradnju ribnjaka u Vojvodini.

Kako je saopšteno, ovo je druga godina da se raspisuje konkurs u ovoj privrednoj grani, a tokom prošle godine izdvojeno je 106,6 miliona dinara za 22 projekta, koji su doprineli zaustavljanju pada proizvodnje na ribnjacima.

Resorni skretar Daniel Petrović rekao je da najveći uspeh beleži Ribnjak “Ečka” koji je dobio dozvolu za izvoz ribe na tržište Evropske unije.

– Ribarstvo u Srbiji je nedovoljno razvijena i do sada, u velikoj meri zapostavljena poljoprivredna delatnost uprkos činjenici da se radi o veoma profitabilnoj proizvodnji za koju u Vojvodini postoje izuzetni prirodni uslovi – rekao je Petrović.

On je naveo da se nakon drastičnog smanjenja proizvodnje u ribarskoj delatnoti beleži blagi porast, koji još uvek nije na nivou kao od pre 10 godina.

Na teritoriji Vojvodine nalazi se oko 13.500 hektara ribnjaka, od čega je oko 12.500 hektara u funkciji, a ukupna godišnja proizvodnja ribe u njima iznosi oko 11.000 tona.

Dodatni krediti za mala i srednja preduzeća

EFSE i ProCredit banka zaključili novi ugovor vredan 15 mil EUR

Evropski fond za jugoistočnu Evropu (EFSE) obezbedio je ProCredit banci još jedan kredit u vrednosti od 15 mil EUR, tako da će ProCredit banka dodatno unaprediti svoje aktivnosti u oblasti kreditiranja malih i srednjih preduzeća (MSP).

Do danas, EFSE je obezbedio 50 mil EUR za ProCredit banku u Srbiji. Novi kreditni aranžman će ojačati postojeći odnos između EFSE i ProCredit banke.

ProCredit je banka srednje veličine u Srbiji koja je stekla jaku ekspertizu u kreditiranju malih i srednjih preduzeća i poljoprivrednog sektora. Banka je investirala više od 2,4 mlrd EUR u srpsku privredu od početka svog poslovanja u 2001. i jedna je od vodećih banka u pružanju finansijskih usluga za mala i srednja preduzeća i preduzetnike.

– Naša saradnja sa EFSE do sada je imala značajan uticaj na razvoj naših klijenata, malih i srednjih preduzeća. Novi kreditni aranžman će svakako dodatno povećati naše kapacitete za podršku sektoru malih i srednjih preduzeća, ali je takođe još jedna međunarodna potvrda naše razvojne orijentacije i ekspertize u podršci malim i srednjim preduzećima i unapređenju njihove stabilnosti – rekao je Borislav Kostadinov, predsednik Upravnog odbora ProCredit banke u Srbiji.

Klaus Glaubitt, predsednik Upravnog odbora EFSE, kazao je da Ugovor o kreditiranju pojačava dugoročni odnos između ProCredit banke i EFSE.

– Štaviše, to potvrđuje posvećenost EFSE u pružanju podrške maloj privredi, koja predstavlja jedan od najvažnijih delova privrede u Srbiji. Ovo je od posebnog značaja za podsticanje rasta domaće privrede, koja se oporavlja od posledica svetske krize.

EFSE je postao jedan od najvećih kreditora mikro i malih preduzeća u Srbiji. Od osnivanja u decembru 2005. ukupno je ponudio 162 mil EUR sredstava lokalnim finansijskim institucijama. Ove pozajmice partnerske institucije, obuhvataju više od 34.000 poslovnih kredita za lokalna mikro i mala preduzeća i stambenih kredita za domaćinstva. Podrška EFSE srpskom finansijskom sektoru ne obuhvata samo finansijska ulaganja, već i tehničku pomoć, konsalting i obuku kadrova partnerskih institucija.

Porast primanja u Srbiji – Prosečna zarada u oktobru 47.822 dinara

Prosečna zarada u Srbiji u oktobru bila je 47.822 dinara i manja je nominalno za 0,4%, a realno za 1,6% od prosečne zarade isplaćene u septembru, saopštio je danas Republički zavod za statistiku.

Kako se navodi, prosečna zarada bez poreza i doprinosa u Srbiji isplaćena u oktobru 2010. godine bila je 34.422 dinara, a to je u odnosu na septembar nominalno manje za 0,4%, a realno je manje za 1,6%.

Prosečna zarada u Srbiji u oktobru 2010. godine nominalno je bila veća za 8,3%, a realno je bila manja za 0,3%, nego zarada u oktobru 2009. godine, dodaje se.

Prosečna zarada bez poreza i doprinosa u Srbiji, isplaćena u oktobru 2010. godine, u odnosu na prosečnu zaradu bez poreza i doprinosa u istom mesecu 2009. godine, nominalno je veća za 8,5%, a realno je manja za 0,1%.

Prema podacima Zavoda za statistiku prosečna zarada u Srbiji isplaćena u periodu januar – oktobar 2010. godine, u odnosu na prosečnu zaradu isplaćenu u istom periodu 2009. godine, nominalno bila veća za 7,3%, a realno veća za 2,1%.

Prosečna zarada bez poreza i doprinosa u periodu januar – oktobar 2010. godine, u odnosu na periodu januar – oktobar prošle godine, nominalno je veća za 7,4%, a realno je veća za 2,2%, dodaje se u saopštenju.