Arhiva ‘Vesti’

Više posla za reciklere

Fond za zaštitu životne sredine finansira izgradnju sakupljačkih centara širom Srbije

Izgradnjom 30 sakupljačkih centara za komunalni i drugi otpad u Srbiji recikleri bi rešili problem nedovoljno sirovina, bilo bi angažovano nekoliko hiljada radnika, smanjile bi se količine otpada za deponovanje, a životna sredina bi bila manje zagađena.

To su samo neki od efekata izgradnje stanica za sakupljanje otapada koje je pokrenuo Fond za zaštitu životne sredine Srbije. Novi Sad je prvi grad u kom će biti izgrađen centar za sakupljanje i postrojenje za upravljanje komunalnim i drugim otpadom, a odobrenje su dobili i Beograd, Niš i Kragujevac. Osim komunalnih preduzeća, centri su namenjeni i građanima koji bi ovde donosili stare akumulatore, frižidere, gume i drugi otpad.

Fond za zaštitu životne sredine pozvao je sve lokalne samouprave da predlože adekvatne lokacije za izgradnju sakupljačkih stanica.

– Do 31. januara aktivan je javni poziv koji je Fond uputio svim gradovima i opštinama u našoj zemlji. Oni bi trebalo da dostave informacije o lokacijama koje su pokrivene planskom dokumentacijom na kome bi se uskoro mogli podići sakupljački centri. Bićemo tolerantni prema lokalnim samoupravama koje kasne sa donošenjem planske dokumentacije, ali svaki grad i opština moraju naći lokaciju – kaže u razgovoru za “eKapiju” Željka Jurakić, direktorka Fonda za zaštitu životne sredine Srbije.

Kako bi se izgradnja brže realizovala, Fond je preuzeo vođenje javnih nabavki i finansiraće izgradnju sakupljačkih stanica. Kako kažu u Fondu, tačan iznos finansija biće poznat krajem februara.

– Mi ćemo angažovati ljude sa strane koji su eksperti za obimnije javne nabavke kako bi sve bilo brzo i precizno. Očekujemo participaciju lokalnih samouprava kada je u pitanju dobro infrastrukturno opremljena lokacija kao i da budu maksimalno operativni u izdavanju svih dozvola – objašnjava Jurakić.

Za tipsko idejno-tehničko rešenje centara za sakupljanje i postrojenja za upravljanje komunalnim i drugim otpadom angažovan je “Envi Tech”. Dragan Dilparić, zamenik direktora ove beogradske kompanije, govori za “eKapiju” o prednostima tih stanica.

– Sakupljačka mreža u Srbiji je nedovoljno razvijena pa recikleri nemaju dovoljno materijala za reciklažu. Ovim centrima bi se postiglo stalno snabdevanje reciklera. Javna komunalna preduzeća nemaju infrastrukturu za sakupljanje i separaciju otpada koji ima upotrebnu vrednost. U centru postoje linije za separaciju gde će se neselektovani otpad dovoziti, jedan deo materijala bi se izdvajao za reciklažu a ostatak deponovao. Time bi se postiglo smanjenje otpada za deponovanje – objašnjava Dilparić.

On navodi da u izgradnji sakupljačkog centra moglo da učestvuje 36 domaćih preduzeća koji zapošljavaju oko 500 radnika. Dilparić kaže i da bi svaka stanica zapošljavala 7-10 radnika.

– Domaće firme mogu kompletno da opreme sakupljačke centre po svim standardima. Osim radnika u samom centru, biće angažovani i ljudi i u transportu, kao i oni koi rade završni tretman otpada. Po našem proračunu, kad bi bilo izgrađeno 30 sakupljačkih centara, bilo bi upošljeno nekoliko hiljada radnika – napominje Dilparić.

Kompanija “Brzan plast” iz Batočine, vodeći prerađivač otpadnih sirovina od PET-ambalaže i ambalažne plastike u Srbiji, i proizvođač građevinske folije, plastičnih džakova, džakova za smeće, presa za baliranje plastičnog otpada, u oktobru prošle godine izgradila je pokazni sakupljački centar koji bi mogao da bude model i za opštinske stanice.

– Centar je prezentovan ministru za zaštitu životne sredine Oliveru Duliću kao i Stalnoj konferenciji gradova i oppština, a podršku ovom modelu za sakupljanje otpada su dale i “Umka”, SET (S.E. Trade), “034 Group”, “Eco recycling” i druge firme koje se bave reciklažom jer su to videle kao jedan od načina za sigurno snabdevanje sirovinama i upošljavanje svojih kapaciteta.

On kaže da cena centra postrojenja zavisi od broja stanovnika u određenom području, kao i proceni količine otpada koja bi bila dopremana.

– Za veće gradove bolje je imati više sakupljačkih centara da građani ne bi nosili sa jednog dela grada na drugi – ističe Dragan Dilparić.

“Envi Tech” je uradio glavni projekat za sakupljački centar “Brzan plasta” a za mesec dana bi trebalo da bude gotov projekat i za stanicu u Novom Sadu. Beogradska kompanija radi i projekat sakupljačkog centra za Vlasotince.

– Za sada je predviđen jedan sakupljačkih centar u Novom Sadu koji će biti izgrađen na deponiji. U Vlasotincu su krenuli sa projektom transfer stanice jer su u regionalnom sistemu deponije Leskovac pa su odlučili da pokrenu projekat sakupljačkog centra sa kojim će da konkurišu za finansije kod Fonda – kaže Dilparić.

Kao jedna od mogućnosti za finasniranje sakupljačkih stanica je i javno-privatno partnertvo. Kako kaže direktorka Fonda za zaštitu životne sredine, za unapređenje upravljanja otpadom potrebno je učešće privatnog kapitala, pa se to može realizovati i u ovom projektu izgradnje sakupljačkih centara.

Ostaju olakšice za subvencionisane kredite

Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Dejan Šoškić izjavio je danas da će i u narednih šest meseci ostati olakšice manjeg izdvajanja devizne obavezne rezerve za banke koje budu odobravale subvencionisane kredite.

– Olakšica će se odnositi na subvencionisane kredite za likvidnost, trajna obrtna sredstva, izvozne poslove i investicije, u odnosu na njihovo stanje od 13. januara ove godine – rekao je Šoškić na konferenciji za novinare.

Guverner je istakao da će primenom nove odluke Izvšnog odbora NBS o utvrđivanju različitih stopa obavezne rezerve u zavisnosti od ročnosti obaveze, odnosno izvora finansiranja banaka, biti smanjena ukupna obavezna rezerva za 268 mil EUR.

Od toga će smanjenje obaveze deviznog izdvanja biti u iznosu 329 miliona, dok će dinarski deo izdvajanja biti povećan u vrednosti od oko 61 mil EUR.

Nove monetarne mere, kako je rekao Šoškić, treba da podstaknu banke da daju pozajmice za dužim rokom otplate, a istovremeno spreče oslobađanje dinarske likvidnosti koja bi uticala na rast inflacije.

Odlukom izvršnog odbora NBS deo dinarske osnovice na obaveze koje su oročene do dve godine stopa obavezne rezerve ostaje 5%, dok na dinarske izvore finansiranja banaka sa ročnošću preko dve godine neće biti obračunavata obavezna rezerva.

Devizna obavezna rezerva na izvore finansiranja banaka sa ugovorenom ročnošću preko dve godine ostaje 25%, uz uslov da se 10% izdvoji u dinarima. Na obaveze sa kraćom ročnošću stopa obavezne rezerve se podiže na 30%, od čega je 15% izdvajanje u dinarima.

Novi propisi neće se primenjivati na obaveze banaka koje se odnose na njihov dopunski kapital, zatim na novac primljen od međunarodnih finansijskih organizacija i depozite i kredite primljene iz inostranstva od 1. oktobra 2008. do 31. marta 2010. godine do dospeća toh obaveza, a najkasnije od kraja 2013. godine.

Šoškić je rekao da je centralna banka povećala referentnu kamatnu stopu sa 11,5% na 12% da bi obuzdala visoka inflatorna očekivanja.

On je najavio da će centralna banka i ubuduće monetarnu politiku prilagođavati ispunjenju cilja da inflacija u 2011. godini bude 4,5%, sa odstupanjem plus ili minus 1,5%.

Procene guvernera su da će inflacija, posle rasta u prvim mesecima, biti usporena od polovine 2011. godine.

– Na inflaciona očekivanja u narendom periodu uticaće rast regulisanih cena, kao i cena hrane i kretanje svetskih cena nafte – rekao je Šoškić.

Više para za lokalne samouprave

Otvoren konkurs za dodelu 48 miliona dinara nerazvijenim opštinama

Kancelarija za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja raspisala je prvi Javni konkurs u 2011. godini za dodelu 48 miliona dinara za razvoj nerazvijenih opština u Srbiji.

Kako je saopštila, 48 opština koje su u nadležnosti Kancelarije mogu da prijave svoje projekte do 17. februara.

– Predloženi projekti treba da budu usaglašeni sa osnovnim principima održivog razvoja, a prioritet će imati projekti regionalnog karaktera, razvoja poljoprivrede i turizma, kao i infrastrukturni projekti – izjavio je pomoćnik direktora kancelarije za razvoj nedovoljno razvijenih područja Edib Kajević.

– Nakon konkursa će biti objavljeni rezultati, kao i projekti koji su dobili sredstva za izradu projektne dokumentacije – dodao je Kajević.

Prijave za konkurs za dodelu sredstava podnose se isključivo na konkursnim obrascima, uz koje se prilaže i ostala neophodna dokumentacija. Sva dokumentacija se može preuzeti na sajtu Kancelarije za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja (www.kornrp.gov.rs).

Kancelariju za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja osnovana je 24. jula 2008. godine od strane Vlada Republike Srbije u cilju razvoja nerazvijenih područja i borbe protiv siromaštva.

U martu nova licitacija za izgradnju “Banje Palić”

Zainteresovani investitori iz Mađarske, Izraela, Amerike
Očekivanja Subotičana da će Palić do aprila 2012. godine, kako je najavljivano, postati banja sa hotelom sa četiri zvezdice, velnes, akva i spa centrima, otvorenim i zatvorenim bazenima raspršena su ovih dana kada su iz “Terme Olimie” dostavili definitivan dogovor da odustaju od ove investcije.

Goran Gabrić, direktor “Parka Palić”, preduzeća koje gazduje turističkim delom Palića, ističe da neće očajavati zbog odustajanja Slovenaca.

– Imamo zainteresovane ulagače iz Mađarske, Izraela, Amerike, kao i domaće investitore, za koje ćemo u martu organizovati licitaciju. Na toj licitaciji ćemo im ponuditi 28 parcela od 1.000 do 45.000 m2, infrastrukturno, uglavnom, opremljenih – kaže Goran Gabrić.

Rok za podnošenje finansijskih izveštaja 28. februar

Rok za dostavljanje redovnih godišnjih finansijskih izveštaja privrednih lica i preduzetnika za 2010. je 28. februar 2011. godine, saopštila je Agencija za privredne registre (APR).

Agencija je protekle godine unapredila postupke prijema i obrade finansijskih izveštaja za 2010. godinu.

Kako se navodi u saopštenju APR, najvažnije promene odnose se na način dostavljanja finansijskih izveštaja.

Agencija je preduzetnicima i privrednim licima omogućila da elektronski primerak finansijskog izveštaja dostave direktno preko interneta, posredstvom posebnog veb (WEB) servisa, a odštampan primerak treba dostaviti poštom.

Kako je saopštio APR, ovakvo dostavljanje izveštaja omogućilo je jednostavno sastavljanje, ispravnost podataka, kao i registraciju bez plaćanja naknade.

Odštampani primerci redovnih godišnjih finansijskih izveštaja za 2010. godinu mogu se dostaviti, kao i ranijih godina, preporučenom poštanskom pošiljkom na adresu Agencije za privredne registre, uz obavezno navođenje odgovarajućeg poštanskog faksa.

Detaljne informacije o prijemu finansijskih izveštaja dostupne su na internet stranici Agencije www.apr.gov.rs, u odeljku Finansijski izveštaji i bonitet.

Prosečna zaduženost po stanovniku u Srbiji 749 EUR

Svaki građanin Srbije bio je na kraju 2010. godine u proseku zadužen 749 EUR, što je najmanja zaduženost u Evropi, ali su i plate u Srbiji među najnižima, izjavio je danas Veroljub Dugalić generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.

On je precizirao da je zaduženost po bankarskim kreditima na kraju prošle godine bila 668 EUR po stanovniku, zaduženost po osnovu kreditnih kartica 49 EUR, po osnovu minusa po tekućim računima 24 EUR i po osnovu lizing ugovora 8 EUR.

Zaduženost građana u našoj zemlji na kraju 2009. u proseku je bila 661 EUR.

Dugalić je napomenuo i da je tokom prošle godine zaduženost građana Srbije po osnovu bankarskih kredita porasla za 29,7% i dostigla vrednost od 514,9 milijardi dinara, a najveći rast su imali potrošački, gotovinski i stambeni krediti.

Prva šansa treći put – Nove mogućnosti za zapošljavanje u 2011. godini

Mladi u Srbiji koji nemaju posao moći će i ove godine da računaju na značajnu podršku u zapošljavanju kroz “start ap” kredite i program “Prva šansa”.

Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja naime i ove godine priprema programe koji su ranijih godina izazvali veliko interesovanje kod mladih koji traže posao.

U spisku Programa mera za ublažavanje negativnih efekata svetske ekonomske krize, koji je Vlada Srbije usvojila protekle sedmice, ovih programa nema, ali kako je kažu u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, usvajanje programa za realizaciju “start-up” kredita za početnike može se očekivati uskoro, odnosno u prvom kvartalu ove godine.

U Ministarstvu ekonomije za sada ne mogu da kažu koliki iznos će biti opredeljen za te namene i da li će biti izmena u odnosu na prethodni program.

Kada je reč o programu “Prva šansa”, javni pozivi će biti objavljeni najkasnije do sredine februara, najavio je predstavnik za medije Nacionalne službe za zapošljavanje Srđan Andrijanić, dodajući da je ove godine novina to što su lokalne samouprave iskazale interes da izdvoje sredstva iz svojih budžeta, da se potraži odgovarajuća mlada radna snaga, a u skladu sa potrebama poslodavaca na lokalu.

– Lokalna samouprava će verovatno, u saradnji sa NSZ na lokalnom nivou, utvrđivati i objavljivati konkurse i javne pozive poslodavcima da se prijave – objasnio je on, uz napomenu da ne može da iznosi više detalja, jer je izrada tog programa u toku.

U ovoj godini, 121 lokalna samouprava je podnela zahtev za sufinasiranje lokalnih akcionih planova zapošljavanja, ukupne vrednosti 772 miliona dinara. To bi, sa dodatnim sredstvima Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, trebalo da obezbedi posao za više od 7.000 građana.

Lokalne samouprave su najviše izdvojile za subvencije zapošljavanja na novootvorenim radnim mestima, 329 miliona dinara, zatim za sufinansiranje programa pripravnika, 226 miliona dinara, za subvencije za samozapošljavanje 192 miliona dinara, kao i za programe obuka nezaposlenih lica 25 miliona dinara.

Najviše sredstava za programe zapošljavanja izdvojili su gradovi Niš, 52 miliona dinara, Leskovac 40 miliona dinara, Kruševac 30 i Novi Sad 22 miliona dinara.

Vlada je protekle sedmice, na predlog Ministarstva ekonomije, usvojila programe u oblasti zapošljavanja – subvencije za preduzeća i organizacije i dotacije za organizacije obaveznog socijalnog osiguranja, a sve za potrebe profesionalne rehabilitacije i zapošljavanja osoba sa invaliditetom.

“Start-up” kredite mogao je do sada da dobije svako ko je želeo da počne proizvodnju, a izuzeti iz programa su bili oni koje žele da pokrenu trgovinu, da se bave primarnom poljoprivrednom proizvodnjom ili taksi uslugama. Krediti su odobravani u visini 500.000 do 1,3 miliona dinara uz kamatnu stopu od jedan odsto godišnje i valutnu klauzulu i otplatu od tri do pet godina. Takođe, odobravan je i grejs period od 12 meseci. Ovo su do sada bili najpovoljniji krediti za početnike na našem tržištu.

Subvencionisani krediti privredi i građanima do kraja januara

Subvencionisani krediti privredi i građanima Srbije biće dostupni najkasnije za desetak dana, najavio je danas državni sekretar u Ministarstvu ekonomije Nebojša Ćirić.

Programom mera podrške države za ublažavanje negativnih efekata svetske ekonomske krize u Srbiji predviđeno je da se iz ovogodišnjeg budžeta izdvoji sedam milijardi dinara za subvencije kredita za likvidnost, investicije, kupovinu stanova i robe domaćeg porekla, kao i za podsticanje proizvodnje vagona, traktora, autobusa, kamiona i građevinskih mašina.

– Uslovi za subvencionisane kredite uglavnom su isti kao i u 2010. godini, s tim što su povećani limiti za kredite za likvidnost, dok se učešće države u kreditiranju kupovine novoizgrađenih stanova smanjilo sa 20 na 15% – rekao je Ćirić na konferenciji za novinare.

Maksimalni iznos kredita za likvidnost za preduzetnike povećan je sa dva na tri miliona dinara, za mala preduzeća sa pet na deset miliona, za srednja sa 50 na 80 miliona, odnosno za izvozne poslove do 200 miliona, dok je za velika preduzeća gornja granica pozajmice uvećana sa 200 na 300 miliona a za izvoznike do 800 miliona dinara.

Krediti za kupovinu automobila “punto” proizvedenog u Kragujevcu biće subvencionisani u 2011. godini sa ukupno 550 milion dinara, dok će zamena starog automobila za novi pojedinačno biti dotirana sa 600 EUR, što je za 400 EUR manje nego u 2010. godini.

Za subvencionisanje potrošačkih kredita iz budžeta će ove godine biti obezbeđeno 1,4 milijarde dinara, koliko i za kredite preduzećima za likvidnost. Za investicione kredite subvencije će ukupno biti 700 miliona dinara.

Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita, prema rečima Ćirića, tek treba da precizira uslove za korišćenje subvencija države za kupovinu stanova, ali je izvesno da će zbog smanjenog učešća države sa 20 na 15% učešće građana biti povećano sa 5 na 10% ukupnog iznosa kredita.

Dosadašnji uslov da je stan koji se kupuje subvencionisanim kreditom izgrađen najmanje 80% biće ukinut u slučaju da investitor ima ugovor sa državom ili bankom o projektnom finansiranju.

Ćirić je naveo da su u 2010. godini uz subvencije države odobreni krediti u ukupnom iznosu od 1,9 mlrd EUR. Najviše kredita odobreno je preduzećima za likvidnost, u iznosu od skoro 1,2 mlrd EUR.

Ta vrsta pozajmica, kako je istakao, doprinela je rastu bruto domaćeg proizvoda (BDP) i izvoza, pokretanju investicija i smanjenju nezaposlenosti.

Program stručne podrške za unapređenje poslovanja socijalnih preduzeća

Koalicija za razvoj socijalnog preduzetništva raspisala je poziv socijalnim preduzećima u Srbiji za stručnu podršku u unapređenju poslovanja. Konkurs je deo projekta pod nazivom Program stručne podrške za unapređenje poslovanja socijalnih preduzeća koji finansijski podržava španski Fond za dostizanje milenijumskih ciljeva razvoja (MDG F) u okviru programa “Zapošljavanje i migracije mladih”.

Polazeći od stanovišta da je model socijalnog preduzeća značajan u društvenim, ekološkim i ekonomskim promenama, odnosno verovanja da korišćenjem principa tržišta socijalna preduzeća mogu umnogome doprineti rešavanju aktuelnih društvenih problema, organizovan je program stručne podrške za unapređenje poslovanja socijalnih preduzeća.

Ideja programa je da se već pokrenutim socijalnim preduzećima obezbedi stručna podrška i tako unapredi njihovo poslovanje, kao i da se primeri dobre prakse prepoznaju, promovišu i posluže kao podsticaj drugima za pokretanje sličnih inicijativa.

Konkurs je namenjen socijalnim preduzećima (programima socijalnog preduzetništva) sa područja Srbije bez obzira na vrstu registracije (udruženja građana, privatna preduzeća, zadruge, konzorcijumi itd.).

Pojedinci, međunarodne organizacije, državne institucije i vladina tela ne odgovaraju uslovima ovog konkursa.

Prijave se primaju do 31. januara 2011. godine (do 17:00h).

Više informacija o uslovima konkursa kao i prijavni formular možete naći na sajtu www.bcif.org

b2fair SME Forum 2011.

U Luksemburgu u periodu 10-11. februara 2011. godine, u organizaciji Privredne komore Luksemburga, održati poslovni susreti preduzeća pod nazivom b2fair SME Forum 2011. Ova manifestacija je posvećena uspostavljanju kontakata i stimulisanju saradnje između preduzeća iz Velike evropske regije (koju čine Rhineland-Palatinate (Nemačka), Saarland (Nemačka), Lorraine (Francuska), Wallonia (Belgija) i Luksemburg) i preduzeća drugih zainteresovanih zemalja (za sada su učešće privrednih subjekata najavile Poljska, Rumunija, Italija, Turska, Belgija, Francuska, Slovačka, Kina, Češka Republika, Nemačka, Ruska Federacija, kao i Srbija).

Poslovni forum okuplja preduzeća iz sledećih sektora:
–    mašinogradnja i metalurgija
–    građevinarstvo
–    prehrambena industrija
–    poslovne usluge (konsultantske, marketinške, IT usluge, finansije i osiguranje, edukacija, nekretnine, itd.)
–    ekologija i zaštita životne sredine

a sektor transporta i logistike je ove godine u fokusu foruma, pa se očekuje naročito veliki broj preduzeća koja se bave ovom aktivnošću. Ujedno, biće održani i seminari na temu ”Upravljanje transportom i logistikom”.

Manifestacija b2fair SME Forum 2011 za cilj ima realizaciju što većeg broja bilateralnih poslovnih sastanaka preduzeća. Listu do sada prijavljenih učesnika možete videti na  www.b2fair.com/smeforum2011.

Kotizacija za učešće u manifestaciji iznosi 175€ i uključuje ugovaranje bilateralnih sastanaka i asistenciju pri njihovoj realizaciji, upis u elektronski i štampani katalog privrednih susreta b2fair, učešće na konferencijama i okruglim stolovima, učešće na ceremoniji otvaranja i zatvaranja poslovnog foruma (kokteli), osveženje tokom bilateralnih susreta.

Uplata kotizacije je uslov za on-line registraciju i dobijanje username i password za zakazivanje bilateralnih razgovora. Instrukcije za uplatu kotizacije ćete dobiti po dostavljanju prijavnog lista. Uplaćena kotizacija se ne vraća u slučaju odustajanja od učešća. Takođe, uspešna realizacija poslovnih sastanaka zahteva znanje barem engleskog jezika.

Privredna komora Srbije će se potruditi da put i smeštaj delegacije organizuje pod najpovoljnijim uslovima (avionski prevoz, noćenje sa doručkom u hotelu sa 3 zvezdice). Prema preliminarnoj proceni, troškovi puta i smeštaja na bazi tri noćenja sa doručkom bi trebalo da iznose oko 600 €.

Ukoliko ste zainteresovani da uzmete učešće u ovoj manifestaciji, molimo Vas da nam što pre pošaljete na faks: 011/3248-060 ili na e-mail: mirjana.kovacevic@pks.rs, odnosno olivera.kominac@pks.rs godine popunjen Prijavni list koji Vam dostavljamo u prilogu. Sve dodatne informacije o prijavi učešća možete dobiti na telefone 011/3300-959 i 011/3300-900 lokal 310, od Mirjane Kovačević ili Olivere Kominac.

Link