Arhiva ‘Vesti’

Milioni od igara na sreću nerazvijenim opštinama

Pomoćnik ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu Aleksandar Radosavljević dodelio je juče u Beloj Palanci predstavnicima pet lokalnih samouprava novac od prihoda ostvarenog od igara na sreću.

Novac su dobile opštine Bela Palanka, Pirot, Dimitrovgrad, Vladičin Han, kao i grad Vranje.

Opština Pirot dobila je 1,8 miliona dinara kao pomoć za finansiranje rada Narodne kuhinje.

Dimitrovgrad je za projekat “Pomoć u kući” dobio 1,75 miliona dinara.

Opština Bela Palanka dobila je 1,65 miliona dinara za opremanje kancelarijskim nameštajem i informatičkom opremom zgrade Opštinske uprave.

Opština Vladičin Han je za infrastrukturno opremanje industrijske zone dobila 1,5 milion dinara, a Vranje 1,85 miliona dinara za rekonstrukciju jedne ulice.

Za projekte iz budžeta samo 7,1 milijardu dinara

Oštriji kriterijumi za finansiranje projekata NIP

Ministarstvo za Nacionalni investicioni plan (NIP) je pooštrilo kriterijume za finansiranje projekata u 2011, koje će do kraja ovog meseca predložiti vladi, izjavila je ministarka Verica Kalanović.

Ministarka Kalanović je u izjavi Tanjug navela da bi tehnička priprema za realizaciju projekata mogla da počne već polovinom februara.

– Biće finansirano samo ono što je najneophodnije i što mora da bude finansirano u 2011, a to su međunarodne obaveze, nastavak radova na koridorima 10 i 11, projekti koji treba da budu završeni u toku ove godine, ali i radovi na infrastrukturnim objektima od kojih zavisi bezbednost građana – rekla je ministarka.

Kalanović je kazala da Ministarstvo za NIP utvrđuje šta su “istinski prioriteti” i da će posle usvajanja liste projekata početi definisanje projektne dokumentacije, akcionih planova, raspisivanje tendera , kao i izbor izvođača i nadzora.

Ministarstvo za NIP će, prema Kalanovićki, direktno iz državnog budžeta dobiti samo 7,1 milijardu dinara za budžet NIP u 2011, a taj novac treba da pokrije realizaciju projekata na teritoriji čitave Srbije, kao i nastavak započetih projekata.

Tom ministarstvu je prijavljeno skoro 2.000 projekata za finansiranje u 2011, a infrastrukturne projekte su predložile opštine, ministarstva i Autonomna pokrajina Vojvodina, sa ukupnom vrednošću većom od 115 milijardi dinara.

Od toga 20% treba da finansiraju lokalne samouprave, a više od 92 milijarde se traži od Ministarstva za NIP.

Izgradnja mreže autoputeva, kao veza velikih gradova sa koridorima, vredi 9,35 milijardi dinara i to je najveći među prijavljenim projektima za finansiranje u 2011.

Po veličini investicija, sledeći na listi su izgradnju autoputa Beograd – Južni Jadran, za šta je potrebno 3,09 milijardi, projekt infrastrukturne podrške razvoju automobilske industrije – 2,65 milijardi, rekonstrukciju desne trake autoputa Beograd – granica sa Makedonijom, na deonici od Levosoja do Preševa – 1,8 milijardi, te izgradnja mosta od Zemuna do Borče u Beogradu sa pristupnim saobraćajnicama – 1,16 milijardi dinara.

Tu su i rekonstrukcija i dogradnja Narodnog muzeja u Beogradu sa dve milijarde dinara, izgradnja puta od Novog Pazara do Tutina – jedna milijarda, izrada projektne dokumentacije – jedna milijarda, rekonstrukcija i izgradnja pruge do nove luke “Smederevo” na Dunavu – 800 miliona dinara i drugi projekti.

Srbiji potrebno 26 deponija

“A.S.A.” planira nova ulaganja u našoj zemlji

Međunarodna kompanija “A.S.A.”,  koja poseduje regionalne deponije u Kikindi i u Lapovu, najavila je nova ulaganja u Srbiji. Generalni menadžer “A.S.A.” u Srbiji Aleksander Nalepka (Alexander) rekao je da je ta firma, koja poseduje dve od pet regionalnih deponija, do sada u njih uložila oko 13 mil EUR.

“A.S.A.”, takođe, poseduje deponije u Austriji, Češkoj, Mađarskoj, Slovačkoj, Poljskoj, Litvaniji, Rumuniji i Bugarskoj. U Srbiji firma kćerka te kompanije, “A.S.A. Eko”, posluje od 2006. godine, zapošljava oko 100 radnika, opslužuje 120.000 stanovnika i 1.300 kompanija.

Nalepka je kazao da, prema dokumentima Vlade Srbije, u zemlji postoji potreba za ukupno 26 regionalnih deponija, pa je “A.S.A.” spremna da učestvuje na tenderima koje treba da raspišu lokalne samouprave.

Prema njegovim rečima, taj posao je donekle zaustavljen zbog teške ekonomske situacije, zbog koje opštine oklevaju sa raspisivanjem tendera.

Nalepka je dodao da u opštinama koje pokrivaju građani plaćaju odnošenje otpada, dok je teret deponovanja na opštinskim upravama. Tako, građani plaćaju oko 80 dinara mesečno po osobi odnošenje otpada, dok deponovanje opštinu košta oko 60 dinara po stanovniku na mesečnom nivou.

Generalni menadžer “A.S.A. Eko” dodao je da je rok trajanja deponija 25 godina i da će u tom periodu firma u njih ukupno uložiti od 23 do 24 mil EUR.

Prema njegovim rečima, deponije “A.S.A.” rađene su po najvišim evropskim standardima i u njima nikada nije bilo ekoloških incidenata.

Nalepka je dodao da se otpadne vode na deponijama te firme drže pod strogom kontrolom i da je testiranjem utvrđeno da su te vode na deponijama u Srbiji bakteriološki u rangu vode za piće.

Naveo je da deponije u Kikindi i Lapovu imaju i elektronski senzorski sistem koji deluje kao alarm u slučaju ekološkog incidenta.

– “A.S.A.” deponije u Srbiji imaju velike potencijale jer će njihovim razvojem, uporedo sa podizanjem standarda građana i unapređenjem zakonske regulative u oblasti zaštite životne sredine, biti omogućeno da proizvode biogas i alternativna goriva – rekao je Nalepka.

Nova šansa za srpska preduzeća

EMAS III – Sistem upravljanja zaštitom životne sredine koji se visoko vrednuje – nova šansa za srpska preduzeća

EMAS (Eco Management and Audit Scheme) predstavlja dobrovoljni program za upravljanje zaštitom životne sredine, koji omogućava organizacijama da verifikuju svoj sistem upravljanja zaštitom životne sredine u skladu sa odgovarajućom Uredbom Evropskog parlamenta i Saveta. Kroz EMAS III koji se primenjuje od januara 2010. godine, omogućeno je uključivanje u zvanični EMAS registar i organizacijama van EU. EMAS sadrži u sebi sve zahteve ISO 14001:2004 standarda, kao i dodatne zahteve.

EMAS je kod nas u zakonskoj regulativi delimično definisan Zakonom o zaštiti životne sredine (Sl.Gl.RS 135/04, 36/09).
Planovi u okviru EU su da se EMAS promoviše kao jedan od kriterijuma koji je preporučljivo uzimati u razmatranje prilikom javnih nabavki, sto će imati uticaja i na konkurentnost preduzeća za izvoz na tržiste EU.
Slično tome, kroz odgovarajuću nacionalnu zakonsku regulativu u Srbiji, počelo je uključivanje kriterijuma EMAS. Primer: Pravilnik o načinu i postupku upravljanja istrošenim baterijama i akumulatorima, (Sl.Gl.RS, br. 86/2010) gde se u okviru člana 13 definiše da se Pri prenošenju obaveze tretmana na lice koje vrši tretman istrošenih baterija i akumulatora prednost daje postrojenju koje je uključeno u sertifikovani sistem zaštite životne sredine (EMAS).

Cilj obuke:
Osnovni cilj ove obuke je da menadžere i zaposlene u preduzećima upozna sa osnovnim zahtevima i koristima od EMAS sistema, razlikama i sličnostima sa ISO 14001, mogućnostima za EMAS registraciju. Jedan od ciljeva obuke je i da se ukaže na one elemente EMAS sistema koji se mogu iskoristiti za unapređenje praćenja i izveštavanja o uticajima na životnu sredinu u okviru preduzeća.

Na kraju obuke, svi polaznici koji su prisustvovali obuci, dobiće uverenja o odslušanoj obuci.

Predavači: Dragana Petrović, Magistar poslovnog upravljanja i diplomirani inženjer tehnologije. Konsultant za ISO 9001, ISO 14001, BS OHSAS 18001 i član više komisija za standarde u okviru  Instituta za standardizaciju Srbije. U periodu 2006-2008 angažovana kao nacionalni EMAS ekspert za Srbiju (učešće na izradi Nacionalnog programa i Akcionog plana za EMAS, rad na stručnom prevodu EU propisa iz oblasti EMAS). UNIDO nacionalni ekspert za čistiju proizvodnju i Vojislavka Šatrić, Diplomirani inženjer tehnologije, dugogodišnje iskustvo rada u hemijskoj industriji. Konsultant za ISO 9001, ISO 14001, BS OHSAS 18001 i član komisije za standarde upravljanja zaštitom životne sredine Instituta za standardizaciju Srbije. UNIDO nacionalni ekspert za čistiju proizvodnju. Nacionalni koordinator za Hemijski lizing.

Cena kotizacije za članove Unije poslodavaca Srbije je 7 000,00 dinara, a za privredne subjekte koji nisu učlanjeni 10 000,00 dinara. Broj učesnika je ograničen. Prijave vršiti na tel. 011/3160-248, ili putem mejla info@poslodavci.org.rs, kontakt osoba je Marijana Knežević.

Link

Kompanije iz Austrije, Mađarske i Slovenije zainteresovane za preuzimanje poljoprivrednih preduzeća u Srbiji

Predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić izjavio je u petak, 21. janura u Berlinu da su preduzeća iz Austrije, Mađarske i Slovenije veoma zainteresovana za preuzimanje poljoprivrednih preduzeća u Srbiji koja traže strateškog partnera.

Kako se navodi u saopštenju Vlade Vojvodine, Pajtić je u Berlinu nakon posete poljoprivrednom sajmu “Međunarodna zelena nedelja 2011” rekao da je sa resornim ministrima Austrije, Mađarske i Slovenije dogovoren zajednički nastup prema potencijalnim investitorima iz ovih zemalja.

On je dodao da će ministarstva tri zemlje nastupati pred investitorima koji su zainteresovani za preduzeća u agrarnom sektoru koja u ovom trenutku traže strateške partnere ili su u procesu privatizacije.

– Slovenački, mađarski i austrijski investitori već su masovno prisutni na našem području, a današnji dogovori i zajednički napor, da se prisustvio tih investitora poveća u narednim mesecima i godinama doneće više radnih mesta i više preduzeća u Vojvodini – rekao je Pajtić.

Kako se navodi u saopštenju, tokom susreta sa delegacijom Mađarske, Slovenije i Austrije je dogovoreno da Austrija 2012. godine bude država partner Novosadskog poljoprivrednog sajma.

– To je izuzetno važno, jer austrijski investitori spadaju među najbrojnije ulagače u privredu Vojvodine – kazao je Pajtić.

Srpsko-mađarska saradnja u oblasti zaštite životne sredine

Ada i Tisasiget zajednički konkurišu za IPA fondove
Opštine Ada i Tisasiget u Mađarskoj predložiće zajednički projekat iz oblasti zaštite životne sredine, koji bi sa 880.000 EUR trebalo da bude finansiran iz IPA fondova. Očekivani početak projekta je septembar 2011. godine, a planirano trajanje implementacije 12 meseci.

Projekat opština Tisasiget i Ada je kontrola morfologije korita i očuvanje kvaliteta vode, a najviše aktivnosti je predviđeno na teritoriji srpske opštine.

“U slučaju odobravanja sredstava, u Adi će se rešiti problem ispuštanja prečišćene otpadne vode u Tisu. Osim toga, poboljšalo bi se kontrolisanje kvaliteta vode u Tisi radi signalizacije eventualnih zagađenja. U naselju Tisasiget, obavila bi se nabavka jednog mobilnog uređaja za merenje i analizu rečnog korita i kvaliteta vode”, navedeno je na zvaničnom sajtu opštine Ada.

Za zapošljavanje 60.000 ljudi država daje 5,55 milijardi dinara

Direktor Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) Dejan Jovanović najavio je danas da ta služba ove godine kroz sedam programa za koje je izdvojeno 5,55 milijardi dinara planira da zaposli 60.000 ljudi u Srbiji.

Jovanović je na konferenciji za novinare precizirao da će Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja mere zapošljavanja finansirati sa 3,9 milijardi dinara, dok će udeo NSZ-a iznositi 1,65 milijardi dinara.

Ove godine je, kako je podsetio, uveden novi program “Stručna praksa 2011” za 5.000 mladih do 30 godina, u koji će se pored privatnih firmi uključiti i državne institucije.

Za taj program je izdvojeno 500 miliona dinara, naveo je Jovanović i saopštio da će u okviru tog programa moći da konkurišu nezaposleni koji imaju najmanje srednju stručnu spremu.

Prema njegovim rečima, za mere aktivnog traženja posla biće izdvojeno 10 miliona dinara za zapošljavanje 80.000 nezaposlenih preko sajmova zapošljavanja, obuka aktivnog traženja posla i klubova za traženje posla.

Za program “Prva šansa 2011”, kako je naveo, izdvojeno je 2,6 milijardi dinara za stručno osposobljavanje 15.000 mladih do 30 godina bez radnog iskustva u struci.

Direktor Nacionalne službe za zapošljavanje ukazao je na to da će u okviru “Prve šanse” biti omogućena tromesečna stručna praksa u okviru koje će novčana pomoć iznositi 10.000 dinara, uz obavezu poslodavca da zadrži osobu u radnom odnosu još najmanje 12 meseci.

Jovanović je napomenuo da će milijardu dinara biti izdvojeno za subvencije za otvaranje 4.300 novih radnih mesta u nerazvijenim područjima, čime će biti podstaknut ravnomeran regionalni razvoj.

– Planirano je i da se izdvoji 300 miliona dinara za subvencije 2.000 preduzetničkih radnji, gde će jednokratna pomoć za pokretanje posla iznositi 160.000 dinara – rekao je on.

Program javnih radova uposliće 5.000 građana starijih od 45 godina koji nisu stekli dovoljan nivo obrazovanja i za njegovu realizaciju biće izdvojeno 700 miliona dinara, istakao je Jovanović.

On je objasnio da će javni radovi biti realizovani u socijalnim, humanitarnim i kulturnim delatnostima, kao i na održavanju javne infrastrukture i zaštiti životne sredine.

Za sticanje dodatnih znanja i veština potrebnih za obavljanje poslova kod poslodavaca u trajanju od šest meseci biće izdvojeno 280 miliona dinara za potrebe 2.300 osoba, naveo je direktor Nacionalne službe za zapošljavanje.

Javni pozivi za subvencije za samozapošljavanje i otvaranje novih radnih mesta za programe “Prva šansa 2011” i “Stručna praksa 2011”, kao i pozivi za sprovođenje javnih radova i obuke za potrebe poslodavaca, objavljeni su u dnevnim listovima.

Više posla za reciklere

Fond za zaštitu životne sredine finansira izgradnju sakupljačkih centara širom Srbije

Izgradnjom 30 sakupljačkih centara za komunalni i drugi otpad u Srbiji recikleri bi rešili problem nedovoljno sirovina, bilo bi angažovano nekoliko hiljada radnika, smanjile bi se količine otpada za deponovanje, a životna sredina bi bila manje zagađena.

To su samo neki od efekata izgradnje stanica za sakupljanje otapada koje je pokrenuo Fond za zaštitu životne sredine Srbije. Novi Sad je prvi grad u kom će biti izgrađen centar za sakupljanje i postrojenje za upravljanje komunalnim i drugim otpadom, a odobrenje su dobili i Beograd, Niš i Kragujevac. Osim komunalnih preduzeća, centri su namenjeni i građanima koji bi ovde donosili stare akumulatore, frižidere, gume i drugi otpad.

Fond za zaštitu životne sredine pozvao je sve lokalne samouprave da predlože adekvatne lokacije za izgradnju sakupljačkih stanica.

– Do 31. januara aktivan je javni poziv koji je Fond uputio svim gradovima i opštinama u našoj zemlji. Oni bi trebalo da dostave informacije o lokacijama koje su pokrivene planskom dokumentacijom na kome bi se uskoro mogli podići sakupljački centri. Bićemo tolerantni prema lokalnim samoupravama koje kasne sa donošenjem planske dokumentacije, ali svaki grad i opština moraju naći lokaciju – kaže u razgovoru za “eKapiju” Željka Jurakić, direktorka Fonda za zaštitu životne sredine Srbije.

Kako bi se izgradnja brže realizovala, Fond je preuzeo vođenje javnih nabavki i finansiraće izgradnju sakupljačkih stanica. Kako kažu u Fondu, tačan iznos finansija biće poznat krajem februara.

– Mi ćemo angažovati ljude sa strane koji su eksperti za obimnije javne nabavke kako bi sve bilo brzo i precizno. Očekujemo participaciju lokalnih samouprava kada je u pitanju dobro infrastrukturno opremljena lokacija kao i da budu maksimalno operativni u izdavanju svih dozvola – objašnjava Jurakić.

Za tipsko idejno-tehničko rešenje centara za sakupljanje i postrojenja za upravljanje komunalnim i drugim otpadom angažovan je “Envi Tech”. Dragan Dilparić, zamenik direktora ove beogradske kompanije, govori za “eKapiju” o prednostima tih stanica.

– Sakupljačka mreža u Srbiji je nedovoljno razvijena pa recikleri nemaju dovoljno materijala za reciklažu. Ovim centrima bi se postiglo stalno snabdevanje reciklera. Javna komunalna preduzeća nemaju infrastrukturu za sakupljanje i separaciju otpada koji ima upotrebnu vrednost. U centru postoje linije za separaciju gde će se neselektovani otpad dovoziti, jedan deo materijala bi se izdvajao za reciklažu a ostatak deponovao. Time bi se postiglo smanjenje otpada za deponovanje – objašnjava Dilparić.

On navodi da u izgradnji sakupljačkog centra moglo da učestvuje 36 domaćih preduzeća koji zapošljavaju oko 500 radnika. Dilparić kaže i da bi svaka stanica zapošljavala 7-10 radnika.

– Domaće firme mogu kompletno da opreme sakupljačke centre po svim standardima. Osim radnika u samom centru, biće angažovani i ljudi i u transportu, kao i oni koi rade završni tretman otpada. Po našem proračunu, kad bi bilo izgrađeno 30 sakupljačkih centara, bilo bi upošljeno nekoliko hiljada radnika – napominje Dilparić.

Kompanija “Brzan plast” iz Batočine, vodeći prerađivač otpadnih sirovina od PET-ambalaže i ambalažne plastike u Srbiji, i proizvođač građevinske folije, plastičnih džakova, džakova za smeće, presa za baliranje plastičnog otpada, u oktobru prošle godine izgradila je pokazni sakupljački centar koji bi mogao da bude model i za opštinske stanice.

– Centar je prezentovan ministru za zaštitu životne sredine Oliveru Duliću kao i Stalnoj konferenciji gradova i oppština, a podršku ovom modelu za sakupljanje otpada su dale i “Umka”, SET (S.E. Trade), “034 Group”, “Eco recycling” i druge firme koje se bave reciklažom jer su to videle kao jedan od načina za sigurno snabdevanje sirovinama i upošljavanje svojih kapaciteta.

On kaže da cena centra postrojenja zavisi od broja stanovnika u određenom području, kao i proceni količine otpada koja bi bila dopremana.

– Za veće gradove bolje je imati više sakupljačkih centara da građani ne bi nosili sa jednog dela grada na drugi – ističe Dragan Dilparić.

“Envi Tech” je uradio glavni projekat za sakupljački centar “Brzan plasta” a za mesec dana bi trebalo da bude gotov projekat i za stanicu u Novom Sadu. Beogradska kompanija radi i projekat sakupljačkog centra za Vlasotince.

– Za sada je predviđen jedan sakupljačkih centar u Novom Sadu koji će biti izgrađen na deponiji. U Vlasotincu su krenuli sa projektom transfer stanice jer su u regionalnom sistemu deponije Leskovac pa su odlučili da pokrenu projekat sakupljačkog centra sa kojim će da konkurišu za finansije kod Fonda – kaže Dilparić.

Kao jedna od mogućnosti za finasniranje sakupljačkih stanica je i javno-privatno partnertvo. Kako kaže direktorka Fonda za zaštitu životne sredine, za unapređenje upravljanja otpadom potrebno je učešće privatnog kapitala, pa se to može realizovati i u ovom projektu izgradnje sakupljačkih centara.

Ostaju olakšice za subvencionisane kredite

Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Dejan Šoškić izjavio je danas da će i u narednih šest meseci ostati olakšice manjeg izdvajanja devizne obavezne rezerve za banke koje budu odobravale subvencionisane kredite.

– Olakšica će se odnositi na subvencionisane kredite za likvidnost, trajna obrtna sredstva, izvozne poslove i investicije, u odnosu na njihovo stanje od 13. januara ove godine – rekao je Šoškić na konferenciji za novinare.

Guverner je istakao da će primenom nove odluke Izvšnog odbora NBS o utvrđivanju različitih stopa obavezne rezerve u zavisnosti od ročnosti obaveze, odnosno izvora finansiranja banaka, biti smanjena ukupna obavezna rezerva za 268 mil EUR.

Od toga će smanjenje obaveze deviznog izdvanja biti u iznosu 329 miliona, dok će dinarski deo izdvajanja biti povećan u vrednosti od oko 61 mil EUR.

Nove monetarne mere, kako je rekao Šoškić, treba da podstaknu banke da daju pozajmice za dužim rokom otplate, a istovremeno spreče oslobađanje dinarske likvidnosti koja bi uticala na rast inflacije.

Odlukom izvršnog odbora NBS deo dinarske osnovice na obaveze koje su oročene do dve godine stopa obavezne rezerve ostaje 5%, dok na dinarske izvore finansiranja banaka sa ročnošću preko dve godine neće biti obračunavata obavezna rezerva.

Devizna obavezna rezerva na izvore finansiranja banaka sa ugovorenom ročnošću preko dve godine ostaje 25%, uz uslov da se 10% izdvoji u dinarima. Na obaveze sa kraćom ročnošću stopa obavezne rezerve se podiže na 30%, od čega je 15% izdvajanje u dinarima.

Novi propisi neće se primenjivati na obaveze banaka koje se odnose na njihov dopunski kapital, zatim na novac primljen od međunarodnih finansijskih organizacija i depozite i kredite primljene iz inostranstva od 1. oktobra 2008. do 31. marta 2010. godine do dospeća toh obaveza, a najkasnije od kraja 2013. godine.

Šoškić je rekao da je centralna banka povećala referentnu kamatnu stopu sa 11,5% na 12% da bi obuzdala visoka inflatorna očekivanja.

On je najavio da će centralna banka i ubuduće monetarnu politiku prilagođavati ispunjenju cilja da inflacija u 2011. godini bude 4,5%, sa odstupanjem plus ili minus 1,5%.

Procene guvernera su da će inflacija, posle rasta u prvim mesecima, biti usporena od polovine 2011. godine.

– Na inflaciona očekivanja u narendom periodu uticaće rast regulisanih cena, kao i cena hrane i kretanje svetskih cena nafte – rekao je Šoškić.

Više para za lokalne samouprave

Otvoren konkurs za dodelu 48 miliona dinara nerazvijenim opštinama

Kancelarija za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja raspisala je prvi Javni konkurs u 2011. godini za dodelu 48 miliona dinara za razvoj nerazvijenih opština u Srbiji.

Kako je saopštila, 48 opština koje su u nadležnosti Kancelarije mogu da prijave svoje projekte do 17. februara.

– Predloženi projekti treba da budu usaglašeni sa osnovnim principima održivog razvoja, a prioritet će imati projekti regionalnog karaktera, razvoja poljoprivrede i turizma, kao i infrastrukturni projekti – izjavio je pomoćnik direktora kancelarije za razvoj nedovoljno razvijenih područja Edib Kajević.

– Nakon konkursa će biti objavljeni rezultati, kao i projekti koji su dobili sredstva za izradu projektne dokumentacije – dodao je Kajević.

Prijave za konkurs za dodelu sredstava podnose se isključivo na konkursnim obrascima, uz koje se prilaže i ostala neophodna dokumentacija. Sva dokumentacija se može preuzeti na sajtu Kancelarije za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja (www.kornrp.gov.rs).

Kancelariju za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja osnovana je 24. jula 2008. godine od strane Vlada Republike Srbije u cilju razvoja nerazvijenih područja i borbe protiv siromaštva.