Arhiva ‘Vesti’

Neće biti odlaganja roka uvođenja HACCP standarda

Svi proizvođači i trgovci hranom do 11. juna ove godine moraju da uvedu standard bezbednosti HACCP, rečeno je danas u Privrednoj komori Srbije (PKS).

Na sastanku Odbora za turizam i ugostiteljstvo PKS predstavnik Centra za ispitivanje namirnica Srbije Milan Simić je istakao da neće biti odlaganje roka uvođenja tog standarda, koji je predviđen Zakonom o bezbednosti hrane.

Prema njegovim rečima, svi veliki proizvođači i trgovci hranom u Srbiji već imaju uveden hasap standard, ali kod malih firmi taj standard manje primenjuje.

Simić je istakao da pored toga što je zakonska obaveza, primena HACCP standarda olakšava borbu sa konkurencijom i omogućava efikasniji sistem poslovanja.

– HACCP standard je dobra podloga za lakše uvođenje novih procesa i razvoj novih proizvoda, a omogućava i efikasniji sistem poslovanja, kao drugačije vrednovanje zaposlenih – kazao je on.

HACCP ne treba gledati kao zakonsku obavezu već da ste sve moguće preduzeli da ne bi došlo do lošeg proizvoda. Ovaj standard ima smisla samo ako se svi pridržavaju pravila, dodao je Simić.

“Dan otvorenih vrata za Belgiju”

Upoznavanje srpskih i belgijskih privrednika 12. aprila u Beogradu

Privredna komora Srbije organizuje “Dan otvorenih vrata za Belgiju”. Cilj ove akcije je upoznavanje mogućnosti i uslova poslovanja na tržištu Belgije, kao i informisanje zainteresovanih privrednika Srbije o pravcima razvoja belgijske privrede i mogućnostima za unapređenje ekonomskih odnosa Srbije i Belgije.

Prisutni će biti u mogućnosti da postave konkretna pitanja ekonomskom savetniku Ambasade Belgije, direktoru predstavništva PKS u Belgiji i predsedavajućem Belgijsko-srpske poslovne asocijacije o tekućim i budućim poslovnim aktivnostima na tržištu Belgije.

Otvorena vrata će se održati 12. aprila 2011. godine u 11 časova u Privrednoj komori Srbije, u Resavskoj 15.

Mala i srednja preduzeća pokreću privredu Srbije

Ako se uvaže i počnu rešavati problemi malih i srednjih preduzeća ona treba da postanu generator razvoja Srbije

Značaj malih i srednjih preduzeća za Evropsku uniju i zemlje članice konstantno raste, što je potvrđeno praktičnim politikama koje srprovode Evropska komisija i zemlje članice. Društveni značaj MSP se ogleda u tome što predstavljaju okosnicu zaposlenosti, kreiranja novih radnih mesta i ključnog igrača u kreiranju i održavanja blagostanja i regionalnih zajednica. Dakle, blagostanje malih i srednjih preduzeća predstavlja ključni element za budući rast ekonomije EU ali i za kreiranje takozvane ekonomije zasnovane na znanju. U Evropi mala i srednja preduzeća čine 99,8 odsto ukupnog broja firmi, zapošljavaju 67,1 odsto radnika u privatnom sektoru, a Evropska investiciona banka će u ovoj godini MSP finansirati sa 30 milijardi evra. Ovo je između ostalog istaknuto prilikom otvaranja panel diskusije Asocijacije malih i srednjih preduzeća i preduzetnika Srbije koja je održana u beogradskom hotelu ,,Palas”. Predsednik Unije tesktilaca Srbije Milan Knežević je naglasio da se problemi ovih firmi nisu dovoljno čuli ili prihvatili za rešavanje u Vladi Srbije. Za brži stvarni izlazak iz krize nijedno rešenje neće biti prihvatljivo ukoliko ne bude sadržavalo rešavanje krize u ovim firmama koje čine okosnicu privrede Srbije, naglasio Knežević.
Učestvujući u panel raspravi predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin je naglasio da i Evropska povelja o malim i srednjim preduzećima počiva na 10 principa koji se popularno nazivaju ,,10 zapovesti za razvoj MSP”. On je posebno istakao da poslovna zajednica preduzetnika i MSP u Srbiji čini preko 99 odsto svih privrednih subjekata, zatim da u ovom sektoru radi oko dve trećine ukupnog broja zaposlenih, da on donosi dve trećine ukupnog prometa u privredi i da učestvuje u stvaranju oko 60 odsto bruto društvenog proizvoda Srbije. Dakle, MSP predstavljaju generator razvoja Srbije, rekao je on. Iako ima veliki značaj, ovaj deo privrede ima i puno problema koji se nerešavaju, već gomilaju, podvukao je Bugarin. On je ukazao na veliko prisustvo sive emisije i tokova novca u ovom delu privrede, zatim nelikvidnost jer se obaveze prema ovim preduzećima izmiruju tek za 120 do 180 dana iako PKS predlaže da to bude za 30 dana, zatim na neadekvatan poreski sisem i niz drugh manjkavosti koje stoje na putu boljeg poslovanja srpske privrede.
O značaju ovog sektora najbolje govore i činjenice da je u Srbiji približno 303.000 privrednih subjekata i da je među njima samo oko 1.800 srednjih preduzeća i mali broj velikih sistema. Pritom, od ostatka tog broja preko 95 odsto svih subjekata predstavljaju mikro preduzeća (do 10 zaposlenih). Ta grupa čini preko 270.000 privatnih preduzetnika i mikro privrednih društava.
Za rešavanje ovih ali i svih drugih problema u privredi Srbije nepostoje odgovarajuće institucije i problemi su sistemske prirode, naglašava profesor beogradskog Filozofskog fakutleta Miodrag Zec. Nikada ne rešavamo uzroke samo ublažavamo posledice, pa se problemi stalno gomilaju, kaže on. Prema mišljenju Vladimira Gligorova iz Beča, Srbiji su potrebne radilalne strukturne reforme dok je na niz propusta u kreiranju i sprovođenju ekonomskih reformi ukazao profesor Nebojša Katić iz Londona, ističući da će veliki broj problema ,,isplivati” tek posle izbora.

Link

Do 10. aprila formiranje tima za izradu zakona o imovini Vojvodine

Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković najavio je 25. marta da će u naredne dve nedelje biti formiran stručni tim koji će intenzivno raditi na izradi zakona koji se tiču imovine i finansiranja Autonomne pokrajine Vojvodine, kao i lokalnih samouprava, saopšteno je na sajtu Vlade Srbije.

Cvetković je nakon sastanka sa predsednikom Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenadom Čankom istakao da će stručni tim, pored predstavnika republičke, činiti i predstavnici pokrajinske Vlade.

Predsednik Vlade je naglasio da je na sastanku, koji je bio sadržajan i konstruktivan, bilo reči o dinamici donošenja pomenutih zakona i dodao da je na sebe preuzeo formiranje stručnog tima u roku od dve nedelje.

– Postignut je dogovor o tome da saradnja na izradi zakonske regulative bude konstantna i da je to dokaz da i manje stranke, koje ne učestvuju u radu Vlade ali je podržavaju, mogu da ostvare svoje interese – rekao je on.

Čanak je naveo da je, pošto je rekonstrukcija Vlade okončana, vreme da se ponovo povede računa o tri važna zakona – o imovini AP Vojvodine, imovini lokalnih samouprava i o finansiranju Vojvodine.

On je ukazao na to da će LSV učestvovati u pripremi tih zakona koji su, prema njegovoj oceni, dobri za Vojvodinu i evropsku budućnost Srbije.

Za prekograničnu saradnju sa Rumunijom 15,3 mil EUR IPA fondova

Kancelarija za evropske integracije Srbije i rumunsko Ministarstvo regionalnog razvoja i turizma objavili su 25. marta drugi poziv za predloge projekata iz evropskih pretpristupnih fondova u vrednosti od 15,3 mil EUR.

Evropsko finansiranje je u okviru programa IPA za prekograničnu saradnju Srbije i Rumunije, koji je pokrenut 2003. godine.

Za finansijsku podršku mogu da konkurišu projekti u oblasti ekonomskog i socijalnog razvoja, zaštite životne sredine i pripreme za vanredne situacije.

EU pomaže projekte prekogranične saradnje za koje je potrebno od 30.000 EUR do maksimalno 2 mil EUR, od čega 85% može da bude iz IPA fondova, a 15% su dotacije korisnika programa.

Rok za predlaganje projekata je 27. jun 2011.

NIS daje 82 miliona dinara za šest gradova Vojvodine

Kravčenko i Pajtić potpisali sporazum o socijalno-ekonomskoj saradnji

Vlada Vojvodine postigla je sporazum sa “Naftnom industrijom Srbije” (NIS), po kome će naftna kompanija usmeriti više od 82 miliona dinara u šest gradova i opština u Vojvodini gde postoje postrojenja NIS-a.

– NIS će ova sredstva usmeriti u oblasti obrazovanja, zdravstva, kulture, privrede, sporta – u sve one prioritetne ciljeve koje su definisale lokalne samouprave, odnosno, usmeriće sredstva tamo gde ljudu koji žive u tim sredinama doživljavaju određene probleme. U tom smislu, NIS pokazuje socijalnu odgovornost kakvu retko koja strana kompanija pokazuje, izjavio je predsednik Vlade AP Vojvodine dr Bojan Pajtić nakon potpisivanja Sporazuma o socio-ekonomskoj saradnji sa generalnim direktorom NIS-a dr Kirilom Kravčenkom.

“Naftna industrija Srbije” i Vlada Vojvodine juče su potpisale, treću godinu zaredom, sporazum čiji je cilj dugoročna saradnja, bazirana na kreiranju organizacionih, ekonomskih i pravnih uslova za rad i razvoj kompanije, ali i za razvoj lokalnih zajednica u Vojvodini. Osim ovog, baznog sporazuma, u Vladi Vojvodine NIS je potpisao i dopunske sporazume sa šest lokalnih samouprava u Vojvodini: Novim Sadom, Kikindom, Zrenjaninom, Pančevom, Kanjižom i Novim Bečejom.

– U prošloj godini, u “Naftnoj industriji Srbije” ostvarili smo dobre rezultate , što govori da smo na dobrom putu. Povećali smo iznos poreza koji uplaćujemo u budžet, povećali smo investicije, povećali nivo naše socijalne odgovornosti. NIS ima izuzetnu saradnju sa Vladom Vojvodine koja se svake godine unapređuje i predstavlja dobar primer saradnje državnog organa i privredne organizacije – rekao je generalni direktor ove kompanije dr Kiril Kravčenko.

Za razvojne projekte u Vojvodini obezbeđeno 55 mil EUR

Razvojna banka Vojvodine i Fond za razvoj Vojvodine potpisali su juče ugovor o pokretanju četiri nove kreditne linije, čija je ukupna vrednost 5,3 milijardi dinara. Sredstva za pokretanje ovih kreditnih linija obezbeđena su objedinjavanjem potencijala fonda i banke.

Potpisivanju ugovora prisustvovao je predsednik Vlade Vojvodine dr Bojan Pajtić, koji je naglasio da ovaj dokumet potvrđuje značaj formiranja Razvojne banke Vojvodine.

– Danas usmeravamo 55 mil EUR u razvojne projekte u Pokrajini koji će donositi hiljade novih radnih mesta, kao i u projekte izvoznog karaktera koji će povećati naš platni bilans u odnosu na inostranstvo. Takođe, podržavamo i programe koji obezbeđuju nove skladišne kapacitete, što će omogućiti da naši poljoprivrednici bolje, ekonomičnije i efikasnije posluju i da bolje privređuju. I što je veoma značjano ulažemo u projekete koji donose ukrupnjavanje poseda što opet sa sobom nosi efikasniju i racionalniju poljoprivrednu proizvodnju – rekao je predsednik Vlade Vojvodine dr Bojan Pajtić.

On je dodao da će sredstva na konkursu biti plasirana po kamatnim stopama od 6,8 do 7,8%, što je znatno niže u odnosu na kamate koje plasiraju komercijalne banke. Grejs period je godinu dana, a rok otplate kredita u zavisnosti od programa je 5 godina, za dugoročne kredite, odnosno 12 meseci za kratkoročni program, rekao je predsednik Pajtić dodavši da ovako povoljni uslovi trenutno ne postoje na našem tržištu.

Nadovezujući se na godinu dana ranije potpisani Sporazum o strateškom partnerstvu između banke i fonda, današnjim ugovorom su precizirane zajedničke aktivnosti potpisnika na realizaciji razvojnih programa i projekata na teritoriji Vojvodine radi podsticanja privrednog razvoja povećanja zaposlenosti, konkurentnosti i likvidnosti domaće privrede i povećanja izvoza.

Biljana Jovanović, predsednica Izvršnog odbora Razvojne banke Vojvodine, naglasila je da pokretanjem ovih kreditnih linija Banka započinje svoju razvojnu funkciju, dok je Snežana Repac, direktorka Fonda za razvoj Vojvodine naglasila je da su ove linije potpuno kompatibilne sa radom fonda, te da će njima biti obuhvaćen daleko širi krug korisnika.

Broj pokrajinskih sekretarijata smanjen sa 17 na 12

Usvojen predlog za rekonstrukciju Vlade Vojvodine

Vlada Vojvodine usvojila je danas predlog za temeljnu reorganizaciju pokrajinske uprave, prema kojem će broj pokrajinskih sekretarijata biti smanjen sa 17 na 12, saopštio je Pokrajinski sekretarijat za informacije.

Na sednici, kojoj je predsedavao predsednik pokrajinske vlade Bojan Pajtić, utvrđen je predlog izmena i dopuna pokrajinske skupštinske odluke o pokrajinskoj upravi, koja će biti upućena na usvajanje Skupštini Vojvodine, čija je sednica najavljena za 5. april.

Tom odlukom, koju je obrazložio pokrajinski sekretar za propise, upravu i nacionalne zajednice Andor Deli, predlaže se temeljna reorganizacija većeg dela pokrajinske uprave i smanjenje broja pokrajinskih resora sa 17 na 12, navedeno je u saopštenju.

Sedam pokrajinskih sekretarijata nastavljaju da rade bez organizacionih promena. To su pokrajinski sekretarijati za privredu, za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, za finansije, za nauku i tehnološki razvoj, za energetiku i mineralne sirovine.

Neće biti promena ni u pokrajinskom sekretarijatu za sport i omladinu, kao ni u sekretarijatu za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova.

U ostalih deset pokrajinskih sekretarijata smanjen je broj, radi boljeg i efikasnijeg rada, navedeno je u saopštenju i precizirano da će, nakon stupanja na snagu predložene odluke, prestati rad pokrajinskih sekretarijata za informacije, za obrazovanje, za lokalnu samoupravu i međuopštinsku saradnju, za zaštitu životne sredine i održivi razvoj i sekretarijata za socijalnu politiku i demografiju.

U novom, proširenom delokrugu i pod novim nazivom nastaviće da rade pokrajinski sekretarijati za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice, za kulturu i javno informisanje, za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju.

Takođe će, u novom obliku, nastaviti rad i pokrajinski sekretarijati za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu i za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine.

Ukidanje pojedinih pokrajinskih sekretarijata ne predstavlja odricanje od nadležnosti ili prestanak bavljenja pokrajinskih organa poslovima koji su u nadležnosti pokrajine.

Reorganizacija ima cilj da se postojeće nadležnosti što efikasnije realizuju, navedeno je u saopštenju sa sednice Vlade Vojvodine.

Pokrajinska skupština bi, kako je ranije najavljeno, na dvema odvojenim sednicama 5. aprila trebalo da se izjasni prvo o izmenama odgovarajućih skupštinskih odluka, a potom će odlučivati i o novom sastavu pokrajinske vlade.

HACCP obaveza za sve firme

Od 11. juna ove godine inspekcije će krenuti u kontrolu da li firme rade po sistemu HACCP

Od 11. juna 2011. godine poljoprivredne inspekcije u Srbiji krenuće u kontrolu preduzeća da proveravaju da li svi u lancu hrane primenjuju sistem HACCP. Posedovanje sertifikata HACCP nije obavezno, ali je obavezno da se radi po ovom sistemu. To je jedna od obaveza koja je proistekla od donošenja Zakona o bezbednosti hrane. Ovo je između otalog istakao Nenad Vujović, iz Ministarstva poljoprivrede Vlade Srbije u Privrednoj komori Srbije (PKS) predstavljajući publikaciju – Uputstvo za primenu, samokontrolu i kontrolu sistema DPP, DHP i HACCP.
Govoreći o primeni zakona, Vujović je naglasio, da inspekcije prilikom kontrole neće odmah biti rigorozne da izriču kazne, već će onima koji imaju eventualne nedostatke u primeni zakona, ukazati na propuste i dati rokove za otklanjanje nedostataka. Međutim, oni koji ne budu radili po sistemu HACCP neće biti pošteđeni i biće predlagano da im se obustavi dalji rad. Dakle, sankcije će biti primenjene za one koji nisu ništa uradili na primeni ovog sistema u proizvodnji. Po rečima Vujovića, svi u lancu proizvodnje moraju da primenjuju HACCP sistem.
U razgovorima sa proizvođačima hrane iz Srbije je kosntatovano da je i do sada, čak 80 i više odsto u njihovoj proizvodnji bio primenjen ovaj sistem rada. Sada se samo uvodi još veći stepen samokontrole u proizvodnji.Vujović je prisutne obavestio da neće biti pomeranja rokova u kontroli primene ovog zakona, ali da oni koji rade po ovom sistemu ne moraju da strahuju od posete inspektora.
Skup u PKS na ovu temu organizovala je savetnica u Udruženju poljoprivrede, prehrambene industrije i vodoprivrede PKS Saška Biorčević, zadužena za ovu oblast.

Link

Mentoring – za poslovni uspeh

Za mala i srednja preduzeća u Srbiji krajem ovog meseca biće raspisan konkurs za prijavu za dobijanja usluge mentoringa – savetovanja kako da napreduju dalje u svom poslovanju i otklone problem ukoliko ga imaju. Ova usluga je potpuno besplatna.

“Zajedničkim radom, izradili smo model mentoringa, koristeći 60-godišnje iskustvo Japana i uvažavajući specifičnosti srpskih preduzeća. Obučili smo 32 mentora i pomogli da 44 preduzeća savladaju probleme i poboljšaju poslovanje”, rekao je direktor Nacionalne agencije za regionalni razvoj, Ivica Eždenci, prilikom uručivanja sertifikata obučenim mentorima. Direktor Nacionalne agencije je kazao da je ponekad dovoljno da mašina u pogonu bude na određenom mestu kako bi se poboljšala produktivnost i da ne treba zanemariti ni čistoću poslovnog prostora. On je dodao da MSP na putu unapređenja poslovanja i smanjenja troškova često ne trebaju velika finansijska sredstva kako bi se primenila uputstva mentora, odnosno japansko iskustvo u kombinaciji sa načinom razmišljanja u Srbiji.

Link