Arhiva ‘Vesti’

Uplata pazara sedmično, ušteda 40 mil EUR za privredu

Izmena Zakona o platnom prometu važi od maja

Privrednici će uskoro pazar uplaćivati sedmično, a ne kao dosad svakog dana, čime će uštedeti oko 40 mil EUR na godišnjem nivou. Novo pravilo rezultat je izmena Zakona o platnom prometu, koje privrednici traže još od 2008. godine, a trebalo bi da važi od maja.

Sedmično uplaćivanje pazara jedna je od 212 preporuka “Sveobuhvatne reforme propisa”, akcije pokrenute još 2008. godine, zamišljene kao ukidanje nepotrebnih administrativnih procedura koje bi olakšale poslovanje firmi i donele uštede do 200 mil EUR na godišnjem nivou. Vlada Srbije je podržala ovu reformu, ali je dosad usvojeno manje od polovine preporuka.

Prema novim odredbama Zakona o platnom prometu, koji je od pre nekoliko dana u skupštinskoj proceduri, propisano je da su pravna i fizička lica dužna da dinare primljene u gotovom po bilo kom osnovu uplate kod banke najkasnije u roku od sedam radnih dana, a ne, kao dosad, istog dana ili najkasnije narednog radnog dana.

– Radi uštede vremena zbog svakodnevnog odlaska u banku zbog uplate dnevnog pazara, kao i smanjenja troškova privrednih subjekata i preduzetnika, obaveza svakodnevne uplate pazara zamenjuje se obavezom pravnih i fizičkih lica koja obavljaju delatnost da dinare primljene u gotovom po bilo kom osnovu uplate kod banke najkasnije u roku od sedam radnih dana – navode u Ministarstvu finansija.

Imajući u vidu posebnost položaja ovlašćenih menjača, u Ministarstvu navode da je utvrđeno da se na lica koja imaju ovlašćenje nadležnog organa za obavljanje menjačkih poslova neće odnositi ova obaveza, već će Narodna banka Srbije propisati koji iznos dinara primljenih u gotovom su ova lica dužna da uplate kod banke, i u kom roku.

Međunarodni sajam građevinarstva od 12. do 16. aprila u Beogradu

Na Beogradskom sajmu od 12. do 16. aprila održaće se 37. međunarodni sajam građevinarstva na kojem će se predstaviti više od 900 izlagača.

Kako je najavljeno na današnjoj konferenciji za novinare, na Sajmu građevinarstva “Pomerimo granice” pored izlagača iz Srbije predstaviće se i više od 300 inostranih iz 29 zemalja Evrope, Azije i Amerike.

Šef projekta Beogradskog sajma Mirjana Jovanović kazala je da najveći broj inostranih izlagača iz oblasti građevinarstva dolazi iz Italije, Slovenije, Nemačke i Turske, a u velikoj broju će biti prisutni i izlagači iz Rumunije, Bugarske i Mađarske.

– Ovaj sajam je najveća manifestacija u regionu jugoistočne Evrope koja tretira oblast građevinarstva i na njoj će se moći videti sve što čini celinu u toj oblasti – od projektovanja do opremanja objekata – kazala je ona.

Prema njenim rečima, 70% ukupne privrede Srbije radi za građevinarstvo, a to najbolje govori koliki je značaj te privredne grane koja je najviše pogođena krizoma.

Kako je danas najavljeno, tokom svih pet dana trajanja Sajma građevinarstva biće organizovan i brojni prateći stručni skupovi, a centralni događaj biće Konferencija o energetskoj efikasnosti koja će se održati 13. aprila od 11.00 do 15.00.

Radno vreme sajma je od 10.00 do 19.00, a u subotu od 10.00 do 17.00.

Cena pojedinačne ulaznice je 500 dinara, za grupne posete 350, dok je ulaznica za sve dane trajanja sajma 900 dinara.

Parking Beogradskog sajma tokom trajanja 37. Sajma građevinarstva biće rezervisan za izlagače, ali je posetiocima obezbeđen besplatan parking na Adi Ciganliji odakle im je obezbeđen i besplatan prevoz autobusima do sajma i nazad.

Biće reda među zadužbinarima

Agencija za privredne registre pokrenula evidenciju zadužbina i fondacija

U Srbiji radi oko hiljadu fondacija i zadužbina. Ubuduće će sve, domaće i strane, prvi put da budu upisane u jedinstvenu evidenciju. Zakon koji reguliše njihov rad stupio je na snagu prvog marta, kada je u Agenciji za privredne registre počeo da radi i Registar zadužbina i fondacija. Do sada im je stiglo samo pet prijava.

Ranije je evidenciju domaćih organizacija vodilo Ministarstvo kulture, a za strane nije bilo jedinstvenog spiska.

– Nismo preuzeli arhivske podatke, tako da nećemo prepisivati podatke o onima koji su prijavljeni u Ministarstvu. Svi moraju da podnesu zahtev za preregistraciju, a rok za to je godinu dana – kaže za “Novosti” Nives Čulić, reigistrator u APR.

– Kada istekne rok za prijavu automatski će prestati da postoje – dodaje Čulić.

Prvi zahtev za preregistraciju stigao je APR od Fondacije za talente “Nikolađ” iz Beograda, a prvi zahtev za osnivanje nove fondacije poslao je “Araks”, koji se bavi zaštitom prava mađarske nacionalne manjine.

Razlike između zadužbina i fondacija u delovanju gotovo i da nema. Ali, teže je pokrenuti fondaciju, jer mora da postoji osnivački kapital u vrednosti od 30.000 EUR.

– Postoje dva izuzetka od propisanog iznosa. Prvi je kada Ministarstvo kulture da saglasnost da neka fondacija može da obavlja svoju delatnost i sa manjim kapitalom, a drugi ako fondacija potražuje nacionalizovanu imovinu – objašnjava Nives Čulić.

– Novina u zakonu je i što više ne postoje fondovi i moraju da nastave rad kao fondacije – dodaje Čulić.

Preregistracija je za sve koji već posluju besplatna, a novoformirane fondacije i zadužbine plaćaju 4.000 dinara.

Regionalna razvojna agencija Bačka dobila novac iz IPA fonda

Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji dodelila je operativni grant Regionalnoj razvojnoj agencija (RRA) Bačka za razvoj institucionalnih kapaciteta agencije u trajanju od 2011. do 2014. godine.

Ukupna vrednost operativnog granta iznosi 312.500 EUR, od čega 250.000 EUR dodeljuje Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji, dok je trinaest opština osnivača agencije sa teritorije Bačke obezbedilo sufinansiranje od 20% u ukupnom iznosu od 62.500 EUR, saopštila je Regionalna razvojna agencija Bačka.

Finansijska podrška razvojnoj agenciji odobrena je u trajanju od 36 meseci, odnosno od marta 2011. do marta 2014. godine.

Sredstva su odobrena iz IPA fonda Evropske unije namenjenih Republici Srbiji.

Proces ispunjavanja zadatih kriterijuma za dobijanje finansijske podrške započet je 28. aprila 2010. godine kada su opštine sa teritorije Bačkog regiona pristupile formiranju Regionalne razvojne agencije Bačka.

“Ostvareni uspeh ne bi bio moguć bez podrške trinaest opština osnivača koje su obezbedile neophodnih 20 procenata sredstava za kofinansiranje operativnog granta, kao i podrške Vlade Autonomne pokrajine Vojvodine”, istaknuto je u saopštenju RRA Bačka.

Osnivači Regionalne razvojne agencije Bačka su opštine Bač, Bačka Palanka, Bački Petrovac, Beočin, Bečej, Kula, Odžaci, Sombor, Srbobran, Sremski Karlovci, Titel, Vrbas, Žabalj, zatim privredni subjekti “Slovan progres” iz Selenče, Reciklažni centar “Braća Ilić” iz Bačke Palanke, “I2R” doo iz Novog Sada i udruženja građana Evropski pokret u Srbiji – Novi Sad i Centar za organsku proizvodnju iz Selenče.

Bivša “Kudeljara” mamac za ulagače

Opština Senta opremila industrijski park na 20 ha

U industrisjkoj zoni Sente, na lokaciji bivše “Kudeljare”, koja se sa kompletno izgrađenom infrastrukturom prostire na 20 hektara, mogao bi da se zaposli znatan broj od preko 2.000 nezaposlenih u senćanskoj opštini. Imovinu “Kudeljare” je iz stečaja za uređenje u industrijski park kupila opština Senta, a zamenik direktora Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza SIEPA Goran Džafić najavio je subvencije svim firmama spremnim da investiraju u Senti, ako zaposle najmanje 50 radnika.

Predstavnici SIEPA su boravili u Senti na pozic pokrajinskog poslanika i odbornika SO Sente Jožefa Šandora, koji ističe da je želja da se privuku ulagači u Sentu, za šta postoje preduslovi. Industrijska zona u Senti ima svu infrastrukturu izuzev gasne instalacije, koja će se uskoro izgraditi, a u neposrednoj je blizini je reka Tisa sa izgrađenom lukom, što je bitan činilac i važan preduslov za dovođenje stranih i domaćih investitora.

Senta je za potencijalne investitore interesantna zbog geografskog položaja, blizine Koridora 10 je povoljan za potencijalne investitore, pa će se informacije sa mogućnostima koje pruža industrijska zona naći na sajtu SIEPA. Džafić potseća da je ova vladina Agencija koja pripada Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, do sada realizovala 151 projekat kojima je privukla domaće i strane investitore u Srbiju.

– Naš program predviđa da se subvencije dodeljuju po novozaposlenom ili novootvorenom radnom mestu. Domaći investitori najčešće zapošljavaju od 50 do 100 radnika, dok je to kod multinacionalnih kompanija daleko veći broj. Cilj je da svako dođe do svog radnog mesta i da se privreda oživi, jer u Srbiji ima milion nezaposlenih – kaže Džafić.

Moguće je ostvariti subvencije koje se po radnom mestu kreću 2 do 5.000 EUR, uz preduslov je da se zaposli najmanje 50 ljudi, a Džafić napominje da nije lako pronaći dobre investitore, pa će se i Agencija SIEPA potruditi da ih dovede u Sentu.

Produžen rok za obnovu registracije poljoprivrednih gazdinstava

Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede produžilo je na molbu udruženja poljoprivrednika, rok za obnovu registracije poljoprivrednih gazdinstava do 30. aprila 2011. godine.

Od ove godine poljoprivrednici vrše obnovu registracije svog gazdinstva samo ako imaju neke promene. Ukoliko gazdinstva nemaju nikakvu promenu u odnosu na prethodnu godinu, poljoprivrednici treba da dostave samo izjavu o tome. Obrazac za ovu svrhu je upućen poljoprivrednicima na kućnu adresu, tako da ne moraju da dolaze u Upravu za Trezor, kao što je to bio slučaj prethodnih godina.

Da bi se registrovalo poljoprivredno gazdinstvo, neophodno je da u gazdinstvu postoji najmanje 0,5 hektara poljoprivrednog zemljišta, a za obavljanje stočarske, vinogradarske ili povrtarske proizvodnje (staklenici i plastenici), odnosno za obavljanje drugih oblika poljoprivredne proizvodnje (uzgoj ribe, gajenje pečuraka, puževa, pčela i dr.), dovoljno je korišćenje i manje površine od 0,5 hektara. Gazdinstvo mogu registrovati fizička i pravna lica kao i preduzetnici. Sama registracija obavlja se veoma brzo, a gazdinstva ne plaćaju nikakvu naknadu za upis novog gazdinstva, odnosno obnovu registracije postojećeg gazdinstva.

Ukoliko poljoprivrednici ili pravna lica žele da se upišu u Registar poljoprivrednih gazdinstava, neophodno je da se obrate lokalnoj filijali Uprave za trezor Ministarstva finansija gde će dobiti sve neophodne podatke i formulare koje je neophodno ispuniti, čime se stvaraju uslovi za registraciju novog poljoprivrednog gazdinstva.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je po prvi put uspostavilo Registar poljoprivrednih gazdinstava 2004. godine kako bi se prikupili svi relevantni podaci o poljoprivrednim gazdinstvima koji se koriste za planiranje mera u oblasti poljoprivrede, lakšu komunikaciju sa poljoprivrednicima i podaci na osnovu kojih poljoprivrednik ostvaruje pravo na subvencije. Upravo iz navedenih razloga, od ključne važnosti za poljoprivredna gazdinstva je da prijave tačne podatke u Registar poljoprivrednih gazdinstava, jer u suprotnom mogu izgubiti pravo na pojedine subvencije.

Međunarodna škola organske poljoprivrede od jeseni na subotičkom Otvorenom univerzitetu

Od kraja avgusta u Subotici će početi sa radom Međunarodna škola organske poljoprivrede, čiji je cilj da unapredi ovu vrstu proizvodnje zdrave hrane. Organizator škole Otvoreni univerzitet u Subotici očekuje 50 polaznika iz zemlje i regiona. Osim domaćih predavača, sa polaznicima u ovoj školi radiće i stručnjaci iz Mađarske i Slovenije, a program podrazumeva pet tehnoloških projekata vezanih za poljoprivrednu proizvodnju.

Pohađanje škole biće besplatno s obzirom na to da je reč o projektu u okviru reforme poljoprivrede Srbije u tranziciji (The STAR Project), koji podržava Svetska banka preko Ministarstva poljoprivrede. Školu će moći da pohađaju i oni koji se već bave organskom poljoprivredom, ali i oni koji to tek planiraju. Nakon završetka obuke polaznici će dobiti sertifikate.

Iako je organska poljoprivreda u našoj zemlji počela da se primenjuje pre gotovo dve decenije nema puno rezultata. Izvršni direktor Otvorenog univerziteta Dejan Zvekić kaže da mogućnosti nisu iskorišćene do kraja, kao i da u vezi sa organskom poljoprivredom postoji dosta nepoznanica, mistifikacija i zabluda, te će permanentni obrazovni program pomoći da se načini korak unapred.

Glavni menadžer projekta permanentnog obrazovanja za organsku poljoprivredu Nenad Novaković najavio je i formiranje biblioteke o ovoj proizvodnji. Na internet stranici škole već je postavljena virtuelna biblioteka, a u toku je formiranje i klasične sa oko 200 naslova o ovoj temi.

Inače, Subotičani su među prvima u zemlji još pre više od dve decenije krenuli u organsku proizvodnju hrane, ali se vremenom broj poljoprivrednika koji se odlučio na to i smanjivao. Ispostavilo se da je taj pristup poljoprivrednoj proizvodnji zasad neprofitabilan i da ne obezbeđuje dovoljnu zaradu za život.

Podsticaj izvoza jedini način dugoročnog razvoja

Premijer Cvetković otvorio skup “Konkurentnost je ime igre”

Premijer Srbije Mirko Cvetković izjavio je danas da će vlada ozbiljno raditi na kreiranju podstica jaza povećanje izvoza, jer je to jedini način dugoročnog i održivog razvoja.

On je na skupu “Konkurentnost je ime igre” kazao da srpske kompanije mogu imati uspeha na inostranom tržištu samo sa konkurentnim proizvodima.

Prema rečima Cvetkovića, osnovna prepreka konkurentnosti srpske privrede je nedostatak finansijskih sredstava i zato Vlada Srbije radi na osnivanju razvojne banke i modelu restrukturiranja finansijskih obaveza preduzeća.

Premijer je naglasio da će Vlada Srbije nastojati da u što kraćem roku stvori predvidivo poslovno okruženje, skrati adminsitrativne procedure i unapredi efikasnost državne administracije.

Vlada je svesna uloge koju ima na povećanju konkurentnosti privrede, pre svega obezbeđivanju makroekonomske stabilnosti, intenziviranju reformi, uspostavljanju konkurentnog ambijenta, nastavku prikljućenja EU i privlačenju stranih direktinih investicija, kazao je premijer.

Za ostvarenje tih ciljeva, prema njegovim rečima, potrebna je saglasnost i zajednički rad vlade, privrednika, bankara, stranih i domaćih investitora i celokupne javnosti.

Premijer je naglasio i da je primarni cilj Srbije, sticanje kandidature za članstvo u EU do kraja godine.

Prema rečima Cvetkovića, Nacionalni savet za konkurentnost, koji je organizator današnjeg skupa treba da nastavi da bude mesto stručnih razgovora, razmene iskustava države i privrede i koordinacija aktivnosti institucija na polju jačanja konkurentnosti domaće privrede.

Besplatna usluga mentoringa

Otvoren konkurs za 150 malih i srednjih preduzeća

Nacionalna agencija za regionalni razvoj objavila je danas konkurs za prijavu 150 malih i srednjih preduzeća koja žele da se prijave za uslugu mentoringa, odnosno savetovanja kako da napreduju dalje u svom poslovanju i uklone problem ukoliko postoji u njihovoj firmi.

Ova usluga je, inače, potpuno besplatna, a dobrodošla je sektoru malih i srednjih preduzeća koje se bori sa brojnim teškoćama od kojih su najučestalije problem likvidnosti i prezaduženost.

Nakon prijave preduzeća, vrši se selekcija a rezultati, odnosno konačna lista preduzeća se može očekivati u maju ove godine.

Kako se navodi u pozivu, koji je danas objavljen u štampanimm medijima, pravo da učestvuju u javnom pozivu imaju mala i srednja preduzeća i preduzetnici koji se bave proizvodnjom ili pružanjem usluga.

Na konkurs mogu da se prijave sve firme koje ispunjavaju sledeće uslove – da su u većinskom domaćem privatnom vlasništvu, da su registrovani u Srbiji, da su ostvarila pozitivan poslovni rezultat u prethodne dve godine, da imaju izmirene obaveze po osnovu uplate poreza i doprinosa i da ne obavljaju delatnost u okviru vojne industrije i da ne organizuju igre na sreću.

Usvojene izmene Zakona o planiranju i izgradnji

Skupština Srbije usvojila je danas izmene Zakona o planiranju i izgradnji koje, prema rečima predlagača, treba da pojednostave i pojeftine proces legalizacije bespravno podignutih objekata i dobijanje građevinskih dozvola.

Glavna novina u izmenjenom zakonu biće rok važenja građevinske dozvole. Ta dozvola će prestati da važi ukoliko u roku od pet godina ne bude izdata upotrebna dozvola za objekat.

Izmene zakona predviđaju da će investitor po isteku tog roka plaćati porez na imovinu kao da je objekat završen.

Na zahtev investitora, gradevinska dozvola može biti obnovljena na dodatni rok od dve godine, ali to je moguće samo ako investitor dostavi dokaz da stepen završenosti objekta premašuje 80%.

Izmene zakona utvrđuju smanjenje visine naknade za legalizaciju objekata i za socijalno ugrožene. Smanjen je i obim tehničke dokumentacije koju građani moraju da prilože uz zahtev za legalizaciju, a proširena je i lista dokaza koji se prilažu uz zahtev, a koji potvrđuju da su rešeni imovinski-pravni odnosi.

Propisano je za određene kategorije stanovništva umanjenje naknade za uređivanje građevinskog zemljišta u postupcima legalizacije za porodične stambene objekte i stanove do 100 m2 u iznosu od 99%, kao i umanjenje od 60% za sve vlasnike do 100 m2, bez ispunjenja posebnih uslova.

Građanima će biti omogućeno i da sa opštinom zaključe ugovor o tome da opština za njih prikuplja dokumentaciju za legalizaciju, a novina je i da se suvlasnici koji se nisu protivili izgradnji smatraju saglasnim sa legalizacijom.

Izmenama zakona omogućeno je i korišćenje novoizgrađenog objekta bez upotrebne dozvole, ako u roku od 90 dana od formiranja komisije za tehnički pregled nadležna služba nije izdala upotrebnu dozvolu niti je rešenjem odbila njeno izdavanje.

Postoji i mogućnost da opština prikupi dokumentaciju neophodnu za legalizaciju, koju će vlasnik objekta moći da plati na rate u roku od dve do četiri godine.

Novina je i da će opštinska administracija ubuduće imati pravo da od investitora samo jednom zatraži dopunu dokumentacije za izdavanje građevinske dozvole, dok će javna preduzeća imati mesec dana na raspolaganju za davanje saglasnosti.

I u izmenjenom zakonu ostaje odredba o konverziji prava korišćenja građevinskog zemljišta u pravo svojine, uz nadoknadu, koju će plaćati vlasnici preduzeća kupljenih kroz privatizaciju ili stečaj.

U slučaju konverzija uz naknadu, vrednost zemjišta utvrđivaće se na osnovu uredbe Vlade ili na osnovu akata lokalne samouprave, preko urbanističkih zona.

Predviđeno je da se naknada za prenamenu zemljišta neće plaćati ako je prenamena poljoprivrednog u građevinsko zemljište obavljena do 15. jula 1992. godine.

Omogućno je da svi vlasnici građevinskog zemljišta u javnoj svojini, a ne samo jedinice lokalne samouprave, raspolažu građevinskim zemljištem, što znači da će i država preko
Republičke direkcije za imovinu moći da otuđi ili da u zakup građevinsko zemljište, što do sada nije bio slučaj.