Arhiva ‘Vesti’

Srbi u parlamentu Mađarske od 2014.

Srbi u Mađarskoj, kao i predstavnici ostalih 13 nacionalnih manjina u toj zemlji, posle izbora 2014. godine, prvi put će imati svog predstavnika u mađarskom parlamentu, rekao je u petak u Novom Sadu mađarski predsednik Pal Šmit, tokom drugog dana zvanične posete Srbiji.

Pošto je ponovio obećanje dato dan ranije predsedniku Borisu Tadiću da će se Mađarska založiti za Srbiju i proces evrointegracija, Šmit je predsednike Vlade i Skupštine Vojvodine Bojana Pajtića i Šandora Egerešija obavestio da će svi projekti koje Mađarska bude pokrenula tokom predsedavanja EU, biti implementirani i na teritoriji Vojvodine.

– Za Vojvodinu je izuzetno važna podrška Mađarske u evropskim integracijama Srbije, jer oko 70 odsto Vojvođana želi da vidi Srbiju u EU – rekao je Pajtić.

On je dodao da je za Vojvodinu, pored saradnje sa Mađarskom u projektima koji će proisteći iz Dunavske strategije, izuzetno važno da u Srbiji bude usvojena i primenjena i Romska strategija, jer je to pitanje jedno od najvažnijih za obe zemlje.

Pajtić je posebno istakao da oko 300.000 pripadnika mađarske nacionalne zajednice u Vojvodini značajno učestvuje u političkom, ekonomskom i kulturnom životu.

“Tigar” raspisao “ekologičan” konkurs za arhitekte i dizajnere

Pirotska kompanija “Tigar” raspisala je konkurs za mlade arhitekte “Ekologičan dizajn” za izradu idejnog arhitektonskog rešenja sa elementima proizvoda od reciklirane gume ove kompanije.

Ideja konkursa je da se mladi dizajneri i arhitekte podstaknu na praktično ekološko razmišljanje prilikom osmišljavanja životnog prostora, bez obzira da li je u pitanju stambena, poslovna, javna ili zelena površina. Uslovi konkursa “Ekologičan dizajn”, koji kompanija “Tigar” sprovodi u saradnji sa magazinom “Kuća stil”, su da kandidati u originalnim i primenljivim rešenjima ne odstupaju od okoline i ne narušavaju postojeći izgled destinacije.

Idejna rešenja se dostavljaju u formatu 50×70 cm, isključivo putem E-mail adrese redakcija@kucastil.co.rs, sa naznakom za “Ekologičan dizajn”. Rok za dostavu radova je 30. jun 2011. godine.

Kompanija “Tigar”, koja u gumarskoj industriji ima tradiciju dužu više od sedam decenija, poslednjih godina posvećena je i izradi proizvoda od reciklirane gume, koji se ubrajaju u proizvode budućnosti, a imaju široku primenu u građevinarstvu, industriji i saobraćaju.

Podloge od reciklirane gume sprečavaju povrede prilikom pada i pružaju visok stepen bezbednosti i zaštite. Prednost ovih proizvoda je u reciklibilnosti – ne samo da dotrajaloj gumi daju novu upotrebnu vrednost, već se i sami mogu dalje reciklirati.

Većina opština neće primenjivati maksimalnu stopu poreza na imovinu

Građani Srbije će u maju početi da dobijaju rešenja za porez na imovinu po novom zakonu, a većina opština neće primenjivati maksimalnu stopu oporezivanja od 0,4 odsto.

Predsednik Stalne konferencije gradova Saša Paunović rekao je agenciji Beta da su preporučili opštinama i gradovima da razmotre mogućnost smanjenja maksimalne stope na porez na imovinu, ali da će svaka opština sama odlučiti koliku će stopu prepisati.

U Beogradu će se, prema najavama, primenjivati poreska stopa od 0,4 odsto. Većina vlasnika tako će platiti manje od 5.000 dinara godišnje. Svaki treći će izdvojiti od 5.000 do 10.000 dinara, dok će oko 13 odsto, prema procenama, platiti više od 10.000 dinara.

Novi Sad neće povećavati iznos poreza na imovinu u odnosu na prošlu godinu, rekao je Beti član Gradskog veća za finansije Živko Makarić, koji nije precizirao po kojoj će stopi imovina biti oporezovana.

Ni građani Kragujevca neće, prema najavi gradonačelnika tog grada Veroljuba Stevanovića, plaćati veći porez na imovinu. Prema informacijama iz kragujevačkog poreskog odeljenja, moguće je da stopa bude smanjena na 0,2, a o tome bi odluka trebalo da bude doneta do kraja maja.

Grad Niš će primenjivati stopu poreza na imovinu od 0,3 odsto, rekao je gradonačelnik Niša Miloš Simonović. U Sremskoj Mitrovici će se primenjivati, prema najavama iz lokalne samouprave, stopa poreza od najverovatnije 0,2 odsto. U Smederevu i Kraljevu će se primenjivati maksimalna stopa od 0,4 odsto, a mnogi gradovi još nisu odlučivali po kojoj će stopi oporezovati imovinu građana.

NIS će proizvoditi i – struju

Naftna industrija Srbije (NIS) planira da započne proizvodnju struje u okviru strategije svog razvoja do 2020. godine, izjavio je 6. maja generalni direktor Kiril Kravčenko.

On je novinarima kazao da je strategijom predviđeno da NIS ne bude samo naftna kompanija, već energetska koja će proširiti poslovanje i na petrohemijsku industriju, u saradnji sa pančevačkom “Petrohemijom”.

Kravčenko nije mogao da iznese detalje oko planova za proizvodnju struje, ali je kazao da bi NIS proizvodio struju u većim ili manjim postrojenjima, sagorevanjem prirodnog gasa.

Dodao je da će više informacija o tim poslovima biti poznato na jesen.

Prema strategiji razvoja NIS-a, proizvodnja gasa i struje planira se u saradnji sa “Srbijagasom”, “Elektroprivredom Srbije” i “Elektromrežom Srbije”.

Po Evropi uskoro bez zelenog kartona

Manji trošak za sve vozače

Od naredne godine moći ćemo kolima da putujemo u gotovo sve evropske zemlje bez zelenog kartona, što će vozačima doneti uštedu od 2.000 dinara godišnje. Umesto kartona, za putovanje će biti dovoljno da imate registracionu nalepnicu, koja se dobija uz nove tablice, odnosno prilikom svake registracije.

U Udruženju osiguravača Srbije objašnjavaju da Srbija ulazi u sistem zemalja u kojima je registarska oznaka dovoljan dokaz o postojanju osiguranja od autoodgovornosti.

– Samim tim obrazac zelene karte više nije potreban. U sistemu su 32 države, Srbija postaje 33. članica. Pored ovih zemalja, trenutno je na snazi i poseban sporazum sa Crnom Gorom o putovanju bez zelene karte, pa se nadamo da će i on ostati na snazi – kaže Vladan Manić, sekretar Udruženja osiguravača Srbije.

Savetnik u odboru za osiguranje Privredne komore Srbije Vladimir Đorđević potvrđuje za Press da će vozačima biti dovoljna samo nalepnica, koju će dobijati prilikom redovne registracije.

– Zeleni karton je, u stvari, samo potvrda o postojećem osiguranju. Sada vam to neće biti potrebno jer će dokaz o osiguranju biti registraciona nalepnica zalepljena na šoferšajbnu. Ova nalepnica važiće godinu dana do naredne registracije – navodi Đorđević.

Predsednik Komiteta za bezbednost saobraćaja Damir Okanović kaže za Press da bi sada osiguravajuće kuće trebalo da smanje cene obaveznog osiguranja.

U Udruženju osiguravača, međutim, tvrde da cena osiguranja nije povezana sa ukidanjem zelenih kartona.

Vetar u leđa srpskoj privredi

SEWA čeka novi zakon o energetici da uloži 1,5 mlrd EUR

Na svakom nivou postoji politička volja da se investicija od 1,5 mlrd EUR u energiju vetra, iza koje stoji srpsko udruženje za energiju vetra SEWEA, najzad privuče, i da se potencijali obnovljivih izvora energije iskoriste na svim nivoima, izjavio je Oliver Dulić, ministar životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja.

On kaže da su problemi u nepoznavanju materije, neznanju administracije, ali i da postoje loše namere.

– Zemlja koja ima vetrogeneratore je zemlja koja je na civilizacijski višem nivou – rekao je Oliver Dulić.

Dulić je na skupu “Obnovljivi izvori energije u novom zakonodavstvu”, u organizaciji Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj, izjavio da je ključan novi zakon o energetici kojim bi svi ti problemi trebalo da budu rešeni.

Petar Škundrić, savetnik premijera Srbije obećao je da će zakon biti u potpunosti harmonizovan sa standardima Evropske unije, uključujući i sve one direktive koje su obavezujuće kako za članice EU tako i za nas kao potencijalnog člana.

U Srbiji obnovljivi izvori energije mogu da zamene 3,8 do 4,4 miliona tona nafte, rekao je Škundrić.

Najavljujući investiciju od 1,5 mlrd EUR Mark Krandel iz Srpskog udruženja za energiju vetra SEWEA rekao je da je neophodno uskladiti novi zakon o energetici kako bi se poboljšala poslovna klima za investitore u ovoj oblasti.

Velika terasa na Paliću spremna za posetioce

U Velikom parku na Paliću otvoren je 1. maja deo prostora rekonstruisane Velike terase. Izvedene su četiri faze, ukupna vrednost rekonstrukcije iznosi 2 mil EUR, a renovirani deo prostora, odnosno Velika sala, zvanično je otvorena izložbom akademskog slikara Miroslava Jovančića.

Direktor preduzeća “Park Palić” Goran Gabrić saopštio je da je iz republičkog Fonda za zaštitu životne sredine obezbeđeno dodatnih 16 miliona dinara za sanaciju Velikog parka i da je i to, osim izgradnje turističke i komunalne infrastrukture, važno za investitore koji dolaze na Palić.

Državni sekretar za turizam u Ministarstvu ekonomije Goran Petković rekao je kako je Velika terasa revitalizovana u skladu sa tradicijom, arhitekturom i sadržajima koji će omogućiti da multifunkcionalni objekat postane centralno mesto događanja na Paliću, sa bioskopskom dvoranom i mogućnošću organizovanja kongresa sa više od 450 učesnika.

Gradonačelnik Subotice Saša Vučinić istakao je da se tokom poslednjih godinu i po dana istovremeno radi na uređenju jezera i priobalnog pojasa.

Velika terasa izgrađena je u stilu secesije po uzoru na jednu budimpeštansku građevinu i prvi put je svečano otvorena 15. septembra 1912. godine. Kao izuzetno vredno arhitektonsko zdanje zaštićena je Uredbom Vlade Republike Srbije kao nepokretno kulturno dobro.

Obuka za vanredne situacije tima Evroregije DKMT

Zamenik pokrajinskog sekretara za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu Vladimir Pandurov, sekretar Crvenog krsta Vojvodine Sinjka Somer, kao i predsednik opštine Kanjiža Mihalj Njilaš otvoriće u petak, 6. maja 2011. godine, trodnevnu radionicu u okviru projekta “Zajednička priprema za poplave“ koji se realizuje u okviru Prekograničnog programa Mađarska-Srbija. Radionica kojom se nastavlja obuka već formiranog spasilačkog tima Evroregije Dunav-Kriš-Moriš-Tisa (DKMT) biće održana u velikoj sali Banje Kanjiže (ulica Narodni park bb) sa početkom u 10,00 časova.

Osnovni cilj projekta je da se podigne nivo bezbednosti u pograničnoj oblasti kroz organizovanje zajedničke obuke i vežbe u oblasti upravljanja vodama, zaštite od poplava i prevencije. Trodnevna teorijska obuka ima za cilj dalje razvijanje i osposobljavanje spasilačkog tima Evroregije DKMT za organizovanje i upravljanje zaštite od vanrednih situacija. Spasilački tim Evroregije DKMT (DKMT Rescue) je formirana u okviru prethodnog projekta «Formiranje  akcione grupe  za prevazilaženje  izazova nastalih zbog poplava», koju je Ministarstvo finansija Republike Srbije u konkurenciji više od 200 projekata, izabralo među deset primera dobre prakse sprovodenih projekata u okviru svih programa prekogranične saradnje u Srbiji, finansiranih iz CARDS programa.

Projekat realizuje Pokrajinski sekretarijat za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu, Crveni krst Vojvodine i DKMT – Evroregionalna agencija za razvoj Dunav – Kriš – Moris – Tisa Nonprofit d.o.o. iz Mađarske, koja je i vodeći partner na projektu. Projekat finansira Evropska unija u okviru IPA prekograničnog programa Mađarska- Srbija. Na trodnevnoj radionici će učestvovati ukupno 90 članova spasilačkog tima DKMT 30 pripadnika iz mađarske, 30 pripadnika iz rumunije i 30 pripadnika iz srbije.

“Dunkermotoren” u 2011. otvara još četiri pogona u Subotici

Nemačka kompanija “Dunkermotoren”, koja proizvodi motore snage do 500 vati za razne namene, najavila je da će tokom 2011. u Subotici izgraditi još četiri proizvodne linije, u vrednosti oko 1 mil EUR.

Kopredsednik kompanije Folker Bruner izjavio je za Tanjug da će pored novih proizvodnih pogona ove godine u Subotici biti završen i projekat za razvoj neophodnih informatičkih komponenti.

Kopredsednik Bruner je rekao da je u fabrici u Subotici koja je svečano otvorena 28. aprila, do sada izgrađena jedna proizvodna linija na čijem se razvoju radi, kao i da se “Dunkermotoren”, odlučio da fabriku otvori baš u Srbiji zbog stručnosti domaće radne snage.

– Mogu da kažem da je obrazovanje saradnika u Srbiji mnogo veće nego u regionu i to je presudilo da otvorimo proizvodnju u Srbiji. U odnosu na ostale zemlje istočne Evrope našli smo veoma dobro obučene ljude u oblasti elektromotora, elektrotehnike, hardvera i softvera – kazao je on.

Neophodno brže izdavanje građevinskih dozvola zbog stranih investicija

Ministar životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Oliver Dulić pozvao je danas sve lokalne samouprave da donesu neophodna planska akta, tokom otvaranja nemačke fabrike za proizvodnju malih motora u Subotici, kako bi investitorima omogućili brže otvaranje novih pogona i radnih mesta u Srbiji.
– Otvaranje nemačke fabrike Dunkenmotor je potvrda da su država i gradske vlasti u Subotici dobro odradile posao, kao i da je država investirala u taj grad preko podsticaja za zapošljavanje, opremanje infrastrukture i širenje bescarinske zone. U Subotici je za izdavanje građevinskih dozvola dovoljno dva meseca, ne vidim razlog zašto i u drugim delovima Srbije ne bi moglo da bude tako – rekao je ministar Dulić i ocenio da bi ubrzanjem procedura bilo omogućeno stvaranje povoljne klime za dolazak novih investicija.
Prema njegovim rečima, dolazak nemačkog investitora značajan je za taj grad, koji su u prethodnom periodu zaobilazile velike investicije. Ministar Dulić je ukazao da nemački investitori ne dolaze u zemlje i mesta gde je spora administracija, loša poslovna klima i korupcija, gde nema odgovornosti za ispunjavanje obećanih rokova i datuma.
Fabrika Dunkermotor proizvodi pogonsku tehniku namenjenu izvozu, do sada je u nju investirano oko milion evra i do kraja godine će biti zapošljeno 100 ljudi. Otvaranjem fabrike, kompanija Dunkermotor čitavu proizvodnju mikromotora iz Nemačke premešta u Srbiju. Fabriku su, pored ministra Dulića, svečano otvorili potpredsednica Vlade Srbije za privredni i regionalni razvoj Verica Kalanović, gradonačelnik Subotice Saša Vučinić i član UO matične fabrike Dunkenmotor Nikolaus Gref, uz prisustvo predstavnika Nemačke privredne komore u Srbiji.
– Vlada u Subotici, kao i svuda u Srbiji, sprovodi aktivne mere za otvaranje novih radnih mesta, preduzeća i dolazak investitora. Dobra infrastruktura i saobraćajne veze su značajni za Srbiju, kako bi mogla da se uključi na zahtevno evropsko tržište – navela je potpredsednica Kalanović.
Objašnjavajući kako gradska uprava izlazi u susret potencijalnim investitorima, gradonačelnik Vučinić je istakao da lokana samouprava punim kapacitetima sarađuje sa svim republičkim organima, kao i da je fabrika Dunkenmotor prva investicija koja je u Subotici urađena po ubrzanom modelu.