Arhiva ‘Vesti’

Isplata subvencija zemljoradnicima počinje 12. jula 2011.

Isplata regresa za repromaterijal za ratarsku i povrtarsku proizvodnju u iznosu od 14.000 dinara po hektaru obradive površine, počeće 12. jula 2011.

Kako je izjavio direktor Uprave za agrarna plaćanja Dejan Serdar, do sada je “u sistem za plaćanje već uneto više od 1,7 milijardi dinara, od ukupno 8,6 milijardi dinara, koliko je predviđeno da ove godine bude plaćeno”.

On je kazao da će ta vrsta subvencije ove godine biti isplaćivana u dve tranše, a zemljoradnici će zahteve takođe podnositi u dva roka.

– Prvi rok je bio od 1. do 30. juna, a drugi je od 1. do 30. septembra- podsetio je Serdar, dodajući da svi koji uplate penzijsko-invalidsko osiguranje do 19. avgusta imaju pravo na podsticajna sredstva u iznosu od 14.000 dinara po hektaru.

Serdar je napomenuo da će subvencije za registrovana poljoprivredna gazdinstva koja u svom posedu imaju više od 30 hektara obradive zemlje biti isplaćene već u januaru 2012.

Upravo zbog ove vrste subvencije, poljoprivrednici u Vojvodini organizovali su početkom juna višednevne proteste i blokade puteva, jer je prvobitan predlog Ministarstva poljoprivrede i trgovine bio da se ta davanja isplaćuju samo za posede velicine 30 hektara.

Njihov zahtev da i registrovana poljoprivredna gazdinstva sa posedima veličine do 100 hektara budu obuhvaćena tom vrstom davanja, prihvaćen je na sastanku državnog vrha, nakon čega je Vlada Srbije usvojila odgovarajuću uredbu.

Ministarstvo poljoprivrede i trgovine ove godine će poljoprivrednicima isplatiti regres od 14.000 dinara po hektaru za površine do 30 hektara, dok će ostatak do 100 hektara svim registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima biti isplaćen do 31. januara 2012, izjavio je tada resorni ministar Dušan Petrović.

– Ko ima manje od 30 hektara biće mu na raspolaganju regres za onoliko hektara koliko je registrovao – kazao je Petrović i precizirao da je u budžetskoj 2011. za te namene predviđeno ukupno 8,6 milijardi.

Manji porezi za firme koje posluju u slobodnim zonama

Državni sekretar u ministarstvu finansija Miodrag Đidić najavio je u Nišu da će do kraja godine biti izmenjeni poreski zakoni za firme koje posluju u slobodnim zonama kako bi se privukli novi investitori.

– Firme koje posluju u slobodnoj zoni biće oslobođene poreza na zarade, i to preostalih 20 odsto koje idu državi. Takođe novim izmenama će i lokalnim samoupravama biti ostvarena mogućnost da od svog procenta umanje deo koji se prihoduje od poreza na zarade kako bi učinili svoju teritoriji zanimljivijom za ulaganje. Takođe, izmenama zakona biće stvoreni i uslovi da firme koje posluju u slobodnim zonama budu oslobođene poreza na dobit – objasnio je Đidić.

Po njegovim rečima, time će Srbija stvoriti najpovoljnije uslove za privlačenje investitore u okruženju i biti korak ispred susednih zemalja.

U Srbiji trenutno postoje slobodne zone u Pirotu, Subotici, Zrenjaninu, Novom Sadu, Kragujevcu, Šapcu i Užicu, a u pripremi su još dve u Nišu i Smederevu.

Novi javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava za nove investicije

Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Srbije raspisaće sutra javni poziv za 14. krug dodele sredstava u okviru Programa finansijske podrške investitorima. Rok za prijavljivanje je 9. septembar 2011. godine, a sredstva se dodeljuju u visini od 2.000 do 10.000 EUR po radnom mestu u zavisnosti od industrijskog sektora, delatnosti i mesta ulaganja.

– Za sredstva se mogu prijaviti kompanije koje realizuju investicione projekte u proizvodnom sektoru, sektoru usluga koje mogu biti predmet međunarodne trgovine ili strateške projekate iz oblasti turizma. Sredstva se ne mogu dodeliti za investicione projekte u oblasti primarne poljoprivredne proizvodnje, trgovine, ugostiteljstva, proizvodnje uglja i sintetičkih vlakana – navedeno je u saopštenju.

Prijave za dodelu sredstava podnose se Agenciji za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA). Nakon sprovedenog postupka ocenjivanja projekata, sredstva će biti dodeljivana izabranim kompanijama u skladu sa pravilima Programa. Isplata će biti vršena periodično tokom trajanja projekta u jednakim iznosima od 25% vrednosti dodeljenih sredstava i to u četiri faze: po zaključenju kupoprodajnog ugovora ili ugovora o zakupu zemljišta, po dobijanju građevinske dozvole, po dobijanju upotrebne dozvole i po ostvarivanju pune zaposlenosti predviđene investicionim projektom.

Ukupan iznos sredstava koja mogu biti dodeljena određuje se u zavisnosti od ispunjenja sledećih kriterijuma: referenci investitora, udela domaćih dobavljača i efekta investicije na produktivnost ostalih domaćih privrednih društava, preduzeća i drugih pravnih lica koji rade u istom sektoru, održivosti investicije/trajnost poslovanja, novih tehnologija i prenosivost znanja i veština na domaće dobavljače, efekata investicije na ljudske resurse, uticaja na životnu sredinu, obima izvoza, supstitucije uvoza, efekata investicije na privredni razvoj opštine, odnosno grada i regiona u koje se investira.

Trenutno na Programu finansijske podrške investitorima, koja se sprovodi od 2006. godine, ima 171 “živi” investicioni projekat. Oni zajedno donose 860 mil EUR investicija u Srbiju i otvaraju skoro 28.000 novih radnih mesta, a za to je iz budžeta Srbije opredeljeno 120 mil EUR subvencija.

Rok za prijave 9. septembar 2011. godine.

Seminar u organizaciji VIP Fonda 7. jula u Kikindi

Koje podsticajne mere Vojvodina nudi investitorima?

Budućnost domaće privrede i stabilan društveni rast u velikoj meri zavise od priliva stranih direktnih investicija. Za dolazak stranih kompanija potrebni su politička i makroekonomska stabilnost, obrazovana radna snaga, niska stopa poreza na dobit, bescarinski izvoz, ali i efikasne podsticajne mere.

Osim finansijskih, poreskih i carinskih podsticaja na nivou Republike Srbije, i Vlada AP Vojvodine preduzela je određene mere kako bi privukla strane investicije i smanjila nezaposlenosti u pokrajini. Kako bi se predstavnici lokalnih samouprava, ali i drugi zainteresovani, što bolje sa njima upoznali, 22. modul seminara “Znanjem do investicija” VIP Fond je posvetio ovoj temi.

Između ostalih na skupu će učestvovati: Branislav Bugarski, direktor Fonda za podršku investicija u Vojvodini, Ilija Vojinović, predsednik Opštine Kikinda, Miroslav Vasin, pokrajinski sekretar za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova, Biljana Jovanović, predsednica Izvršnog odbora Razvojne banke Vojvodine.

Od EIB za mala i srednja preduzeća 100 mil EUR kredita uz kamatnu stopu od 5,5%

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Nebojša Ćirić izjavio je za “Tanjug” da će od “Apeks 4” kreditne linije Evropske investicione banke (EIB) od ukupno 250 mil EUR, oko 100 mil EUR biti odobreno u ovoj godini za i mala i srednja preduzeća (MSP), a oko 50 mil EUR za velike kompanije.

– Velika preduzeća imaće mogućnost da podnesu zahtev za ukupno 50 mil EUR iz kreditne linije EIB i da ih otplaćuju do 10 godina, što je jedna vrsta podrške domaćem realnom sektoru – rekao je ministar Ćirić.

On navodi da će ti zajmovi velikim preduzećima biti odobravani preko poslovnih banaka, pored ostalog, za trajna obrtna sredstva, investicije ili druge namene.

Ćirić je rekao da se u slučaju MSP radi o izuzetno povoljnoj “apeks” liniji EIB, gde preduzetnici mogu računati na rok otplate do sedam godina, grejs period do dve godine i kamatnu stopu oko 5,5% godišnje.

– To je nastavak te “apeks” kreditne linije, koja je i pre bila raspoloživa i koja je naišla na izuzetan prijem i odjek kod naših privrednika i koji su tražili da se opet obnovi takva vrsta jeftinog finansiranja – podsetio je Ćirić.

Ministar ekonomije je naglasio da na tržištu praktično ne postoji neki investicioni kredit sa ovakvim uslovima korišćenja.

„Hjundai” u Kanjiži gradi solarnu elektranu

Opština Kanjiža se priprema da prva u Vojvodini i među prvima u Srbiji dobije elektrane sa proizvodnjom ekološki čiste energije, jer pored planova za izgradnju vetro-parka za šta se već preduzeti konkretni koraci, sa potencijalnim ulagačima se vode pregovori o izgradnji solarnog parka, čija bi prva etapa mogla da se završi već do početka 2012. godine.

Predsednik kanjiške opštine Mihalja Njilaša izjavio je da je u planu izgradnja solarne energane ukupne snage od pet megavata, a da su investitori za ovo jedinstveno ulaganje Kanjižu odabrali zbog toga što u ovom području ima sunačanih dana odgovarajućeg intenziteta i trajanja. Pored proizvodnje solarne energije u Kanjiži se posle izgradnje solarnog parka predviđa i osnivanje edukativnog centra za obrazovanje stručnjaka ovog profila.

Prema rečima Njilaša za realizovanje ovakve investicije značajan problem predstavlja to što država ivestitoru garantuje povoljnu cenu samo ukoliko on prethodno investira i izgradi energanu.
– Pod takvim uslovima nije lako naći investitora, ali je naša lokalna samouprava inicirala pregovore sa južnokorejskom kompanijom „Hjundai Hevi Industris“, kao i mađarskom firmom „Asianet“ o tome da se na teritoriji naše opštine, na odgovarajućoj lokaciji uskoro izgradi solarni park sa po pet blokova od po jednog megavata, odnosno proizvodnjom od ukupno pet megavata električne energije – kaže Njilaš.
On napominje da južnokorejska kompanija „Hjundai Hevi Industris” i njen ovlašćeni partner za Srednju i Istočnu Evropu mađarska firma „Asianet”, izražavaju spremnost da mogu da prihvate i tako nepovoljnije uslove, da država investitoru povoljnu cenu struje garantuje tek posle izgradnje solarne energane. Njilaš precizira da je investicija za izgradnju solarne energane vredna 11 miliona evra. Za budući solarni park u toku je izbor najpovoljnije lokacije koja treba da bude u blizini veće trafo stanice, potrebna je površina zemljišta od 15 hektara.

Opština Kanjiža nastoji da povoljnu lokaicju obezebdi na zemljištu u vlasništvu lokalne samouprave, što bi predstavljalo pogodnost za opštinu.
M. Mitrović

Izvor: Dnevnik

E2 magazin od 1. jula – Energetska efikasnost u email sandučetu

Svim Internet korisnicima u Srbiji od 1. jula biće dostupan E2 magazin, prvi dvomesečni “on-line” magazin o energetskoj efikasnosti – jednostavnom prijavom na E2 newsletter na sajtu www.e2.rs.

E2 magazin je namenjen kako profesionalcima u sektoru građevinarstva, informacionih tehnologija i transporta tako i entuzijastima koji u svom poslu odnosno u svom domu nastoje da primenjuju principe energetske efikasnosti i tako ostvaruju uštede

Eksponencijalni rast Internet korisnika u svetu i kod nas kao i situacija u kojoj i do 90% budućih kupovina počinje pretraživanjem podataka za proizvodima i uslugama iz fotelje, doveli su do pojave novog načina deljenja informacija – bez trošenja novinskog papira i plaćanja poštarine.

Posetioci portala eKapija i svi čitaoci koji 1. jula pročitaju prvi broj E2 magazina i pronađu skriveni simbol “zelenu kućicu”, na nekoj od strana magazina, biće u prilici da osvoje vikend u etnoapartmanima “Zeleni čardaci” na Tari.

Izvor: eKapija

Poslovni susret u organizaciji Komore italijansko-srpskih privrednika

Nakon niza uspešno organizovanih poslovnih susreta krajem 2010. godine i početkom 2011. godine, Komora italijansko-srpskih privrednika nastavljajući saradnju sa Centrom za inostranstvo privrednih komora regije Veneto, organizuje još jednu poslovnu misiju privrednika od 11.09.2011. do 14.09.2011. god.

Inicijative ovog tipa predstavljaju izuzetnu priliku, kako za srpske tako i za italijanske privrednike, da u direktnom kontaktu razmene svoja iskustva i ostvare nove tipove saradnje.

Nakon interesovanja i odziva velikog broja srpskih preduzeća, čak 15 firmi iz regije Veneto (opis delatnosti i interesovanja – videti link) izrazilo je interesovanja za učešće na sledećoj misiji u mesecu septembru, u cilju susreta sa novim, potencijalnim srpskim partnerima.

Raspored poslovnih susreta koji će se održavati u sedištima srpskih preduzeca, biće naknadno preciziran i prosleđen zainteresovanim firmama.

Vaše prisustvo možete potvrditi do srede 06. jula na e-mail adresu office@camera-italo-serba.rs, kontakt osoba Mirjana Kojic.

Opštinama 80% prihoda od poreza na zarade

Usvojene izmene Zakona o finansiranju lokalnih samouprava

U Skupštini su usvojene izmene Zakona o finansiranju lokalnih samouprava, koje su predložili Ujedinjeni regioni koje predvodi Mlađan Dinkić.

Izmene Zakona, pored ostalog predviđaju, da opštine i gradovi umesto dosadašnjih 40%, dobijaju 80% prihoda od poreza na zarade.

Predviđeno je i uvođenje takozvanog transfera solidarnosti, prema kojem Beograd više ne bi dobijao novac iz državnog budžeta već bi se on preusmeravao nerazvijenim opštinama.

Trijumfalan osmeh na licu Mlađana Dinkića govori za sebe. Lider Ujedinjenih regiona Srbije kaže da su danas pobedili građani, jer je skupština usvojila predlog te koalicije o izmenama zakona o finansiranju lokalnih samuouprava.

– Ovim dobijaju svi gradovi i opštine, svi gradovi imaće veće budžete već od 12 oktobra, ovo nije zakon koji stupa na snagu za 1000 godina. Budžeti će biti naročito veliki kada se primeni pun transfer koji vlada treba da daje po zakonu o budžetu – rekao je Dinkić.

Za izmene zakona nisu glasali poslanici opozicije, ali ga nisu podržali ni svi svi predstavnici vladajuće koalicije. Zakon je podržalo 108 , od 127 prisutnih poslanika. Iz opozicije upozoravaju da će njegovi efekti biti loši, jer država nema novca.

Dinkić je najavio i novu incijativu, za usvajanje Zakon o javnoj svojini i poručio da će ta stranka nastaviti da se bori da građani u buduće sami biraju gradonačelnike i predsednike opština.

“Čoka” ide na američke i ruske trpeze

U posrnuloj industriji mesa krenuće proizvodnja

Vlasnik Industrije mesa “Čoka” Branko Milošević demantuje tvrdnje da je rasprodata oprema fabrike i ne odustaje od pokretanja proizvodnje konzervi u pogonima nekada čuvene fabrike, čiju je imovinu kupio u stečaju posle propasti.

On je predočio potpisani ugovor o pokretanju prerade mesa i proizvodnji mesnih prerađevina u fabrici u Čoki s kompanijom “CoreBioID Inc” iz Vašingtona u SAD pod poznatim brendom “čoka”.

Milošević kaže da je s američkom firmom potpisan ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji, koja se odnosi na pokretanje prerade mesa i proizvodnju mesnih prerađevina u fabrici koja se nalazi u Čoki. On dodaje da je poslovni interes američkog partnera da se dokaže na tržištu Srbije, da uloži deo svog kapitala u profitabilnu granu proizvodnje i da ostvari izvoz proizvoda na američko tržište.

– Osim proizvodnje mesnih konzervi za tržište u Americi, moja firma “Golija implex plus segond” ima potisan ugovor i o isporuci proizvoda s brendom “čoka” i na rusko tržište – dodaje Milošević.

– Namera nam je da se proizvodnja pokrene u najskorije vreme, a u prvoj fazi u fabrici će se zaposliti i oko 150 mesara. S američkim partnerom dogovorena je proizvodnja i tov 25.000 gusaka i gajenje povrtarskih kultura na više od 100 ha kao organski zdrave hrane koja će takođe namenjena američkom tržištu.

Demantujući tvrdnje da je rasprodao opremu fabrike, Milošević kaže da su pogoni u Čoki potpuno spremni i opremljeni neophodnim uređajima za proizvodnju konzervi i mesnih prerađevina, da fabrika poseduje potrebne sertifikate i da će to, čim se obave neophodni administrativni poslovi, uslediti.

– Bilo je više ometanja i sprečavanja započinjanja proizvodnje u Industriji mesa “Čoka” od raznih nalogodavaca, ali mislim da je ovoga puta i tome došao kraj. Interes i naših najvećih poverilaca, Poštanske štedionice i Razvojne banke Vojvodine, isti je kao i naš – da se pokrene proizvodnja. Čuveni čokanski brend, konzerve s etiketom “čoka”, pojaviće se na dva ogromna i zahtevna svetska tržišta, u Americi i Rusiji. To je izvanredna prilika da se nastavi i realizacija druge i treće faze revitalizacije čokanske mesne industrije da bi se obnovila proizvodnja svih nekadašnjih “Čokinih” proizvoda – naglašava Milošević.

Rad treba da počne i hladnjača u krugu IM “Čoka”, kapaciteta 5.500 tona. Po rečima Branka Miloševića, kapaciteti hladnjače će biti u funkciji javnog carinskog skladišta, što je bila i dok fabrika nije otišla u stečaj pre osam godina.