Arhiva ‘Vesti’

Poljoprivrednicima 1,1 mil EUR

Vojvođanski fond za razvoj potpisao ugovore sa korisnicima osam kreditnih linija

Vojvođanski fond za razvoj poljoprivrede danas je potpisao ugovore sa 117 korisnika osam kreditnih linija u ukupnoj vrednosti od oko 1,1 mil EUR.

Krediti su namenjeni za nabavku poljoprivredne mehanizacije, sistema navodnjavanja, opreme za plastenike i staklenike, podizanje višegodišnjih zasada voća, kupovinu teladi, novih košnica i opreme za pčelarstvo, vinove loze i opreme u vinogradarstvu, kao i protivgradnih mreža.

Kamatna stopa za odobrene kredite je se od 1,3 do 2% na godišnjem nivou, sa grejs periodom od šest meseci do četiri godine.

Pokrajinski sekretar za privredu Ištvan Pastor izrazio je zadovoljstvo desetogodišnjim radom Fonda za razvoj poljoprivrede i ocenio da je to jedan od najstarijih instrumenata Skupštine i Vlade Vojvodine za podršku privrednom razvoju.

– Fond je za više od deset godina rada podržo 1.866 projekata i obezbedio kredite od oko 11 mil EUR – rekao je Pastor i dodao da takvim pozajmicama pokrajinska vlada nastoji da doprinese zaokretu u agraru.

SIEPA organizuje nastup srpskih firmi na sajmu saobraćajne infrastrukture “Intertraffic 2012”

Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) organizuje nastup srpskih preduzeća na vodećem sajmu saobraćajne infrastrukture i signalizacije “Intertraffic 2012”, koji će se održati od 27. do 30. marta 2012. u Amsterdamu.

U prethodnoj godini sajam je zabeležio rekordni broj od 17.661 posetilaca, gde više od polovine (64%) čine stranci, a predstavilo se 806 izlagača. Srbiji će ovo biti prvo predstavljanje na sajmu “Intertraffic”, a naš nacionalni stand će biti lociran u hali saobraćajne infrastrukture. Trend rasta broja posetilaca i izlagača se predviđa i u 2012. godini.

– Želja nam je bila da predstavimo ovaj sektor svetu jer smatramo da tu leži jedan od potencijala srpskog izvoza usluga. Najveći broj posetioca sajma “Intertraffic” dolazi iz zapadne Evrope i to su većinom direktori i menadžeri vodećih kompanija. Prisutni su i predstavnici državnih uprava, kao i javnih preduzeća za transport, pa se mi nadamo da će domaće kompanije zaključiti ugovore ili bar napraviti preliminarne dogovore za poslove uprkos tome što su tamo po prvi put – Božidar Laganin.

Troškove zakupa izložbenog prostora (72 m2) i izgradnje štanda u celosti snosi SIEPA, a kompanije koje budu učestvovale su u obavezi da snose putne troškove predstavnika, troškove prevoza eksponata, participaciju u iznosu od 50.000 dinara (za pokrivanje troškova zajedničkog kataloga, i marketinških aktivnosti).

Kompanija koja želi da se prijavi bi treblo bi da a poseduje konkurentan proizvod i proizvodne kapacitete za izvoz, da ima njeni predstavnici na sajmu imaju aktivno znanje engleskog i poznaju karakteristike proizvoda, i da se obaveže da će izvestiti Agenciju za strana ulaganja o rezultatima sajamskih aktivnosti nakon završetka sajma.

Rok za prijavu je 6. oktobar 2011. godine ili do popunjavanja kapaciteta.

Evropska nedelja malih i srednjih preduzeća

Evropska nedelja malih i srednjih preduzeća obeležava se u Srbiji od 3. do 9. oktobra.

Uoči ovog događaja, premijer Mirko Cvetković razgovarao je sa delegacijom Foruma malih i srednjih preduzeća pri PKS, koju je predvodio Miloš Bugarin, predsednik PKS

Cilj Evropske nedelje malih i srednjih preduzeća je da pruži podršku ovom sektoru na evropskom, ali i na nacionalnom nivou. Prva evropska nedelja malih i srednjih preduzeća održana je pre dve godine, kao inicijativa Evropske Komisije koja promoviše preduzetništvo, a zbog dobrih postignutih efekata nastavljena je i narednih godina. Iako nije članica Evropske unije, Evropska Komisija je prihvatila učešće Srbije u ovoj inicijativi. Projektom je predviđena participacija 37 država Evrope, koje delegiraju po dva nacionalna koordinatora iz vladinog sektora i iz oblasti biznis asocijacija.

Predsednik Vlade Srbije, Mirko Cvetković, uoči Evropske nedelje malih i srednjih preduzeća, najavio je u susretu sa delegacijom Foruma malih i srednjih preduzeća Uredbu kojom se rok plaćanja za korisnike budžetskih sredstava ograničava na 60 dana, usvajanje propisa koji će poslodavce obavezati da uplaćuju doprinose i poreze na zarade, kao i osnivanje Razvojne banke Srbije. Miloš Bugarin, predsednik PKS, koji je predvodio delegaciju Foruma malih i srednjih preduzeća, osvrnuo se na predlog mera Skupštine PKS i Srpskog parlametna preduzeća, koji je dostavljen Vladi i podvukao da je dijalog sa predstavnicima izvršne vlasti od izuzetnog značaja. Premijer je istakao da je Vlada Srbije već razmatrala te predloge i da je većina njih u završnoj fazi realizacije.

Centralna manifestacija ovog događaja na nacionalnom nivou održaće se 4. oktobra, kao 7. Konferencija o malim i srednjim preduzećima, pod nazivom “Finasiranje malih i srednjih preduzeća i inovacija” u organizaciji Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja. Centralni skup na nivou EU organizovaće se 6. i 7. oktobra u Evropskom parlamentu u Briselu pod nazivom “European SME Week Summit”, uz učešće oko 700 predstavnika institucija i privrednika. Srbija će imati svoje predstavnike na ovom najznačajnijem evropskom skupu, kada je u pitanju mali biznis i privreda uopšte. U programu koji prati izbor najboljeg preduzetika, odnosno preduzetnice po državama, naša predstavnica biće Zorica Selaković, preduzeće “Desert” iz Čačka.

Do kraja godine Privredna komora Srbije i Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, pripremili su više od 20 programa, u kojima se posebna pažnja poklanja ženskom preduzetništvu, zastupanju interesa, socijalnom preduzetništvu, finansiranju malih i srednjih preduzeća, ali i mladima i njihovom odnosu prema preduzetništvu, kao i kreiranju druge šanse u slučaju poslovnog neuspeha. Važno je podsetiti da je prvi naš ovogodišnji događaj u okviru aktivnosti Evropske nedelje malih i srednjih preduzeća bio Srpski parlament preduzeća, u organizaciji Privredne komore Srbije i Narodne Skupštine Republike Srbije. Ovom privrednom samitu održanom početkom juna, prisustvovalo je 200 privrednika i najviših predstavnika izvršne i zakonodavne vlasti, a organizovan je po ugledu na one koji tradicionalno pripremaju Evrokomora i Evropski parlament.

Da privrednici bolje poznaju poreske propise

Potpisan sporazum o saradnji Poreske uprave Srbije i Privredne komore Beograda

Privredna komora Beograda (PKB) i Poreska uprava potpisale su danas sporazum o saradnji, koji treba da doprinese boljem upoznavanju privrednika sa poreskim propisima i pravima i obavezama iz te oblasti zbog unapređenja privrednog ambijenta u Srbiji.

Sporazum su potpisali predsednik PKB Milan Janković i direktor Poreske uprave Dragutin Radosavljević.

Janković je objasnio da je cilj tog sporazuma edukacija privrednika i podizanje njihove svesti o značaju redovnog plaćanja dažbina državi i prijavljivanja prometa, što će poboljšati kreditnu sposobnost i rejting privrednika.

Ovaj sporazum je posebno važan za mala i srednja preduzeća, koja će na taj način imati priliku da koriste svoje mogućnosti i prava i moći da dobiju prave informacije iz domena poreskih propisa, dodao je Janković.

On je ukazao da privreda i inspekcijski organi treba da sarađuju, jer su partneri u zajedničkom poslu.

Radosavljević je ponovio da je za Poresku upravu jako važan partnerski odnos sa privredom, na čemu ta institucija aktivno radi, istakavši da je cilj da se stimulišu privrednici koji redovno plaćaju dažbine državi.

On je ukazao na značaj tih plaćanja, jer se na taj način puni budžet i finansira javni sektor – zdravstvo, školstvo, socijalna davanja, policija i druge javne službe.

Izvor: eKapija

Srbija dobila ambasadorke ženskog preduzetništva

Poslovne žene Srbije dobile su 10 predstavnica u evropskoj mreži ambasadora ženskog preduzeništva, koju čini 250 preduzetnica iz zemalja EU, saopštilo je danas Udruženje poslovnih žena Srbije (UPS).

Cilj projekta je da pospeši razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva Srbije kroz podsticanje i podršku preduzetničkog potencijala žena. Osnovna ideja je da se formira mreža uspešnih poslovnih žena, koje će služiti kao modeli ponašanja budućim preduzetnicama, širom Evrope.

S obzirom da intelektualni potencijal, talenat, preduzimljivost i proaktivnost žena nisu maksimalno iskorišćeni, Evropska komisija potencira promociju ženskog preduzetništva i stvaranje poslovnog okruženja koje pogoduje uspostavljanju i vođenju preduzeća sa ženama na čelu.

Projekat ambasadorke ženskog preduzetništva realizuje konzorcijum koji čine – Nacionalna agencija za regionalni razvoj, Privredna komora Srbije, Udruženje poslovnih žena Srbije i SIEPA.

Srpske ambasadorke ženskog preduzetništva su Dragica Božinović -“Novitas” Šabac, Afrodita Bajić -“AMC Afrodita” Beograd, Sanja Knežević Etno selo Latkovac Aleksandrovac, Jasmina Knežević -“BelMedic” Beograd i Zorica Selaković -“Desert” Čačak.

Među njima su i Ivana Milić -“Arhi pro” Beograd, Nataša Milanović -“Biosil” Zemun, Marija Stevanović “MS Employment” Svilajnac, Ljiljana Stanojević -“Stanojević” Valjevo i Marina Milović “Maja Promet”, Beograd.

One su poslovne žene koje su već postigle veliki uspeh i mogu da iskoriste svoje iskustvo kako bi motivisale i ohrabrile druge žene da svoje ideje pretoče u realnost. Ambasadorke će ženama pomoći da izgrade viziju i samopouzdanje potrebno za započinjanje i vođenje posla.

Iz UPS-a napominju da su osam od 10 ambasadorki ženskog preduzetništva, dobitnice priznanja “Cvet uspeha za ženu zmaja”, koje to udruženje dodeljuje od 2007. godine.

 

Izvor: eKapija

Prosečna plata u Srbiji u avgustu 38.389 dinara

Prosečna neto zarada u Srbiji u avgustu bila je 38.389 dinara (373 EUR), što je realno i nominalno manje za 1,9% nego u pethodnom mesecu, objavio je danas Republički zavod za statistiku (RZS).

Kako se navodi u saopštenju tog zavoda (www.stat.gov.rs), prosečna zarada u Srbiji sa porezom i doprinosima isplaćena u avgustu bila je 53.285 dinara (518 EUR), što je realno i nominalno manje za 1,6% nego u julu.

Zarade su u evre preračunate prema današnjem zvaničnom kursu Narodne banke Srbije.

Prema podacima RSZ, u Srbiji je prosečna avustovska neto zarada bila realno veća za 2,2% nego u istom mesecu 2010, a nominalno za 12,9%. Bruto zarada bila je realno veća za 2,4% nego u avgustu 2010, a nominalno za 13,1%.

 

Izvor: eKapija

SIEPA dodeljuje 39 miliona dinara za izvozni marketing

Na konkurs za mala i srednja preduzeća pristiglo 227 prijava

Javni poziv Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) za dodelu 39 miliona dinara finansijske pomoći malim i srednjim preduzećima za izvozni marketing završen je 19. septembra, a prijavilo se 222 preduzeća i pet udruženja. Ovo je 12. krug Programa finanijske podrške izvoznicima.

Pravo učešća imali su pojedinačni privredni subjekti i udruženja proizvodne ili uslužne delatnosti u sektorima energetike, građevine, reciklaže, idustrijskog i tekstilnog dizajna koji su pozitivno poslovali u 2009. i 2010. godini. Uslov za konkurisanje je bio i da jedan deo prihoda ostvaruju iz izvoza, te da nemaju pokrenute stečajne ili procese likvidacije.

– Ovo je veliko interesovanje obzirom da se radi o “dopunskom” krugu sa nižim iznosom raspoloživih sredstava u odnosu na 11. krug. Naša preduzeća su prepoznala korist ovog programa i sve se lakše odlučuju na prijavu. Posebno ohrabruje prijavljivanje udruženja, koja podržavamo od ove godine, kao i interesovanje za otvaranje predstavništva u inostranstvu, što je drugi novitet dobijen upravo od privrednika – izjavio je Božidar Laganin, director SIEPA.

U prvih 10. krugova programa isplaćeno je više od 350 miliona dinara, dok 169 kompanija i osam udruženja iz 11. kruga imaju rok da do decembra povuku odobrenih 133,1 milion dinara.

Od početka programa, sredinom 2006. godine, sredstva su odobrena za 1.005 preduzeća od ukupno 1.600 prijavljenih. Aktivnosti koje mogu biti podržane su individualni nastup kompanija ili udruženja na inostranim sajmovima, otvaranje predstavništva na stranim tržištima, nastup kompanija u okviru organizovanih privrednih misija/poseta/B2B na inostranim tržištima, internacionalizacija proizvoda kroz jačanje konkurentnosti (istraživanje tržišta, sertifikacija proizvoda, sertifikacija upravljanja kvalitetom), kao i jačanje marketinških kapaciteta.

Izvor: eKapija

Vojvodina u rangu Kosova

Beograd jedini razvijeni region u Srbiji

Vlada Srbije svrstala je samo Beogradski region u razvijen, jer ostvaruje vrednost bruto domaćeg proizvoda (BDP) iznad republičkog proseka, objavljeno je u najnovijem broju Službenog glasnika.

Regioni Vojvodine, Šumadije i Zapadne Srbije i Južne i Istočne Srbije svrstani su u nedovoljno razvijene, jer je njihova vrednost BDP-a ispod proseka, a status nedovoljno razvijenog regiona ima i Region Kosova i Metohije.

U Uredbi o utvrđivanju jedinstvene liste razvijenosti regiona i jedinica lokalne samouprave za 2011, Vlada Srbije je utvrdila da stepen razvijenosti iznad republičkog proseka ima 19 jedinica lokalne samouprave. To su Arilje, Beograd, Beočin, Vršac, Zrenjanin, Kanjiža, Kosjerić, Kragujevac, Lajkovac, Niš, Novi Sad, Pančevo, Pećinci,
Požarevac, Senta, Sremski Karlovci, Subotica, Užice i Čačak.

Stepen razvijenosti od 80 do 100 odsto republičkog proseka, imaju 33 jedinice lokalne samouprave, dok 47 jedinica lokalne samouprave ima stepen razvijenosti od 60 do 80 odsto republičkog proseka i one su svrstane u nedovoljno razvijene.

U izrazito nedovoljno razvijene svrstano je 46 jedinica lokalne samouprave jer je njihov stepen razvijenosti ispod 60 odsto republičkog proseka, navodi se u Uredbi o utvrđivanju jedinstvene liste razvijenosti regiona i jedinica lokalne samouprave za 2011. godinu.

Stepen razvijenosti ispod 50 odsto republičkog proseka ima 27 jedinica lokalne samouprave i to su: Babušnica, Bela Palanka, Bojnik, Bosilegrad, Bujanovac, Vladičin Han, Vlasotince, Gadžin Han, Golubac, Žagubica, Žitorađa, Kuršumlija, Kučevo, Lebane, Ljubovija, Mali Zvornik, Medveđa, Merošina, Preševo, Prijepolje, Ražanj, Svrljig, Sjenica, Surdulica, Trgovište, Tutin i Crna Trava.

(Beta)

Obuka za početnike u biznisu

Nacionalna agencija za regionalni razvoj, u saradnji sa Regionalnom razvojnom agencijom Bačka, realizuje 13. po redu trodnevnu obuku za početnike u biznisu (start-up obuku).

Obuke za početnike u biznisu sastoje se iz šest modula – osobine i motivi preduzetnika, analiza i vrednovanje biznis ideje, pravni osnov poslovanja, porezi i doprinosi, izvori finansiranja i radionica za izradu biznis plana. Izvode se po metodologiji Nacionalne agencije, a po završenoj obuci, polaznici dobijaju sertifikat. Obuke su besplatne.

Cilj održavanja besplatnih obuka je obezbeđivanje višeg nivoa znanja naših preduzetnika i početnika u biznisu. Podizanjem nivoa preduzetničkih znanja i veština i preduzetničke kulture otvara se mogućnost formiranja novih privrednih subjekata što će dovesti do smanjenja nezaposlenosti kroz samozapošljavanje i otvaranje novih radnih mesta.

Tokom 2011. godine, Regionalna razvojna agencija Bačka održala je 12 obuka kojima je prisustvovalo 222 polaznika. Obuke su se izvodile u Novom Sadu, Titelu, Bačkoj Palanci, Kuli, Bečeju, Baču i Odžacima.

Svi zainteresovani za pohađanje obuke u Novom Sadu od 21.09.-23.09.2011. godine, mogu se prijaviti: Regionalnoj razvojnoj agenciji Bačka, Bulevar Mihajla Pupina 20/II, stan broj 5, Novi Sad, telefon: 021 55 77 81 , office@rda-backa.rs

Krediti za mlade preduzetnike

Erste Banka i Nacionalna služba za zapošljavanje pokreću pilot projekat „supERSTEp“. Program pruža podršku mladim, obrazovanim i nezaposlenim osobama sa preduzetničkim idejama koje nisu izvodljive bez finansijske pomoći, i tako afirmiše koncept samozapošljavanja u Srbiji.

Mladi ljudi koji žele da naprave prve korake u poslu koji su odabrali moći će da do 31. oktobra konkurišu za kredite koje pod povlašćenim uslovima odobrava Erste banka. Projekat se realizuje u partnerstvu sa Nacionalnom službom za zapošljavanje, a uz podršku Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, kao i Ministarstva omladine i sporta.

„Nacionalna služba za zapošljavanje podržava svaku inicijativu koja pomaže mladim ljudima da lakše dođu do posla, jer su oni sa stanovišta zapošljavanja u najtežoj poziciji. Ovakav projekat upravo ima smisla, jer oko 37.000 mladih ljudi sa završenim fakultetom i višom školom čeka na posao”, kaže Dejan Jovanović, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje i dodaje da najveću prepreku u pronalaženju posla mladima predstavlja nedostatak iskustva, praktičnih znanja i veština za obavljanje konkretnog posla. To je, po njegovom mišljenju, delom posledica raskoraka obrazovnog sistema i konkretnih potreba poslodavaca.

„Uz pomoć programa NSZ „Prva šansa” i „Stručna praksa” prvi posao i mogućnost da steknu radna iskustva je dobilo oko 12 hiljada mladih ljudi. Uz našu stručnu i finansijsku podršku je i oko 3 hiljade ljudi načinilo svoje prve korake u svetu preduzetništva”, rekao je Jovanović i podsetio da je obuku za započinjanje sopstvenog biznisa u 2011. godini pohađalo 1.334 mladih do 30 godina. To je 14% ukupnog broja uključenih u obuku.

„Od svog nastanka, Erste banka nastoji da otvara vrata finansijskih usluga grupama kojima su te usluge teško dostupne. Utvrdili smo da se mladi i obrazovani ljudi susreću sa velikim izazovima kada treba da započnu posao i zato smo pokrenuli supERSTEp. Želimo da ih podstaknemo da se aktiviraju u rešavanju problema nezaposlenosti u Srbiji i da se otisnu u preduzetničke vode”, kaže Andrea Brbaklić, izvršna direktorka u Erste banci i dodaje da će ova banka u okviru početne faze odobriti deset supERSTEp kredita za samozapošljavanje, u pojedinačnom iznosu do 500.000 dinara, kandidatima koji budu izabrani u procesu selekcije.

„Rok za otplatu kredita biće do 36 meseci uz mogućnost odobrenja grejs perioda do šest meseci. Nominalna kamatna stopa iznosi 6%, a kredit se odobrava bez naknade. Obezbeđenje kredita su blanko menica, ugovorno ovlašćenje i, u slučajevima kada se pomoću kredita nabavlja oprema, zaloga na opremu.”, precizirala je Andrea Brbaklić i naglasila da će ovi neprofitni start-up krediti biti uključeni u paket proizvoda koji ERSTE banka nudi, ukoliko pilot projekat pokaže dobre rezuzltate.

Za „supERSTEp” će moći da konkurišu mladi ljudi sa preduzetničkim idejama koji imaju do 30 godina i najmanje VI stepen stručne spreme. Neophodno je i da budu nezaposleni i evidentirani u Nacionalnoj službi za zapošljavanje ili da su podneli zahtev za dodelu subvencija za samozapošljavanje u 2011. godini.

„Svi kandidati moraju da dobro pripreme i podnesu biznis plan, a prioritet će imati poslovne ideje koje imaju inovativan karakter, ili doprinose rešavanju nekog od problema našeg društva”, objašnjava proceduru Mirjana Šakić, vođa projekta Erste banke i dodaje da će Nacionalna služba za zapošljavanje i Erste banka za sve kandidate koji budu ispunili osnovne kriterijume organizovati dvodnevnu obuku u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Potom će kandidati moći da podnesu zahtev za kredit u Erste banci, koja donosi konačnu odluku o finansiranju.

Više informacija o „supERSTEp” programu, kao i dokumenta neophodna za aplikaciju, zainteresovani mogu pronaći na sajtovima: www.erstebank.rs i www.nsz.gov.rs.