Arhiva ‘Vesti’

Timskim radom privlače goste

KANjIŽA: Turističkoj organizaciji opštine Kanjiža pripalo je priznanje za najbolju turističku organizaciju u Srbiji za 2011. godinu, a među dobitnicima priznanja „Zlatna amfora” i „Šampion turizma”  koje turističkim poslenicima već 16. godinu dodeljuje revija „JU travel” iz Beograda, našli su se i Specijalna bolnica za rehabilitaciju „Banja Kanjiža”, opština Kanjiža i predsednik Mihalj Njilaš.

– Priznanja koja su dobili TO opštine Kanjiža i naši poslenici koji rade u turizmu potvrđuje da uspešno promovišemo naše sadržaje, pre svega banju, reku Tisu sa Tiskim cvetom, koji su postali velika turistička atrakcija – kaže predsednik opštine Mihalj Njilaš.

Direktorka TOO Kanjiža Ljubinka Maksimović Taljai ističe da je u ovoj godini značajna podrška dobijena od Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja Srbije, koje je finansiralo projekte izgradnje pristana i postavljanje informacionog punkta za nautički turizam na rečnom graničnom prelazu na Tisi, kao i za infrastrukturna ulaganja u auto-kampu „Tiski cvet”. Prema njenim rečima podrška stiže i od Vlade Vojvodine, za učešće na sajmovima, edukaciju kadrova u turizmu i drugim projektima, a kontinuirana je i podrška lokalne samouprave.

– Uspehe u razvoju turizma postižemo zahvaljujući timskom radu na celoj destinaciji – naglašava Ljubinka Maksimović Taljai. – Ključnu ulogu u razvoju turizma ima Specijalna bolnica za rehabilitaciju čiji menadžment je stvorio imidž Kanjiže kao turističke destinacije, lidera u zdravstveno banjskom turizmu. Gosti u Kanjižu dolaze sa određenim očekivanjima, mi se trudimo da se ta očekivanja ispune i da nam se ponovo vraćaju.

M. Mitrović

Sajam Biznis baza na Beogradskom sajmu od 1. do 3. decembra

Deseti međunarodni sajam “Biznis baza” biće održan na Beogradskom sajmu od 1. do 3. decembra uz učešće više od 300 malih i srednjih preduzeća.

Kako je rečeno na konferenciji za novinare, tema ovogodišnjeg sajma biće žensko preduzetništvo.

Direktor Nacionalne agencije za regionalni razvoj Ivica Ežgenci rekao je da će osim domaćih firmi i institucija na sajmu biti prisutne i međunarodne organizacije iz Nemačke, Italije, Hrvatske, Slovenije, Crne Gore, BiH i Makedonije.

On je istakao da se najviše privrednika očekivalo iz Italije, ali da je zbog tekućih ekonomsko-političkih dešavanja u Italiji veliki broj firmi odustao od učešća na sajmu, tako da se očekuje najviše slovenačkih preduzeća.

– Među pratećim programima sajma biće program kako postati preduzetnik, a biće organizovan i susret i ukrštanje poslovnih planova 105 preduzeća iz osam zemalja – rekao je Ežgeci.

Cena pojedinačne ulaznice za sajam “Biznis baza” je 250 dinara, a kod grupnih poseta ulaznica košta 200 dinara po osobi. Cena parkinga na sajamskom parkiralištu je 100 dinara po satu.

Izvor: eKapija

Investicije u partnerstvu sa državom – Privatni kapital ulazi u puteve, banje, industrijske zone

Usvajanje Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama otvorilo je put za ulaganja privatnih investitora koji su zainteresovani za realizaciju projekata po ovom modelu, ali i učinilo realnijim infrastrukturne projekte koji na izgradnju čekaju već godinama.

Vlada Srbije, preko Ministarstva za infrastrukturu i energetiku, odlučila je da ispita mogućnosti za finansiranje izgradnje puteva kroz partnerstvo privatnog i javnog sektora, te za “Puteve Srbije” studiju primene ovog modela u budućim projektima već radi beogradski Ekonomski institut.

Ova studija preciziraće tehničke kao i ekonomske kriterijume za kandidovanje projekata za JPP, te će postaviti okvire za odabir puteva čija će se izgradnja finansirati na ovakav način.
– Glavni deo studije biće gotov do kraja godine, a konačno će biti dovršena u prvom kvartalu 2012. godine. Ona će zapravo precizirati koji konkretni projekti će se moći finanisirati na ovakav način. U svakom slučaju, reč je o državnim putevima prvog i drugog reda, kao i objektima na njima – kažu za “eKapiju” u “Putevima Srbije”.

Da li će i na koji način neki projekat biti sprovođen i finansiran, odlučivaće, prema ranijim najavama iz Ministarstva ekonomije, komisija za JPP sačinjena od stručnjaka iz više ministarstva, koji će odlučivati da li je projekat opravdan. Ni u oblasti izgradnje državnih puteva, ali ni u drugim oblastima, donošenje ovog zakona nipošto ne znači da je javni sektor u obavezi da zaključuje ugovore sa privatnim partnerima. Ulaganja su moguća tek kada nadležna javna tela prepoznaju potrebu i opravdanost realizacije na ovaj način.

Privatne kompanije nesumnjivo će doneti tehničko znanje i ekspertizu, ali će, i prema rečima naših sagovornika iz “Puteva Srbije”, izgradnja puteva po ovom modelu osloboditi državna sredstva za ulaganje u druge oblasti.
– Kada je, konkretno, reč o putnoj mreži, aktivnije učešće privatnog kapitala jedna je od mogućnosti za izgradnju novih i unapređenje postojećih državnih puteva u Srbiji. Osim toga, ono će omogućiti i održavanje budžetske ravnoteže u vremenu krize, što pozitivno utiče u sektorima od opšteg inetersa.

Naši sagovornici dodaju da promena pravnog okvira, kao i pomenuta Studija, mogu pomoći da do kraja 2012. oživi koncept JPP u sektoru javnih puteva Srbije, ali da ništa još nije izvesno. Iako je donošenje zakona učinilo korak napred u ovome, u ovom preduzeću smatraju da spremnost zemlje u celini nije na neophodnom nivou da bi se finansiranje po ovom modelu moglo smatrati za jedan od ključnih načina izgradnje puteva.
– Ukoliko ga i bude, javno-privatno partnerstvo će svakako biti dopunski način finansiranja – kažu u “Putevima Srbije”.
– Teško je sa sigurnošću odgovoriti na pitanje koliko će investicija biti privučeno na ovaj način i da li će biti novih velikih ulagača. Ekonomska kriza ostavila je svoj trag i na realizaciju JPP u svetu i ona je smanjena. Sigurno je, u svakom slučaju, da će postojenje okvira i smernica za JPP u sektoru puteva, zajedno sa odgovarajućom legislativom, doprineti poverenju investitora – dodaju naši sagovornici.

Lokalne samuprave već pripremaju projekte

Novi Zakon o JPP i koncesijama obradovao je pre svih lokalne samouprave. Kako su njihove mogućnosti za dobijanje povoljnih kredita kod međunarodnih institucija sužene, ubuduće će, ukoliko nadležni organ da “zeleno svetlo”, moći da angažuju privatni kapital za izgradnju svih onih važnih projekata za koje same nemaju novca.

Lokalnim samoupravama omogućeno je da na svojoj teritoriji određena partnerstva ostvare i bez uključivanja republičkih organa – Vlada Srbije biće zadužena za projekte od nacionalnog značaja, a za one od lokalnog – lokalna samouprava.
Predstavnici gradova i opština već su najavljivali projekte koje bi rado realizovali putem ovakve saradnje. Za većinu njih, u kasama jednotavno nemaju novca – kako za izgradnju, tako ni za kasnije održavanje objekata koje bi želeli da izgrade.

U Kuli su, na primer, radi da izgrade spa centar, jer ova varoš ima velike geotermalne potencijale. Sam projekat preskup je da bi bio finansiran iz opštinskog budžeta, pa se u ovom bačkom mestu nadaju da će, između ostalog, uz pomoć privatnog kapitala uskoro dobiti i jedan ovakav turstički centar.
– Opština nema sredstava da sama sprovede ovakav projekat. Samo za aktiviranje termalne bušotine potrebno je minimalno 30 miliona dinara. Takođe, održavanje banje ili akva parka koji bi ovde mogao biti izgrađen za nas je preskupo. Zato se nadamo da ćemo, zahvaljujući novom Zakonu o javno-privatnom partnerstvu naći ulagače. Kula bi investitoru koji je spreman da uloži i eklspoataciju ovog prirodnog bogatsva zauzvrat dala u vlasništvo oko 20 hekatara zemljišta na kome bi bila izgrađena banja – rekao je za “eKapiju” zamenik predsednika opštine Damjan Miljanić.

I u Leskovcu, gde sa austrijskom kompanijom “Porr Werner&Weber” u sakupljanju i odnošenju smeća već sarađuju kroz model sličan JPP, kažu da su ovaj zakon sa nestrpljenjem čekali.

– Mislim da bi u Leskovcu mnogi projekti mogli biti realizovani kroz javno-privatno partnerstvo. Pre svega, reč je o infrastrukturnim ulaganjima, gde opština ne može sama, ali i o obnavljanju zgrada. Pokrenuli smo i pitanje dolaska jednog stranog univerziteta, i za to nam je isto neophodna ovakva saradnja – rekla je za naš portal Maja Kocić, iz Agencije za lokalni ekonomski razvoj.

Kragujevčani, pak, razmatraju da kroz model JPP izgrade prvu podzmenu javnu garažu. Prema ranijim najavama, gradske vlasti doneće odluku da li je isplativije da se garaža vredna oko 5 mil EUR gradi putem konecesije ili javno-privatnog partnerstva.
U Požarevcu najavljuju da u širem centru grada nameravaju da formiraju novu industrijsku zonu.

– Imamo odličnu saradnju sa privatnim sektorom u gradu. U širem centru grada postoji zemljište površine 69 hektara koje planiramo da pretvorimo u Industrijsku zonu, s tim da jedan deo, koji je oslonjen na naselja, bude u stambenoj nameni, a drugi da bude i proizvodnoj, komerijalnoj i skladišnoj nameni. Planiramo da opremanje i stavljanje ove zone u funkciju realizujemo kroz model javno-privatnog partnerstva – objasnio je za “eKapiju” Siniša Marjanović, koordinator za lokalni ekonomski razvoj Požarevca.

Energetika, zelena ekonomija i transport

Prema nedavnim navodima Nacionalne agencije za lokalni ekonomski razvoj (NALED), trendovi u svetu pokazali su da se najveći broj JPP projekata realizuje u oblasti energetike, zelene ekonomije i transporta.

Iz Ministarstva ekonomije najavljivali su da već postoji interesovanje privatnih investitora za obavljanje određenih komunalnih delatnosti, od izgradnje sportskih objekata i škola do malih hidrocentrala. Ipak, uprkos nekoliko puta ponovljenim tvrdnjama ministra Nebojše Ćirića da će priliv direktnih stranih investicija biti značajno povećan primenom novog zakona, niko do sada nije izneo procenu o kolikom nivu ulaganja je reč.

Vlada Vojvodine i “Naftna industrija Srbije” već su najavili osnivanje zajedničkog preduzeća za eksploataciju geotermalnih izvora energije, za koje je donošenje ovog zakona bilo neophodno.
Kako je pisala Beta, i kompanija za investicije i razvoj A1-S objavila je da želi da reinvestira 30 mil EUR u projekte javno-privatnog partnerstva u gradovima u Srbiji, tvrdeći da model javno-privatnog partnerstva investitorima daje sigurnost te da će ovaj zakon pokrenuti razvoj lokalnih samouprava.

Iskustva

Javno-privatna partnerstva primenjuju se u svetu i Evropi intenzivno već 20 godina. Mnogobrojne studije nazivaju Veliku Britaniju “kolevkom JPP” jer je ova zemlja još 1992. predstavila Javnu finansijsku inicijativu kojom je poništila ograničenje učešća privatnog kapitala u finansiranju javnog sektora.

Hrvatska se svrstava u zemlje koje su prve započele realizaciju projekata ovog tipa, a prvi ugovor JPP sklopljen je još 1995. Javno-privatna partnerstva se u ovoj zemlji najvećim delom ostvaruju u izgradnji auto-puteva i za izgradnju prečistača otpadnih voda. Za implementaciju JPP je zadužena Agencija za javno-privatno partnerstvo koja radi od 2009. godine.

U Federaciji BiH još ne postoji zakon koji reguliše JPP na celoj teritoriji, a u junu je utvrđen predlog zakona o JPP i koncesijama u kantonu Sarajevo.
– Prema nekim istraživanjima, primena JPP u izgradnji puteva Jugoistočnoj Evropi do sada nije bila impresivna i nije poznato da li bi realizacija projekata isključivo kroz javni sektor imala bolje ili lošije rezultate – rekli su nam u “Putevima Srbije”.

Kritičari modela JPP uglavnom navode da je ovo skup način finansiranja projekata, te da u vremenski ograničenim oblicima javno-privatnog partnerstva investitori skarćuju vreme izgradnje i opremanja kako bi produžili rok eksploatacije, što značajno snižava kvalitet radova.

M.S.
Izvor: eKapija

Više investicija u 2012. godini – Potrebno restrukturiranje srpskih kompanija

Srbiju očekuju ojačani investicioni trendovi u narednoj godini, izjavio predsednik Britansko-srpske privredne komore Pol Džadž. Srpske kompanije, međutim, moraju da se restrukturiraju finansijski i operativno i to što pre, smatra Džadž.

Predsednik Britansko-srpske privredne komore Pol Džadž izjavio je da će u 2012. godini ojačati investicioni trendovi u Srbiji. Džadž je poručio srpskim kompanijama da do tada treba da izvrše finansijsko i operativno restrukturiranje kako bi uvećale svoju vrednost.

Džadž, predsednik beogradske konsultanske kuće u oblasti finansija “Greenhouse Capital”, smatra da će na proleće 2012. godine biti mnogo veće konkurencije u pogledu dužničkog i akcijskog kapitala, jer očekuje da će globalna finansijska tržišta istovremeno povratiti likvidnost.

– To znači da srpske kompanije moraju da ulože velike napore tokom zime 2011. kako bi uvećale svoju vrednost. Finansijsko i operativno restrukturiranje je neophodno, ako srpske kompanije žele da obezbede uspešne investicije i strateška partnerstva u narednoj godini – poručio je Džadž.

Prema njegovim rečima, Srbija ima značajan investicioni potencijal, jer nedavna odluka Evropske komisije da prihvati kandidaturu zemlje za članstvo u Evropskoj uniji garantuje veće interesovanje za Srbiju kao investicionu destinaciju.

– Britansko-srpska privredna komora smatra da je situacija sa direktnim stranim investicijama u Srbiji dobra, kao i da smanjena birokratija i niži administrativni troškovi stavljaju zemlju u povoljniji položaj u odnosu na susedna tržišta – rekao je Džadž.

Govoreći o tome da li srpski izvoznici imaju šansu na tržištu Velike Britanije, Džadž je rekao da je konkurentska prednost Srbije u suštini primarna i sekundarna poljoprivredna proizvodnja, uz mogućnost proizvodnje elektronskih i električnih uređaja i određenih vrsta robe široke potrošnje.

– U ovom trenutku je pitanje koliki bi bili troškovi, pošto će većina dobavljača i konkurenata iz EU sniziti svoje cene kako bi održali gotovinski tok. Britansko tržište je svakako dovoljno liberalno tako da praktično nema prepreka za ulazak srpske robe” – istakao je Džadž.

 

Izvor: eKapija

Za mala i srednja preduzeća zapadnog Balkana 141,2 mil EUR

EBRD se pridružuje incijativi za pomoć firmama u razvoju

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) razmatra mogućnost da sa ostalim zapadnim investitorima učestvuje u inicijativi pod nazivom “Platforma za mala i srednja preduzeća (SME) zapadnog Balkana” čiji je cilj obezbeđivanje kapitala za SME u tom regionu.

– “Platforma” će imati početan kapital u ukupnoj vrednosti do 141,2 mil EUR, namenjen inovacijama u SME zapadnog Balkana i širenju tih preduzeća – objavljeno je na sajtu EBRD.

– Evropska unija, Evropska investiciona banka (EIB) posredstvom Evropskog investicionog fonda (EIF) i potencijalni drugi učesnici, kao što su bilateralni donatori, agencije za razvoj i zemlje u kojima posluje EBRD takođe će učestvovati u “Platformi” kao investitori – ukazala je EBRD.

“Platforma” će imati dva fonda – jedan za privatni kapital i drugi za kapital za male firme u nastajanju s izuzetnim potencijalom rasta, odnosno za takozvani rizični kapital. Postojaće takođe službe za garancije i tehničku saradnju.

Očekuje se da će “Platforma” doprineti povećanju raspoloživosti privatnog i rizičnog kapitala za lokalna SME, unaprediti standarde u poslovanju koji se tiču odgovarajućih sistema finansijskih izveštaja, ekoloških, zdravstvenih i bezbednosnih standarda, sistema korporativnog rukovođanja i slično.

– Takođe će doprineti unapređenju obučenosti, pre svega kad je reč o strateškom planiranju, stvaranju vrednosti i institucionalizaciji SME, kao i tržišnoj ekspanziji putem podsticanja razvoja pogodne klime za rizični kapital i privatne investicije u zapadni Balkan – ukazala je EBRD.

– Lokalna SME u zemljama zapadnog Balkana moći će da se finansiraju posredstvom “Platforme” tako što će podneti zahteve za privatni ili rizični kapital iz pomenuta dva fonda ili za garancije radi podrške u njihovom pozajmljivanju od lokalnih komercijalnih banaka – navedeno je u saopštenju EBRD.

Javni poziv za prijavljivanje na besplatne obuke za početnike u biznisu

Regionalna razvojna agencija Bačka i opština Vrbas, u periodu od 16-18.11.2011. godine realizuju besplatnu trodnevnu obuku za početnike u biznisu.

Obuke za početnike u biznisu sastoje se iz šest modula – osobine i motivi preduzetnika, analiza i vrednovanje biznis ideje, pravni osnov poslovanja, porezi i doprinosi, izvori finansiranja i radionica za izradu biznis plana. Izvode se po metodologiji Nacionalne agencije, a po završenoj obuci, polaznici dobijaju sertifikat koji je priznat od strane Nacionalne službe za zapošljavanje.

Cilj održavanja besplatnih obuka je obezbeđivanje višeg nivoa znanja naših preduzetnika i početnika u biznisu. Podizanjem nivoa preduzetničkih znanja i veština i preduzetničke kulture otvara mogućnost formiranja novih privrednih subjekata što će dovesti do stvaranja uslova za smanjenje nezaposlenosti kroz samozapošljavanje i otvaranje novih radnih mesta.

Tokom 2011. godine, Regionalna razvojna agencija Bačka održala je 15 obuka kojima je prisustvovalo 279 polaznika. Obuke su se izvodile u Novom Sadu, Titelu, Bačkoj Palanci, Kuli, Bečeju, Baču, Žablju i Odžacima.

Svi zainteresovani za pohađanje obuke u Vrbasu mogu se prijaviti do 14.11. 2011. godine Bojičić Janku – Šefu odseka za poljoprivredu na telefon: 021 7954-076 ili putem e-maila: janko.bojicic@gmail.com ili Regionalnoj razvojnoj agenciji Bačka na telefon: 021 55 77 81 ili putem e-maila: office@rda-backa.rs

USAID podstiče žensko preduzetništvo u Srbiji – Za započinjanje agrobiznisa 160.000 USD

Za započinjanje sopstvenog agrobiznisa, 11 žena iz Srbije dobiće bespovratna sredstva u iznosu od 160.000 USD, odnosno 11,7 miliona dinara, saopštila je danas Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID).

Dobitnice sredstava su pobednice takmičenja u izradi najboljeg agro-biznis plana koje je organizovao USAID Agrobiznis projekat, a sredstva će biti dodeljena sutra u Beogradu.

Preduzetnice će uz pomoć dodeljenih sredstava početi poslovanje u raznim oblastima, kao što je prerada mleka i uzgajanje i prerada voća, povrća i lekovitog bilja. Sve žene su završile obuku u oblasti agrobiznisa koju je finansirao USAID.

USAID Agrobiznis projekat je počeo svoj program “Žene u agrobiznisu” 2010. godine, kako bi promovisao preduzetništvo među ženama u ruralnim krajevima Srbije.

Oko 300 žena je prošlo program obuke, koji obuhvata i izradu biznis planova za pokretanje novih firmi.

Dobitnicama će sredstva biti uručena na svečanosti kojoj će prisustvovati direktorka USAID Suzan Fric i direktor USAID-ovog Agrobiznis projekta Luis Faro.

Firme u slobodnim zonama u Srbiji neće plaćati porez na dobit, PDV na energente i porez na zarade

Firme koje posluju u slobodnim zonama će biti oslobođene plaćanja poreza na dodatu vrednost (PDV) na energente, kao i plaćanja porez na dobit i zarade, najavio je u petak (21. oktobra 2011. godine) u Pirotu državni sekretar u Ministarstvu finansija Srbije Miodrag Đidić.

– Do kraja sledeće nedelje će biti usvojen novi pravilnik na osnovu kojeg će firmama koje rade u slobodnim zonama biti omogućeno da ne plaćaju PDV na struju, gas i ugalj – kazao je Đidić na konferenciji za novinare u zgradi opštine na kojoj je predstavljeno proširenje Slobodne zone Pirot.

On je dodao da će to biti velika pomoć onima koji rade u slobodnim zonama, “gde leži ogroman potencijal za privlačenje investitora”.

Prema najavi Đidića, u planu je da do kraja godine preduzeća koja posluju u slobodnim zonama budu oslobođena plaćanja poreza na dobit, koji se sada naplaćuje po stopi od 10%, a da im od iduće godine bude ukinut i porez na zarade od 20%.

– Želimo da napravimo tržišnu utakmicu gradova i opština u kojima posluju slobodne zone – da i oni daju pogodnosti za poslovanje i privuku nove investitore, kao što je to učnila opština Pirot – kazao je Đidić, dodajući da sada u Srbiji radi sedam zona i da će ih u narednom periodu biti još pet.

Đidić je istakao da očekuje da će najavljene pogodnosti za poslovanje u slobodnim zonama podstaći francusku kompaniju “Michelin” da se lakše odluči da proširi proizvodnju u Pirotu i zaposli nove ljude.

Predsednik Opštine Pirot Vladan Vasić je rekao da opštinska vlast želi da Slobodna zona bude mesto koje će biti najatraktivnije za investicije u Pirotskom okrugu.

– Želimo da imamo što je moguće više investitora koji će zapošljavati nove ljude. Naš motiv kad odobravamo određene olakšice investitorima je upravo zapošljavanje novih radnika – kazao je Vasić.

Slobodna zona Pirot, kako je podsetio direktor Dragan Kostić, počela je da radi 2006. godine na prostoru od 17 hektara, a nedavno je doneta odluka da bude proširena na 65 na 103 hektara.

On je dodao da na prostoru Slobodne zone posluje stotinak kompanija koje se bave trgovinom, kao i devet proizvodnih fabrika, među kojima su “Tigar Tyers” i Korporacija “Tigar”.

Firme u slobodnim zonama u Srbiji neće plaćati porez na dobit, PDV na energente i porez na zarade
Proširenjem slobodne zone biće obuhvaćena i Industija odeće “Prvi maj” i industrijski park.

Od 1. januara 2012. vozači iz Srbije u EU bez “zelene karte” osiguranja

Vozači iz Srbije će od 1. januara naredne godine moći da putuju u sve zemlje EU i još neke zemlje Evrope bez “zelene karte” za obavezno međunarodno osiguranje vozila, saopštilo je Udruženje osiguravača Srbije (UOS).

Za putovanje će biti dovoljna registraciona nalepnica koja se dobija uz nove tablice, odnosno prilikom svake registracije.

Srbija je postala deo “podsistema registarske oznake” jer je na godišnjoj skupštini Biroa “zelene karte” UOS u maju potpisao međunarodni sporazum što znači da je registarska oznaka dovoljan dokaz postojanja osiguranja od autoodgovornosti.

– Ukoliko na teritoriju EU i uđe neko neosigurano vozilo iz Srbije, mi (UOS) ćemo snositi štetu – objasnio je generalni sekretar UOS Vladan Manić.

Obrazac “zelene karte” od 2012. neće biti potreban u svih 27 zemalja EU.

Udruženje je time uskladilo poslovanje sa direktivama EU u sistemu međunarodnog osiguranja auto-odgovornosti. Srbija je 33. članica tog sistema.

“Zelena karta” više neće biti potrebna za ulazak automobilom i u Hrvatsku, Švajcarsku, Norvešku i Island, dok sa Crnom Gorom do daljeg ostaje na snazi poseban bilateralni sporazum.

BiH i Makedonija još nisu deo podsistema registarske oznake, tako da će za ulazak vozila u te zemlje i dalje biti potrebna “zelena karta”.

Ulaganjima u susret Evropskoj uniji – “Investexpo” od 25. do 27. oktobra na Novosadskom sajmu

Šesti međunarodni sajam investicija i Dani energetike, biće održani pod zajedničkim nazivom “Investexpo” od 25. do 27. oktobra na Novosadskom sajmu.

Sajam investicija okupiće oko 50 učesnika, od čega 41 opštinu i grad, koji će predstaviti oko stotinu investicionih projekata. Mnogobrojni direktni učesnici i gosti iz inostranstva na štandovima pojedinih gradova i opština, Sajmu investicija daju ozbiljniji međunarodni karakter. Iz Republike Srpske biće predstavljeno pet opština – Banja Luka, Gradiška, Kozarska Dubica, Mrkonjić Grad i Prijedor. Rumunija će se predstaviti sa dva grada – Deda i Đulvez.

Na sajmu će učestvovati Trgovinska komora Slovačke i Francuski nacionalni institut, a posredstvom Privredne komore Srbije upućen je poziv predstavnicima komora Foruma Jadransko – jonskih zemalja (Italija, Grčka, Albanija, Slovenija, Hrvatska, BiH i Crna Gora), što je deo i plana aktivnosti PKS za vreme predsedavanja Srbije Jadransko – jonskom inicijativom.

U okviru Dana energetike, u organizaciji Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine, u Kongresnom centru Novosadskog sajma biće održano šest stručnih skupova sa učešćem međunarodnih stručnjaka, na temu obnovljivih izvora energije, biomase, energetske efikasnosti, energetske elektornike, prirodnog gasa i geotermalne energije.