Arhiva ‘Vesti’

Vlada Vojvodine usvojila Akcioni plan zapošljavanja za 2012. – Iz pokrajinskog budžeta biće izdvojeno 316 miliona dinara

Vlada Vojvodine usvojila je danas pokrajinski Akcioni plan zapošljavanja u ovoj godini, za čije će ostvarivanje iz vojvođanskog budžeta biti izdvojeno 316 miliona dinara, saopštio je Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje.

Pokrajinski sekretar za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova Miroslav Vasin istakao je da će biti nastavljena dobra praksa da svako radno mesto u Vojvodini bude subvencionirano sa 130.000 dinara, odnosno sa 160.000 dinara na osnovu osnivanja radnje ili preduzeća.

U plan je uključen i nastavak onih programa koji su se, u vreme ekonomske krize, pokazali kao uspešni u suprotstavljanju problemima, koje je ona prouzrokovala, rekao je Vasin i dodao da će biti nastavljena i podrška programima samozapošljavanja i novog zapošljavanja, kao i da će biti aktivirani programi javnih radova i pripravništva.
U martu će, kako je najavljeno, biti otvoren pokrajinski Centar za obuku nezaposlenih lica, pa će podrška biti upućena i za tu značajnu aktivnost.
Od ukupno 316 miliona dinara predviđenih za ostvarivanje Akcionog plana za zapošljavanje, 126 miliona biće izdvojeno za udruživanje sa opštinama i gradovima sa teritorije Vojvodine, kako bi zajednički bili realizovani programi za suprotstavljanje nezaposlenosti i mogućoj krizi.

Zajedno sa novcem koji će biti udružen sa sredstvima iz budžeta Srbije, koja bi trebalo da iznose oko 200 miliona dinara, očekuje se da ukupan iznos za realizaciju mera zapošljavanja u Vojvodini dostigne oko 900 miliona dinara.

Novi Zakon o privrednim društvima u primeni od 1. februara 2012. godine

Novi Zakon o privrednim društvima u primeni od 1. februara 2012. godine (“Sl. glasnik RS”, br. 36/2011, 99/2011). Sva privredna društva i preduzetnici – u zakonskoj su obavezi da  usklade svoje poslovanje (kapital, osnivačka i druga akta) sa novim zakonom i to do početka primene novog zakona.

Ovim zakonom uređuje se pravni položaj privrednih društava, a naročito njihovo osnivanje, upravljanje, statusne promene, promene pravne forme, prestanak i druga pitanja od značaja za njihov položaj, kao i pravni položaj preduzetnika.

Zakon o privrednim društvima možete preuzeti ovde.

SIEPA: U 2012. za nova radna mesta i investicije 45 mil EUR

Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Srbije (SIEPA) planira da u 2012. plasira oko 45 mil EUR kao podršku za novo zapošljavanje i realizaciju novih investicija, generic cialis 10mg izjavio je direktor SIEPA, Božidar Laganin.

Direktor Laganin je podsetio da je do 27. januara otvoren javni poziv za podršku novim projektima koji je objavljen 23. decembra 2011.

– Izuzetno je važno da je ovaj program podrške, jednak kako za strane kompanije, tako i za domaće – istakao je Laganin.

Laganin je podsetio da je u programu SIEPA do sada odnos između podrške stranim i domaćim projektima bio 50 prema 50%, tako da i domaće kompanije takođe realizuju svoje investicione planove i dobijaju podršku od Vlade Srbije.

Direktor SIEPA očekuje u Srbiji i veći prodor investitora sa tržišta Sjedinjenih Američkih Država.

Laganin ima u vidu da su tokom 2011. u Srbiju počele da investiraju kompanije “Sitel” i “Cooper Tire”, ulaganja je najavila NCR, kao i nekoliko drugih firmi posle zvanične posete delegacije Vlade Srbije toj zemlji, početkom decembra prošle godine, sa kojom je putovala i ambasadorka SAD u Beogradu Meri Vorlik.

– Nadam se da ću ta očekivanja biti u prilici da potvrdim u praksi, negde već u prvom kvartalu 2012 – obećao je Laganin.

Laganin je rekao da će se SIEPA truditi da i u ovoj godini ostvari bolji poslovni rezultat nego prethodne, što neće biti jednostavno pošto je 2012. izborna godina i moguća su određena usporavanja i otežano donošenje odluka.

– Sa druge strane, sve aktivnosti koje SIEPA ima u svom standardnom kalendaru, će biti itekako zastupljene i u 2012. pa ćemo biti aktivni i na evropskom tržištu i verovatno i pojačano i na američkom – zaključio je direktor SIEPA.

Izvor: eKapija

Solarni kolektori za pet banja u Vojvodini

Sekretarijat AP Vojvodine za energetiku izdvojio je 14,3 miliona dinara specijalnim bolnicama za produženu rehabilitaciju, za projekte korišćenja solarne energije, a sredstva je dobilo pet ustanova u Vojvodini i to Specijalna bolnica za rehabilitaciju “Junaković”, “Rusanda” u Melencima, Banja Kanjiža, “Termal” Vrdnik i Specijalna bolnica za neurološka oboljenja i posttraumatska stanja “Dr Borivoje Gnjatić” u Starom Slankamenu. – Banja “Junaković” dobila je 2,7 miliona dinara, što je 80% vrednosti investicije, dok preostalih dvadeset procenata moramo mi uložiti. Za nas je to veoma značajna investicija, jer ćemo, njenom realizacijom, u velikoj meri smanjiti troškove energenata za zagrevanje sanitarne vode, odnosno, tople vode koja je potrebna u vešeraju i kuhinji.Čim sredstva budu prebačena, a to očekujemo ovih dana, raspisaćemo tender i po izboru izvođača, započeti radove, jer imamo gotove projekte – rekao je rukovodilac banje “Junaković” Dragomir Obradović. Sredstva koja su dobijena od Pokrajinskog sekretarijata za energetiku treba da se utroše do oktobra naredne godine.

Izvor: eKapija

Rok za preregistraciju privrednih društava biće produžen do kraja avgusta 2012.

Potpredsednica Vlade Republike Srbije za privredni i regionalni razvoj Verica Kalanović objasnila je u petak (16. decembra 2011. godine) da je izmenama Zakona o privrednim društvima predviđeno produženje roka za preregistraciju privrednih društava do kraja avgusta 2012. godine, navedeno je sajtu Vlade Srbije.

Kalanović je, obrazlažući predložene izmene zakona u Skupštini Srbije, navela da je predloženo da se prijave za preregistraciju podnose do 15. jula 2012. godine.

Postojećim rešenjem, kako je podsetila, bilo je predviđeno da se 1. februara 2012. godine uđe u postupak preregistracije, koji je trebalo da bude završen do kraja aprila 2012. godine.

Ona je navela da će svi oni koji su spremni da od februara uđu u registraciju to moći da učine u skladu sa novim zakonom.

Prema njenim rečima, nova rešenja se predložena jer su privrednici izrazili bojazan da će prvobitno predviđeni vremenski period za preregistraciju smanjiti efikasnost rada i izazvati troškove.

Kalanović je dodala da će predložena rešenja omogućiti da se aktivnosti u vezi sa preregistracijom obavljaju uporedo sa redovnim aktivnostima privrednih društava.

Izmenama zakona, kako je istakla, predloženo je brisanje odredbe koja je predviđala prinudnu likvidaciju i automatsko brisanje iz registra privrednih društava koja iskazuju gubitke veće od kapitala koja imaju. Ona je navela da u vreme otežanih aktivnosti privrednih društva treba dati šansu i podsticaj svim preduzećima koja teško posluju da prežive i nastave da se bave svojim delatnostima, piše sajt Vlade Srbije.

Kalanović je istovremeno izrazila nadu da će većina od približno 24.000 privednih društava koja su iskazala gubitke veće od kapitala ipak nastaviti da rade.

Ona je objasnila da će izmenama zakona postupak registracije u Agenciji za privredne registre (APR) biti standardizovan – kako za privredna društva, tako i za sve ostale za koje se vodi registar, kao što su javna glasila i udruženja.

Prema njenim rečima, novi zakon treba da omogući efikasnost uvođenjem pravila da ukoliko dođe do “ćutanja administracije od pet dana”, koje se do sada primenjuje samo na privredne subjekte.

– Tako će se, u slučaju da u roku od pet dana ne stigne rešenje iz Agencije za privredne registre (APR), smatrati da je zahtev za registraciju prihvaćen – objasnila je ona.

– Istovremeno, tačno će se znati broj procedura za registrovanje koje će biti pojednostavljene i vreme potrebno za registraciju, uz paralelno smanjenje njenih troškova – zaključila je Kalanović.

Izvor: eKapija

Timskim radom privlače goste

KANjIŽA: Turističkoj organizaciji opštine Kanjiža pripalo je priznanje za najbolju turističku organizaciju u Srbiji za 2011. godinu, a među dobitnicima priznanja „Zlatna amfora” i „Šampion turizma”  koje turističkim poslenicima već 16. godinu dodeljuje revija „JU travel” iz Beograda, našli su se i Specijalna bolnica za rehabilitaciju „Banja Kanjiža”, opština Kanjiža i predsednik Mihalj Njilaš.

– Priznanja koja su dobili TO opštine Kanjiža i naši poslenici koji rade u turizmu potvrđuje da uspešno promovišemo naše sadržaje, pre svega banju, reku Tisu sa Tiskim cvetom, koji su postali velika turistička atrakcija – kaže predsednik opštine Mihalj Njilaš.

Direktorka TOO Kanjiža Ljubinka Maksimović Taljai ističe da je u ovoj godini značajna podrška dobijena od Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja Srbije, koje je finansiralo projekte izgradnje pristana i postavljanje informacionog punkta za nautički turizam na rečnom graničnom prelazu na Tisi, kao i za infrastrukturna ulaganja u auto-kampu „Tiski cvet”. Prema njenim rečima podrška stiže i od Vlade Vojvodine, za učešće na sajmovima, edukaciju kadrova u turizmu i drugim projektima, a kontinuirana je i podrška lokalne samouprave.

– Uspehe u razvoju turizma postižemo zahvaljujući timskom radu na celoj destinaciji – naglašava Ljubinka Maksimović Taljai. – Ključnu ulogu u razvoju turizma ima Specijalna bolnica za rehabilitaciju čiji menadžment je stvorio imidž Kanjiže kao turističke destinacije, lidera u zdravstveno banjskom turizmu. Gosti u Kanjižu dolaze sa određenim očekivanjima, mi se trudimo da se ta očekivanja ispune i da nam se ponovo vraćaju.

M. Mitrović

Sajam Biznis baza na Beogradskom sajmu od 1. do 3. decembra

Deseti međunarodni sajam “Biznis baza” biće održan na Beogradskom sajmu od 1. do 3. decembra uz učešće više od 300 malih i srednjih preduzeća.

Kako je rečeno na konferenciji za novinare, tema ovogodišnjeg sajma biće žensko preduzetništvo.

Direktor Nacionalne agencije za regionalni razvoj Ivica Ežgenci rekao je da će osim domaćih firmi i institucija na sajmu biti prisutne i međunarodne organizacije iz Nemačke, Italije, Hrvatske, Slovenije, Crne Gore, BiH i Makedonije.

On je istakao da se najviše privrednika očekivalo iz Italije, ali da je zbog tekućih ekonomsko-političkih dešavanja u Italiji veliki broj firmi odustao od učešća na sajmu, tako da se očekuje najviše slovenačkih preduzeća.

– Među pratećim programima sajma biće program kako postati preduzetnik, a biće organizovan i susret i ukrštanje poslovnih planova 105 preduzeća iz osam zemalja – rekao je Ežgeci.

Cena pojedinačne ulaznice za sajam “Biznis baza” je 250 dinara, a kod grupnih poseta ulaznica košta 200 dinara po osobi. Cena parkinga na sajamskom parkiralištu je 100 dinara po satu.

Izvor: eKapija

Investicije u partnerstvu sa državom – Privatni kapital ulazi u puteve, banje, industrijske zone

Usvajanje Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama otvorilo je put za ulaganja privatnih investitora koji su zainteresovani za realizaciju projekata po ovom modelu, ali i učinilo realnijim infrastrukturne projekte koji na izgradnju čekaju već godinama.

Vlada Srbije, preko Ministarstva za infrastrukturu i energetiku, odlučila je da ispita mogućnosti za finansiranje izgradnje puteva kroz partnerstvo privatnog i javnog sektora, te za “Puteve Srbije” studiju primene ovog modela u budućim projektima već radi beogradski Ekonomski institut.

Ova studija preciziraće tehničke kao i ekonomske kriterijume za kandidovanje projekata za JPP, te će postaviti okvire za odabir puteva čija će se izgradnja finansirati na ovakav način.
– Glavni deo studije biće gotov do kraja godine, a konačno će biti dovršena u prvom kvartalu 2012. godine. Ona će zapravo precizirati koji konkretni projekti će se moći finanisirati na ovakav način. U svakom slučaju, reč je o državnim putevima prvog i drugog reda, kao i objektima na njima – kažu za “eKapiju” u “Putevima Srbije”.

Da li će i na koji način neki projekat biti sprovođen i finansiran, odlučivaće, prema ranijim najavama iz Ministarstva ekonomije, komisija za JPP sačinjena od stručnjaka iz više ministarstva, koji će odlučivati da li je projekat opravdan. Ni u oblasti izgradnje državnih puteva, ali ni u drugim oblastima, donošenje ovog zakona nipošto ne znači da je javni sektor u obavezi da zaključuje ugovore sa privatnim partnerima. Ulaganja su moguća tek kada nadležna javna tela prepoznaju potrebu i opravdanost realizacije na ovaj način.

Privatne kompanije nesumnjivo će doneti tehničko znanje i ekspertizu, ali će, i prema rečima naših sagovornika iz “Puteva Srbije”, izgradnja puteva po ovom modelu osloboditi državna sredstva za ulaganje u druge oblasti.
– Kada je, konkretno, reč o putnoj mreži, aktivnije učešće privatnog kapitala jedna je od mogućnosti za izgradnju novih i unapređenje postojećih državnih puteva u Srbiji. Osim toga, ono će omogućiti i održavanje budžetske ravnoteže u vremenu krize, što pozitivno utiče u sektorima od opšteg inetersa.

Naši sagovornici dodaju da promena pravnog okvira, kao i pomenuta Studija, mogu pomoći da do kraja 2012. oživi koncept JPP u sektoru javnih puteva Srbije, ali da ništa još nije izvesno. Iako je donošenje zakona učinilo korak napred u ovome, u ovom preduzeću smatraju da spremnost zemlje u celini nije na neophodnom nivou da bi se finansiranje po ovom modelu moglo smatrati za jedan od ključnih načina izgradnje puteva.
– Ukoliko ga i bude, javno-privatno partnerstvo će svakako biti dopunski način finansiranja – kažu u “Putevima Srbije”.
– Teško je sa sigurnošću odgovoriti na pitanje koliko će investicija biti privučeno na ovaj način i da li će biti novih velikih ulagača. Ekonomska kriza ostavila je svoj trag i na realizaciju JPP u svetu i ona je smanjena. Sigurno je, u svakom slučaju, da će postojenje okvira i smernica za JPP u sektoru puteva, zajedno sa odgovarajućom legislativom, doprineti poverenju investitora – dodaju naši sagovornici.

Lokalne samuprave već pripremaju projekte

Novi Zakon o JPP i koncesijama obradovao je pre svih lokalne samouprave. Kako su njihove mogućnosti za dobijanje povoljnih kredita kod međunarodnih institucija sužene, ubuduće će, ukoliko nadležni organ da “zeleno svetlo”, moći da angažuju privatni kapital za izgradnju svih onih važnih projekata za koje same nemaju novca.

Lokalnim samoupravama omogućeno je da na svojoj teritoriji određena partnerstva ostvare i bez uključivanja republičkih organa – Vlada Srbije biće zadužena za projekte od nacionalnog značaja, a za one od lokalnog – lokalna samouprava.
Predstavnici gradova i opština već su najavljivali projekte koje bi rado realizovali putem ovakve saradnje. Za većinu njih, u kasama jednotavno nemaju novca – kako za izgradnju, tako ni za kasnije održavanje objekata koje bi želeli da izgrade.

U Kuli su, na primer, radi da izgrade spa centar, jer ova varoš ima velike geotermalne potencijale. Sam projekat preskup je da bi bio finansiran iz opštinskog budžeta, pa se u ovom bačkom mestu nadaju da će, između ostalog, uz pomoć privatnog kapitala uskoro dobiti i jedan ovakav turstički centar.
– Opština nema sredstava da sama sprovede ovakav projekat. Samo za aktiviranje termalne bušotine potrebno je minimalno 30 miliona dinara. Takođe, održavanje banje ili akva parka koji bi ovde mogao biti izgrađen za nas je preskupo. Zato se nadamo da ćemo, zahvaljujući novom Zakonu o javno-privatnom partnerstvu naći ulagače. Kula bi investitoru koji je spreman da uloži i eklspoataciju ovog prirodnog bogatsva zauzvrat dala u vlasništvo oko 20 hekatara zemljišta na kome bi bila izgrađena banja – rekao je za “eKapiju” zamenik predsednika opštine Damjan Miljanić.

I u Leskovcu, gde sa austrijskom kompanijom “Porr Werner&Weber” u sakupljanju i odnošenju smeća već sarađuju kroz model sličan JPP, kažu da su ovaj zakon sa nestrpljenjem čekali.

– Mislim da bi u Leskovcu mnogi projekti mogli biti realizovani kroz javno-privatno partnerstvo. Pre svega, reč je o infrastrukturnim ulaganjima, gde opština ne može sama, ali i o obnavljanju zgrada. Pokrenuli smo i pitanje dolaska jednog stranog univerziteta, i za to nam je isto neophodna ovakva saradnja – rekla je za naš portal Maja Kocić, iz Agencije za lokalni ekonomski razvoj.

Kragujevčani, pak, razmatraju da kroz model JPP izgrade prvu podzmenu javnu garažu. Prema ranijim najavama, gradske vlasti doneće odluku da li je isplativije da se garaža vredna oko 5 mil EUR gradi putem konecesije ili javno-privatnog partnerstva.
U Požarevcu najavljuju da u širem centru grada nameravaju da formiraju novu industrijsku zonu.

– Imamo odličnu saradnju sa privatnim sektorom u gradu. U širem centru grada postoji zemljište površine 69 hektara koje planiramo da pretvorimo u Industrijsku zonu, s tim da jedan deo, koji je oslonjen na naselja, bude u stambenoj nameni, a drugi da bude i proizvodnoj, komerijalnoj i skladišnoj nameni. Planiramo da opremanje i stavljanje ove zone u funkciju realizujemo kroz model javno-privatnog partnerstva – objasnio je za “eKapiju” Siniša Marjanović, koordinator za lokalni ekonomski razvoj Požarevca.

Energetika, zelena ekonomija i transport

Prema nedavnim navodima Nacionalne agencije za lokalni ekonomski razvoj (NALED), trendovi u svetu pokazali su da se najveći broj JPP projekata realizuje u oblasti energetike, zelene ekonomije i transporta.

Iz Ministarstva ekonomije najavljivali su da već postoji interesovanje privatnih investitora za obavljanje određenih komunalnih delatnosti, od izgradnje sportskih objekata i škola do malih hidrocentrala. Ipak, uprkos nekoliko puta ponovljenim tvrdnjama ministra Nebojše Ćirića da će priliv direktnih stranih investicija biti značajno povećan primenom novog zakona, niko do sada nije izneo procenu o kolikom nivu ulaganja je reč.

Vlada Vojvodine i “Naftna industrija Srbije” već su najavili osnivanje zajedničkog preduzeća za eksploataciju geotermalnih izvora energije, za koje je donošenje ovog zakona bilo neophodno.
Kako je pisala Beta, i kompanija za investicije i razvoj A1-S objavila je da želi da reinvestira 30 mil EUR u projekte javno-privatnog partnerstva u gradovima u Srbiji, tvrdeći da model javno-privatnog partnerstva investitorima daje sigurnost te da će ovaj zakon pokrenuti razvoj lokalnih samouprava.

Iskustva

Javno-privatna partnerstva primenjuju se u svetu i Evropi intenzivno već 20 godina. Mnogobrojne studije nazivaju Veliku Britaniju “kolevkom JPP” jer je ova zemlja još 1992. predstavila Javnu finansijsku inicijativu kojom je poništila ograničenje učešća privatnog kapitala u finansiranju javnog sektora.

Hrvatska se svrstava u zemlje koje su prve započele realizaciju projekata ovog tipa, a prvi ugovor JPP sklopljen je još 1995. Javno-privatna partnerstva se u ovoj zemlji najvećim delom ostvaruju u izgradnji auto-puteva i za izgradnju prečistača otpadnih voda. Za implementaciju JPP je zadužena Agencija za javno-privatno partnerstvo koja radi od 2009. godine.

U Federaciji BiH još ne postoji zakon koji reguliše JPP na celoj teritoriji, a u junu je utvrđen predlog zakona o JPP i koncesijama u kantonu Sarajevo.
– Prema nekim istraživanjima, primena JPP u izgradnji puteva Jugoistočnoj Evropi do sada nije bila impresivna i nije poznato da li bi realizacija projekata isključivo kroz javni sektor imala bolje ili lošije rezultate – rekli su nam u “Putevima Srbije”.

Kritičari modela JPP uglavnom navode da je ovo skup način finansiranja projekata, te da u vremenski ograničenim oblicima javno-privatnog partnerstva investitori skarćuju vreme izgradnje i opremanja kako bi produžili rok eksploatacije, što značajno snižava kvalitet radova.

M.S.
Izvor: eKapija

Više investicija u 2012. godini – Potrebno restrukturiranje srpskih kompanija

Srbiju očekuju ojačani investicioni trendovi u narednoj godini, izjavio predsednik Britansko-srpske privredne komore Pol Džadž. Srpske kompanije, međutim, moraju da se restrukturiraju finansijski i operativno i to što pre, smatra Džadž.

Predsednik Britansko-srpske privredne komore Pol Džadž izjavio je da će u 2012. godini ojačati investicioni trendovi u Srbiji. Džadž je poručio srpskim kompanijama da do tada treba da izvrše finansijsko i operativno restrukturiranje kako bi uvećale svoju vrednost.

Džadž, predsednik beogradske konsultanske kuće u oblasti finansija “Greenhouse Capital”, smatra da će na proleće 2012. godine biti mnogo veće konkurencije u pogledu dužničkog i akcijskog kapitala, jer očekuje da će globalna finansijska tržišta istovremeno povratiti likvidnost.

– To znači da srpske kompanije moraju da ulože velike napore tokom zime 2011. kako bi uvećale svoju vrednost. Finansijsko i operativno restrukturiranje je neophodno, ako srpske kompanije žele da obezbede uspešne investicije i strateška partnerstva u narednoj godini – poručio je Džadž.

Prema njegovim rečima, Srbija ima značajan investicioni potencijal, jer nedavna odluka Evropske komisije da prihvati kandidaturu zemlje za članstvo u Evropskoj uniji garantuje veće interesovanje za Srbiju kao investicionu destinaciju.

– Britansko-srpska privredna komora smatra da je situacija sa direktnim stranim investicijama u Srbiji dobra, kao i da smanjena birokratija i niži administrativni troškovi stavljaju zemlju u povoljniji položaj u odnosu na susedna tržišta – rekao je Džadž.

Govoreći o tome da li srpski izvoznici imaju šansu na tržištu Velike Britanije, Džadž je rekao da je konkurentska prednost Srbije u suštini primarna i sekundarna poljoprivredna proizvodnja, uz mogućnost proizvodnje elektronskih i električnih uređaja i određenih vrsta robe široke potrošnje.

– U ovom trenutku je pitanje koliki bi bili troškovi, pošto će većina dobavljača i konkurenata iz EU sniziti svoje cene kako bi održali gotovinski tok. Britansko tržište je svakako dovoljno liberalno tako da praktično nema prepreka za ulazak srpske robe” – istakao je Džadž.

 

Izvor: eKapija

Za mala i srednja preduzeća zapadnog Balkana 141,2 mil EUR

EBRD se pridružuje incijativi za pomoć firmama u razvoju

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) razmatra mogućnost da sa ostalim zapadnim investitorima učestvuje u inicijativi pod nazivom “Platforma za mala i srednja preduzeća (SME) zapadnog Balkana” čiji je cilj obezbeđivanje kapitala za SME u tom regionu.

– “Platforma” će imati početan kapital u ukupnoj vrednosti do 141,2 mil EUR, namenjen inovacijama u SME zapadnog Balkana i širenju tih preduzeća – objavljeno je na sajtu EBRD.

– Evropska unija, Evropska investiciona banka (EIB) posredstvom Evropskog investicionog fonda (EIF) i potencijalni drugi učesnici, kao što su bilateralni donatori, agencije za razvoj i zemlje u kojima posluje EBRD takođe će učestvovati u “Platformi” kao investitori – ukazala je EBRD.

“Platforma” će imati dva fonda – jedan za privatni kapital i drugi za kapital za male firme u nastajanju s izuzetnim potencijalom rasta, odnosno za takozvani rizični kapital. Postojaće takođe službe za garancije i tehničku saradnju.

Očekuje se da će “Platforma” doprineti povećanju raspoloživosti privatnog i rizičnog kapitala za lokalna SME, unaprediti standarde u poslovanju koji se tiču odgovarajućih sistema finansijskih izveštaja, ekoloških, zdravstvenih i bezbednosnih standarda, sistema korporativnog rukovođanja i slično.

– Takođe će doprineti unapređenju obučenosti, pre svega kad je reč o strateškom planiranju, stvaranju vrednosti i institucionalizaciji SME, kao i tržišnoj ekspanziji putem podsticanja razvoja pogodne klime za rizični kapital i privatne investicije u zapadni Balkan – ukazala je EBRD.

– Lokalna SME u zemljama zapadnog Balkana moći će da se finansiraju posredstvom “Platforme” tako što će podneti zahteve za privatni ili rizični kapital iz pomenuta dva fonda ili za garancije radi podrške u njihovom pozajmljivanju od lokalnih komercijalnih banaka – navedeno je u saopštenju EBRD.