Arhiva ‘Vesti’

Cegeri se vraćaju u modu – Dokle je stigla borba reciklaže protiv stila “kupuj, bacaj, pa ponovo kupuj” u Srbiji?

Da li ste se ikada zapitali koliko otpada svakog dana “izađe” iz našeg stana ili kuće i gde on završi? Možda vam ta mala kesa koju svakog dana nehajno odnesete do kontejnera ne izgleda važno, ali svaka od njih zapravo predstavlja korak bliže pretvaranju naše zemlje u zemlju deponija.

Prosečno, svaki stanovnik Srbije dnevno “napravi” 0,76 kg otpada, što znači da četvoročlana porodica godišnje odbaci oko tonu. Ono što je, zapravo, najalarmantnije, jeste činjenica da se u Srbiji čak 80% tog otpada odlaže na deponije. Tako dolazimo do zabrinjavajućeg podatka da na našim đubrištima godišnje završi čak 1,6 miliona tona smeća. Najveći deo, čak polovina, jeste tzv. biorazgradivi otpad, a između 20-25% je ono što zovemo ambalažni (reciklabilni otpad), koji je moguće preraditi.

Reciklaža nije gnjavaža

Šta se nalazi u kantama za đubre, očekivano, zavisi i od toga da li porodica živi na selu ili u gradu. U seoskim i manje urbanizovanim sredinama generiše se manje ambalažnog otpada, ali je zato udeo baštenskog i biorazgradivog značajno veći, posebno u Vojvodini. U gradskim sredinama troši se mnogo više proizvoda široke potrošnje, pa i udeo ambalažnog otpada raste. To znači, na primer, da će naša porodica, ako živi u Nišu, imati 3 do 4 puta više otpada nego u Somboru.

U kompaniji “Sekopak”, vodećoj firmi u oblasti upravljanja ambalažnim otpadom u Srbiji, kazali su nam da je uopšte nije teško smanjiti količine otpada koje svako od nas “pravi”. Saveti su jednostavni: kupujmo samo proizvode koji su nam neophodni, izbegavajmo proizvode za jednokratnu upotrebu (vlažne maramice, papirne ili plastične čase, kuhinjski papirni ubrusi, papirne salvete…), nosimo svoju torbu u kupovinu, kupujmo sredstva za higijenu u pakovanjima koja mogu da se dopune. Osim toga, možemo da punimo baterije, kupujemo robu od recikliranog materijala, i još mnogo toga.

– Ako bi svi koristili svoje torbe za kupovinu umesto kesa, smanjili bismo količinu otpada na deponijama za čak 130.000 tona – kaže Rebeka Božović iz “Sekopaka”.

Dobrobiti smanjenja upotrebljenog materijala za pravljenje proizvoda ili ambalaže, njegove ponovne upotrebe ili recikliranja, su nemerljive, ne samo zbog korišćenja deponijskog prostora koji je odavno prenatrpan u Srbiji, već bi se uštedelo i na ekstrakciji novih sirovina i materijala. O uštedi energije da i ne govorimo.

Ranije u prošlosti, jednom kupljeni proizvodi bili su korišćeni sve dok ne postanu krajnje neupotrebljivi. Danas smo izgubili te navike. Kao krunski argument, najčešće kažemo: lakše nam je i praktičnije da koristimo jednokratne proizvode. Upravo protiv toga, trebalo bi se boriti.

– Zamislite kada bismo vodili računa o svakom bačenom predmetu, kada bismo odvoženje smeća plaćali po kilogramu, a ne po kvadratnom metru stana u kom živimo! Ili, zamislite koliko bi se komunalno preduzeće potrudilo da nas nauči kako da postupamo sa otpadom kada bi ono samo plaćalo za svaku tonu deponovanog otpada visoke naknade deponijama! – objašnjava naša sagovornica.

Potrebno je da se sve kockice slože, a igrača je mnogo – od industrije koja stavlja proizvode na tržište i koja treba da brine o tome da sa što manje količine ambalaže upakuje svoj proizvod, preko građana koji treba da razmišljaju o svakom bačenom predmetu (da li je mogao biti drugačije iskorišćen), ili komunalnog preduzeća koje treba da obezbedi odvojeno sakupljanje svega što može da se reciklira ili ponovo upotrebi kroz energiju. I na kraju, a možda i najvažnije, do države koja čitavom procesu mora da da kredibilitet kroz primenu zakona, odnosno nagrada i kazni za učesnike u lancu.

Cegeri su ponovo u modi

Međutim, uvek sve kreće od pojedinca, pa je tako i u ovom poslu. Potrebno je da svako od nas učini što je do njega. Ipak, građani Srbije i dalje se u nedovoljnoj meri odlučuju za ponovno korišćenje proizvoda. Ta osobina najčeće dolazi sa životnim stilom koji nameće potrošačko društvo – kupuj, koristi, bacaj, ponovo kupuj… katkad se stiče utisak da se ponašamo rasipnički, poput nemarnog bogataša, koji čašćava koga stigne. Osim toga, ovo je model koji i trgovci forsiraju.

– To je u potpunosti suprotno od onog šta odgovorno potrošačko društvo treba da znači. Najbogatije zemlje su ujedno i one koje najviše brinu o svim aspektima ušteda resursa na svakom mestu. Kod nas je još uvek preovlađujući pristup pomalo bahat i rasipnički, međutim za to su odgovorne i trgovine koje daju kupcima onoliko plastičnih kesa koliko im padne na pamet – kažu nam u Sekopaku.

– Za pohvalu je, recimo, akcija “dm lanca” gde više ne može da se dobije velika kesa besplatno, ali može da se kupi platnena torba. Ukoliko platite za torbu, možda će vam pasti na pamet i da ponesete svoju, zar ne?

U Srbiji je kao višekratna ambalaža najzastupljenija staklena ambalaža. Zimnice, slatka i džemova u stvari ne bi ni bilo da domaćice vredno ne čuvaju tegle od kupljenih proizvoda.

– To je za zajednicu dobro, iako nije za “Sekopak”, koji gradi komunalni sistem za razvrstavanje kućnog otpada, i ne može da dođe do stakla na ovaj način, jer ga domaćice na daju dovoljno. Zato stalno smišljamo nove načine skupljanje, recimo iz horeca sektora.

Ipak, najveći problem, kao što se i moglo pretpostaviti, i dalje predstavljaju kese i pet ambalaža. Kako je jeftina i dostupna, odnosimo se ka njoj kao prema odbačenom materijalu. Otuda i groblja flaša pored puteva i drveće okićeno “uspomenama” iz samoposluge.

– Ta slika mora da se promeni. Svaka ambalaža je ponovo iskoristiva kroz ponovnu upotrebu, reciklažu, energetsko iskorišćenje i na druge načine.

Šta imaju zajedno kamion i ženska tašna?

Kompanija “Sekopak” sarađuje sa više od 25 partnera u mestima koja ukupno pokrivaju više od dva miliona stanovnika. Iako sistem za razvrstavanje ambalaže nije dostupan baš svakom, on se svakog dana uvećava. “Sekokante”, “Sekokontejneri” i “Sekokese” postaju sve poznatije.

(“Freitag” torba od cirade)

– Iznenadili biste se kada biste znali da u Topoli postoji odvojeno sakupljanje PET-a, a u Jagodini, Leskovcu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Gornjem Milanovcu, Somboru, Subotici i drugim mestima se razvrstava gotovo sve – plastika, metal, staklo, drvo i staklo – ponosno ističu u “Sekopaku”.

Od recikliranog materijala danas se pravi skoro pa sve, i sve se može iskoristiti. Zemlje kao što su Belgija, Austrija, Češka, postižu stope reciklaže od preko 80%. Srbija se polako kreće njihovim stopama – sa 16%, koliko je država zacrtala kao cilj za 2012. godinu.

Na etiketi robe građani mogu pronaći podatke o tome koliko je, procentualno, zastupljeno recikliranog materijala u ambalaži ili proizvodu. U idealnoj situaciji građani treba da se opredeljuju za proizvode one firme koja nosi “zelenu tačku”, znak za koji ji govori o ome da je kompanija koja ga koriste i sistemu zbrinjavanja otpada, i da plaća za taj posao. “Sekopak” je generalni zastupnik “zelene tačke” za Srbiju.

Da reciklirano može biti i lepo, zanimljivo, čak i moderno, govori nam primer modne kuće “Freitag Peggy”, koja pravi torbe od starih kamionskih cerada. Svaka “Peggy” torba dolazi sa još jednom manjom, u koju možete da stavite telefon, ključeve, pasoš… Pre nekoliko dana lansirana je nova kolekcija – jesen 2012. Za ljubiteljke unikata, prava stvar – nikada nećete naći dve iste jer ne postoje ni dve iste cerade.

Izvor: eKapija

Finansiranje NVO u vreme krize

Konferencija: petak, 28. septembar 2012. godine, hotel Srbija,
(Ustanička 127c, Beograd) od 10:00h

U Srbiji je registrovano više od 18 200 udruženja. Kako sva ova udruženja uspevaju da obezbede sredstva za svoje aktivnosti u vreme ekonomske krize, koja ostavlja posledice i usporava  svaku privrednu i društvenu delatnost u Srbiji?

Prema istraživanju „Stanje u sektoru organizacija civilnog društva 2011.“, (61%) organizacija se samofinansira i na taj način uspeva da pronađe sredstva za svoj rad. (42%) organizacija prima sredstva od lokalne samouprave dok domaće donatorske organizacije i poslovni sektor finansiraju (21%) odnosno (17%) organizacija u Srbiji.

Iako ove brojke naizgled idu u prilog nevladinom sektoru, podaci iz juna 2011. kažu da čak (79%) organizacija nije uspelo da obezbedi sredstva za celu 2012. godinu. O tome kako ekonomska situacija utiče na rad civilnog društva, o saradnji sa državom, poreskom tretmanu, stranim donatorima, privatnim sektorom, transparentnosti rada i ostalim važnim temama, biće reči na konferenciji „Finansijska održivost organizacija civilnog društva u vreme krize“.

Etički kodeks organizacija civilnog društva je jedan od mehanizama koji im može pomoći u tome da trajno obezbede sredstva za svoj rad i ciljeve. Potpisivanjem i pristupanjem ovom kodeksu, 110 organizacija se 2011. godine obavezalo na poštovanje vrednosti i principa koje on predlaže. Poštovanje ljudskih prava, odgovoran i transparentan rad i poštovanje principa dobrog upravljanja važno je iz ugla svih donatora u civilnom društvu. Stoga je način na koji organizacije rade i vrednosti za koje se zalažu, jedan od presudnih faktora za njihovu finansijsku održivost u vremenu krize.

Program konferencije

Konferencija o prekograničnoj saradnji

Pokrajinski sekretar za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu Branislav Bugarski kao i drugi predstavnici Sekretarijata, učestvovaće na Trećoj Nacionalnoj konferenciji o prekograničnoj saradnji. Konferencija će biti održana 26. septembra 2012. godine od 10 časova, u Domu omladine u Beogradu, u organizaciji Kancelarije za evropske integracije Vlade Republike Srbije.

Konferenciju će otvoriti direktor Kancelarije za evropske integracije Milan Pajević, a učesnicima će se obratiti i potpredsednica Vlade Republike Srbije Suzana Grubješić i šef delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer.

Na Konferenciji će biti predstavljena važnost i efekti programa prekogranične i transnacionalne saradnje, a učestvovaće predstavnici Evropske unije, civilnog drušva, međunarodnih organizacija, regionalnih i lokalnih vlasti, kao i korisnici evropskih fondova.

Programski period 2007-2013. je u završnoj fazi i potrebno je pripremiti novu fazu projekata. Zbog toga treba razmotriti makro-regionalne strategije i omogućiti razmenu iskustava kao i podstaći umrežavanje institucija i partnera zainteresovanih za ove programe, što je i jedan od zadataka konferencije.

U programu konferencije planirano je predstavljanje prekogranične saradnje i planova za period 2014-2020. godine, kao i predavanja o odgovornosti Srbije pod decentralizovanim menadžmentom, budućnosti makro-regionalnih strategija u Srbiji, a biće prikazan i film o prekograničnoj saradnji.

U okviru konferencije biće proglašeni najbolji projekti iz programa IPA fondova Evropske unije za period 2007-2012. godine.

Poziv za medije

Palić, 27.septembar 2012 – USAID projekat održivog lokalnog razvoja  i Pokrajinski sekretarijat za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu su kroz projekat “Diverzifikacija poljoprivredne proizvodnje i praćenje kvaliteta novih kultura” podržali regionalni razvoj poljoprivrede i razvoj ruralnih područja međuopštinskog partnerstva Subotice, Sombora i Kanjiže. U okviru projekta urađena je Studija opravdanosti i izbora kulture kao i model zasnivanja održive proizvodnje. Studija je dala odgovore na pitanja koje vrste novih kultura donose najveće zarade poljoprivrednim proizvođačima, koje plantaže treba uspostaviti, postoji li opravdanost nabavke opreme za  laboratoriju za kontrolu kvaliteta i sertifikovanja izvoza. Na predstavljanju Studije biće reči i o uspostavljanju Međuopštinske kancelarije za ruralni razvoj u Subotici.

KADA ?
Četvrtak, 27. septembar 2012, od 11 sati. Novinari koji izveštavaju sa događaja mole se da dođu najkasnije do 11 sati i 10 minuta. Izjave za medije učesnici će davati  u period od 11:15 do 11:30  sati a snimateljima će biti omogućeno da snime uvodni deo prezentacije  (od 11 sati i 30 minuta).

GDE ?
Hotel „Prezident“, Palić

Osoba za kontakt : Marija Lazić, odnosi sa javnošću USAID projekta održivog lokalnog razvoja, 065 6156920, mlazic@lokalnirazvoj.rs

Prilagodite se izmenama Zakona o PDV-u

Ministarstvo finansija i privrede obavestilo je danas sve poreske obveznike u Srbiji da, shodno izmenama Zakona o porezu na dodatu vrednost koje bi trebalo da stupe na snagu od 1. oktobra 2012. godine, svoj poslovni sistem treba da prilagode novim fiskalnim obračunima PDV-a.

Opšta stopa poreza na dodatu vrednost za oporezivi promet dobara i usluga biće povećana sa 18 na 20%.

– Svi koji su u sistemu PDV-a, pozivaju se da se pripreme za primenu nove poreske stope – saopštilo je Ministarstvo.

– Podsećamo, posebna stopa PDV-a nije se menjala i iznosi 8%. Cenzus za obavezan ulazak u PDV sistem, podiže se sa sadašnjih 4 na 8 miliona dinara, što će brojnim malim preduzetnicima omogućiti da biraju između PDV sistema ili paušalnog oporezivanja.

U Srbiji ukupno ima 110.420 poreskih obveznika koji su u sistemu PDV-a.

Izvor: eKapija

Ilić uvodi katastarsku legalizaciju, cena po kući 100 EUR

Svi nelegalno sagrađeni objekti u Srbiji biće katastarski uknjiženi i na taj način će steći status legalnih objekata, a prosečna cena uknjiženja za kuću iznosiće oko 100 EUR, najavio je danas ministar građevine i urbanizma Velimir Ilić.

To će omogućiti izmene i dopune Zakona o premeru i katastru, planiranju i izgradnji koje bi trebalo već za dvadesetak dana da se nađu u skupštinskoj proceduri, a treba da budu usvojene do kraja godine, rekao je Ilić novinarima nakon sastanka sa predstavnicima svih opština i gradova u Srbiji.

Ilić je rekao da u Srbiji ima oko 700.000 nelegalnih objekata za koje su podneti zahtevi za legalizaciju i još oko 500.000 objekata čiji vlasnici to ne žele da učine.

On je kazao da katastarska legalizacija podrazumeva da će za prosečnih 100 EUR moći da se legalizuje objekat jer će uknjižbom u katastar ti objekti imati pravni status kao i oni koji su ranije legalizovani po redovnoj proceduri.

Ministar je rekao da će biti dovoljno samo da se ponese skica objekta i priloži dokaz o vlasništvu nad zemljištem na imovinu kao i dokaz da tu stanuje onaj ko želi da uknjiži objekat.

Ilić je objasnio da ima puno nerešenih imovinsko prvnih problema zbog vlasništva nad zemljištem, jer na primer nasledinici iz nekih zemalja uopšte ne žele da se bave sudskim sporovima.

Zbog toga će, prema rečima ministra, svi oni koji žive u nekom objektu u dužem vremenskom peridou postati i vlanici zemljišta ukoliko se niko ne bude pokrenuo sudski spor prilikom uknjiženja.

Ilić je kazao da će biti predviđen žalbeni postupak koji je će najverovatinije biti 60 ili 90 dana i ukoliko se niko ne bude žalio, vlasnik objekta će postati i posednik zemjišta gde se nalazi objekat.

Ministar je istakao da je takva vrsta legalizacije trenutno najbolje i jedino moguće rešenje da se okonča legalizacija koja je veliki problem u prethodnih 20 godina.

On je kazao da bi bilo besmisleno sad tražiti građevinske dozvole i fiktivne projekte, kao i priključke za vodu i struju, kada to sve već postoji godinama za neke objekate.

Svi koji budu hteli da grade nove objekte moraće, prema rečima Ilića, to da učine po važećoj proceduri i traže kao i do sada dozvole koje će biti pojednostavljene.

Država će imati veliku korist od poreza na imovinu kada svi objekti budu uknjiženi u Srbiji, zaključio je Ilić.

Izvor: eKapija

KALANOVIĆ: Od sledeće godine oštrija kontrola preduzetnika

<img class=”alignleft size-full wp-image-6049″ title=”verica_kalanovic_240710″ src=”http://www.icr.rs/wp-content/uploads/2012/09/verica_kalanovic_240710.jpg” alt=”” width=”300″ height=”225″ />Siva ekonomija u Srbiji čini oko 40% ukupne ekonomije, izjavila je ministarka za regionalni razvoj Verica Kalanović i najavila oštriju kontrolu neprijavljenih radnji i radnika.

– Siva ekonomija razara ekonomski sistem zemlje, utiče na standard stanovništva i smanjenje prihoda u državnom budžetu – izjavila je Kalanovićeva na skupu o sivoj ekonomiji, koji je organizovalo Udruženje “Poslodavac” i “Danas conference centar”.

Ona je najavila da će uskoro biti predstavljen novi zakonski predlog po kojem će poreska uprava i poreska policija imati veća ovlašćenja i mogućnost da kontrolišu i neregistrovana preduzeća. Do sada je, kaže Kalanovićeva, taj posao obavljalo svega stotinak inspektora dok će ubuduće biti angažovano oko 7.000 ljudi iz poreske uprave i policije. U legalne tokove postepeno će biti uvedeni i preduzetnici. Njih do kraja godine neće obilaziti inspekcije, ali bi taj period trebalo da iskoriste da registruju svoj biznis i da plaćaju 10% paušalnog poreza.

Od 1. januara, ukoliko ih kontrole u tome uhvate, poreska obaveza iznosiće im 20%, a roba zaplenjena privremeno.

– Ukoliko u narednih 45 dana ne regulišu svoj status, roba će im biti trajno oduzeta – objasnila je Kalanovićeva i dodala da samo smanjenje poreza i doprinosa ne može da dovede do značajnijeg smanjenja sive ekonomije, već samo skup više mera, zbog čega se država i opredelila za kombinaciju podsticaja i oštrije kaznene politike. Prema njenoj proceni, u sivoj zoni zaposleno je između 500.000 i milion radnika.

Član Nacionalnog saveta za ekonomski oporavak Milan Janković rekao je da država nema mehanizam da kontroliše sivu ekonomiju i dodao da proizvodi u toj oblasti imaju niži kvalitet i utiču na zdravlje ljudi i zagrađuju životnu sredinu.

Ekonomski savetnik delegacije Evropske unije u Srbiji Frek Janmart ocenio je da je važno da se udeo sive ekonomije u Srbiji smanji i zbog ulaska U EU. On je dodao da jedna mera nije dovoljna i da je potreban set mera a naglasio je da su visoki porezi i doprinosi na plate zaposlenih, jedan od uzroka sive ekonomije.

Pomoćnica ministra u Ministarstvu rada Radmila Bukmirović Katić rekla je da se u Srbiji smanjuje broj neprijavljenih radnika, i da čine oko 15,5%, ali zbog toga što poslodavci najpre otpuštaju radnike koji nisu prijavljeni. Ona je navela da na crno najviše rade mlađi i stari ljudi, primaoci socijalne pomoći, korisnici novčane naknade za nezaposlene i dodala da bi taj problem mogao da bude ublažen uvođenjem fleksibilnijih formi rada.

Izvor: eKapija






Brojač reči: 385   Poslednji put izmenjeno od strane korisnika kristina 20. septembar 2012. u 08:08