Arhiva ‘Vesti’

Finansiranje NVO u vreme krize

Konferencija: petak, 28. septembar 2012. godine, hotel Srbija,
(Ustanička 127c, Beograd) od 10:00h

U Srbiji je registrovano više od 18 200 udruženja. Kako sva ova udruženja uspevaju da obezbede sredstva za svoje aktivnosti u vreme ekonomske krize, koja ostavlja posledice i usporava  svaku privrednu i društvenu delatnost u Srbiji?

Prema istraživanju „Stanje u sektoru organizacija civilnog društva 2011.“, (61%) organizacija se samofinansira i na taj način uspeva da pronađe sredstva za svoj rad. (42%) organizacija prima sredstva od lokalne samouprave dok domaće donatorske organizacije i poslovni sektor finansiraju (21%) odnosno (17%) organizacija u Srbiji.

Iako ove brojke naizgled idu u prilog nevladinom sektoru, podaci iz juna 2011. kažu da čak (79%) organizacija nije uspelo da obezbedi sredstva za celu 2012. godinu. O tome kako ekonomska situacija utiče na rad civilnog društva, o saradnji sa državom, poreskom tretmanu, stranim donatorima, privatnim sektorom, transparentnosti rada i ostalim važnim temama, biće reči na konferenciji „Finansijska održivost organizacija civilnog društva u vreme krize“.

Etički kodeks organizacija civilnog društva je jedan od mehanizama koji im može pomoći u tome da trajno obezbede sredstva za svoj rad i ciljeve. Potpisivanjem i pristupanjem ovom kodeksu, 110 organizacija se 2011. godine obavezalo na poštovanje vrednosti i principa koje on predlaže. Poštovanje ljudskih prava, odgovoran i transparentan rad i poštovanje principa dobrog upravljanja važno je iz ugla svih donatora u civilnom društvu. Stoga je način na koji organizacije rade i vrednosti za koje se zalažu, jedan od presudnih faktora za njihovu finansijsku održivost u vremenu krize.

Program konferencije

Konferencija o prekograničnoj saradnji

Pokrajinski sekretar za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu Branislav Bugarski kao i drugi predstavnici Sekretarijata, učestvovaće na Trećoj Nacionalnoj konferenciji o prekograničnoj saradnji. Konferencija će biti održana 26. septembra 2012. godine od 10 časova, u Domu omladine u Beogradu, u organizaciji Kancelarije za evropske integracije Vlade Republike Srbije.

Konferenciju će otvoriti direktor Kancelarije za evropske integracije Milan Pajević, a učesnicima će se obratiti i potpredsednica Vlade Republike Srbije Suzana Grubješić i šef delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer.

Na Konferenciji će biti predstavljena važnost i efekti programa prekogranične i transnacionalne saradnje, a učestvovaće predstavnici Evropske unije, civilnog drušva, međunarodnih organizacija, regionalnih i lokalnih vlasti, kao i korisnici evropskih fondova.

Programski period 2007-2013. je u završnoj fazi i potrebno je pripremiti novu fazu projekata. Zbog toga treba razmotriti makro-regionalne strategije i omogućiti razmenu iskustava kao i podstaći umrežavanje institucija i partnera zainteresovanih za ove programe, što je i jedan od zadataka konferencije.

U programu konferencije planirano je predstavljanje prekogranične saradnje i planova za period 2014-2020. godine, kao i predavanja o odgovornosti Srbije pod decentralizovanim menadžmentom, budućnosti makro-regionalnih strategija u Srbiji, a biće prikazan i film o prekograničnoj saradnji.

U okviru konferencije biće proglašeni najbolji projekti iz programa IPA fondova Evropske unije za period 2007-2012. godine.

Poziv za medije

Palić, 27.septembar 2012 – USAID projekat održivog lokalnog razvoja  i Pokrajinski sekretarijat za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu su kroz projekat “Diverzifikacija poljoprivredne proizvodnje i praćenje kvaliteta novih kultura” podržali regionalni razvoj poljoprivrede i razvoj ruralnih područja međuopštinskog partnerstva Subotice, Sombora i Kanjiže. U okviru projekta urađena je Studija opravdanosti i izbora kulture kao i model zasnivanja održive proizvodnje. Studija je dala odgovore na pitanja koje vrste novih kultura donose najveće zarade poljoprivrednim proizvođačima, koje plantaže treba uspostaviti, postoji li opravdanost nabavke opreme za  laboratoriju za kontrolu kvaliteta i sertifikovanja izvoza. Na predstavljanju Studije biće reči i o uspostavljanju Međuopštinske kancelarije za ruralni razvoj u Subotici.

KADA ?
Četvrtak, 27. septembar 2012, od 11 sati. Novinari koji izveštavaju sa događaja mole se da dođu najkasnije do 11 sati i 10 minuta. Izjave za medije učesnici će davati  u period od 11:15 do 11:30  sati a snimateljima će biti omogućeno da snime uvodni deo prezentacije  (od 11 sati i 30 minuta).

GDE ?
Hotel „Prezident“, Palić

Osoba za kontakt : Marija Lazić, odnosi sa javnošću USAID projekta održivog lokalnog razvoja, 065 6156920, mlazic@lokalnirazvoj.rs

Prilagodite se izmenama Zakona o PDV-u

Ministarstvo finansija i privrede obavestilo je danas sve poreske obveznike u Srbiji da, shodno izmenama Zakona o porezu na dodatu vrednost koje bi trebalo da stupe na snagu od 1. oktobra 2012. godine, svoj poslovni sistem treba da prilagode novim fiskalnim obračunima PDV-a.

Opšta stopa poreza na dodatu vrednost za oporezivi promet dobara i usluga biće povećana sa 18 na 20%.

– Svi koji su u sistemu PDV-a, pozivaju se da se pripreme za primenu nove poreske stope – saopštilo je Ministarstvo.

– Podsećamo, posebna stopa PDV-a nije se menjala i iznosi 8%. Cenzus za obavezan ulazak u PDV sistem, podiže se sa sadašnjih 4 na 8 miliona dinara, što će brojnim malim preduzetnicima omogućiti da biraju između PDV sistema ili paušalnog oporezivanja.

U Srbiji ukupno ima 110.420 poreskih obveznika koji su u sistemu PDV-a.

Izvor: eKapija

Ilić uvodi katastarsku legalizaciju, cena po kući 100 EUR

Svi nelegalno sagrađeni objekti u Srbiji biće katastarski uknjiženi i na taj način će steći status legalnih objekata, a prosečna cena uknjiženja za kuću iznosiće oko 100 EUR, najavio je danas ministar građevine i urbanizma Velimir Ilić.

To će omogućiti izmene i dopune Zakona o premeru i katastru, planiranju i izgradnji koje bi trebalo već za dvadesetak dana da se nađu u skupštinskoj proceduri, a treba da budu usvojene do kraja godine, rekao je Ilić novinarima nakon sastanka sa predstavnicima svih opština i gradova u Srbiji.

Ilić je rekao da u Srbiji ima oko 700.000 nelegalnih objekata za koje su podneti zahtevi za legalizaciju i još oko 500.000 objekata čiji vlasnici to ne žele da učine.

On je kazao da katastarska legalizacija podrazumeva da će za prosečnih 100 EUR moći da se legalizuje objekat jer će uknjižbom u katastar ti objekti imati pravni status kao i oni koji su ranije legalizovani po redovnoj proceduri.

Ministar je rekao da će biti dovoljno samo da se ponese skica objekta i priloži dokaz o vlasništvu nad zemljištem na imovinu kao i dokaz da tu stanuje onaj ko želi da uknjiži objekat.

Ilić je objasnio da ima puno nerešenih imovinsko prvnih problema zbog vlasništva nad zemljištem, jer na primer nasledinici iz nekih zemalja uopšte ne žele da se bave sudskim sporovima.

Zbog toga će, prema rečima ministra, svi oni koji žive u nekom objektu u dužem vremenskom peridou postati i vlanici zemljišta ukoliko se niko ne bude pokrenuo sudski spor prilikom uknjiženja.

Ilić je kazao da će biti predviđen žalbeni postupak koji je će najverovatinije biti 60 ili 90 dana i ukoliko se niko ne bude žalio, vlasnik objekta će postati i posednik zemjišta gde se nalazi objekat.

Ministar je istakao da je takva vrsta legalizacije trenutno najbolje i jedino moguće rešenje da se okonča legalizacija koja je veliki problem u prethodnih 20 godina.

On je kazao da bi bilo besmisleno sad tražiti građevinske dozvole i fiktivne projekte, kao i priključke za vodu i struju, kada to sve već postoji godinama za neke objekate.

Svi koji budu hteli da grade nove objekte moraće, prema rečima Ilića, to da učine po važećoj proceduri i traže kao i do sada dozvole koje će biti pojednostavljene.

Država će imati veliku korist od poreza na imovinu kada svi objekti budu uknjiženi u Srbiji, zaključio je Ilić.

Izvor: eKapija

KALANOVIĆ: Od sledeće godine oštrija kontrola preduzetnika

<img class=”alignleft size-full wp-image-6049″ title=”verica_kalanovic_240710″ src=”http://www.icr.rs/wp-content/uploads/2012/09/verica_kalanovic_240710.jpg” alt=”” width=”300″ height=”225″ />Siva ekonomija u Srbiji čini oko 40% ukupne ekonomije, izjavila je ministarka za regionalni razvoj Verica Kalanović i najavila oštriju kontrolu neprijavljenih radnji i radnika.

– Siva ekonomija razara ekonomski sistem zemlje, utiče na standard stanovništva i smanjenje prihoda u državnom budžetu – izjavila je Kalanovićeva na skupu o sivoj ekonomiji, koji je organizovalo Udruženje “Poslodavac” i “Danas conference centar”.

Ona je najavila da će uskoro biti predstavljen novi zakonski predlog po kojem će poreska uprava i poreska policija imati veća ovlašćenja i mogućnost da kontrolišu i neregistrovana preduzeća. Do sada je, kaže Kalanovićeva, taj posao obavljalo svega stotinak inspektora dok će ubuduće biti angažovano oko 7.000 ljudi iz poreske uprave i policije. U legalne tokove postepeno će biti uvedeni i preduzetnici. Njih do kraja godine neće obilaziti inspekcije, ali bi taj period trebalo da iskoriste da registruju svoj biznis i da plaćaju 10% paušalnog poreza.

Od 1. januara, ukoliko ih kontrole u tome uhvate, poreska obaveza iznosiće im 20%, a roba zaplenjena privremeno.

– Ukoliko u narednih 45 dana ne regulišu svoj status, roba će im biti trajno oduzeta – objasnila je Kalanovićeva i dodala da samo smanjenje poreza i doprinosa ne može da dovede do značajnijeg smanjenja sive ekonomije, već samo skup više mera, zbog čega se država i opredelila za kombinaciju podsticaja i oštrije kaznene politike. Prema njenoj proceni, u sivoj zoni zaposleno je između 500.000 i milion radnika.

Član Nacionalnog saveta za ekonomski oporavak Milan Janković rekao je da država nema mehanizam da kontroliše sivu ekonomiju i dodao da proizvodi u toj oblasti imaju niži kvalitet i utiču na zdravlje ljudi i zagrađuju životnu sredinu.

Ekonomski savetnik delegacije Evropske unije u Srbiji Frek Janmart ocenio je da je važno da se udeo sive ekonomije u Srbiji smanji i zbog ulaska U EU. On je dodao da jedna mera nije dovoljna i da je potreban set mera a naglasio je da su visoki porezi i doprinosi na plate zaposlenih, jedan od uzroka sive ekonomije.

Pomoćnica ministra u Ministarstvu rada Radmila Bukmirović Katić rekla je da se u Srbiji smanjuje broj neprijavljenih radnika, i da čine oko 15,5%, ali zbog toga što poslodavci najpre otpuštaju radnike koji nisu prijavljeni. Ona je navela da na crno najviše rade mlađi i stari ljudi, primaoci socijalne pomoći, korisnici novčane naknade za nezaposlene i dodala da bi taj problem mogao da bude ublažen uvođenjem fleksibilnijih formi rada.

Izvor: eKapija













Brojač reči: 385   Poslednji put izmenjeno od strane korisnika kristina 20. septembar 2012. u 08:08