Nemačka kompanija gradi fabriku za proizvodnju autokomponenti

Subotica je krajem novembra, uz saglasnost Vlade Srbije, ustupila zemljište nemačkoj kompaniji „Norma Group“ koja će izgraditi fabriku za proizvodnju komponenti za autoindustriju, saopšteno je na sajtu Subotice.

Lokacija, koja je pripala „Norma Group“, je površine oko 3,13 ha i nalazi se u privrednoj zoni Mali Bajmok. Zemljište vredi 305.000 EUR, a na taj iznos investitor će dati bankarsku garanciju.

Do 1. juna sledeće godine grad Subotica bi trebalo da komunalno opremi zemljište, a „Norma Group“ da izgradi fabriku u kojoj će se već tokom prve godine zaposliti 140 radnika. Nemački investitor se takođe obavezao da parcelu ne može da proda do 2015. godine.

Kako je ranije najavljeno, „Norma Group“ planira da uloži oko 12 mil EUR u fabriku u Subotici, a pogon bi trebalo da se prostire na oko 12.000 m2.

Kredit EBRD od 100 mil EUR za Vojvođansku banku

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) potpisala je danas sa Vojvođanskom bankom ugovor o kreditnoj liniji od 100 mil EUR, namenjenoj finansiranju privrede.

Kako je navedeno u saopštenju EBRD, ugovor je potpisan u okviru kreditne linije, ukupne vrednosti 350 mil EUR, za ćerke-banke Nacionalne banke Grčke u Srbiji, Rumuniji i Bugarskoj.

Precizirano je da će United Bulgarian Bank dobiti 150 mil EUR, dok će Banca Romaneasca dobiti 100 mil EUR.

Time će EBRD obezbediti trima bankama srednjeročno finansiranje, produžiti dospeće njihovih obaveza i proširiti davanje pozajmica privredi, navedeno je u saopštenju.

Nacionalna banka Grčke kupila je Vojvođanku banku u septembru 2006. godine za 385 mil EUR.

Direktor EBRD za finansijske institucije Nik Tesejman (Nick Tesseyman) kazao je da je podrška ćerkama-bankama Nacionalne banke Grčke u regionu i ekonomijama u Bugarskoj, Rumuniji i Srbiji važna za jačanje privrednog oporavka.

– Taj projekat će pomoći da se obezbedi stalni priliv kredita privatnim kompanijama koje posluju u regionu, što je od suštinskog značaja za negovanje razvoja u teškim makroekonomskim uslovima – rekao je Nik Tesejman.

Paket zajmova koji će novac za tri banke obezbediti u dve jednake rate, deo je zajedničkog akcionog plana međunarodnih finansijskih institucija iz februara 2009.

Tim planom su se EBRD, Svetska banka i Evropska investiciona banka (EIB) obavezale da obezbede 24,5 mlrd EUR tokom dve godine kao podršku privredama istočne Evrope kroz bankarski sektor.

Od danas počinje primena pravilnika kojima će biti obezbeđena evidencija volontera i organizatora volonterskih aktivnosti u Srbiji, izjavila je u nedelju pomoćnica ministra rada i socijalne politike Radmila Bukumirić-Katić.

– Znaćemo tačno ko su organizatori volonterskih aktivnosti u Srbiji i ko su njihovi učesnici. Sada nemamo precizne podatke o tome. Jedino znamo da je najveći broj volontera učestvovao u organizaciji Univerzijade u Beogradu – rekla je Bukumirić-Katić agenciji Beta.

Pomoćnica ministra rada je navela da će organizatori volontiranja biti obavezni da jednom godišnje ministarstvu podnose izveštaje o radu.

Povodom 5. decembra, Međunarodnog dana volontera, ona je podsetila da je Srbija u maju ove godine dobila novi Zakon o volontiranju.

Bukumirić-Katić je rekla i da je 2011. proglašena godinom volonterstva navodeći da narednih dana Ministarstvo rada saopštiti aktivnosti u vezi sa tim.

Ukupan spoljni dug Srbije na kraju septembra ove godine iznosio je 23,1 mlrd EUR i u bruto domaćem proizvodu (BDP) je imao udeo od 77,1 % što je neznatno ispod granice visoke zaduženosti, objavila je Narodna banka Srbije (NBS). Prema međunarodnim standardima zemlja je visoko zadužena kad učešće spoljnog duga premaši 80% BDP-a.

Udeo spoljnog duga privatnog sektora u Srbiji u BDP-u je bilo 47,5%, dok je učešće duga javnog sektora iznosilo 29,6%.

U trećem tromesečju spoljni dug je smanjen za 1,5% ili za 342 mil EUR, od čega je 382 mil EUR smanjenje po osnovu jačanja evra u odnosu na druge valute koje su zastupljene u spoljnjem dugu.

Privatni sektor je na kraju septembra bio zadužen u inostranstvu u iznosu od 14,2 mlrd EUR, od čega je dug banaka 31,1% a preduzeća 68,9%.

Uslovi zaduženja privatnog sektora su, kako je navedno u analizi NBS, bili bolji u trećem tromesečju jer je prosečna godišnja kamatna stopa iznosla 3,7% dok je u drugom tromesečju iznosila 4,1%.

Javni dug Srbije na kraju septembra bio je 11,6 mlrd EUR, ili 38,8% BDP-a.

Zaduživanje države je u trećem tromesečju i dalje ubrzano, ukazuje NBS, navodeći da je udeo javnog duga u BDP-u 2,3 procentna poena veće nego u drugom tromesečju i 5,9 procentnih poena nego na početku godine.

Izmenjenim Zakonom o budžetskom sistemu propisana je granica od 45% učešća javnog duga u BDP-u.

Veći cenovnik za gorivo u Srbiji mogao bi da bude napravljen već za nedelju dana. Jer, sirova nafta na svetskom tržištu premašila je u petak 91 USD po barelu i tako, u roku od mesec dana, drugi put dostigla dvogodišnji maksimum. I razlika u kursu između dinara i dolara povećava se iz dana u dan, pa bi nova cena benzina uskoro mogla da bude 4,1 dinar veća, dok bi dizel D2 mogao da poskupi za 2,3 dinara po litru.

Procenat promene za poskupljenje derivata u četvrtak, dan pred drastični skok nafte, bio je 3,06 odsto. A čim bude dostigao 3,5 odsto, novi cenovnici biće formirani.

– Poskupljenje je zasad realno, osim ako cena nafte na svetskom tržištu ne padne – kaže Aleksandar Mileusnić, generalni direktor kompanije „Petrobart Avia“.

– Poslednjih dana, rast procenta promene se ubrzava. Ako se ovaj tempo nastavi, već za pet do šest dana nova cena benzina trebalo bi da iznosi 121,5 dinara, a dizel D2 poskupeo bi na 110,9 dinara. Maksimalna cena evrodizela bila bi 123,6 dinara po litru, ali bi ga većina prodavaca, kao i dosad, verovatno prodavala po nešto nižoj ceni.

Barel „brenta“ u petak je ugovaran za 91,01 USD za isporuku u januaru, dok je laka američka nafta koštala 88,17 USD. Skok cena nafte, upućeni objašnjavaju izuzetno hladnim vremenom koje je ovih dana zahvatilo veliki deo Evrope.

Cene goriva u Srbiji poslednji put su korigovane polovinom maja ove godine, na osnovu formule za obračun koju je napravilo Ministarstvo rudarstva i energetike.
Skuplji TNG kod NIS

Cenu tečnog naftnog gasa u petak je, na svojih 59 pumpi, povećala i „Naftna industrija Srbije“. Tako je litar TNG kod njih poskupeo za dva dinara po litru, pa njegova cena sada iznosi 70,5 dinara. Cenovnik NIS korigovan je nakon što su ga i drugi trgovci povećali.