Potpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobabić izjavio je da će od 1. januara sledeće godine najniže penzije biti uvećane za 1%, dok će penzije poljoprivrednika porasti za 8%, saopšteno je na sajtu Vlade.

Krkobabić je istakao da je to povećanje predviđeno osim tri redovna usklađivanja koja sve penzionere u Srbiji očekuju tokom 2011. godine – u januru, aprilu i oktobru.

Usklađivanje plata u javnom sektoru i penzija izvršiće se u istom iznosu, a koliko će to procenata biti znaće se do kraja godine, rekao je on i ukazao na to da je potrebno usvojiti izmene Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju što će, kako je naveo, biti učinjeno pre zasedanja Borda direktora Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) 22. decembra.

Potpredsednik Vlade je najavio da će kretanja plata i penzija naredne godine zavisiti od brzine ekonomskog oporavka, rasta privrede i bruto nacionalnog proizvoda.

On je podsetio i na to da dogovor sa MMF-om podrazumeva da najmanje penzije ne budu niže od 27% prosečne plate, kao i da je postignut dogovor da povećanje potrebnih godina staža za odlazak žena u penziju bude odloženo do 2013. godine.

Prema njegovim rečima, reforme penzijskog sistema sprovode se svuda u Evropi, a stručnjaci ocenjuju da je reforma koja se sprovodi u Srbiji među najblažim i najmanje restriktivnim.

Subotička „Mlekara“, koja posluje u sastavu „Danube Foods Group“, dobila je pozitivnu ocenu Evropske komisije i od sada se nalazi na listi privrednih subjekata koji mogu da izvoze na tržište Evropske unije. Osim već postojećih međunarodnih standarda koje ova mlekara ispunjava: ISO 9001, HACCP, BRC i Halal, za ovu odluku bilo je potrebno usaglašavanje kompletnog sistema otkupa, dovoza, prijema i prerade sirovog mleka sa regulativama Evropskog saveta i parlamenta.

– Da bi mleko sa neke farme moglo da se prerađuje u proizvode za izvoz na tržište EU, ta farma pre svega mora da ima rešenje Veterinarske inspekcije, da objekti za uzgoj mlečnih krava ispunjavaju propisane veterinarsko-sanitarne uslove. U ovom momentu od 185 farmi, preko 25% farmi su tzv. registrovane farme, tako da je preko 20% ulaza mleka zadovoljava standarde kvaliteta Evropske unije – navedeno je u saopštenju „Mlekare“.

Kako je saopšteno, svi parametri bitni za kvalitet finalnog proizvoda podvrgnuti su kontrolama koje su u saglasnosti pre svega sa dobrom proizvođačkom praksom, dobrom higijenskom praksom, specifikacijama proizvoda, tehnološkim procesima, planovima kvaliteta i kontrolisanja, radnim instrukcijama, HACCP planovima i drugim internim standardima kao i prema odgovarajućim regulativama EU. U toku je finalizacija priprema za izvoz u zemlje EU, koji se očekuje u 2011. godini.

Stanovnici Kanjiže dobiće moderan sportsko-rekreacioni centar, koji će biti izgrađen u neposrednoj blizini postojećeg fudbalskog stadiona, a izradu idejnog rešenja opština je poverila preduzeću „Kvent“.

Kako je planirano, budući kompleks prostiraće se na 9,69 hekatra, između ulica Zeleni venac i Nušićeve. Na tom prostoru, uz postojeći kompleks fudbalskog terena sa tribinama i pomoćnim objektima, biće izgrađena sportska hala površine 3.000 m2 i atletska staza. Postojeći stambeni objekat sa pratećim objektima biće u funkciju fudbalskog kluba.

Budući centar imaće otvorene sportske terene, pomoćni fudbalski teren, četiri teniska terena, univerzalni teren za male sportove i po jedan teren za rukomet, košarku i odbojku sa pratećim pomoćnim objektima

Kompleks će imati i trg, pešačke površine, platoe i dosta zelenih površina. U budućem centru planiran je i turističko-ugostiteljski objekat koji bi bio u funkciji poslovnih delatnosti centra.

Javno preduzeće „Srbijagas“ postalo je vlasnik „Agroživa“, pančevačkog proizvođača živinskog mesa.

Ugovor o kupovini vredan 11,33 mil EUR potpisali su generalni direktor „Srbijagasa“ Dušan Bajatović i stečajni upravnik „Agroživa“ Stevan Moldovan, objavio je u petak na svom sajtu „Srbijagas“.

Bajatović je nakon potpisivanja ugovora rekao da je kupovina „Agroživa“ realizovana u skladu sa zaključkom Vlade i da je „Srbijagas“ bio jedini koji je dao ponudu.

– „Srbijagas“ se uključio u kupovinu „Agroživa“ jer bi u suprotnom to preduzeće koje je bilo u stečaju, a koje ipak predstavlja brend, potpuno propalo, što bi omogućilo monopol stranih kompanija na srpskom tržištu – istakao je direktor Srbijagasa.

Bajatović je dodao i da bi u slučaju propasti „Agroživa“ bez posla ostalo oko 1.000 radnika i 2.000 kooperanata.

– Iako je „Agroživ“ pod stečajem, to preduzeće već sada radi sa profitom, tako da će sva ulaganja „Srbijagasa“ biti vraćena, a socijalno-ekonomski efekti veliki – naglasio je Bajatović.

Govoreći o razlozima preuzimanja preduzeća-dužnika, Bajatović je naveo da su strateški ciljevi nacionalne gasne kompanije da te fabrike oporavi i sačuva ih kao svoje velike potrošače, da naplati najveći deo svojih potraživanja i očuva socijalni mir.

Prema procenama, udeo „Agroživa“ na domaćem tržištu živinskog mesa je oko 30%.

Preduzeće „Agroživ“, koje je u stečajnom postupku već dve godine, u 2008. je imalo poslovni prihod od 53 mil EUR a u 2007. godini više od 120 miliona.

Dugovi „Agroživa“ danas dostižu 1,5 milijardi dinara (gotovo 14 mil EUR).

Prema proceni stečajnog upravnika, aktiva „Agroživa“ vredi oko 3,7 milijardi dinara (35,4 mil EUR).

Građani Srbije bi trebalo da sledeće godine dobiju mogućnost da plaćaju preko bezbednog sistema za plaćanje preko Interneta „PayPal“, izjavila je ministarka za telekomunikacije Srbije Jasna Matić.

– Mi smo s njima u stalnoj komunikaciji i „PayPal“ tvrdi da će biti prisutan na našem tržištu, ali se to nikako ne dešava. Sada imamo neka relativno čvrsta obećanja da će sledeće godine Srbija biti uvrštena među zemlje gde „PayPal“ funkcioniše, ali to ne zavisi od nas nego od same firme i njihove poslovne politike – rekla je Matić u intervjuu portalu EurActiv.rs.

Na pitanje zašto „PayPal“ toliko okleva sa dolaskom u Srbiju, Matić je rekla da srpsko tržište nije veliko, kupovna moć je relativno mala, a ulazak na tržište iziskuje ulaganja. Prema njenim rečima, „PayPal“ će građanima omogućiti pouzdan i bezbedan sistem plaćanja, a firmama otvoriti vrata za izvoz robe u inostranstvo.

Kako je dodala, da bi taj mehanizam dobro funkcionisao, potrebno je da carinski sistem bude efikasan, a troškovi carinjenja, špedicije i transporta niski, što u Srbiji nije slučaj.

– Ministarstvo za telekomunikacije je osnovalo radnu grupu za identifikaciju svih tih prepreka, pozvali smo i dobili članove iz svih relevantnih institucija – ministarstava finansija, trgovine i ekonomije i Narodne banke Srbije, kako bismo u jednom trajnom procesu pokušali da unapredimo elektronsku trgovinu – rekla je ona.