Građani Srbije će u maju početi da dobijaju rešenja za porez na imovinu po novom zakonu, a većina opština neće primenjivati maksimalnu stopu oporezivanja od 0,4 odsto.

Predsednik Stalne konferencije gradova Saša Paunović rekao je agenciji Beta da su preporučili opštinama i gradovima da razmotre mogućnost smanjenja maksimalne stope na porez na imovinu, ali da će svaka opština sama odlučiti koliku će stopu prepisati.

U Beogradu će se, prema najavama, primenjivati poreska stopa od 0,4 odsto. Većina vlasnika tako će platiti manje od 5.000 dinara godišnje. Svaki treći će izdvojiti od 5.000 do 10.000 dinara, dok će oko 13 odsto, prema procenama, platiti više od 10.000 dinara.

Novi Sad neće povećavati iznos poreza na imovinu u odnosu na prošlu godinu, rekao je Beti član Gradskog veća za finansije Živko Makarić, koji nije precizirao po kojoj će stopi imovina biti oporezovana.

Ni građani Kragujevca neće, prema najavi gradonačelnika tog grada Veroljuba Stevanovića, plaćati veći porez na imovinu. Prema informacijama iz kragujevačkog poreskog odeljenja, moguće je da stopa bude smanjena na 0,2, a o tome bi odluka trebalo da bude doneta do kraja maja.

Grad Niš će primenjivati stopu poreza na imovinu od 0,3 odsto, rekao je gradonačelnik Niša Miloš Simonović. U Sremskoj Mitrovici će se primenjivati, prema najavama iz lokalne samouprave, stopa poreza od najverovatnije 0,2 odsto. U Smederevu i Kraljevu će se primenjivati maksimalna stopa od 0,4 odsto, a mnogi gradovi još nisu odlučivali po kojoj će stopi oporezovati imovinu građana.

Naftna industrija Srbije (NIS) planira da započne proizvodnju struje u okviru strategije svog razvoja do 2020. godine, izjavio je 6. maja generalni direktor Kiril Kravčenko.

On je novinarima kazao da je strategijom predviđeno da NIS ne bude samo naftna kompanija, već energetska koja će proširiti poslovanje i na petrohemijsku industriju, u saradnji sa pančevačkom „Petrohemijom“.

Kravčenko nije mogao da iznese detalje oko planova za proizvodnju struje, ali je kazao da bi NIS proizvodio struju u većim ili manjim postrojenjima, sagorevanjem prirodnog gasa.

Dodao je da će više informacija o tim poslovima biti poznato na jesen.

Prema strategiji razvoja NIS-a, proizvodnja gasa i struje planira se u saradnji sa „Srbijagasom“, „Elektroprivredom Srbije“ i „Elektromrežom Srbije“.

Manji trošak za sve vozače

Od naredne godine moći ćemo kolima da putujemo u gotovo sve evropske zemlje bez zelenog kartona, što će vozačima doneti uštedu od 2.000 dinara godišnje. Umesto kartona, za putovanje će biti dovoljno da imate registracionu nalepnicu, koja se dobija uz nove tablice, odnosno prilikom svake registracije.

U Udruženju osiguravača Srbije objašnjavaju da Srbija ulazi u sistem zemalja u kojima je registarska oznaka dovoljan dokaz o postojanju osiguranja od autoodgovornosti.

– Samim tim obrazac zelene karte više nije potreban. U sistemu su 32 države, Srbija postaje 33. članica. Pored ovih zemalja, trenutno je na snazi i poseban sporazum sa Crnom Gorom o putovanju bez zelene karte, pa se nadamo da će i on ostati na snazi – kaže Vladan Manić, sekretar Udruženja osiguravača Srbije.

Savetnik u odboru za osiguranje Privredne komore Srbije Vladimir Đorđević potvrđuje za Press da će vozačima biti dovoljna samo nalepnica, koju će dobijati prilikom redovne registracije.

– Zeleni karton je, u stvari, samo potvrda o postojećem osiguranju. Sada vam to neće biti potrebno jer će dokaz o osiguranju biti registraciona nalepnica zalepljena na šoferšajbnu. Ova nalepnica važiće godinu dana do naredne registracije – navodi Đorđević.

Predsednik Komiteta za bezbednost saobraćaja Damir Okanović kaže za Press da bi sada osiguravajuće kuće trebalo da smanje cene obaveznog osiguranja.

U Udruženju osiguravača, međutim, tvrde da cena osiguranja nije povezana sa ukidanjem zelenih kartona.

SEWA čeka novi zakon o energetici da uloži 1,5 mlrd EUR

Na svakom nivou postoji politička volja da se investicija od 1,5 mlrd EUR u energiju vetra, iza koje stoji srpsko udruženje za energiju vetra SEWEA, najzad privuče, i da se potencijali obnovljivih izvora energije iskoriste na svim nivoima, izjavio je Oliver Dulić, ministar životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja.

On kaže da su problemi u nepoznavanju materije, neznanju administracije, ali i da postoje loše namere.

– Zemlja koja ima vetrogeneratore je zemlja koja je na civilizacijski višem nivou – rekao je Oliver Dulić.

Dulić je na skupu „Obnovljivi izvori energije u novom zakonodavstvu“, u organizaciji Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj, izjavio da je ključan novi zakon o energetici kojim bi svi ti problemi trebalo da budu rešeni.

Petar Škundrić, savetnik premijera Srbije obećao je da će zakon biti u potpunosti harmonizovan sa standardima Evropske unije, uključujući i sve one direktive koje su obavezujuće kako za članice EU tako i za nas kao potencijalnog člana.

U Srbiji obnovljivi izvori energije mogu da zamene 3,8 do 4,4 miliona tona nafte, rekao je Škundrić.

Najavljujući investiciju od 1,5 mlrd EUR Mark Krandel iz Srpskog udruženja za energiju vetra SEWEA rekao je da je neophodno uskladiti novi zakon o energetici kako bi se poboljšala poslovna klima za investitore u ovoj oblasti.

U Velikom parku na Paliću otvoren je 1. maja deo prostora rekonstruisane Velike terase. Izvedene su četiri faze, ukupna vrednost rekonstrukcije iznosi 2 mil EUR, a renovirani deo prostora, odnosno Velika sala, zvanično je otvorena izložbom akademskog slikara Miroslava Jovančića.

Direktor preduzeća „Park Palić“ Goran Gabrić saopštio je da je iz republičkog Fonda za zaštitu životne sredine obezbeđeno dodatnih 16 miliona dinara za sanaciju Velikog parka i da je i to, osim izgradnje turističke i komunalne infrastrukture, važno za investitore koji dolaze na Palić.

Državni sekretar za turizam u Ministarstvu ekonomije Goran Petković rekao je kako je Velika terasa revitalizovana u skladu sa tradicijom, arhitekturom i sadržajima koji će omogućiti da multifunkcionalni objekat postane centralno mesto događanja na Paliću, sa bioskopskom dvoranom i mogućnošću organizovanja kongresa sa više od 450 učesnika.

Gradonačelnik Subotice Saša Vučinić istakao je da se tokom poslednjih godinu i po dana istovremeno radi na uređenju jezera i priobalnog pojasa.

Velika terasa izgrađena je u stilu secesije po uzoru na jednu budimpeštansku građevinu i prvi put je svečano otvorena 15. septembra 1912. godine. Kao izuzetno vredno arhitektonsko zdanje zaštićena je Uredbom Vlade Republike Srbije kao nepokretno kulturno dobro.