Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) objavila je danas da je do sada ukinuto 195 nepotrebnih zakona i propisa, što će privredi omogućiti godišnju uštedu od 121,1 mil EUR.

Kako se navodi u kvartalnom izveštaju NALED-a, u postupku ukidanja je još 36 nepotrebnih propisa, što bi trebalalo da dovede do uštede još 25,8 mil EUR godišnje.

Jedinica za sveobuhvatnu reformu propisa (SRP) dala je preporuku za ukudanje ukupno 340 zakona i propisa, ali je od 36 preporuka odustala. Uz ukidanje preostalih propisa, prema novoj proceni, ukupne godišnje uštede firmi iznosile bi 183,1 mil EUR godišnje.

Prema oceni NALED-a, u drugom kvartalu ove godine ostvaren je do sada najveći pomak u sprovođenju regulatornih reformi u Srbiji, koje su počele u decembru 2009. godine.

Navodi se da je u tom periodu zabeležen određen pomak, pre svega tamo gde su se preporuke SRP-a i NALED-a poklapale, odnosno gde su preporuke NALED-a korišćene kao polazna osnova za izradu preporuka SRP-a.

– U protekla tri meseca ukupan broj rešenih problema povećan je za sedam, dok je broj preporuka čije je sprovođenje u toku ili su delimično rešene gotovo ostao isti. To znači da regulatorna tela još nisu započela aktivnosti u vezi sa 48 preporuka Sive knjige 3 – istakao je NALED.

Precizira se da je usvojeno nekoliko zakona kojima su sprovedene neke od najznačajnijih preporuka Jedinice za sveobuhvatnu reformu propisa.

– Osim Zakona o privrednim društvima kojim je primenjen i najveći broj preporuka, usvajanjem izmena Zakona o finansijskom lizingu, Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju i Zakona o platnom prometu usvojene su i preporuke koje nose najznačajnije uštede – navodi se.

Najznačajnije uštede, prema NALED-u, donosi uspostavljanje jednog šaltera za registraciju firmi, ukidanja podnošenja finansijskih izveštaja i Agenciji za privredne registre i Narodnoj banci Srbije, uvođenje jednog šaltera za prijavu i ođavu radnika, kao i niza promena u oblasti poreskog prava.

Izvor: eKapija

Do 2020. povećanje udela od minimalno 4%

Srbija trenutno iz obnovljivih izvora proizvodi 21% energije, izjavio je pomoćnik ministra za infrastrukturu i energeriku Miloš Banjac.

Foto: eKapija

Na okruglom stolu „Balkan magazina“ od energiji vetra Banjac je kazao da bi do 2025. taj udeo Srbija trebala da poveća za 6%, na šta je obavezuju Evropska energetska zajednica i Evropska unija.

Kako je precizirao, povećanje proizvodnje iz obnovljivih izvora energije podići će cenu struje za potrošače.

Banjac je kazao da se zbog toga pregovara sa Energetskom zajednicom da Srbija korišćenje energije iz obnovljivih izvora do 2020. umesto za 5,5% poveća za 4%.

Državni sekretar u Ministarstvu životne sredine, Ivica Radović, kazao je da Srbija ima potencijal za proizvodnju iz obnovljivih izvora energije od 4,3 miliona tona ekvivalentnih nafti godišnje, od čega 62% čini biomasa.

Radović je dodao da je 15% tog potencijala solarna energija, sledi hidropotencijal sa 14%, geotermalna energija sa 5% i energija vetra koja čini 4% potencijala.

Evropska komisija danas je odlučila da u periodu od 2011. do 2013. godine, sa 5,5 mlrd EUR podrži države koje se nalaze u procesu priključenja Evropskoj uniji, a Srbija će u okviru pretpristupne pomoći u tom periodu dobiti 587 mil EUR.

Ovi fondovi trebalo bi da pospeše unapređivanje reformi na Zapadnom Balkanu, Islandu i Turskoj, državama obuhvaćenim procesom proširenja.

Evropska pomoć će, takođe, direktno uticati na svakodnevni život građana doprinoseći poboljšanju vladavine prava, upravljanja, socijalnih uslove i ekonomskih planova, što je od posebne važnosti u trenutku kada se većina ovih zemalja oporavlja od finansijske krize, rekao je evropski komesar za proširenje Stefan File.

Predpristupni fondovi (IPA) će biti usredsređeni na oblasti pravosuđa i državne administracije, borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije, izgradnje civilnog društva, jačanja reformi i regionalne saradnje u obrazovanju, kao i na podršku održivog oporavka od ekonomske krize kroz investicije u strateške infrastrukturne projekte.

U okviru pretpristupne pomoći u ovom periodu pomoć će dobiti Kosovo i Metohija u vrednosti od 203 mil EUR, Hrvatska 430 mil EUR, Makedonija 304 mil EUR, Albanija 257 mil EUR, Bosna i Hercegovina 314 mil EUR, Crna Gora 91 mil EUR, Turska će dobiti 2,5 mlrd EUR i Island 28 mil EUR. Za projekte u kojim učestvuje više država biće izdvojeno 520 mil EUR, a za prekograničnu saradnju 214 mil EUR.

Isplata regresa za repromaterijal za ratarsku i povrtarsku proizvodnju u iznosu od 14.000 dinara po hektaru obradive površine, počeće 12. jula 2011.

Kako je izjavio direktor Uprave za agrarna plaćanja Dejan Serdar, do sada je „u sistem za plaćanje već uneto više od 1,7 milijardi dinara, od ukupno 8,6 milijardi dinara, koliko je predviđeno da ove godine bude plaćeno“.

On je kazao da će ta vrsta subvencije ove godine biti isplaćivana u dve tranše, a zemljoradnici će zahteve takođe podnositi u dva roka.

– Prvi rok je bio od 1. do 30. juna, a drugi je od 1. do 30. septembra- podsetio je Serdar, dodajući da svi koji uplate penzijsko-invalidsko osiguranje do 19. avgusta imaju pravo na podsticajna sredstva u iznosu od 14.000 dinara po hektaru.

Serdar je napomenuo da će subvencije za registrovana poljoprivredna gazdinstva koja u svom posedu imaju više od 30 hektara obradive zemlje biti isplaćene već u januaru 2012.

Upravo zbog ove vrste subvencije, poljoprivrednici u Vojvodini organizovali su početkom juna višednevne proteste i blokade puteva, jer je prvobitan predlog Ministarstva poljoprivrede i trgovine bio da se ta davanja isplaćuju samo za posede velicine 30 hektara.

Njihov zahtev da i registrovana poljoprivredna gazdinstva sa posedima veličine do 100 hektara budu obuhvaćena tom vrstom davanja, prihvaćen je na sastanku državnog vrha, nakon čega je Vlada Srbije usvojila odgovarajuću uredbu.

Ministarstvo poljoprivrede i trgovine ove godine će poljoprivrednicima isplatiti regres od 14.000 dinara po hektaru za površine do 30 hektara, dok će ostatak do 100 hektara svim registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima biti isplaćen do 31. januara 2012, izjavio je tada resorni ministar Dušan Petrović.

– Ko ima manje od 30 hektara biće mu na raspolaganju regres za onoliko hektara koliko je registrovao – kazao je Petrović i precizirao da je u budžetskoj 2011. za te namene predviđeno ukupno 8,6 milijardi.

Državni sekretar u ministarstvu finansija Miodrag Đidić najavio je u Nišu da će do kraja godine biti izmenjeni poreski zakoni za firme koje posluju u slobodnim zonama kako bi se privukli novi investitori.

– Firme koje posluju u slobodnoj zoni biće oslobođene poreza na zarade, i to preostalih 20 odsto koje idu državi. Takođe novim izmenama će i lokalnim samoupravama biti ostvarena mogućnost da od svog procenta umanje deo koji se prihoduje od poreza na zarade kako bi učinili svoju teritoriji zanimljivijom za ulaganje. Takođe, izmenama zakona biće stvoreni i uslovi da firme koje posluju u slobodnim zonama budu oslobođene poreza na dobit – objasnio je Đidić.

Po njegovim rečima, time će Srbija stvoriti najpovoljnije uslove za privlačenje investitore u okruženju i biti korak ispred susednih zemalja.

U Srbiji trenutno postoje slobodne zone u Pirotu, Subotici, Zrenjaninu, Novom Sadu, Kragujevcu, Šapcu i Užicu, a u pripremi su još dve u Nišu i Smederevu.