Dan: 10. avgust 2010.

MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE

Poljoprivrednicima 40 mil EUR subvencionisanih kredita

Ministarstvo poljoprivrede Srbije saopštilo je da je do sada oko 6.300 poljoprivrednika preuzelo 40 mil EUR kratkoročnih i dugoročnih subvencionisanih kredita.

Kako se navodi u saopštenju, u okviru kreditne podrške poljoprivredi koju provodi Ministarstvo poljoprivrede u saradnji sa poslovnim bankama, do sada je osam banaka odobrilo dugoročne kredite vredne 23,2 mil EUR.

Dugoročne kredite poljoprivredni proizvođači su najčešće uzimali radi kupovine kombajna, traktora i druge mehanizacije, ali i za izgradnju skladišnih prostorija i drugih objekata.

Te kredite su, precizira se, odobrile ProCredit banka, Erste banka, Credi agricol Srbija, Banka Intesa, Razvojna banka Vojvodine (nekadasnja Metals banka), Hypo Alpe Adria banka, Komercijalna banka Beograd i Agrobanka.

Istovremeno je 10 banaka isplatilo 1,7 milijardi dinara (oko 16,7 mil EUR) kratkoročnih kredita, koji se prema podacima Ministarstva poljoprivrede, najčešće koriste za nabavku đubriva, semena, za plaćanje radova na njivama i slično.

To kredite su odobrile NLB banka, Credy banka, banka Intesa, Komercijalna banka, ProCredit banka, Hypo Alpe Adria banka, Credi Agricol Srbija, Agrobanka, AIK banka i Univerzal banka Beograd.

INFOSTUD

Sezoncima ostadoše prazni džepovi – Tražnja za radnicima preko leta opala za 23%

Sreće ovog leta nisu imali ni sezonci. Kriza je smanjila šansu za zaposlenje i onima koji su spremni da rade prvo što se ponudi, ne pitajući hoće li angažaman trajati mesec, dva ili pola godine. Pred samo leto, tokom aprila i maja, podaci „Infostuda“ govore da je ponuda sezonskih poslova bila za 11% manje nego lane. Polovina maja je tek označila dolazak „suše“, jer je do polovine juna tražnja za radnicima bila čak 23% manja nego u istom periodu 2009. godine.

Dok je leto ranijih godina bilo udarno za građevinsku industriju, ove godine je na gradilištima bilo manje mesta. Najtraženije sezonsko zanimanje je – promoter. Ko je spreman da se odrekne letnjeg odmora, dodatni dinar može da zaradi radeći u ugostiteljstvu i hotelijerstvu. Dnevnica se može zaraditi i na poljima.

Najveća ponuda, po „Infostudu“ je u Beogradu. Ugostitelji se, međutim, često traže i za rad u Crnoj Gori. Prema dosadašnjim podacima Nacionalne službe za zapošljavanje najviše slobodnih privremenih poslova bilo je u Sremskoj Mitrovici – 20, Pančevu 16, Novom Sadu 15, Požarevcu – dva i Nišu – jedan.

– Glavni razlog manje ponude sezonskih poslova je kriza, jer su mnoge kompanije značajno smanjile obim marketinških i promotivnih kampanja – kaže Elena Erdeljanović iz „Infostuda“. – Primetili smo da je smanjena tražanja za građevinskim radnicima, ali zato ima posla u hotelijerstvu. Zanimljivo je da smo prvi put imali oglas za di-džeja koji bi radio u Crnoj Gori.

Tokom čitave ove godine poslodavci su Nacionalnoj službi prijavili potrebu za 52 privremena radnika.

– U pitanju su sezonski poslovi iz oblasti poljoprivrede, građevinarstva ili ugostiteljstva, oni za koje se ne traži kvalifikovana radna snaga – kažu u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. – Beogradska filijala je ovog leta primetila porast zahteva poslodavaca iz Zemuna koji traže kuvare, šankere, točioce pića, pomoćne radnike u kuhinji.

Koliko mogu da zarade, u NSZ ne znaju tačno. Plata, kažu, često zavisi od učinka. Podaci „Infostuda“ s druge strane pokazuju da je prosečna plata – 30.000 dinara.

MINISTARSTVO RADA I SOCIJALNE POLITIKE

LJAJIĆ: Ne vidim izvore za povećanje plata i penzija

U ovom trenutku ne vidim izvore iz kojih bi obezbedili sredstva za povećanje plata i penzija, izjavio je u nedelju, 8. avgusta, ministar rada i socijalne politike Srbije Rasim Ljajić.

– Ukoliko ima sredstava iz realnih izvora niko ne može biti protiv povećanja plata i penzija. Nisam za to da se zadužujemo kako bi smo povećali plate i penzije – rekao je Ljajić.

– Deficit će biti u granicama planiranog, posebno nakon četvrte revizije sa Međunarodnim monetarnim fondom, gde je dozvoljeno da deficit bude 4,8% bruto društvenog proizvoda i mislim da ćemo se držati tih granica – naglasio je on.