Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Dejan Šoškić izjavio je danas da će i u narednih šest meseci ostati olakšice manjeg izdvajanja devizne obavezne rezerve za banke koje budu odobravale subvencionisane kredite.
– Olakšica će se odnositi na subvencionisane kredite za likvidnost, trajna obrtna sredstva, izvozne poslove i investicije, u odnosu na njihovo stanje od 13. januara ove godine – rekao je Šoškić na konferenciji za novinare.
Guverner je istakao da će primenom nove odluke Izvšnog odbora NBS o utvrđivanju različitih stopa obavezne rezerve u zavisnosti od ročnosti obaveze, odnosno izvora finansiranja banaka, biti smanjena ukupna obavezna rezerva za 268 mil EUR.
Od toga će smanjenje obaveze deviznog izdvanja biti u iznosu 329 miliona, dok će dinarski deo izdvajanja biti povećan u vrednosti od oko 61 mil EUR.
Nove monetarne mere, kako je rekao Šoškić, treba da podstaknu banke da daju pozajmice za dužim rokom otplate, a istovremeno spreče oslobađanje dinarske likvidnosti koja bi uticala na rast inflacije.
Odlukom izvršnog odbora NBS deo dinarske osnovice na obaveze koje su oročene do dve godine stopa obavezne rezerve ostaje 5%, dok na dinarske izvore finansiranja banaka sa ročnošću preko dve godine neće biti obračunavata obavezna rezerva.
Devizna obavezna rezerva na izvore finansiranja banaka sa ugovorenom ročnošću preko dve godine ostaje 25%, uz uslov da se 10% izdvoji u dinarima. Na obaveze sa kraćom ročnošću stopa obavezne rezerve se podiže na 30%, od čega je 15% izdvajanje u dinarima.
Novi propisi neće se primenjivati na obaveze banaka koje se odnose na njihov dopunski kapital, zatim na novac primljen od međunarodnih finansijskih organizacija i depozite i kredite primljene iz inostranstva od 1. oktobra 2008. do 31. marta 2010. godine do dospeća toh obaveza, a najkasnije od kraja 2013. godine.
Šoškić je rekao da je centralna banka povećala referentnu kamatnu stopu sa 11,5% na 12% da bi obuzdala visoka inflatorna očekivanja.
On je najavio da će centralna banka i ubuduće monetarnu politiku prilagođavati ispunjenju cilja da inflacija u 2011. godini bude 4,5%, sa odstupanjem plus ili minus 1,5%.
Procene guvernera su da će inflacija, posle rasta u prvim mesecima, biti usporena od polovine 2011. godine.
– Na inflaciona očekivanja u narendom periodu uticaće rast regulisanih cena, kao i cena hrane i kretanje svetskih cena nafte – rekao je Šoškić.