Dan: 5. januar 2011.

Opštine će ubuduće imati mogućnost da izdaju u zakup ili prodaju parcele samo ako su pravo korišćenja na gradskom građevinskom zemljištu u državnoj svojini konvertovale u vlasništvo. Prema predloženim izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, i država će prodavati i izdavati zemljište u zakup, a taj posao će odrađivati Republička direkcija za imovinu. I to je novina predviđena izmenama i dopunama, o kojima bi uskoro trebalo da se izjasne Vlada i parlament.

U ovom trenutku veliki je broj vlasnika bespravno sazidanih objekata, koji moraju da sačekaju izmene Zakona o planiranju i izgradnji ne bi li obezbedili i poslednji papir za legalizaciju svojih zdanja. Jer, bez rešenog pitanja zemljišta porodične kuće ne mogu biti legalizovane. Upravo, oni koji su divlje gradili na državnom zemljištu moraće da sačekaju da izmene stupe na snagu i da se potom obrate Republičkog direkciji za imovinu da im odobri zakup ili kupovinu parcele. Naravno, prvo treba da se utvrdi zemljište za redovnu upotrebu, odnosno koliko je ari placa potrebno za funkcionisanje objekta.

– Sve ono što su do sada radili gradovi i opštine ubuduće će moći i država – kaže za „Novosti“ Aleksandra Damnjanović-Petrović, pomoćnik ministra za prostorno planiranje.

– Lokalne samouprave su do sada bile samo korisnik gradskog građevinskog zemljišta tako da sada imaju pravo na konverziju i to bez naknade. Tek kao vlasnici će moći da izdaju ili prodaju parcele. Sa druge strane, tamo gde je Republika vlasnik, a nema korisnika, zemljište će izdavati i prodavati Republička direkcija za imovinu i to je naš predlog – dodaje ona.

Problem dugova firmi poslovnim bankama i drugim preduzećima mogao bi da bude, bar delimično, rešen novim propisom koji je, u saradnji sa kolegama iz Ministarstva finansija i Narodne banke Srbije(NBS), pripremilo Ministarstvo ekonomije, a koje bi, posle rasprave na narednoj sednici Vlade, trebalo da se nađe i pred poslanicima Parlamenta Srbije. Rok za usvajanje ovog dokumenta u Skupštini je februar 2011. godine.

– Reč je o propisu koji predviđa uspostavljanje mehanizma dobrovoljnog vansudskog restrukturiranja dugova – kaže za „Novosti“ Luka Andrić, iz Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja.

Prema ideji predlagača navedenog propisa, Privredna komora Srbije će, u procesu vansudskog restrukturiranja dugova, imati ulogu posrednika, odnosno medijatora između firmi i poslovnih banaka, odnosno preduzeća dužnika i kompanije kojoj se duguje.

– Predviđeni su razni mehanizmi koji bi doprineli da se, na dobrovoljnoj bazi, rešavaju problemi dugovanja – ističe Andrić, i dodaje da je, u tom smislu, osmišljeno i dobrovoljno proglašenje moratorijuma na blokadu računa dužnika.

Problem nelikvidnosti srpske privrede je i u toku nedavno vođenih pregovora o šestoj reviziji našeg aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom bila jedna od važnijih tema. Fond je, naime, zaključio da postoji opasnost da se postojeća nelikvidnost privrede prelije i na bankarski sektor, ali i da će broj nenaplativih zajmova nastaviti da raste i u narednoj godini i to, naročito, u korporativnom sektoru.

Banke u problemu

Poslednjih meseci značajno je uvećan procenat firmi koje kasne u otplati rata kredita uzetih kod ovdašnjih poslovnih banaka. Trenutno 14,6% preduzeća ne isplaćuje svoje obaveze na vreme. Poslovnim bankama ovo povećanje procenta kašnjenja u plaćanju rata pravi velike probleme, s obzirom na to da je više od 60% njihovih plasmana okrenuto privredi. Čak 74% njih je u inostranoj valuti, uglavnom u evrima.

Popis stanovništva bi mogao biti održan u oktobru, najavljuju iz Republičkog zavoda za statistiku, a dodatna sredstva, potrebna za finansiranje istog, će biti obezbeđena iz evropskih fondova.

Miladin Kovačević, zamenik direktora Republičkog zavoda za statistiku, objašnjava za „Novosti“ da će ova sredstva biti obezbeđena iz IPA fondova EU.

– Predstavnici naše države kontaktirali su sa zvaničnicima EU, i načelno je dogovoreno da će se iz IPA fonda sredstva povećati i za finansiranje popisa – objašnjava Kovačević.

– Sada je potrebno vreme da se ispoštuje procedura za obezbeđivanje tih sredstava – rekao je on.

Nije toliko važno, dodaje Kovačević, u kom će mesecu biti organizovan popis, već samo da se on uradi u 2011. godini.

Ako popis bude organizovan u oktobru, neće biti prekršen zakon koji, kao i propisi većine evropskih država, SAD, Kanade i Rusije, predviđa popis svake prve godine u dekadi.