Arhiva ‘Vesti’

Raspisan konkurs-Centrifuga 2008

ERSTE BANKA I BALKANSKI INICIJATIVNI FOND

Erste Banka i BCIF raspisali konkurs “Centrifuga 2008” – za projekte u oblasti kulture do 4.000 EUR

Erste banka i Balkanski fond za lokalne inicijative (BCIF) danas (17. mart 2008. godine) su na Okruglom stolu u Medija centru predstavili pobedničke projekte u okviru programa donacija “Centrifuga 2007” i raspisale konkurs “Centrifuga” za 2008. godinu.

Prijavljivanje traje do 17. maja.

Program kulturne decentralizacije “Centrifuga” pokrenut je juna prošle godine sa ciljem da se podstakne aktivizam mladih od 15 do 30 godina u oblasti kulture u mestima u Srbiji u kojima posluje Erste banka, osim onih na teritorijama gradova Beograd, Niš i Novi Sad.

Sredstva su namenjena lokalnim, omladinskim neprofitnim organizacijama i neformalnim grupama koje se na kreativan način bave pitanjima kulturnog aktivizma u svojim mestima. Najbolji projekti podržani su donacijama u visini od 500 do 4.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti.

Posebno oformljen Odbor za dodelu grantova razmatrajući veliki broj prijavljenih projekata, odlučio je da donacije budu dodeljene sledećim omladinskim organizacijama: “Sopče” iz Kragujevca, “Undergrad” iz Užica, “Pogon” iz Sombora, “Rafinerija” iz Vršca i “A86+” iz Pančeva. Ove neprofitne organizacije su predložile najkreativnije inicijative za pokretanje kulturnih sadržaja u mestima u Srbiji. Ovi projekti realizovani su od oktobra 2007. do februara 2008. godine.

Povodom konačne odluke o pobedničkim projektima u okviru programa donacije Centrifuga 2007, Andrea Brbaklić, direktor Službe komunikacija Erste Banke, istakla je da je banka u saradnji sa BCIF želela da podstakne mlade ljude da se aktiviraju i preduzmu konkretne akcije kao i da ih ohrabri da na najbolji način koriste potencijale lokalne zajednice koje su im na raspolaganju.

– Posebno želimo da istaknemo da o “Centrifugi” razmišljamo kao dugoročnom projektu. Nadamo se da ćemo izazvati pozitivnu lančanu reakciju i da će projekti, koje smo podržali prošle godine, inspirisati nove incijative koji će rezultirati novim projektima u budućnosti. Verujemo da podrška većem broju skromnih inicijativa koje podržavaju neposredno angažovanje mladih predstavlja pravi recept za razvoj uravnotežene kulturne politike na čitavoj teritoriji Srbije – navela je ona.
Geografsko područje

Sva mesta u kojima postoje poslovnice Erste Banke u Srbiji osim gradova Beograd, Niš, Novi Sad.

Lista mesta iz kojih se primaju prijave: Apatin, Bač, Bačka Palanka, Bački Petrovac, Banovci, Bečej, Beočin, Čačak, Čelarevo, Despotovo, Futog, Inđija, Jagodina, Kikinda, Kragujevac, Kraljevo, Kula, Nova Pazova, Odžaci, Pančevo, Plandište, Šid, Smederevo, Sombor, Srbobran, Sremska Mitrovica, Sremski Karlovci, Stara Pazova, Subotica, Šabac, Temerin, Ub, Užice, Valjevo, Vrbas, Vršac, Žabalj, Zrenjanin

Za prekograničnu saradnju 16 miliona evra

MINISTARSTVO FINANSIJA
Za prekograničnu saradnju 16 miliona evra

Na konferenciji održanoj 11.marta 2008. godine o programima prekogranične saradnje Evropske unije, u organizaciji Ministarstva finansija i Evropske agencije za rekonstrukciju, pod nazivom „Susedski programi-uspešni primeri u praksi“ ministar finansija Mirko Cvetković najavio je da će Ministarstvo, zajedno sa Evropskom unijom, kofinansirati projekte iz te oblasti. On je na skupu u hotelu “Kontinental” rekao da će se Ministarstvo angažovati i na potrebnoj izmeni zakonske regulative kako bi se omogućio nastavak dosadašnjih i realizacija budućih projekata. Cvetkovich je napomenuo u Ministarstvu radi ekipa od 30 ljudi koji su angažovani na 140 projekata prekogranične saradnje.
Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić najavio je da će Evropska unija od danas za projekte prekogranične saradnje izdvojiti 16 miliona evra iz fondova predpristupne pomoći (IBA). On je podsetio da je u protekle četiri godine EU finansirala 125 projekata sa skoro 11 miliona evra, ali sada je odlučila da poveća sredstva zahvaljujući činjenici da su dosadašnja bila dobro upotrebljena. Cilj projekata je da se značajno povećaju sredstva za poboljšanje ljudskog kapitala, kao i za ruralni i regionalni razvoj, rekao je Đelić napominjući da je prekogranična saradnja jedna od najzahtevnijih. Srbija će uskoro potpisati ugovore za korišćenje sredstava iz fonda IBA, a krajem marta počeće pregovori i za 2009. godinu, dodao je on.

Pomoćnik ministra finansija Gordana Lazarević podsetila je da su programi prekogranične saradnje počeli sa Mađarskom, Rumunijom i Bugarskom 2004. godine, kada je Srbija sa visoke diplomatije prešla na saradnju na lokalnom nivou po svim pravilima EU. Od 800 pripremljenih projekata odobreno je 125, Srbija je iskoristila 95 odsto sredstava EU, a ima kapaciteta i za mnogo veće angažovanje, istakla je Lazarevićeva, napomenuvši da nijedan projekat nije otkazan zbog nedovoljnog angažovanja.
Šef delegacije Evropske komisije u Srbiji Žozep Ljoveras izjavio je da se projekti prekogranične saradnje baziraju na principu zajedničke koristi i najavio mogućnost njihovog proširenja na celu Srbiju, a ne samo na pogranične opštine. Prema njegovim rečima, izaći će se u susret zahtevima za razvoj saradnje u raznim oblastima, kao što su ekonomska saradnja, socijane potrebe, zaštita životne sredine, proizvodnja zdrave hrane i borba protiv korupcije.
Predstavnik Evropske agencije za rekonstrukciju (EAR) Kristof Gofas je rekao da EU podržava sve oblike saradnje kroz prekogranične projekte sa ciljem da se poboljšaju socio-ekonomski uslovi na područjima u kojima se izvode.

Najavljen konkurs za javne radove

POKRAJINSKI SEKRETARIJAT ZA RAD
Najavljen konkurs za javne radove

U Izvršnom veću Vojvodine održana je konferencija za novinare posvećena predstojećem raspisivanju konkursa za organizovanje javnih radova od interesa za Republiku Srbiju u 2008. godini. Konferenciji su prisustvovali pomoćnici pokrajinskog sekretara za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova Miroslav Vasin, Spomenka Zelenović, Dušan Jovanović direktor Kancelarije za inkluziju Roma, Vesna Šijački direktor Zavoda za ravnopravnost polova i Siniša Nadbantić direktor novosadske filijale Nacionalne službe za zapošljavanje.

Pomoćnik pokrajinskog sekretara za rad i zapošljavanje Miroslav Vasin rekao je da je cilj današnje konferencije predstavljanje programa ovog sekretarijata koji treba da doprinese da se u AP Vojvodini sprovedu javni radovi u sveobuhvatnijem vidu, sa što više učesnika i projekata, kako bi u narednom periodu posao dobilo što više nezaposlenih lica. Vasin je istakao odličnu saradnju sa Ministarstvom za ekonomski razvoj i regionalnu saradnju koje je ove godine namenilo 650 miliona dinara za realizaciju javnih radova na tertoriji Republike. Vasin je objasnio da je zapošljavanja u javnim radovima na određeno vreme, najduže do godinu dana, u zavisnosti od njihovog  trajanja. Obezbeđena su sredstva kojima će zaposlenima biti isplaćene zarade sa porezima i doprinosima, za troškove dolaska i odlaska sa posla, obezbeđenja bezbednosti, zaštite zdravlja i obuke lica koja će biti zaposlena. Ministarstvo će obezbediti sredstva od 10 posto troškova javnih radova.
Navedeni su kriterijumi koji će važiti prilikom odobravanja projekata. Vodiće se, pre svega, računa o kvalitetu i referencama programa, ciljevima  programa koji se odnose na zapošljavanje rizičnih grupa nezaposlenih (invalidi, žene, lica starija od 50 i mlađa od 30 godina, izbegla, raseljena i prognana lica, i nezaposleni iz romske populacije). Prioritet će imati oni programi u kojima će i lokalna zajednica preuzeti deo finansiranja troškova javnih radova.
Projekti će se, kao i do sada, odnositi na socijalne, humanitarne, kulturne i druge delatnosti, održavanje i obnavljanje javne infrastrukture, razvoj i zaštitu životne sredine.
Izuzetno je širok dijapazon ustanova i institucija koje mogu konkurisati za javne radove. Pred Pokrajine i lokalnih samouprava, mogu konkurisati i javne ustanove, preduzeća, privredna društva, građani, zadruge, kompletan sektor privređivanja, objasnio je Miroslav Vasin. On je najavio i da će stručne službe Sekretariata za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova pružiti pomoć učesnicima konkursa u izradi projekata.
Konkurs će biti objavljen u listu «Poslovi» tokom naredne nedelje.

Potpisan protokol za projekat vetroparka u Kanjiži

POKRAJINSKI SEKRETARIJAT ZA ENERGETIKU
Potpisan protokol za projekat vetroparka u Kanjiži

Pokrajinski sekretar za energetiku i mineralne sirovine, Dragan Surdučki, predsednik opštine Kanjiža, Karolj Kermeci i predstavnici mađarske firme Vojvođanska energetika u prisustvu generalnog konzula Republike Mađarske u SUbotici Ferenci Nađa, potpisali su u SO kanjiža protokol o realizaciji projekta Vetropark Kanjiža – obnovljivi izvor energije, energija vetra. Početak realizacije projekta je veoma bitan za opštinu Kanjiža jer je u pitanju vetropark koji će moći da proizvede dvostruko više energije od sadašnjeg utroška u opštini od čega će lokalna samouprava imati višestruke koristi.

Priručnik za polaganje državnog stručnog ispita

MINISTARSTVO ZA DRŽAVNU UPRAVU I LOKALNU SAMOUPRAVU
Priručnik za polaganje državnog stručnog ispita

Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković formirao je Radnu grupu za izradu Priručnika za polaganje državnog stručnog ispita. Radna grupa je pripremila materijal koji je kandidatima za polaganje državnog stručnog ispita dostupan na sajtu Ministarstva i pre nego što je Priručnik štampan.

Obveznice za preuzimanje kapitala preduzeća

MINSTARSTVO FINANSIJA
Ilić:Obveznice za preuzimanje kapitala preduzeća

Na finansijskom tržištu Srbije do kraja 2009. naći će se najmanje po tri do pet korporativnih i obveznica lokalnih samouprava kao i najmanje jedna inicijalna javna ponudu za preuzimanje kapitala preduzeća, izjavio je državni sekretar u Ministarstvu finansija Slobodan Ilić.

On je, u izjavi novinarima na sastanku organizovanom povodom osnivanja radne grupe za unapređenje finansijskog sistema Srbije, ocenio da su to realni planovi i naglasio da će 2008. biti godina reformi regulatornih normi i institucija na finansijskom tržištu Srbije.

Ilić je rekao da će radna grupa imati zadatak da do 15. aprila sačini akcioni plan za sprovođenje strategija razvoja finansijskog sistema a do 31. septembra 2009. da ih implementira. Radi se o strategijama razvoja finansijskog sistema Srbije, finansijskog tržišta i poslovnog ambijenta i institucija.

Zadatak tog tela je i da sačini strategiju razvoja i implementacije inicijalne javne ponude u funkciji razvoja tržišta kapitala kao i strategeju razvoja tržišta dužničkih hartija od vrednosti, naveo je on.

Ilić, koji je i predsednik te radne grupe, najavio je formiranje Saveta za kontrolu sprovođenja projekata a kada je reč o državnim obveznicama, objasnio je da su one reper za druge hartije od vrednosti i trebalo bi da se pojave do kraja 2009. a bile bi izdate u dinare.

Radnu grupu sačinjavaju predstavnici 21 domaće i strane banke među kojima su i američka “Siti bank”, nemačka “Dojče banka” kao i Međunarodni monetarni fond, Svetska banka i Međunarodna finansijska korporaciji.

Strane investicije oko četiri milijarde dolara

MINISTARSTVO EKONOMIJE
Strane investicije oko četiri milijarde dolara

Direktne investicije u Srbiji u 2007. godini iznosile su oko četiri milijarde dolara, procenio je pomoćnik ministra ekonomije i regionalnog razvoja Srbije Nebojša Ćirić.

Tačan nivo investicija u Srbiji za 2007. godinu znaće se do maja ove godine, precizirao je Ćirić na Juromani konferenciji o centralnoj i istočnoj Evropi.

Pomoćnik ministra je kazao da je nivo investicija u 2007. projektovan na nešto niži nivo nego u 2006. godini, kada su zahvaljujući privatizaciji dostigle rekordan nivo od 4,2 milijarde dolara.

“Ohrabrujuće je što se pored prihoda od privatizacije u Srbiji može primetiti stalni i stabilan rast grinfild ulaganja, odnosno investicija u izgradnju novih fabrika”, istakao je on.

Ćirić je naveo da se rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) za 2007. godini procenjuje na oko sedam odsto. Kako je dodao, BDP po stanovniku Srbije biće povećan sa 4.200 dolara u 2006. na 5.500 dolara u 2007. godini.

Dalji podsticaj rastu i razvoju ekonomije u Srbiji, naveo je, daće i dobijanje statusa kandidata za pridruživanje Evropskoj uniji, koje srpske vlasti očekuju do kraja ove godine.

Ovogodišnja Juromani konferenciji o ekonomiji i investicijama u centralnoj i istočnoj Evropi, koja se održava 15. i 16. januara u Beču, okupila je više od 1.200 bankara, investitora, ekonomista, državnika, privrednika i novinara.

13. Međunarodni sajam Hortikultura 2008

MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE
13. Međunarodni sajam Hortikultura 2008

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i ove godine biće pokrovitelj 13. Međunarodnog sajma „Hortikultura 2008“, koji će se održati od 28. februara do 2. marta 2008. godine na Beogradskom sajmu u halama IV, II-B i na otvorenom prostoru.
Sa željom da se poveća broj izlagača na ovoj manifestaciji i sama manifestacija unapredi, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i ovog puta snosiće troškove jednog broja izlagača. Troškovi koje pokriva Ministarstvo poljoprivrede odnose se na troškove zakupa prostora i izgradnje štanda, kao i prostore izlagačke upisnine. Za svakog izlagača, kod koga Ministarstvo poljoprivrede učestvuje u nadoknadi troškova, predviđen je prostor od 12m² (uključeno osnovno opremanje štanda), uz mogućnost doplate razlike u ceni za nastup na štandu veće površine, kao i za dodatno opremanje štanda. Učešće Ministarstva poljoprivrede u izlagačkim troškovima učesnika odnosi se na udruženja proizvođača, zemljoradničke zadruge i neprofitne organizacije u oblasti voćarstva, povrtarstva, proizvodnje cveća i sadnog materijala, u oblasti proizvodnje pečurki, meda i proizvoda od meda i lekovitog bilja, kao u i oblasti edukacije iz navedenih oblasti.

Prateći stručni program Sajma hortikulture biće posvećen unapređenju delatnosti, stručnim i poslovnim susretima, predavanjima iz oblasti hortikulture, nagrađivanju najboljih izlagača i učesnika.

U istom terminu održava se 11. Međunarodna izložba lekovitog bilja i preparata od meda „Darovi prirode“ i Međunarodni sajam turizma. Štand Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede biće postavljen u kompleksu štandova koje finansira Ministarstvo, u centralnom delu Hale 2, nivo B.

Prijave izlagača za učešće na sajmu „Hortikultura 2008“, uz finansiranje Ministarstva poljoprivrede, primaće se do popunjavanja predviđenog broja učesnika.

Za sve dodatne informacije, pitanja i prijave učešća možete se obratiti Milici Jevtić, mlađem savetniku u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Kontakti: telefon 011/ 3615-137 i 064/823-5624, fax 011/3620-863, e-mail milica.jevtic@minpolj.sr.gov.yu.

Dve hiljade evra za novo radno mesto

MINISTARSTVO EKONOMIJE I REGIONALNOG RAZVOJA
Dve hiljade evra za novo radno mesto

Ove godine država će u aktivne mere zapošljavanja uložiti oko tri milijarde dinara, što je za oko 25 odsto više nego prošle godine. Taj novac će preko Nacionalne službe za zapošljavanje biti usmeren na subvencionisanje otvaranja novih radnih mesta, obuke i treninge za posao, sajmove zapošljavanja, „džob klubove“, kaže u razgovoru za „Blic“ Vladimir Ilić, državni sekretar za zapošljavanje pri Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja.

On dodaje da je reč isključivo o novcu koji ide preko Nacionalne službe zapošljavanja, a pomoć će ići i preko drugih državnih institucija, kao što je Fond za razvoj, koji bi ove godine kroz kredite trebalo da obezbedi četiri milijarde dinara. Ilić naglašava da su prošle godine zbog privremenog finansiranja mnogi programi startovali znatno kasnije, ali da će u 2008. svi konkursi i javni pozivi za utrošak tog novca biti objavljeni odmah početkom godine.

Šta će biti novo u tim programima?
– Kao prvo, biće povećane subvencije za otvaranje novih radnih mesta i one će se kretati između 1.000 i 2.000 evra. Novo u ovom programu biće i to što će visina subvencija biti definisana stepenom razvoja i stopom nezaposlenosti u tom regionu. Najnerazvijenija područja će dobijati najveće subvencije. Znači: 2.000 evra, odnosno 160.000 dinara, plus dodatnih 40.000 ukoliko se zapošljava lice romske nacionalnosti, osoba starija od 50 godina ili osoba sa invaliditetom. I za javne radove biće izdvojeno više novca: oko 450 miliona dinara, što je skoro duplo više nego lane. U ovom projektu trebalo bi da bude angažovano između 6.000 i 7.000 ljudi. Konkurs za javne radove biće raspisan već ovog meseca.

Da li će u novom zakonu o zapošljavanju, koji se priprema, biti promenjene odredbe koje se odnose na korisnike novčane naknade?
– Taj segment u sadašnjem zakonu, po mom mišljenju, urađen je sasvim solidno i ja ne bih išao na smanjenje prava koja uživaju nezaposleni. Mislim da neće biti bilo kakvog smanjivanja prava ni zaposlenih ni nezaposlenih. U novom zakonu težište će biti na prevazilaženju problema nezaposlenosti novim aktivnim merama na tržištu rada, posebno za socijalno ugrožene kategorije – Rome, invalide, žene, mlade, kao i na decentralizaciji. Sada se sve kreira u centrali bez obzira na regionalne razlike i specifičnosti pojedinih regiona.

Pre pola godine najavili ste da će možda biti smanjeni porezi na zarade kako bi se stimulisalo veće zapošljavanje. Hoće li biti nešto od te najave?
– To bi bilo dobro. Međutim, o tome odlučuje Ministarstvo finansija i ja sam im sugerisao da bi to trebalo uraditi jer bismo time postigli dva cilja. Prvi je rasterećenje privrede i poslodavaca od obaveza za koje mislim da su u stanju u kome se privreda sada nalazi previsoke. Drugi bi bilo legalizovanje jednog dela rada na crno jer bi poslodavci u slučaju smanjenja dažbina bili skloniji da prijave realne zarade i stvarni broj zaposlenih. Ministar finansija se, koliko znam, tim povodom nije oglašavao, a budući da je već napravljen budžet za 2008. godinu, nije realno da se to desi u ovoj godini. Možda je to tema za 2009.

Koje su to privredne grane koje zapošljavaju najviše ljudi i kakvi se trendovi mogu očekivati u narednim godinama?
– Najviše zapošljava sektor malih i srednjih preduzeća, prerađivačka industrija, zanatstvo i uslužne delatnosti, građevinarstvo i saobraćaj. Imali smo jedan interesantan projekat „Zajedno do posla“ i u okviru njega anketirano je oko 1.200 poslodavaca iz Banata i Beograda. Trebalo je da iskažu svoje potrebe za radnom snagom. Rezultati ovog istraživanja mogu se generalizovati za čitavu Srbiju i oni kažu da su sada u ekspanziji takozvane moderne usluge: konsalting, bankarstvo, finansijske usluge, sektor informacionih tehnologija. U sektoru tradicionalnih usluga nema novog zapošljavanja. Ove godine pokrenućemo projekat izrade prognoza na tržištu rada u smislu koja će se zanimanja tražiti, i to treba da bude signal obrazovanju koje vrste kadrova treba da proizvodi za tržište rada.

Protiv sedenja na birou

Ranije je predloženo da oni koji postanu višak, a nedostaje im do pet godina do penzije, mogu to vreme da premoste preko biroa.
– O tome još nije zauzet stav, ali je moje mišljenje da mi kroz zakon treba da promovišemo rad. Ja sam protiv takvog premošćavanja staža i omogućavanja da neko sedeći kod kuće pet godina stiče staž.

Isplata treće rate javnog duga poljoprivrednim penzionerima

MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE
Isplata treće rate javnog duga poljoprivrednim penzionerima

Isplata treće, pretposlednje rate javnog duga poljoprivrednim penzionerima počeće 17. januara, a oko 223.000 penzionera u proseku će dobiti po 23.000 dinara. Uz isplatu javnog duga, stići će i drugi deo penzije za decembar.

Na predlog Ministarstva rada i socijalne politike, Vlada Srbije donela je odluku da se penzionerima – poljoprivrednicima, pretposlednja rata duga, koji je na naplatu trebalo da dođe, prema Zakonu o javnom dugu, u prvoj polovini 2008. godine, izmiri ranije.

Iz budžeta Srbije za ove namene Republičkom fondu PIO preneto je četiri milijarde i 860 miliona dinara na ime glavnice i pripadajućih kamata.