Arhiva ‘Vesti’

Obveznice za preuzimanje kapitala preduzeća

MINSTARSTVO FINANSIJA
Ilić:Obveznice za preuzimanje kapitala preduzeća

Na finansijskom tržištu Srbije do kraja 2009. naći će se najmanje po tri do pet korporativnih i obveznica lokalnih samouprava kao i najmanje jedna inicijalna javna ponudu za preuzimanje kapitala preduzeća, izjavio je državni sekretar u Ministarstvu finansija Slobodan Ilić.

On je, u izjavi novinarima na sastanku organizovanom povodom osnivanja radne grupe za unapređenje finansijskog sistema Srbije, ocenio da su to realni planovi i naglasio da će 2008. biti godina reformi regulatornih normi i institucija na finansijskom tržištu Srbije.

Ilić je rekao da će radna grupa imati zadatak da do 15. aprila sačini akcioni plan za sprovođenje strategija razvoja finansijskog sistema a do 31. septembra 2009. da ih implementira. Radi se o strategijama razvoja finansijskog sistema Srbije, finansijskog tržišta i poslovnog ambijenta i institucija.

Zadatak tog tela je i da sačini strategiju razvoja i implementacije inicijalne javne ponude u funkciji razvoja tržišta kapitala kao i strategeju razvoja tržišta dužničkih hartija od vrednosti, naveo je on.

Ilić, koji je i predsednik te radne grupe, najavio je formiranje Saveta za kontrolu sprovođenja projekata a kada je reč o državnim obveznicama, objasnio je da su one reper za druge hartije od vrednosti i trebalo bi da se pojave do kraja 2009. a bile bi izdate u dinare.

Radnu grupu sačinjavaju predstavnici 21 domaće i strane banke među kojima su i američka “Siti bank”, nemačka “Dojče banka” kao i Međunarodni monetarni fond, Svetska banka i Međunarodna finansijska korporaciji.

Strane investicije oko četiri milijarde dolara

MINISTARSTVO EKONOMIJE
Strane investicije oko četiri milijarde dolara

Direktne investicije u Srbiji u 2007. godini iznosile su oko četiri milijarde dolara, procenio je pomoćnik ministra ekonomije i regionalnog razvoja Srbije Nebojša Ćirić.

Tačan nivo investicija u Srbiji za 2007. godinu znaće se do maja ove godine, precizirao je Ćirić na Juromani konferenciji o centralnoj i istočnoj Evropi.

Pomoćnik ministra je kazao da je nivo investicija u 2007. projektovan na nešto niži nivo nego u 2006. godini, kada su zahvaljujući privatizaciji dostigle rekordan nivo od 4,2 milijarde dolara.

“Ohrabrujuće je što se pored prihoda od privatizacije u Srbiji može primetiti stalni i stabilan rast grinfild ulaganja, odnosno investicija u izgradnju novih fabrika”, istakao je on.

Ćirić je naveo da se rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) za 2007. godini procenjuje na oko sedam odsto. Kako je dodao, BDP po stanovniku Srbije biće povećan sa 4.200 dolara u 2006. na 5.500 dolara u 2007. godini.

Dalji podsticaj rastu i razvoju ekonomije u Srbiji, naveo je, daće i dobijanje statusa kandidata za pridruživanje Evropskoj uniji, koje srpske vlasti očekuju do kraja ove godine.

Ovogodišnja Juromani konferenciji o ekonomiji i investicijama u centralnoj i istočnoj Evropi, koja se održava 15. i 16. januara u Beču, okupila je više od 1.200 bankara, investitora, ekonomista, državnika, privrednika i novinara.

13. Međunarodni sajam Hortikultura 2008

MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE
13. Međunarodni sajam Hortikultura 2008

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i ove godine biće pokrovitelj 13. Međunarodnog sajma „Hortikultura 2008“, koji će se održati od 28. februara do 2. marta 2008. godine na Beogradskom sajmu u halama IV, II-B i na otvorenom prostoru.
Sa željom da se poveća broj izlagača na ovoj manifestaciji i sama manifestacija unapredi, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i ovog puta snosiće troškove jednog broja izlagača. Troškovi koje pokriva Ministarstvo poljoprivrede odnose se na troškove zakupa prostora i izgradnje štanda, kao i prostore izlagačke upisnine. Za svakog izlagača, kod koga Ministarstvo poljoprivrede učestvuje u nadoknadi troškova, predviđen je prostor od 12m² (uključeno osnovno opremanje štanda), uz mogućnost doplate razlike u ceni za nastup na štandu veće površine, kao i za dodatno opremanje štanda. Učešće Ministarstva poljoprivrede u izlagačkim troškovima učesnika odnosi se na udruženja proizvođača, zemljoradničke zadruge i neprofitne organizacije u oblasti voćarstva, povrtarstva, proizvodnje cveća i sadnog materijala, u oblasti proizvodnje pečurki, meda i proizvoda od meda i lekovitog bilja, kao u i oblasti edukacije iz navedenih oblasti.

Prateći stručni program Sajma hortikulture biće posvećen unapređenju delatnosti, stručnim i poslovnim susretima, predavanjima iz oblasti hortikulture, nagrađivanju najboljih izlagača i učesnika.

U istom terminu održava se 11. Međunarodna izložba lekovitog bilja i preparata od meda „Darovi prirode“ i Međunarodni sajam turizma. Štand Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede biće postavljen u kompleksu štandova koje finansira Ministarstvo, u centralnom delu Hale 2, nivo B.

Prijave izlagača za učešće na sajmu „Hortikultura 2008“, uz finansiranje Ministarstva poljoprivrede, primaće se do popunjavanja predviđenog broja učesnika.

Za sve dodatne informacije, pitanja i prijave učešća možete se obratiti Milici Jevtić, mlađem savetniku u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Kontakti: telefon 011/ 3615-137 i 064/823-5624, fax 011/3620-863, e-mail milica.jevtic@minpolj.sr.gov.yu.

Dve hiljade evra za novo radno mesto

MINISTARSTVO EKONOMIJE I REGIONALNOG RAZVOJA
Dve hiljade evra za novo radno mesto

Ove godine država će u aktivne mere zapošljavanja uložiti oko tri milijarde dinara, što je za oko 25 odsto više nego prošle godine. Taj novac će preko Nacionalne službe za zapošljavanje biti usmeren na subvencionisanje otvaranja novih radnih mesta, obuke i treninge za posao, sajmove zapošljavanja, „džob klubove“, kaže u razgovoru za „Blic“ Vladimir Ilić, državni sekretar za zapošljavanje pri Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja.

On dodaje da je reč isključivo o novcu koji ide preko Nacionalne službe zapošljavanja, a pomoć će ići i preko drugih državnih institucija, kao što je Fond za razvoj, koji bi ove godine kroz kredite trebalo da obezbedi četiri milijarde dinara. Ilić naglašava da su prošle godine zbog privremenog finansiranja mnogi programi startovali znatno kasnije, ali da će u 2008. svi konkursi i javni pozivi za utrošak tog novca biti objavljeni odmah početkom godine.

Šta će biti novo u tim programima?
– Kao prvo, biće povećane subvencije za otvaranje novih radnih mesta i one će se kretati između 1.000 i 2.000 evra. Novo u ovom programu biće i to što će visina subvencija biti definisana stepenom razvoja i stopom nezaposlenosti u tom regionu. Najnerazvijenija područja će dobijati najveće subvencije. Znači: 2.000 evra, odnosno 160.000 dinara, plus dodatnih 40.000 ukoliko se zapošljava lice romske nacionalnosti, osoba starija od 50 godina ili osoba sa invaliditetom. I za javne radove biće izdvojeno više novca: oko 450 miliona dinara, što je skoro duplo više nego lane. U ovom projektu trebalo bi da bude angažovano između 6.000 i 7.000 ljudi. Konkurs za javne radove biće raspisan već ovog meseca.

Da li će u novom zakonu o zapošljavanju, koji se priprema, biti promenjene odredbe koje se odnose na korisnike novčane naknade?
– Taj segment u sadašnjem zakonu, po mom mišljenju, urađen je sasvim solidno i ja ne bih išao na smanjenje prava koja uživaju nezaposleni. Mislim da neće biti bilo kakvog smanjivanja prava ni zaposlenih ni nezaposlenih. U novom zakonu težište će biti na prevazilaženju problema nezaposlenosti novim aktivnim merama na tržištu rada, posebno za socijalno ugrožene kategorije – Rome, invalide, žene, mlade, kao i na decentralizaciji. Sada se sve kreira u centrali bez obzira na regionalne razlike i specifičnosti pojedinih regiona.

Pre pola godine najavili ste da će možda biti smanjeni porezi na zarade kako bi se stimulisalo veće zapošljavanje. Hoće li biti nešto od te najave?
– To bi bilo dobro. Međutim, o tome odlučuje Ministarstvo finansija i ja sam im sugerisao da bi to trebalo uraditi jer bismo time postigli dva cilja. Prvi je rasterećenje privrede i poslodavaca od obaveza za koje mislim da su u stanju u kome se privreda sada nalazi previsoke. Drugi bi bilo legalizovanje jednog dela rada na crno jer bi poslodavci u slučaju smanjenja dažbina bili skloniji da prijave realne zarade i stvarni broj zaposlenih. Ministar finansija se, koliko znam, tim povodom nije oglašavao, a budući da je već napravljen budžet za 2008. godinu, nije realno da se to desi u ovoj godini. Možda je to tema za 2009.

Koje su to privredne grane koje zapošljavaju najviše ljudi i kakvi se trendovi mogu očekivati u narednim godinama?
– Najviše zapošljava sektor malih i srednjih preduzeća, prerađivačka industrija, zanatstvo i uslužne delatnosti, građevinarstvo i saobraćaj. Imali smo jedan interesantan projekat „Zajedno do posla“ i u okviru njega anketirano je oko 1.200 poslodavaca iz Banata i Beograda. Trebalo je da iskažu svoje potrebe za radnom snagom. Rezultati ovog istraživanja mogu se generalizovati za čitavu Srbiju i oni kažu da su sada u ekspanziji takozvane moderne usluge: konsalting, bankarstvo, finansijske usluge, sektor informacionih tehnologija. U sektoru tradicionalnih usluga nema novog zapošljavanja. Ove godine pokrenućemo projekat izrade prognoza na tržištu rada u smislu koja će se zanimanja tražiti, i to treba da bude signal obrazovanju koje vrste kadrova treba da proizvodi za tržište rada.

Protiv sedenja na birou

Ranije je predloženo da oni koji postanu višak, a nedostaje im do pet godina do penzije, mogu to vreme da premoste preko biroa.
– O tome još nije zauzet stav, ali je moje mišljenje da mi kroz zakon treba da promovišemo rad. Ja sam protiv takvog premošćavanja staža i omogućavanja da neko sedeći kod kuće pet godina stiče staž.

Isplata treće rate javnog duga poljoprivrednim penzionerima

MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE
Isplata treće rate javnog duga poljoprivrednim penzionerima

Isplata treće, pretposlednje rate javnog duga poljoprivrednim penzionerima počeće 17. januara, a oko 223.000 penzionera u proseku će dobiti po 23.000 dinara. Uz isplatu javnog duga, stići će i drugi deo penzije za decembar.

Na predlog Ministarstva rada i socijalne politike, Vlada Srbije donela je odluku da se penzionerima – poljoprivrednicima, pretposlednja rata duga, koji je na naplatu trebalo da dođe, prema Zakonu o javnom dugu, u prvoj polovini 2008. godine, izmiri ranije.

Iz budžeta Srbije za ove namene Republičkom fondu PIO preneto je četiri milijarde i 860 miliona dinara na ime glavnice i pripadajućih kamata.

Svim zdravstvenim radnicima po 5.000 dinara do kraja decembra

MINISTARSTVO ZDRAVLJA
Svim zdravstvenim radnicima po 5.000 dinara do kraja decembra

U Ministarstvu finansija 4. decembra 2007. god. su predstavnici ministarstava zdravlja i finansija razgovarali s predstavnicima tri reprezentativna sindikata zaposlenih u zdravstvu i analizirali pripreme za potpisivanje protokola o zaradama tokom 2008. godine, izjavio je Tanjugu srpski ministar zdravlja prof. dr Tomica Milosavljević.

“Na tom sastanku smo se saglasili da je neophodno da se u 2008. godini svim načinima očuva realna kupovna moć zaposlenih u zdravstvenom sistemu”, rekao je ministar Milosavljević i dodao da će do kraja decembra biti obezbeđena jednokratna isplata po 5.000 dinara svim zdravstvenim radnicima.

Ministar Milosavljević je najavio da će tokom 2008. godine biti otvoren konkurs za hiljadu stanova u vrednosti od po 40.000 evra pod veoma povoljnim uslovima, na rok otplate od 30 godina sa učešćem od oko 2.000 evra.

Prema njegovim rečima, rata za otplatu tog kredita bi bila nešto veća od 200 evra u prvih 25, a u poslednjih pet godina godina bi iznosila nešto više od 100 evra.

Ministar je još rekao da će u izradi kriterijuma za dodelu tih povoljnih kredita za hiljadu zaposlenih u zdravstvenom sistemu učestvovati predstavnici reprezentativnih sindikata, potpisnici protokola, ministarsatva finansija i zdravlja i Republički Zavod za zdravstveno osiguranje.

“Što se tiče dinamike povećanja zarada zaposlenih u zdravstvenom sistemu u 2008. godini, razgovori će biti nastavljeni narednih dana”, najavio je ministar Milosavljević.

Pres konferencija na temu pokrajinskog budžeta

POKRAJINSKI FOND ZA KAPITALNA ULAGANJA
Pres konferencija na temu pokrajinskog budžeta i informacije iz Fonda za kapitalna ulaganja

Novi Sad, 4. decembar – Pokrajinski sekretar za finansije Jovica Đukić i direktor Fonda za kapitalna ulaganja Momčilo Milović održali su konferenciju za novinare na kojoj su govorili o pokrajinskom budžetu i o dosadašnjim i budućim programima i projektima Fonda za kapitalna ulaganja.

Budžet AP Vojvodine je utvrđen Ustavom Republike Srbije i ne sme biti manji od 7% Republičkog budžeta, istakao je Jovica Đukić na današnjoj pres konferenciji. Minimum od 7% je, kako je Đukić naglasio,  već je nadmašen. Republički budžet je do kraja novembra izvršen u iznosu od 488 milijardi dinara, što znači da je iznos pokrajinskog budžeta nadmašen sa 7,2%, a očekivanja su da će do kraja ove godine  ta cifra biti još veća. Ovaj rezultat postignut je zahvaljujući dobroj saradnji sa Republičkim ministarstvom finansija i Vladom Republike Srbije. U ovoj godini, koja je za pokrajinski bužet i ustavni paritet najteža,  jer je republički budžet donet polovinom  ove godine, što otežava ekonomistima da realizuju ono što je ustavom propisano. To što znači da je pokrajinska administarcija zajedno sa Republičkom Vladom uspela da ispoštuje tu zakonsku regulativu. Realizacija nadležnosti, po pitanju investicija, izvršena je preko 80% preko Fonda za kapitalna ulaganja, i to ulaganjem od 42,8% u realizaciju kapitalnih programa i projekata.

Najviše je investirano – oko 52,5% u infrastrukturu. Đukić je izrazio nadu da će u narednoj godini biti mnogo lakše realizovati ciljeve i zadatke u pogledu subvencija, dotacija i investicija koje stoje pred pokrajinskom vladom. Takođe, očekuje se da će do kraja godine iznos od 7% biti nadmašen. Novac iz republičkog budžeta se u pokrajinski budžet vraća na tri načina, i to: putem budžeta pokrajine, putem budžeta lokalnih  samouprava, kao i putem neposrednih investicija koje Republika daje pokrajini. Ukupna sredstva koja se vraćaju pokrajini, a koja uključuju i plate i penzije, iznosi 1,3%, što  sve zajedno iznosi više od 30% novca koji se vraća. Ustavom je pokrajini omogućen veliki iskorak ka autonomiji koja će se u budućnosti oblikovati. Bez ovakvog iskoraka, kako je Đukić rekao, ne bi bile moguće sve investicije koje se realizuju ili koje se planiraju za naredni period.
Prema Đukićevim rečima, u narednih pet godina  u infrastruktru biće uloženo više od milijarde dinara, a Momčilo Milović je rekao da će sutra biti doneta odluka da se u nove programe i projekte  uloženi još preko  pet milijardi dinara i to za 147 nova  projekata u 45 opština. Upravni odbor Fonda za kapitalna ulaganja je do sada usvojio 415 projekata u vrednosti od više od 14 milijardi dinara. Zajedno sa novim projektima koji će sutra biti odobreni na sednici Upravnog odbora,a to je novi paket sa 147 projekata, zajendo će  dostići cifru od ukupno 562 projekata u AP Vojvodini. Na taj način će cifra kojom će Fond za kapitalna ulaganja  raspolagati  iznositi 20 milijardi dinara. To znači da će Fod u 2007. godini u potpunosti realizovati svoj plan rada. Preostale su još dve milijarde dinara koje ći biti uplaćene investitorima ukoliko dođe do odstupanja od prvobitne cene, jer se svi projekti moraju završiti.

Program ruralnog razvoja – potpisanje ugovora

POKRAJINSKI SEKRETARIJAT ZA POLJOPRIVREDU
Program ruralnog razvoja – potpisanje ugovora

U Skupšini AP Vojvodine 28. novembra 2007. godine su potpisali ugovora za dodelu bespovratnih sredstava.

Programom ruralnog razvoja Autonomne Pokrajine Vojvodine za 2007. godinu finansiraju se projekti koji će doprineti realizaciji sledećih razvojnih programa:

1.Edukacija i stručno usavršavanje aktivnog poljoprivrednog stanovništva i podsticanje na udruživanje. Ovim programom se podstiče edukacija i obuka mladih farmera za specifičnu poljoprivrednu proizvodnju ili prekvalifikaciju radi pronalaženja alternativnih prihoda. Pristiglo je ukupno 112 prijava. Odobrena su sredstva za 30 korisnika u iznosu od 10.000.000,00 dinara.

2.Poboljšanje čuvanja i plasmana poljoprivrednih proizvoda – izgradnja hladnjača. Finansiranjem izgradnje i opremanja hladnjača za čuvanje poljoprivrednih proizvoda omogućava se plasman istih u toku čitave godine kao i unapređenje konkurentnosti poljoprivrednika radi zadovoljenja određenih potreba i standarda. Pristigla je ukupno 51 prijava. Odobrena su sredstva za 3 korisnika u iznosu od 45.000.000,00 dinara.

3.Čišćenje i uređenje seoskih smetlišta. U cilju poboljšanja kvaliteta života na ruralnom području, kao mera zaštite životne sredine i seoskih predela, finansiraće se program čišćenja i uređenja seoskih smetlišta. Pristiglo je ukupno 198 prijava. Odobrena su sredstva za 27 korisnika u iznosu od 10.000.000,00 dinara.

4.Podsticanje za bavljenje seoskim turizmom i mogućnost povećanja zarada. U cilju podsticanja agro, eko, seoskog odnosno održivog turizma u najširem smislu finansiraće se obnova tradicionalnog seoskog domaćinstva u funkciji turizma, obnova salaša, izgradnja, dogradnja i adaptacija objekata koji služe u svrhe turizma i nabavka opreme za bavljenje ruralnim turizmom. Ovim je omogućena diverzifikacija aktivnosti na poljoprivrednim gazdinstvima ili u njihovom okruženju radi obezbeđivanja alternativnih prihoda. Pristigle su ukupno 294 prijave. Odobrena su sredstva za 50 korisnika u iznosu od 35.000.000,00 dinara.

Ukupno je dodeljeno 100.000.000,00 dinara za 110 korisnika.

Jednokratna novčana pomoć za najugroženije penzionere

MINISTARSTVO RADA
Jednokratna novčana pomoć za najugroženije penzionere

Jednokratnu novčanu pomoć u iznosu od 2.000 dinara, uz novembarske penzije, koje će početi da se isplaćuju 8. decembra, dobiće 389.811 penzionera u Srbiji, čija su oktobarska primanja bila manja od 8.600 dinara, odlučila je danas Vlada Srbije na predlog Ministarstva rada i socijalne politike. Sredstva za isplatu pomoći u visini od 780 miliona dinara obezbedilo je Ministarstvo rada i socijalne politike, preraspodelom svojih budžetskih pozicija.

Jednokratnu pomoć primiće socijalno najugroženiji penzioneri sva tri penzijska fonda i to 171.339 penzionera Fonda PIO zaposlenih, 212.093 iz Fonda PIO poljoprivrednika i 6.379 osiguranika Fonda PIO samostalnih delatnosti pod uslovom da ne primaju naknade za tuđu negu i pomoć ili penzije iz inostranstva.

Isplatu jednokratne novčane pomoći Ministarstvo rada i socijalne politike predložilo je zbog potrebe da se preduzmu dodatne mere za očuvanje životnog standarda i materijalnog položaja penzionera zbog rasta troškova života i nivoa cena.

100 evra po hektaru

MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE
“100 evra po hektaru”

Po osnovu Uredbe “100 evra po hektaru” uplaćeno blizu 5,7 milijardi dinara na račune registrovanih poljoprivrednih gazdi
Na račune registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, koja su podnela validne zahteve po osnovu Uredbe “100 evra po hektaru”, uplaćeno je, zaključno sa 29.11.2007.god. na području Srbije ukupno 5 697 650 505, 02 dinara. Ovaj iznos je uplaćen na račune 150 582 poljoprivredna gazdinstva čiji su zahtevi nakon kontrole odobreni.
Zaključno sa 29.11.2007.god. u Srbiji je podneto ukupno 213 594 zahteva za ostvarivanje regresa po osnovu Uredbe “100 evra po hektaru”. Najviše zahteva je podneto u Južno-Bačkom okrugu 18 466 a najmanje u Kosovsko-Pomoravskom okrugu, 3. Najviše zahteva koji se tiču površina do 11 hektara predato je u Mačvanskom okrugu 15 984 dok je za površine od 11 do 100 hektara najviše zahteva podneto u Južno-Banatskom okrugu 8 530. Za regresiranje bio dizela, koji se po Uredbi regresira sa 10% više novca u odnosu na običan dizel, u Srbiji je podneto ukupno 38 zahteva od čega najviše u Južno-Bačkom okrugu 13.
Na Kosovu i Metohiji je podneto ukupno 149 zahteva a zaključno sa 29.11.2007.god. odobren je 91 zahtev i isplaćeno 2 630 908, 00 dinara.