Arhiva ‘Vesti’

Koje uslove mora da ispuni proizvođač vina i drugih proizvoda od grožđa?

MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE

Ministarstvo poljoprivrede donelo je pravilnik o preciznim uslovima u pogledu objekata, prostorija, tehničkih uslova, opreme, sudova i uređaja, koje mora da ispunjava proizvođač šire, vina i drugih proizvoda od grožđa.

Prema ovom pravilniku, proizvođač mora da ima objekte koji su u funkciji obavljanja proizvodnje šire, vina i drugih proizvoda, a koji se mogu nalaziti na jednoj ili više lokacija.

Predviđeno je da se vinarija sastoji od proizvodnog i pomoćnog kruga. Proizvodni krug, u zavisnosti od obima proizvodnje obuhvata: prostor, jedan ili više objekata, odnosno prostorija za proizvodnju šire, vina i drugih proizvoda, jedan ili više objekata, odnosno jednu ili više prostorija za skladištenje enoloških sredstava i repromaterijala. Pomoćni krug obuhvata: zemljište, upravnu zgradu, prostoriju za skladištenje gotovih proizvoda namenjenih otpremanju, neproizvodno dvorište i parking, laboratoriju, objekat, prostor za čuvanje komine, objekat za čuvanje otpadnog materijala, prostor za čuvanje i popravku mehanizacije, prevoznih sredstava i opreme, kotlarnicu, degustacionu salu, kao i druge pomoćne objekte.

Ako vinarija puni vino u originalno pakovanje, u proizvodnom pogonu mora da ima uređaj za punjenje, odnosno zatvaranje ili zaključen ugovor o zakupu, odnosno korišćenju tog uređaja sa njegovim vlasnikom.

Ako proizvođač koristi povratnu ambalažu, u proizvodnom pogonu mora da ima uređaj za pranje boca, a ako proizvođač proizvodi neku od vrsta specijalnih vina, odnosno drugih proizvoda, u proizvodnom pogonu mora da ima opremu i uređaje neophodne za proizvodnju te vrste specijalnog vina, odnosno drugog proizvoda.

zp8497586rq

Građani plaćaju gubitak spora "Lukoila" sa kompanijom INA

PORTAL “PIŠTALJKA”

Građani plaćaju gubitak spora “Lukoila” sa kompanijom INA – Vlada se obavezala da će nadoknaditi štetu

Portal “Pištaljka” objavio je dokument na osnovu kojeg se Vlada Srbije u oktobru 2008. obavezala da će novcem građana platiti štetu ako “INA” dobije spor protiv “Lukoila”.

Pištaljka je proverila Službeni glasnik iz 2008. i nije našla zaključak Vlade o produženju garancije, iako su izvori iz Vlade izjavljivali da nije bilo tajnosti.

Nije jasno zašto Vlada nije tražila da i “Lukoil” produži svoje obaveze prema Srbiji za još pet godina – da ne otpušta radnike i da ne prodaje imovinu, navodi antikorupcijski portal “Pištaljka”.

Takođe, Vlada se obavezala da – ako sud presudi u korist INE – “Lukoil” neće morati da prenese imovinu na hrvatsku kompaniju, čime se direktno umešala u posao suda, navodi se na tom sajtu.

Vlada se, podsetimo, zaključkom usvojenim 23. oktobra 2008. obavezala da će “Lukoilu” do 2013. godine nadoknaditi iz budžeta, odnosno novcem građana, svu eventualnu štetu koja bi nastala u slučaju da hrvatska INA dobije spor protiv Agencije za privatizaciju, Akcijskog fonda i “Lukoila” koji od 2001. vodi pred Privrednim sudom u Beogradu. INA traži povraćaj imovine, za koju smatra da je nelegalno oduzeta devedesetih godina, ili naknadu troškova u ukupnoj visini od oko 190 mil EUR.

zp8497586rq

IMLEK: Nismo krivi za nestašicu mleka

IMLEK


Nismo krivi za nestašicu mleka


Kompanija “Imlek” saopštila je juče (11. avgust 2010. godine) da nije kriva za nestašicu mleka u Srbiji koja će, kako navodi, potrajati još neko vreme jer se ne proizvode dovoljne količine mleka.

“Suprotno tvrdnjama koje se mogu čuti u medijima, “Imlek” nije uzročnik nestašice mleka niti je do nestašice došlo našom krivicom”, navodi se u saopštenju te kompanije.

Ministarstvo poljoprivrede Srbije ranije u sredu je saopštilo da je nestašica mleka na tržištu Srbije rezultat špekulativnih radnji investicionog fonda “Salford”, u čijem sastavu posluju Imlek i Subotička mlekara.

Kompanija “Imlek” je u sapštenju navela da redovno izmiruje obaveze prema proizvođačima mleka, da i danas otkupljuje sve količine mleka koje zadovoljavaju standarde te firme, a da od početka maja ta kompanija beleži pad otkupa sirovog mleka do 25% u odnosu na prošlu godinu i plan za 2010.

zp8497586rq

Poljoprivrednicima 40 mil EUR subvencionisanih kredita

MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE

Poljoprivrednicima 40 mil EUR subvencionisanih kredita

Ministarstvo poljoprivrede Srbije saopštilo je da je do sada oko 6.300 poljoprivrednika preuzelo 40 mil EUR kratkoročnih i dugoročnih subvencionisanih kredita.

Kako se navodi u saopštenju, u okviru kreditne podrške poljoprivredi koju provodi Ministarstvo poljoprivrede u saradnji sa poslovnim bankama, do sada je osam banaka odobrilo dugoročne kredite vredne 23,2 mil EUR.

Dugoročne kredite poljoprivredni proizvođači su najčešće uzimali radi kupovine kombajna, traktora i druge mehanizacije, ali i za izgradnju skladišnih prostorija i drugih objekata.

Te kredite su, precizira se, odobrile ProCredit banka, Erste banka, Credi agricol Srbija, Banka Intesa, Razvojna banka Vojvodine (nekadasnja Metals banka), Hypo Alpe Adria banka, Komercijalna banka Beograd i Agrobanka.

Istovremeno je 10 banaka isplatilo 1,7 milijardi dinara (oko 16,7 mil EUR) kratkoročnih kredita, koji se prema podacima Ministarstva poljoprivrede, najčešće koriste za nabavku đubriva, semena, za plaćanje radova na njivama i slično.

To kredite su odobrile NLB banka, Credy banka, banka Intesa, Komercijalna banka, ProCredit banka, Hypo Alpe Adria banka, Credi Agricol Srbija, Agrobanka, AIK banka i Univerzal banka Beograd.

Sezoncima ostadoše prazni džepovi

INFOSTUD

Sezoncima ostadoše prazni džepovi – Tražnja za radnicima preko leta opala za 23%

Sreće ovog leta nisu imali ni sezonci. Kriza je smanjila šansu za zaposlenje i onima koji su spremni da rade prvo što se ponudi, ne pitajući hoće li angažaman trajati mesec, dva ili pola godine. Pred samo leto, tokom aprila i maja, podaci “Infostuda” govore da je ponuda sezonskih poslova bila za 11% manje nego lane. Polovina maja je tek označila dolazak “suše”, jer je do polovine juna tražnja za radnicima bila čak 23% manja nego u istom periodu 2009. godine.

Dok je leto ranijih godina bilo udarno za građevinsku industriju, ove godine je na gradilištima bilo manje mesta. Najtraženije sezonsko zanimanje je – promoter. Ko je spreman da se odrekne letnjeg odmora, dodatni dinar može da zaradi radeći u ugostiteljstvu i hotelijerstvu. Dnevnica se može zaraditi i na poljima.

Najveća ponuda, po “Infostudu” je u Beogradu. Ugostitelji se, međutim, često traže i za rad u Crnoj Gori. Prema dosadašnjim podacima Nacionalne službe za zapošljavanje najviše slobodnih privremenih poslova bilo je u Sremskoj Mitrovici – 20, Pančevu 16, Novom Sadu 15, Požarevcu – dva i Nišu – jedan.

– Glavni razlog manje ponude sezonskih poslova je kriza, jer su mnoge kompanije značajno smanjile obim marketinških i promotivnih kampanja – kaže Elena Erdeljanović iz “Infostuda”. – Primetili smo da je smanjena tražanja za građevinskim radnicima, ali zato ima posla u hotelijerstvu. Zanimljivo je da smo prvi put imali oglas za di-džeja koji bi radio u Crnoj Gori.

Tokom čitave ove godine poslodavci su Nacionalnoj službi prijavili potrebu za 52 privremena radnika.

– U pitanju su sezonski poslovi iz oblasti poljoprivrede, građevinarstva ili ugostiteljstva, oni za koje se ne traži kvalifikovana radna snaga – kažu u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. – Beogradska filijala je ovog leta primetila porast zahteva poslodavaca iz Zemuna koji traže kuvare, šankere, točioce pića, pomoćne radnike u kuhinji.

Koliko mogu da zarade, u NSZ ne znaju tačno. Plata, kažu, često zavisi od učinka. Podaci “Infostuda” s druge strane pokazuju da je prosečna plata – 30.000 dinara.

LJAJIĆ: Ne vidim izvore za povećanje plata i penzija

MINISTARSTVO RADA I SOCIJALNE POLITIKE

LJAJIĆ: Ne vidim izvore za povećanje plata i penzija

U ovom trenutku ne vidim izvore iz kojih bi obezbedili sredstva za povećanje plata i penzija, izjavio je u nedelju, 8. avgusta, ministar rada i socijalne politike Srbije Rasim Ljajić.

– Ukoliko ima sredstava iz realnih izvora niko ne može biti protiv povećanja plata i penzija. Nisam za to da se zadužujemo kako bi smo povećali plate i penzije – rekao je Ljajić.

– Deficit će biti u granicama planiranog, posebno nakon četvrte revizije sa Međunarodnim monetarnim fondom, gde je dozvoljeno da deficit bude 4,8% bruto društvenog proizvoda i mislim da ćemo se držati tih granica – naglasio je on.

Svi vozači moraju da nabave novu “prvu pomoć”

CRVENI KRST SRBIJE

Svi vozači moraju da nabave novu “prvu pomoć” – Trošak za vlasnike vozila u Srbiji od 40 mil EUR

Uvođenje novih kompleta prve pomoći, obavezne opreme u svim motornim vozilima, građane Srbije, prema nezvaničnim procenama, koštaće oko 40 mil EUR. Naime, u Srbiji je registrovano oko dva miliona vozila (od toga milion i po putničkih automobila) a originalni komplet prve pomoći koštaće do 20 EUR, odnosno oko 2.000 dinara.

Naime, vlasnici vozila će do septembra sledeće godine morati da nabave novi komplet za prvu pomoć i to prema novom standardu koji propisuje novi pravilnik o tehničkim uslovima. Naime, usvajanje pravilnika se očekuje na sednici vlade krajem avgusta ove godine i izvesno je da će vozači za nabavku novog medicinskog paketa imati rok od godinu dana.

Nova kutija za prvu pomoć će, osim zavoja, makazica i ostalih standardnih proizvoda koji su se do sada u njoj nalazili, sadržati i pokrivač za održavanje temperature i masku za davanje veštačkog disanja.

– Osim toga, deo paketa će biti i uputstvo za ukazivanje najvažnijih mera prve pomoći. Na svakom proizvodu koji odgovara novim propisima će se nalaziti oznaka standarda, a pravo na proizvodnju novih medicinskih paketa za prvu pomoć imaće samo licencirani proizvođači – kaže za “Politiku” Dragan Radovanović iz Crvenog krsta Srbije.

Damir Hadžić, šef Odseka za bezbednost saobraćaja, upozorava da će posedovanje ispravnog kompleta za prvu pomoć biti neophodan uslov za prolazak tehničkog pregleda. Da bi se našli u prometu, kompleti za prvu pomoć moraju biti upisani u Registar medicinskih sredstava.

– U Agenciji za lekove i medicinska sredstva je u prethodnom periodu podneto više zahteva za dobijanje dozvole za stavljanje u promet kompleta za prvu pomoć za motorna vozila. Podnosioci zahteva agenciji obavezno moraju dostaviti i deklaraciju o usaglašenosti s novim standardom SPRZ Z.B2.001 – kaže Aleksandar Tucović, portparol agencije.

Tržišni inspektor u Ministarstvu trgovine i usluga Slaviša Petković naglašava da cilj promene standarda i sadržaja paketa nije zadovoljavanje forme, već je osnovni motiv da ona zaista ima upotrebnu vrednost i bude od koristi u neželjenim situacijama.

– Stari paketi neće biti povučeni iz prodaje, ali u vozilima se moraju nalaziti novi, prilagođeni standardu i sa odgovarajućim oznakama na proizvodima. Cena neće biti zvanično propisana, ali sigurno je da se novi paket neće prodavati na buvljacima za 200 dinara, pa vozači treba da budu oprezni prilikom kupovine – objašnjava Petković za “Politiku” dodajući da se cene kutija za prvu pomoć u drugim evropskim zemljama kreću od 15 do 20 EUR, odnosno do 2.000 dinara.

On ističe i da će se oni koji na bilo koji način budu zloupotrebljavali distribuciju novih kutija za prvu pomoć biti kažnjavani prema Zakonu o zaštiti potrošača i to novčanim kaznama od 100.000 do tri miliona dinara, u zavisnosti od vrste prekršaja.

Od početka privatizacije raskinuto 20% ugovora – Bez vlasnika ostalo 563 preduzeća

AGENCIJA ZA PRIVATIZACIJU

Od početka privatizacije raskinuto 20% ugovora – Bez vlasnika ostalo 563 preduzeća

Od početka privatizacije u Srbiji raskinuti su ugovori sa više od 20% prodatih firmi, a samo ove godine do kraja juna poništeno je 86 takvih dokumenata, što je najviše u proteklih 10 godina.

Prema podacima Agencije za privatizaciju, od početka privatizacije do kraja juna ove godine raskinuta su 563 ugovora.

zp8497586rq

Država će izdvojiti 300 mil EUR za građevinarstvo

VLADA REPUBLIKE SRBIJA

Država će izdvojiti 300 mil EUR za građevinarstvo

Samo u poslednjih deset godina u Srbiji je bez posla ostalo 50.000 građevinskih radnika, na desetine hiljada građevinara je na plaćenom odsustvu, a gotovo 70% teških i smrtnih povreda na radu dešava se upravo u ovoj privrednoj grani. Ovi podaci doprineli su tome da radnici svoj dan – Dan građevinara 8. avgust 2010, ne proslave veselo, već negodujući zbog sve težeg položaja u kome se nalaze. I dok je predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović čestitao neimarima praznik sa željom “da istraju u težnji i da se vrate na staze ponosa i prepoznatljivih brendova srpske privrede”, ministar rada i socijalne politike je ovim povodom obišao juče gradilište socijalno neprofitnih stanova namenjenih mladim bračnim parovima i osobama sa invaliditetom u bloku 61 na Novom Beogradu (ugao ulica Vojvođanske i Dr Ivana Ribara).

– Koliko je stanje teško govori i podatak da smo jedva našli gradilište koje ćemo obići, a ovo je bilo jedno od retkih koje je bilo danas otvoreno. To je samo još jedan pokazatelj ekonomske krize – rekao je ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić i dodao da su samo u prvom kvartalu ove godine ugovoreni poslovi opali za 23% u odnosu na isti period prethodne godine.

Prema rečima ministra, Vlada će pomoći građevinskoj industriji da prevaziđe trenutno teško stanje.

– Ono što vlada čini je donošenje zakona o podsticanju građevinske industrije Srbiji, za taj program će biti izdvojeno oko 300 mil EUR. Na prvoj sednici vlade biće odobreno prvih 13 projekata iz ovog programa – rekao je ministar Ljajić, pozivajući institucije lokalnih samouprava da konkurišu za pomenuti program.

Predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković rekao je da svaki napor vlade i društva da popravi stanje u građevinarstvu vodi izlasku iz krize i da će vladin paket u tome pomoći.

Opštinama 150 mil EUR – EIB do 2012. ulaže u razvoj lokalane infrastrukture u Srbiji

EVROPSKA INVESTICIONA BANKA

Opštinama 150 mil EUR – EIB do 2012. ulaže u razvoj lokalane infrastrukture u Srbiji

Evropska investiciona banka odobrila je još 32 projekta za program “Gradimo zajedno” u okviru kojeg će u naredne dve godine biti uloženo ukupno 150 mil EUR u razvoj lokalne i regionalane infrastrukture u Srbiji.

Ti projekti obuhvataju izgradnju i rekonstrukciju osam vrtića, šest fiskulturnih sala, tri učenička i studentska doma, jednu školu, dve bolnice, 11 saobraćajnica i jednu visokoškolsku ustanovu, u 24 grada i opštine u Srbiji.