Prema najnovijim projekcijama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), Srbija će u 2011. ostvariti ekonomski rast od 3%, posle prošlogodišnjeg povećanja bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 1,5%.

Najveći ekonomski rast u 2011. među zemljama zapadnog Balkana će, prema prognozi MMF, ostvariti Crna Gora od 4,5%, nakon što je u 2010. ta zemlja zabeležila pad BDP od 1,8%.

Za njom će slediti Albanija, sa projektovanim rastom BDP u ovoj godini od 3,2%, u poređenju s prošlogodišnjim jačanjem od 2,6%.

Makedenija i Bosna i Hercegovina će, kako očekuje MMF, u 2011. ostvariti ekonomski rast od po 3%. BDP Makedonije je prošle godine povećan 1,2%, dok je Bosna i Hercegovina u 2010. ostvarila ekonomski rast od 0,5%.

Najmanji rast BDP u 2011. među zemljama zapadnog Balkana će, prema prognozi MMF, zabeležiti Hrvatska od 1,6%, posle prošlogodišnjeg slabljenja ekonomje te zemlje od 1,5%.

Kad je reč o potrošačkim cenama, MMF očekuje da najveću inflaciju, od 4,4%, u ovoj godini zabeleži Srbija, što će, ipak, biti manje od prošlogodišnjih 4,6%.

Rast potrošačkih cena u Makedoniji će u 2011. iznositi 3% (lane 1,9%), Albaniji 2,9% (3,4% u 2010.), Bosni i Harcegovini 2,5% (2,4%) i 2,8% u Hrvatskoj (1,9% u 2010.).

MMF prognozira da će najniži rast potrošačkih cena u 2011, od 1%, imati Crna Gora koja je i prošle godine zabeležila najnižu inflaciju među zemljama zapadnog Balkana – od svega 0,6%.

Udruženje poslodavaca „Poslodavac“ zatražilo je danas smanjenje poreza i doprinosa na zarade, kako bi oko 800.000 radnika koji sada rade u sivoj ekonomiji bilo obuhvaćeno legalnim tokovima.

– Poslodavci, koje odavno muče nelikvidnost i razne administrativne prepreke, smatraju da bi smanjenje tih stopa omogućilo veći obuhvat naplate i urednije izvršavanje obaveza, od čega bi sve zainteresivane strane imale koristi – navodi se u saopštenju tog udruženja.

Porezi i doprinosi na zarade čine oko 40% bruto zarade.

Udruženje „Poslodavac“ osnovano je 4. juna 2010. godine, a krajem prošle godine je, kako je objavilo, okupljalo oko 374 preduzeća, koja zapošljavaju oko 100.000 radnika. Predsednik tog udruženja je prvi čovek „MK grupe“ Miodrag Kostić.

Pomoćnik ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu Aleksandar Radosavljević dodelio je juče u Beloj Palanci predstavnicima pet lokalnih samouprava novac od prihoda ostvarenog od igara na sreću.

Novac su dobile opštine Bela Palanka, Pirot, Dimitrovgrad, Vladičin Han, kao i grad Vranje.

Opština Pirot dobila je 1,8 miliona dinara kao pomoć za finansiranje rada Narodne kuhinje.

Dimitrovgrad je za projekat „Pomoć u kući“ dobio 1,75 miliona dinara.

Opština Bela Palanka dobila je 1,65 miliona dinara za opremanje kancelarijskim nameštajem i informatičkom opremom zgrade Opštinske uprave.

Opština Vladičin Han je za infrastrukturno opremanje industrijske zone dobila 1,5 milion dinara, a Vranje 1,85 miliona dinara za rekonstrukciju jedne ulice.

Oštriji kriterijumi za finansiranje projekata NIP

Ministarstvo za Nacionalni investicioni plan (NIP) je pooštrilo kriterijume za finansiranje projekata u 2011, koje će do kraja ovog meseca predložiti vladi, izjavila je ministarka Verica Kalanović.

Ministarka Kalanović je u izjavi Tanjug navela da bi tehnička priprema za realizaciju projekata mogla da počne već polovinom februara.

– Biće finansirano samo ono što je najneophodnije i što mora da bude finansirano u 2011, a to su međunarodne obaveze, nastavak radova na koridorima 10 i 11, projekti koji treba da budu završeni u toku ove godine, ali i radovi na infrastrukturnim objektima od kojih zavisi bezbednost građana – rekla je ministarka.

Kalanović je kazala da Ministarstvo za NIP utvrđuje šta su „istinski prioriteti“ i da će posle usvajanja liste projekata početi definisanje projektne dokumentacije, akcionih planova, raspisivanje tendera , kao i izbor izvođača i nadzora.

Ministarstvo za NIP će, prema Kalanovićki, direktno iz državnog budžeta dobiti samo 7,1 milijardu dinara za budžet NIP u 2011, a taj novac treba da pokrije realizaciju projekata na teritoriji čitave Srbije, kao i nastavak započetih projekata.

Tom ministarstvu je prijavljeno skoro 2.000 projekata za finansiranje u 2011, a infrastrukturne projekte su predložile opštine, ministarstva i Autonomna pokrajina Vojvodina, sa ukupnom vrednošću većom od 115 milijardi dinara.

Od toga 20% treba da finansiraju lokalne samouprave, a više od 92 milijarde se traži od Ministarstva za NIP.

Izgradnja mreže autoputeva, kao veza velikih gradova sa koridorima, vredi 9,35 milijardi dinara i to je najveći među prijavljenim projektima za finansiranje u 2011.

Po veličini investicija, sledeći na listi su izgradnju autoputa Beograd – Južni Jadran, za šta je potrebno 3,09 milijardi, projekt infrastrukturne podrške razvoju automobilske industrije – 2,65 milijardi, rekonstrukciju desne trake autoputa Beograd – granica sa Makedonijom, na deonici od Levosoja do Preševa – 1,8 milijardi, te izgradnja mosta od Zemuna do Borče u Beogradu sa pristupnim saobraćajnicama – 1,16 milijardi dinara.

Tu su i rekonstrukcija i dogradnja Narodnog muzeja u Beogradu sa dve milijarde dinara, izgradnja puta od Novog Pazara do Tutina – jedna milijarda, izrada projektne dokumentacije – jedna milijarda, rekonstrukcija i izgradnja pruge do nove luke „Smederevo“ na Dunavu – 800 miliona dinara i drugi projekti.

„A.S.A.“ planira nova ulaganja u našoj zemlji

Međunarodna kompanija „A.S.A.“,  koja poseduje regionalne deponije u Kikindi i u Lapovu, najavila je nova ulaganja u Srbiji. Generalni menadžer „A.S.A.“ u Srbiji Aleksander Nalepka (Alexander) rekao je da je ta firma, koja poseduje dve od pet regionalnih deponija, do sada u njih uložila oko 13 mil EUR.

„A.S.A.“, takođe, poseduje deponije u Austriji, Češkoj, Mađarskoj, Slovačkoj, Poljskoj, Litvaniji, Rumuniji i Bugarskoj. U Srbiji firma kćerka te kompanije, „A.S.A. Eko“, posluje od 2006. godine, zapošljava oko 100 radnika, opslužuje 120.000 stanovnika i 1.300 kompanija.

Nalepka je kazao da, prema dokumentima Vlade Srbije, u zemlji postoji potreba za ukupno 26 regionalnih deponija, pa je „A.S.A.“ spremna da učestvuje na tenderima koje treba da raspišu lokalne samouprave.

Prema njegovim rečima, taj posao je donekle zaustavljen zbog teške ekonomske situacije, zbog koje opštine oklevaju sa raspisivanjem tendera.

Nalepka je dodao da u opštinama koje pokrivaju građani plaćaju odnošenje otpada, dok je teret deponovanja na opštinskim upravama. Tako, građani plaćaju oko 80 dinara mesečno po osobi odnošenje otpada, dok deponovanje opštinu košta oko 60 dinara po stanovniku na mesečnom nivou.

Generalni menadžer „A.S.A. Eko“ dodao je da je rok trajanja deponija 25 godina i da će u tom periodu firma u njih ukupno uložiti od 23 do 24 mil EUR.

Prema njegovim rečima, deponije „A.S.A.“ rađene su po najvišim evropskim standardima i u njima nikada nije bilo ekoloških incidenata.

Nalepka je dodao da se otpadne vode na deponijama te firme drže pod strogom kontrolom i da je testiranjem utvrđeno da su te vode na deponijama u Srbiji bakteriološki u rangu vode za piće.

Naveo je da deponije u Kikindi i Lapovu imaju i elektronski senzorski sistem koji deluje kao alarm u slučaju ekološkog incidenta.

– „A.S.A.“ deponije u Srbiji imaju velike potencijale jer će njihovim razvojem, uporedo sa podizanjem standarda građana i unapređenjem zakonske regulative u oblasti zaštite životne sredine, biti omogućeno da proizvode biogas i alternativna goriva – rekao je Nalepka.