Zaduženja i do 100 odsto zarade

Ukinuti limiti za pozajmice od 30 do 60% mesečnih primanja

Od jula, građani će moći ratom kredita da opterete platu i do 100% ako se zadužuju u dinarima, odnosno do 80 odsto, ako se opredele za pozajmicu indeksiranu u stranoj valuti. Naime, Narodna banka Srbije je ukinula dosadašnje limite koji su ograničavali stanovništvo da zavisno od valute u kojoj uzimaju kredit, ratom opterete platu 30-40 odsto, odnosno 50-60 odsto kada su u pitanju stambeni zajmovi. Ova mera se odnosi kako na stare, tako i buduće klijente.

Kreditna zaduženost građana će se određivati u skladu sa minimalnom potrošačkom korpom. Kako objašnjava jedan bankar, ukoliko neko ima zaradu od oko 34.000 dinara, moći će da za ratu kredita izdvoji oko 24.000 dinara. Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku minimalna potrošačka korpa iznosi nešto više od 27.800 dinara za tročlanu porodicu, što znači da stalno zaposleni član za tekuće potrebe može da izdvoji približno 10.000 dinara, a sa ostalim iznosom da otplaćuje kredit.

– Teorijski je ovo moguće, odnosno centralna banka nam je ponudila tu opciju, ali od banke zavisi da li će to i da primeni, odnosno da omogući klijentu da se toliko zaduži – kaže bankar iz jedne italijanske banke. – Mi ćemo procenjivati sposobnost svakog građanina koji nam dođe sa zahtevom za novi zajam ili refinansiranje starog, na osnovu podataka koji ukazuju kako je otplaćivao svoje obaveze, kolika su mu primanja, u kojoj firmi radi… Prema novoj odluci imamo pravo i da klijentu odobrimo zajam sa ratom koja obuhvata celu njegovu mesečnu platu, ako se zadužuje u dinarima, odnosno do 80 odsto, ako se odluči za zajam u evrima. Ali, to će, sigurno biti malo verovatno u praksi.

Bankari će narednih meseci usklađivati svoje propise sa odlukom NBS, a moraće i da kontaktiraju sa svojim centralama za odobrenje, koliki će biti limiti za zaduživanje građana. Kako kažu, biće oprezni, jer ne žele da stave i sebi i klijentima omču oko vrata.

Lakše

Ukidanje dosadašnjeg kreditnog limita odnosi se na sve zajmove, a banke će morati manje da izdvajaju za takozvane rizične plasmane. Tako su, do sada, bankari za građane čije su rate premašivale 30, 40 odnosno 50 ili 60 odsto opterećenje plate, dodatno izvajali sredstva u rezervu, koja su iznosila od 20 do 100 odsto, zavisno od procenjenog rizika. Zbog toga su se vrlo retko odlučivale da odobravaju kredite sa ratama koje su prelazile dozvoljene granice.