Dve hiljade evra za novo radno mesto

MINISTARSTVO EKONOMIJE I REGIONALNOG RAZVOJA
Dve hiljade evra za novo radno mesto

Ove godine država će u aktivne mere zapošljavanja uložiti oko tri milijarde dinara, što je za oko 25 odsto više nego prošle godine. Taj novac će preko Nacionalne službe za zapošljavanje biti usmeren na subvencionisanje otvaranja novih radnih mesta, obuke i treninge za posao, sajmove zapošljavanja, „džob klubove“, kaže u razgovoru za „Blic“ Vladimir Ilić, državni sekretar za zapošljavanje pri Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja.

On dodaje da je reč isključivo o novcu koji ide preko Nacionalne službe zapošljavanja, a pomoć će ići i preko drugih državnih institucija, kao što je Fond za razvoj, koji bi ove godine kroz kredite trebalo da obezbedi četiri milijarde dinara. Ilić naglašava da su prošle godine zbog privremenog finansiranja mnogi programi startovali znatno kasnije, ali da će u 2008. svi konkursi i javni pozivi za utrošak tog novca biti objavljeni odmah početkom godine.

Šta će biti novo u tim programima?
– Kao prvo, biće povećane subvencije za otvaranje novih radnih mesta i one će se kretati između 1.000 i 2.000 evra. Novo u ovom programu biće i to što će visina subvencija biti definisana stepenom razvoja i stopom nezaposlenosti u tom regionu. Najnerazvijenija područja će dobijati najveće subvencije. Znači: 2.000 evra, odnosno 160.000 dinara, plus dodatnih 40.000 ukoliko se zapošljava lice romske nacionalnosti, osoba starija od 50 godina ili osoba sa invaliditetom. I za javne radove biće izdvojeno više novca: oko 450 miliona dinara, što je skoro duplo više nego lane. U ovom projektu trebalo bi da bude angažovano između 6.000 i 7.000 ljudi. Konkurs za javne radove biće raspisan već ovog meseca.

Da li će u novom zakonu o zapošljavanju, koji se priprema, biti promenjene odredbe koje se odnose na korisnike novčane naknade?
– Taj segment u sadašnjem zakonu, po mom mišljenju, urađen je sasvim solidno i ja ne bih išao na smanjenje prava koja uživaju nezaposleni. Mislim da neće biti bilo kakvog smanjivanja prava ni zaposlenih ni nezaposlenih. U novom zakonu težište će biti na prevazilaženju problema nezaposlenosti novim aktivnim merama na tržištu rada, posebno za socijalno ugrožene kategorije – Rome, invalide, žene, mlade, kao i na decentralizaciji. Sada se sve kreira u centrali bez obzira na regionalne razlike i specifičnosti pojedinih regiona.

Pre pola godine najavili ste da će možda biti smanjeni porezi na zarade kako bi se stimulisalo veće zapošljavanje. Hoće li biti nešto od te najave?
– To bi bilo dobro. Međutim, o tome odlučuje Ministarstvo finansija i ja sam im sugerisao da bi to trebalo uraditi jer bismo time postigli dva cilja. Prvi je rasterećenje privrede i poslodavaca od obaveza za koje mislim da su u stanju u kome se privreda sada nalazi previsoke. Drugi bi bilo legalizovanje jednog dela rada na crno jer bi poslodavci u slučaju smanjenja dažbina bili skloniji da prijave realne zarade i stvarni broj zaposlenih. Ministar finansija se, koliko znam, tim povodom nije oglašavao, a budući da je već napravljen budžet za 2008. godinu, nije realno da se to desi u ovoj godini. Možda je to tema za 2009.

Koje su to privredne grane koje zapošljavaju najviše ljudi i kakvi se trendovi mogu očekivati u narednim godinama?
– Najviše zapošljava sektor malih i srednjih preduzeća, prerađivačka industrija, zanatstvo i uslužne delatnosti, građevinarstvo i saobraćaj. Imali smo jedan interesantan projekat „Zajedno do posla“ i u okviru njega anketirano je oko 1.200 poslodavaca iz Banata i Beograda. Trebalo je da iskažu svoje potrebe za radnom snagom. Rezultati ovog istraživanja mogu se generalizovati za čitavu Srbiju i oni kažu da su sada u ekspanziji takozvane moderne usluge: konsalting, bankarstvo, finansijske usluge, sektor informacionih tehnologija. U sektoru tradicionalnih usluga nema novog zapošljavanja. Ove godine pokrenućemo projekat izrade prognoza na tržištu rada u smislu koja će se zanimanja tražiti, i to treba da bude signal obrazovanju koje vrste kadrova treba da proizvodi za tržište rada.

Protiv sedenja na birou

Ranije je predloženo da oni koji postanu višak, a nedostaje im do pet godina do penzije, mogu to vreme da premoste preko biroa.
– O tome još nije zauzet stav, ali je moje mišljenje da mi kroz zakon treba da promovišemo rad. Ja sam protiv takvog premošćavanja staža i omogućavanja da neko sedeći kod kuće pet godina stiče staž.

Tags: