Projekat unapređenja inovativnosti i konkurentnosti malih i srednjih preduzeća – ICIP, vredan 3 mil EUR, predstavljen je danas na Sajmu preduzetništva „Biznis baza“.

Cilj tog projekta, koji finansira EU, je razvoj sektora malih i srednjih preduzeća (MSP) i unapređenje konkurentnosti postojećih i budućih poslovnih aktivnosti.

Načelnik odeljenja za politiku razvoja MSP-a u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja Srbije Katarina Obradović – Jovanović rekla je da se ICIP zasniva na Strategiji razvoja konkurentnosti i inovativnosti malih i srednjih preduzeća u Srbiji za period 2008-2013.

– Cilj Strategije je da stvori okvir za održiv, međunarodno konkurentan i izvozno orijentisan sektor malih i srednjih preduzeća u skladu sa principima preduzetničke ekonomije zasnovane na znanju i inovacijama – rekla je ona.

U zajedničkom saopštenju kancelarije EU u Srbiji i Ministrarstva ekonomije i regionalnog razvoja navodi se da sektor MSP u Srbiji zapošljava milion ljudi i predstavlja 98,8% preduzeća i skoro 70% zaposlenih u Srbiji.

Dodaje se da ovaj sektor predstavlja 66,6% prometa, oko 35% bruto domaćeg proizvoda, 45,9% izvoza, 60,5% uvoza i 58,7% investicija.

U saopštenju je navedeno da sektor MSP-a ima suštinsku ulogu u razvoju tržišne ekonomije u zemljama u tranziciji, doprinoseći povećanju BDP-a, izvoza, dinamičnoj ekonomiji i njenoj konkurentnosti, a i stalni je izvor novih radnih mesta.

Vlada Srbije pripremila je predloge izmena zakona o deviznom poslovanju i zakona o platnom prometu, kojima će biti olakšana trgovina sa inostranstvom, rešen problem svakodnevne uplate pazara na koji su se preduzeća često žalila i pojačana kontrola platnog prometa.

Kako je rekao Slobodan Ilić, državni sekretar Ministarstva finansija, predlog zakona o deviznom poslovanju već u četvrtak će se naći pred Vladom Srbije, tako da bi do kraja godine mogao da prođe skupštinsku proceduru. S druge strane, zakon o platnom prometu još čeka na dostavljanje mišljenja pojedinih institucija posle čega bi mogao da se nađe pred Vladom.

Prema Iliću, najveće promene u deviznom poslovanju tiču se liberalizacije spoljne trgovine.

– Olakšaće se uvoz i izvoz, smanjiće se troškovi privrede, čime će se povećati njena konkurentnost, iz zakona će biti eliminisane nepreciznosti koje su stvarale probleme izvoznicima, a izmenama ćemo pospešiti i razvoj finansijskog tržišta jer su definisane odredbe koje će omogućiti emisiju dugoročnih dinarskih obveznica – naglasio je Ilić i dodao da će izmene doprineti poboljšanju pravne sigurnosti poslovanja, pošto će biti uveden registar svih lica koja nude uslugu brzog transfera novca bez otvaranja računa, što je delatnost koja se često koristi za pranje novca i finansiranje terorizma.

Uz to, formiraće se i registar računa pravnih lica i preduzetnika, koji će voditi Narodna banka Srbije, što bi trebalo da olakša vođenje finansijskih istraga.

Izmenama se proširuje i spisak aktivnosti koje se mogu platiti devizama, čime će se efikasnije koristiti sredstva Evropske unije, odnosno manje novca će se gubiti na kursnim razlikama.

Kod izmena zakona o platnom prometu, nadležnost nad regulisanjem plaćanja gotovim novcem prebačena je sa NBS-a na Ministarstvo finansija i, što će najviše obradovati vlasnike maloprodajnih objekata, obaveza uplate gotovine na račun (pazara) svakog dana ukida se i uvodi obaveza uplate samo jednom nedeljno, odnosno sedam dana od ostvarene prodaje.

Menja se i način prinudne naplate, tako da će za razliku od dosadašnje prakse po kojoj je prvo bio blokiran jedan račun dužnika preko kojeg je trebalo da se izvrši plaćanje, pa tek posle eventualno i neki drugi njegovi računi, sada odjednom biti blokirani svi računi pravnog lica, i dinarski i devizni, i neće mu biti moguće da otvara nove račune dok se ne vrati dugovanje. Uz to, lica kojima je račun u blokadi neće moći da izmiruju svoje obaveze kompenzacijom, osim za plaćanje poreza i plata radnicima.

Ministarka za Nacionalni investicioni plan (NIP) Verica Kalanović izjavila je danas u Leskovcu da je njeno ministarstvo planiralo budžet za 2011. godinu od 31 milijardu dinara, a da je vrednost prispelih projekata 92 milijarde dinara.

– U ovom trenutku zahtevi lokalnih samouprava, ministarstva i autonomnih pokrajina su 92 milijarde. Mi smo predvideli budžet na 31 milijardu, ali raspolagaćemo sa onoliko sredstava koliko većina u Narodnoj skupštini i većina u Vladi bude predložila za izdvajanja u infrastrukturu – kazala je Kalanovićeva.

Ministarka za NIP, koja je u Leskovcu otvorila rekonstruisan i saniran drumski most preko Veternice u centru grada, rekla je da će novcem iz tog ministarstva naredne godine u Srbiji biti finansirani projekti regionalne i lokalne infrastrukture, ali i autoputevi koji će povezati velike gradove sa koridorima i nastavak radova na Koridoru 11.

– Budžet ćemo napraviti onako kako u određenom trenutku bude postignut kompromis i potreba i sredstva koja su nam na raspolaganju, ali se istinski nadam da infrastruktura, koja je jedan od ciljeva Vlade, mora da zauzme značajno mesto – dodala je ministarka.

Kalanovićeva je rekla da je posebno zadovoljna načinom na koji je ove godine potrošen novac NIP-a na izgradnji infrastrukturnih projekata u 40 nerazvijenih srpskih opština.

– I u onim opštinama koje su najsiromašnije, i po pravilu imaju najviše problema s kadrovima, bilo je moguće realizovati projekte. Ove godine će gotovo najviša i najbolja realizacija biti upravo u 40 najnerazvijenih opština – naglasila je Kalanovićeva.

U rekonstrukciju mosta na Veternici u centru grada, koji je sagrađen još 1936. godine, i uređenje trotoara i parkinga u njegovoj blizini, NIP je uložio 22 miliona dinara, a lokalna samouprava 5,5 miliona dinara. Sagrađen je pre isteka roka.

U toku ove godine Ministarstvo za NIP je u izgradnju putne infrastrukture u Leskovcu uložilo 258 miliona dinara. Ministarstvo je i garant zajma od 3 mil EUR kod Nemačke razvojne banke za projekat rekonstrukcije vodovodnog sistema u Leskovcu koji treba da se realizuje u naredne tri godine.

Od 16 taksi koliko naplaćuje Grad Beograd, tri će biti ukinute, dok će taksa za isticanje firme, novim zoniranjem grada, biti vraćena na nivo iz 2008. godine. Grad Beograd će inicirati i izmene Zakona o naplati firmarine, na taj način da će se napraviti razlika između delatnosti.

– Sada imamo paradoks da u nekom tržnom centru posluju banka, supermarket, pečatorezac, advokat i drugi, a da se taksa za isticanje naziva firme naplaćuje svima isto, bez obzira na to da li je njihov promet veći ili manji. To dovodi do toga da oni koji imaju dobar promet imaju malo opterećenje, dok oni drugi dolaze u situaciju da moraju da ugase svoje preduzeće. To se ne sme dozvoliti i zato će grad inicirati da se takva rešenja izmene – rekao je član gradskog veća Miroslav Čučković.

Furioso Konjički Centar je stvoren iz dva razloga: sa jedne strane je to ljubav vlasnika, osnivača pema konjima, jahanju i prirodi a sa druge strane je to potreba koja se u poslednje vreme javlja za konjičkim turizmom u ovom delu Srbije.

Palić kao biser Vojvođanske turističke ponude privlači na desetine hiljada turista godišnje kojima je potrebno pružiti razonodu, a sve do sada su ti turisti mogli samo u ograničenim merama zadovoljiti potrebu za jahanjem.

Nadomak Subotice pored Palića na Šupljaku, kraj Ludaškog jezera zaštićenog rezervata se nalazi Konjički Centar Furioso. Sam Centar se prostire na 2 hektara površine u okviru koga sem štala i objekta za uslugu mogu pronaći i trla, staze za jahanje kao i pašnjaci koji zadovoljavaju potrebe jahača. Centar na svojih 2 hektara nudi razne programe i mogućnosti. Posedujemo sedam konja, dva magarca i ostale domaće životinje.

Konjički Centar Furioso na Šupljaku Vam pruža sledeće usluge:

• Jahanje
• Obuka jahanja
• Vožnja zapregama
• Terensko jahanje
• Ture jahanja
• Zvezdane ture
• Organizovanje priredbi
• Team building za firme…

Konjički Centar pogodan je pre svega za dečije ekskurzije , za porodične izlete i za razne priredbe firmi.

U sklopu imanja imamo prostoriju kapaciteta za 50 ljudi koja je leti otvorena a zimi zatvorenog tipa gde organizujemo razne priredbe i poslužujemo tradicionalna pečenja bačke kuhinje. Za proleće i leto organizujemo ekskurzije, kampove i manifestacije na kojima mogu da se upoznaju običaji ovog kraja. . Isto tako organizujmo sezonalne gastronomske programe kao što su: ,,svinjokolj, ostavljamo zimnicu, kuvamo pekmez, pečemo rakiju,,.

U pravoj domaćoj kuhinji priprema se domaća hrana ,a u pripremi svi posetioci mogu učestvovati po volji.

Kao cilj za budućnost zacrtali smo sebi proširenje objekta i dopunjavanje delatnosti sa raznim šarolikim aktivnostima.

Započela je izgradnja zajedničke prostorije Konjičkog Centra Furioso. Postojeći stari objekat je potpuno renoviran da zadovolji kako bi odgovarao sadašnjim potrebama. U novom objektu će dobiti mesto nova društvena sala, sala za predavanja, odnosno sanitarni čvor, koje će moći koristiti svi posetioci centra. U drugoj fazi izgradnje će doći do formiranja soba u potkrovlju objekta. Izgradnje zajedničkog objekta podržava Pokraljinski Sekretarijat u Privredi.Očekujemo i strane goste, koji putem jahanja mogu da upoznaju prirodne lepote i bogatstva našeg kraja.

FURIOSO