Trgovinski deficit Srbije za prvih deset meseci ove godine bio je 4,27 mlrd EUR, što je za 5,6% manje nego u istom periodu 2009, saopštio je danas Republički zavod za statistiku.

Kako se navodi u saopštenju, izvoz Srbije od januara do oktobra ove godine iznosio je 5,96 mlrd EUR, što je za 21% više nego u istom periodu 2009, dok je istovremeno uvoz povećan za 8,2% na 10,2 mlrd EUR.

Pokrivenost uvoza Srbije izvozom za deset meseci ove godine bila je 58,2%, dok je iznosila 52,3% u istom periodu prethodne godine.

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za period januar-oktobar vredela je 16,2 mlrd EUR i bila je 12,6%veća nego u istih deset meseci prošle godine.

Rastu izvoza od januara do oktobra ove godine najviše je doprinelo povećanje izvoza proizvoda crne i obojene metalurgije, kao i poljoprivrednih proizvoda.

„To ohrabruje da će se pozitivne tendencije nastaviti, s obzirom na značaju tih proizvoda u strukturi izvoza Srbije“, ocenio je Republički zavod za stastistiku i dodao da su na izvoz uticali slabljenje dinara, porast industrijske proizvodnje u Srbiji i privrednih aktivnosti u svetu.

I u izvozu i u uvozu prednjače, gledano po nameni, proizvodi za reprodukciju, odnosno repromaterijali, a sledi roba za široku potrošnju.

Srbija je tokom prvih deset meseci ove godine najviše izvozila u Italiju (902,9 mil USD), Bosnu i Hercegovinu (890,1 mil USD) i Nemačku (828,2 mil USD), a najviše je uvozila iz Rusije (1,7 mlrd USD), Nemačke (1,45 mlrd USD) i Italije (1,16 mlrd USD).

Najveći suficit u razmeni zabeležen je sa Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom i Makedonijom, dok se najveći deficit javlja u trgovini sa Ruskom Federacijom zbog uvoza energenata.

Gledano prema proizvodima, najveće učešće u izvozu Srbije imaju gvožđe i čelik, obojeni metali, električne mašine i aparati, povrće i voće i žitarice i proizvodi od njih. Ti proizvodi daju trećinu izvoza.

U uvozu najveće učešće imaju nafta i derivati, prirodni gas, obojeni metali, električne mašine i aparati i gvožđe i čelik. Uvoz tih proizvoda čini 25,7% ukupnog.

Republički zavod za statistiku je naveo da je izvoz Srbije u oktobru iznosio 682,3 mil EUR, što je 20,6% više nego u istom mesecu 2009, dok je uvoz iznosio 1,03 mlrd EUR i povećan je za 1,9%.

U prvoj polovini 2011. država uvodi još jedan namet, pa će svi proizvođači i uvoznici motornih vozila biti obavezni da plaćaju ekološku taksu na nova vozila. U toku je završna verzija Pravilnika o motornim vozilima koja bi trebalo da uvede red u prometu raubovanih, polovnih, putničkih automobila, autobusa, kamiona i poljoprivrednih mašina.

– Država će dati licence preduzećima koja će reciklirati polovna vozila, a na ime toga, svi proizvođači i uvoznici motornih vozila će biti obavezni da državi plaćaju ekološku taksu na nova vozila – kaže Siniša Mitrović, savetnik predsednika Privredne komore Srbije.

On dodaje da će se „ekološka taksa plaćati po težini, a koliko će ona iznositi, to će biti predmet dogovora između proizvođača, uvoznika i države u narednom periodu. Očekujem da Pravilnik o motornim vozilima zaživi već u provoj polovini iduće godine“.

Sav novac koji se slije od naplate „zelene takse“ ići će u Fond za zaštitu životne sredine, odakle će se prenositi reciklerima za potrebe razgradnje reciklibilnih delova automobila i drugih motornih vozila.

– Pravilnik, koji je predložilo Ministarstvo zaštite životne sredine, ima dva cilja. Jedan je da se spreči dosadašnje zagađenje prirode, jer su školjke od automobila bacane u reke i potoke, a antifriz i otpadno ulje prosipani u kanalizaciju – kaže on.

Mitrović navodi da je drugi razlog „da se spreči prodaja rezervnih delova koji se vade iz oštećenih vozila, smanji mogućnost njihove ugradnje i preprodaje po pijacama i naravno, pobošljava bezbednost svih učesnika u saobraćaju“.

Inače, ne postoje pouzdani podaci o broju auto-otpada u Srbiji, ali sa pravilnikom će biti precizirano koliko ima operatera za rastavljanje automobila, kao i prodavaca rezervnih delova.

Potpisani ugovori o finansiranju vojvođanskih projekata

Pokrajinski sekretar za energetiku i mineralne sirovine Radoslav Striković potpisao je, danas u Vladi Vojvodine ugovore sa direktorima devet srednjoškoskih domova i deset privatnih preduzeća o dodeli bespovratnih sredstava za realizaciju projekta „Korišćenje solarne energije za pripremu tople potrošne vode u sportsko-rekreativnim i turističkim objektima, kao i centrima za edukaciju u kombinaciji sa primenom toplotnih pumpi za grejanje i klimatizaciju.“

Sredstva za korišćenje solarne energije za pripremu toplotne potrošne vode dobili su: Tehnička škola sa domom učenika Apatin (2,2 milona dinara), Poljoprivredna škola sa domom učenika Futog (2,3 milona dinara), Dom učenika srednjih škola „Nikola Vojvodić“ Kikinda (2.305.200)dinara, Dom učenika srednjih škola Novi Sad (2.078.480 dinara), Gimnazija sa domom učenika za talentovane učenike „Boljai“ Senta (1.509.360 dinara), Dom učenika srednjih škola Sombor (1.500,800 dinara), Dom učenika srednjih škola Sremska Mitrovica (1.594.800 dinara), Dom učenika srednjih škola Subotica (311.360 dinara) i Dom učenika srednjih škola „Angelina Kojić-Gina“ Zenjanin (1.2 milona dinara).

Privatnim preduzećima za ove namene odobrena su, po projektu, sredstva od 1.577.136 dinara a Vinarija „Đurić“ iz Sremskih Karlovaca je dobila 902.200 dinara.

– Putem konkursa na najbolji način promovišemo korišćenje energije iz obnovljivih izvora i energetsku efikasnost i nastojimo da stavke za ove namene u budžetu budu mnogo veće – rekao je Striković i dodao da se nada da će uskoro biti moguće reći da su svi srednjoškolski domovi u Vojvodini raspolažu solarnim kolektorima.

– Poslednji konkurs ove godine, u vrednosti od deset miliona dinara, planiran je za poljoprivredne škole, koje raspolažu zemljištem i velikom količinom otpadne biomase, te bi gradnjom kotlova koji koriste alternativno gorivo, bila ostvarena konkretna primena goriva iz obnovljivih izvora. Onako kao što deca i uče u školskoj nastavi – rekao je Striković i dodao da je planirani i novi projekti energetske efikasnosti za sve škole u Vojvodini.

Vlada Srbije usvojila je na sednici 26. januara Zaključak o osnovnim elementima dogovora između Vlade Srbije i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u okviru šeste revizije stend-baj aranžmana.

Osnovni elementi dogovora su sledeći: budžetski deficit u 2011. godini iznosiće 4,1% BDP-a; budžetom za 2011. biće predviđeno usklađivanje penzija i plata u javnom sektoru u januaru 2011. godine za 2%, pri čemu će se dva sledeća usklađivanja odnositi na aprilske i oktobarske plate i penzije, saopšteno je na sajtu Vlade Srbije.

Pomenuti dogovor predviđa i zamrzavanje subvencija na nivou iz 2010. godine, povećanje transfera lokalnim samoupravama od oko 25% u odnosu na nivo utvrđen budžetom za 2010. godinu.

Takođe, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, koji će Vlada uputiti u skupštinsku proceduru, sadržaće dve izmene – jedna podrazumeva da će granica minimalne penzije biti 27% od prosečne zarade, a druga je odlaganje primene postepenog povećanja broja godina staža za odlazak u penziju za žene sa 2011. na 2013. godinu.

Ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavljević pozvao je danas mađarske firme da investiraju u Srbiju i da iskoriste sporazume o slobodnoj trgovini koje naša zemlja ima u cilju zajedničkog plasmana robe na treća tržišta.

Milosavljević je na Poslovnom forumu privrednika Mađarske i Srbije, koji je organizovan u okviru zvanične posete predsednika Vlade Mađarske Viktora Orbana našoj zemlji, istakao da je cilj privredne saradnje dveju zemalja dostizanje robne razmene od dve milijarde dolara.

On je naveo da je do sada osnovano 500 mešovitih preduzeća i da mađarske investicije u Srbiju iznose 400 mil EUR i ukazao na to da su srpskoj privredi potrebni finansijski i tehnološki partneri, pre svega u drvno-prerađivačkoj i mašinskoj industriji, kao i u sektorima energetike i saobraćaja.

Ministar ekonomije Mađarske Đerđ Matolči izrazio je očekivanje da će Vlada Mađarske preko Razvojne banke pokrenuti kredite u vrednosti od 100 mili EUR za zajedničke projekte sa Srbijom.

Prema njegovim rečima, ti krediti bi se koristili u oblastima poljoprivrede i saobraćaja, a pre svega za železničku prugu Istanbul–Beograd–Beč–Budimpešta, kojom bi vozovi trebalo da se kreću brzinom od 200 kilometara na čas.

Sredstva Evropske unije već su dostupna za programe prekogranične saradnje u oblasti ekologije i gazdovanja vodama, rekao je Matolči i naglasio da je cilj da dve zemlje zajednički učestvuju u evropskim investicionim projektima.

On je izrazio spremnost Mađarske da sa Srbijom podeli iskustva u procesu evropskih integracija i ukazao na to da, međutim, ne treba insistirati na brzom priključivanju evrozoni, koja je sada najviše pogođena finansijskom krizom.

Prema njegovoj oceni, kriza u EU će trajati još 10 do 15 godina, pre svega u „starim“ članicama, što je prilika da do izražaja dođu ekonomije centralne i jugoistočne Evrope.