Vesti – Strana 123

Učenje na primerima i greškama suseda

Objavljeno 2. april 2008.. Objavljeno u Vesti.

SO SUBOTICA
Učenje na primerima i greškama suseda – Segedin nudi Subotici pomoć oko industrijskih parkova

Mađarska je do sada oformila ukupno 198 industrijskih parkova, koji su omogućili zapošljavanje 200.000 nezaposlenih, a proizvodi iz firmi koje rade u tim industrijskim zonama plasiraju se u celoj Evropi.

To iskustvo naših suseda bi svakako moglo poslužiti kao uzor za rad i industrijske zone u Subotici, zaključeno je na zajedničkom sastanku predstavnika projekta industrijskih parkova iz Mađarske i subotičke lokalne samouprave održanom u Subotici. Peter Sekelj iz Saveza tehnoloških i naučnih parkova Mađarske kaže da ovakva razmena iskustava može pomoći da Subotica izbegne negativna iskustva i prepreke na koje su nailazili oni u Mađarskoj.

Subotica završava Studiju o formiranju industrijskog parka, na prostoru bivše kasarne. Gradske vlasti su u pregovorima sa vojskom o kupovini tog objekta, i od tog posla, za koji se inače očekuje da će biti dovršen do kraja meseca, zavisi početak stvaranja industrijskog parka, što podrazumeva najpre infrastrukturno opremanje zemljišta.

Međutim, da bi takve poslovne zone bile efikasne, osim objekata i infrastrukture, neophodno je i zakonsko regulisanje stimulacija u oblasti poreske politike, povlastica za otvaranje novih radnih mesta i razne olakšice za investitore, kaže Dušan Guslov, gradski menadžer.

Ove godine četiri master plana za razvoj turizma

Objavljeno 31. mart 2008.. Objavljeno u Vesti.

DRŽAVNI SEKRETAR ZA TURIZAM
Ove godine četiri master plana za razvoj turizma u Srbiji

Državni sekretar za turizam Goran Petković najavio je da će ove godine biti urađena četiri master plana, od kojih su tri velika, a četvrti je mali i odnosi se na Dimitrovgrad.

Petković je rekao da će jedan master plan biti rađen za korekciju postojećeg stanja na Kopaoniku, drugi za procenu potencijala Besne kobile, kao planinskog centra, i treći koji je najbliži realizaciji odnosi se na Sremske Karlovce i Frušku goru.

– To je onaj deo Podunavlja koji je ostao neobrađen prethodnim master planovima, koji su obuhvatili gornje Podunavlje – Apatin i Sombor i donje Podunavlje – od Golupca do granice sa Rumunijom – rekao je Petković.

On je ukazao da su Sremski Karlovci udarni deo Fruške gore u turističkom smislu, mada Fruška gora kao nacionalni park ima i manastire i prirodne potencijale. Njena prednost je u tome što se nalazi između Beograda i Novog Sada, pa ima obezbeđeno tržište, kad god dolaze poslovne delegacije ili veće grupe turista u te gradove oni dođu u Karlovce.

Petković je ocenio da je realno da se ti master planovi završe do kraja godine, napominjući da je finansiranje mnogih turističkih projekata u Vojvodini prešlo na pokrajinski budžet, s tim što će Ministarstvo nastaviti da pomaže one koji su već započeti, kao što je slučaj sa marinom u Apatinu.

Autoput kasni dan

Objavljeno 29. mart 2008.. Objavljeno u Vesti.

MINISTARSTVO ZA INFRASTRUKTURU
Autoput kasni dan – izgradnja saobraćajnice Horgoš-Požega počeće 2. aprila
Radovi na izgradnji autoputa Horgoš – Požega počinju 2. aprila – najavio je u ponedeljak (24. mart 2008. godine) Velimir Ilić, ministar za infrastrukturu. Prema njegovim očekivanjima, Vlada Srbije će ove nedelje dati saglasnost da se koncesionar uvede u posao. Ministar je, međutim, potvrdio da Deutsche banka do 31. marta neće dati bankarske garancije koncesinaru, austrijskim firmama „Alpine“ i PORR.

– Nema nikakvih smetnji da se koncesionar uvede u posao, i o tome je postignuta saglasnost u Vladi – naglasio je Ilić. – Deutsche banka se u pismu, koje nam je dostavila, obavezala da će što pre, a najkasnije do kraja godine, dati garancije i da će pratiti ovu investiciju. Takođe, i koncesionar se obavezao da će svojim novcem finansirati radove dok se banka ne uključi. Ništa ne gubimo – tvrdi Ilić. – Koncesionar ima pravo po ugovoru i da sam finansira kompletan projekat. Kako će da zatvori finansijsku konstrukciju, to nas ne zanima. Koncesioni ugovor potpisali smo sa koncesionarom, a ne sa bankom.

Koncesionar mora da deponuje sredstva, koja će biti garant za kvalitetno i na vreme izvedene radove, a reč je o sumi od oko 100 mil EUR.

Iako je koncesionim ugovorom predviđeno da radovi počnu najkasnije 1. aprila, rok se pomera za jedan dan, kako kaže Ilić, zbog prvoaprilske šale.

Ako radovi počnu na vreme, koncesionar može da preuzme naplatne rampe u Sirigu i Pazovi, odnosno na deonici Horgoš – Novi Sad i Novi Sad – Beograd, najranije u junu – tvrdi ministar Ilić.

Putarina mora da se naplaćuje u iznosu koji odredi Vlada Srbije, odnosno po cenovniku koji važi i na ostalim autoputevima u Srbiji. Ukoliko se saobraćaj poveća, Vlada čak može i da smanji cenu putarine.

Ulaganje u razvoj Vojvodine 20 milijardi dinara

Objavljeno 28. mart 2008.. Objavljeno u Vesti.

IZVRŠNO VEĆE APV
Potvrđeni programi rada Fonda za kapitalna ulaganja i Fonda za razvoj Vojvodine – ulaganje u razvoj 20 milijardi dinara

Izvršno veće Vojvodine dalo je saglasnost za programe rada u ovoj godini koje su predložila dva pokrajinska razvojna fonda – Fond za kapitalna ulaganja i Fond za razvoj Vojvodine.

Fond za razvoj Vojvodine predviđa da se sa 4,9 milijardi dinara, putem 13 kreditnih linija podstiče razvoj poljoprivrede i prehrambeno-prerađivačke industrije, razvoj malih i srednjih preduzeća, preduzetništvo i ujednačen regionalni razvoj. Pored postojećih kreditnih linija, u 2008. godini planiraju se nove vrste dugoročnih kredita za zalivne sisteme i skladištne kapacitete, kao što su hladnjače i silosi i za programe razvoja turizma u ruralnim sredinama.

Fond za kapitalna ulaganja planirao je ulaganja u iznosu od 14,92 milijarde dinara. U oblast arhitekture, urbanizma i graditeljstva za izgradnju i rekonstrukciju stambenih objekata, školskih i predškolskih ustanova, sportskih objekata, uređenje javnih i zelenih površina, ambijentalnih celina i parkova i verskih objekata uložiće se jedna i po milijarda dinara.

Za oblast energetike planirano je 200 miliona, za tehnološki razvoj 800 miliona, za poljoprivredu i šumarstvo 123 miliona, za vodoprivredu i zaštitu životne sredine 6 milijardi, za zdravstvo i socijalnu zaštitu 1,5 milijarda, kao i za obrazovanje, nauku i inovacije 1,5 milijarda, za saobraćaj i telekomunikacije 3 milijarde i za turizam, ugostiteljstvo, banje i lečilišta 300 miliona dinara.

Konkurs za dijasporu

Objavljeno 28. mart 2008.. Objavljeno u Vesti.

MINISTARSTVO ZA DIJASPORU
Konkurs za dijasporu

Sufinansiranje projekata/programa za dijasporu

Predmet konkursa je sufinansiranje projekata/programa koji ima za cilj:

1. Organizaciju mobilnih kulturnih programa podobnih za prezentaciju u centrima dijaspore;

2. Poboljšanje uslova za ostvarivanje i unapređenje prava pripadnika dijaspore i pripadnika autohtonih srpskih zajednica u zemljama u okruženju u matici;

3. Uspostavljanje i unapređenje ekonomske saradnje sa dijasporom i autohtonim srpskim stanovništvom u zemljama u okruženju;

4. Integrisanje pripadnika dijaspore i pripadnika autohtonog srpskog stanovništva u zemljama u okruženju u kulturne, naučne i sportske tokove u matici;

5. Očuvanje srpskog jezika kod pripadnika dijaspore i pripadnika autohtonog srpskog stanovništva u zemljama u okruženju.

Detaljnije informacije: http://www.mzd.sr.gov.yu/_cir/dokumenta//konkursmart2008.pdf