Skip to main content

Prva tranša iz IPA-e

Objavljeno . Objavljeno u Vesti.

VLADA SRBIJE
Prva tranša iz IPA-e

Novčana pomoć EU od 165 mil EUR biće raspoređena na 36 projekata – u Beogradu potpisan finansijski sporazum

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić i šef delegacije Evropske komisije u Srbiji Žozep Ljoveras potpisali su u petak (4. april 2008. godine) finansijski sporazum, kojim se Srbiji odobrava bespovratna pomoć od 165 mil EUR.

Potpisivanju sporazuma u „Palati Srbije“ prisustvovao je i direktor Direkcije za zapadni Balkan u Evropskoj komisiji Pjer Mirel.

Đelić je nakon potpisivanja sporazuma istakao da se radi o prvoj tranši iz Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA) Evropske unije Srbiji u iznosu od milijardu evra za period od 2007. do 2011. godine.

Pomoć od 165 mil EUR za 2007. godinu biće raspoređena na 36 projekata koji će direktno pomoći boljem životu građana Srbije, naglasio je on.

– Oko 40 mil EUR biće iskorišćeno za ravnomeran lokalni i regionalni ekonomski razvoj Srbije, pre svega za manje razvijene delove Srbije, a za podršku izbeglicama i interno raseljenim licima 10 mil EUR – rekao je Đelić.

Prema njegovim rečima, za reformu hitne medicinske službe biće izdvojeno 10 mil EUR, za informacioni sistem na Dunavu 11 mil EUR, a za smanjenje emisije štetnih gasova iz Termoelektrane „Nikola Tesla“ 12 mil EUR.

Određena sredstva biće iskorišćena i za jačanje kapaciteta državne administracije, poboljšanje uslova za izdržavanje zatvorskih kazni, reformu srednjeg stručnog obrazovanja, poboljšanje standarda kontrole granica i mnoge druge projekte.

Đelić je ukazao da se očekuje da će prva sredstva stići tokom leta i u septembru, kao i da se već radi na pripremi IPA sporazuma za 2008. godinu, koji će biti potpisan u narednim mesecima, a do kraja godine trebalo bi da budu završene i pripreme za IPA za 2009. godinu.

On je napomenuo i da je Evropska komisija u svom izveštaju dala ohrabrujuće ocene o borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije u Srbiji, što će imati veliki značaj u ukidanju viza za građane naše zemlje, a prvi korak ka tome, prema Đelićevim rečima, trebalo bi da bude da vize za zemlje EU budu besplatne.

Mirel je istakao da se ne radi o zajmu već o bespovratnoj pomoći, koja treba da pomogne zemljama da se reformišu, transformišu i spreme za članstvo u EU.

Ljoveras je podsetio da je od 2000. godine EU obezbedila više od 2 milijarde EUR pomoći za Srbiju, što ne uključuje bilateralnu pomoć zemalja članica, pomoć za Kosovo od 1,4 milijarde EUR, kredite Evropske investicione banke od 1,3 milijarde EUR, ni pomoć Evropske banke za obnovu i razvoj.

On je ukazao da je Srbija u vrhu po visini pomoći iz EU po glavi stanovnika, što dokazuje da je posvećenost Unije Srbiji „dugoročna i čvrsta“.

Formiranje regionalne mreže drvnoindustrijskih klastera

Objavljeno . Objavljeno u Vesti.

AGENCIJA ZA DRVO
Formiranje regionalne mreže drvnoindustrijskih klastera

Agencija za drvo (www.agencijazadrvo.co.yu) najavila je formiranje regionalne mreže drvnoindustrijskih klastera. Na regionalnoj konferenciji o drvnoindustrijskim klasterima, u organizaciji Agencije za drvo, formirana je radna grupa koja je dobila zadatak da u naredna dva meseca utvrdi principe funkcionisanja ove mreže.

Za predstavnika Agencije za drvo u ovoj radnoj grupi postavljen je Rajko Sredanović.

Regionalnu mrežu činiće klasteri iz Italije, Austrije, Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije i Srbije.

Povoljniji dinarski krediti

Objavljeno . Objavljeno u Vesti.

NARODNA BANKA SRBIJE
„Povoljniji dinarski krediti“

Beograd — Od sredine aprila neće se polagati gotovinski depozit od 20 odsto za dinarske kredite bez valutne klauzule, izjavio je Jelašić.

Ali, građani će pri uzimanju deviznih kredita morati da daju 30 odsto depozita, rekao je guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić. On je pojasnio da su razlozi za donošenje novih mera centralne banke povećanje udela dinarskih kredita, koji će, kako smatra, postati atraktivniji oslobađenjem od obaveze polaganja depozita od 20 odsto.

„To je značajna relaksacija. Videćemo da li će građani više da koriste dinarske kredite ili će se ponovo radije zaduživati u evrima uz obavezan depozit od 30 odsto, iako će ukupan trošak biti isti kao da koriste dinarski zajam“, rekao je Jelašić u intervjuu Blicu.

Upitan da li su predviđene još neke rezervne mere ukoliko inflacija počne da raste, Jelašić je odgovorio: „Postavlja se pitanje stabilnosti cena, a da to ne bude isključivi zadatak Narode banke Srbije, već svih ostalih koji su planirali da ovu godinu završimo sa inflacijom od šest odsto.“

„Što se tiče mera suspenzije, za sada nemamo u planu ništa dodatno. Sa stanovišta monetarne politike, glavne mere su povećanje referentne kamatne stope, kao što je bilo pre dve nedelje, ali i obaveza banaka da od 17. maja 10 odsto devizne obavezne rezerve drže u dinarima“, rekao je guverner.

Govoreći o povećanju cena, Jelašić je naveo i da je „činjenica da u regionu nisu povećane cene poljoprivrednih proizvoda kao što je slučaj kod nas“.

„A isprobane su sve mere da se to ne desi. Od privremene zabrane izvoza pšenice pa do ulja, da se odobri interventni uvoz. U trećoj sferi se zovu proizvođači na razgovor. To je tržišni model privređivanja na srpski način“, kazao je on.

Guverner je ocenio i da poskupljenje poljoprivrednih proizvoda „ukazuje da najveći broj mera nije bio dovoljno efikasan i da treba nešto menjati“.

Učenje na primerima i greškama suseda

Objavljeno . Objavljeno u Vesti.

SO SUBOTICA
Učenje na primerima i greškama suseda – Segedin nudi Subotici pomoć oko industrijskih parkova

Mađarska je do sada oformila ukupno 198 industrijskih parkova, koji su omogućili zapošljavanje 200.000 nezaposlenih, a proizvodi iz firmi koje rade u tim industrijskim zonama plasiraju se u celoj Evropi.

To iskustvo naših suseda bi svakako moglo poslužiti kao uzor za rad i industrijske zone u Subotici, zaključeno je na zajedničkom sastanku predstavnika projekta industrijskih parkova iz Mađarske i subotičke lokalne samouprave održanom u Subotici. Peter Sekelj iz Saveza tehnoloških i naučnih parkova Mađarske kaže da ovakva razmena iskustava može pomoći da Subotica izbegne negativna iskustva i prepreke na koje su nailazili oni u Mađarskoj.

Subotica završava Studiju o formiranju industrijskog parka, na prostoru bivše kasarne. Gradske vlasti su u pregovorima sa vojskom o kupovini tog objekta, i od tog posla, za koji se inače očekuje da će biti dovršen do kraja meseca, zavisi početak stvaranja industrijskog parka, što podrazumeva najpre infrastrukturno opremanje zemljišta.

Međutim, da bi takve poslovne zone bile efikasne, osim objekata i infrastrukture, neophodno je i zakonsko regulisanje stimulacija u oblasti poreske politike, povlastica za otvaranje novih radnih mesta i razne olakšice za investitore, kaže Dušan Guslov, gradski menadžer.

Ove godine četiri master plana za razvoj turizma

Objavljeno . Objavljeno u Vesti.

DRŽAVNI SEKRETAR ZA TURIZAM
Ove godine četiri master plana za razvoj turizma u Srbiji

Državni sekretar za turizam Goran Petković najavio je da će ove godine biti urađena četiri master plana, od kojih su tri velika, a četvrti je mali i odnosi se na Dimitrovgrad.

Petković je rekao da će jedan master plan biti rađen za korekciju postojećeg stanja na Kopaoniku, drugi za procenu potencijala Besne kobile, kao planinskog centra, i treći koji je najbliži realizaciji odnosi se na Sremske Karlovce i Frušku goru.

– To je onaj deo Podunavlja koji je ostao neobrađen prethodnim master planovima, koji su obuhvatili gornje Podunavlje – Apatin i Sombor i donje Podunavlje – od Golupca do granice sa Rumunijom – rekao je Petković.

On je ukazao da su Sremski Karlovci udarni deo Fruške gore u turističkom smislu, mada Fruška gora kao nacionalni park ima i manastire i prirodne potencijale. Njena prednost je u tome što se nalazi između Beograda i Novog Sada, pa ima obezbeđeno tržište, kad god dolaze poslovne delegacije ili veće grupe turista u te gradove oni dođu u Karlovce.

Petković je ocenio da je realno da se ti master planovi završe do kraja godine, napominjući da je finansiranje mnogih turističkih projekata u Vojvodini prešlo na pokrajinski budžet, s tim što će Ministarstvo nastaviti da pomaže one koji su već započeti, kao što je slučaj sa marinom u Apatinu.