Potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Božidar Đelić izjavio je danas da Srbija neće dozvoliti da bude ukinut bezvizni režim i najavio da će biti formirana međuresorna grupa koja će pratiti primenu sporazuma o ukidanju viza.

– Kako bi se izbegao svaki rizik da ta pogodnost za građane Srbije bude ugrožena ili ukinuta, formiraćemo međuresornu grupu koja će pratiti primenu sporazuma o ukidanju viza – kazao je on novinarima u Beogradu.

On je kazao da su na predlog Srbije, Nemačka i Belgija ukinule novčane nadoknade za ljude koji su emigrirali i čekaju azil.

– Bilo je ljudi koji su išli u Nemačku a koji su znali da neće dobiti azilantski status, ali su išli kako bi dobili taj novac. Srbija je već uspela da prepolovi broj zahteva za azil u Nemačkoj u poslednja tri meseca – rekao je on i dodao da je prošle godine azil u Nemačkoj tražilo oko deset hiljada ljudi, ali da većini azil nije odobren.

On je dodao i da je Belgija na zahtev Srbije ukinula socijalna davanja za ljude koji čekaju azil.

Đelić je kazao i da Švedska, u kojoj je pored Belgije i Nemačke bilo najviše zahteva za dodelu azila, specifična jer ima veoma dugu tradiciju davanja azila, ali da ta zemlja skoro nikome nije dala azil.

– Ako neko pokuša da emigrira u Švedskoj neće dobiti status političkog emigranta jer zemlja (Srbija) koja će po svemu sudeći dobiti statu kandidata ni u kom slučaju nije zemlja iz koje se može tražiti politički azil, a ekonomski ne postoji – rekao je.

Đelić je podvukao da Srbija neće dozvoliti maloj grupi ljudi da ugrozi slobodu svih i dodao da se očekuje da EU do kraja godine prihvati zahteve pojedinih zemalja da se uvedu mehanizmi kako bi zemlje potpisnice Šengenskog sporazuma sebe zaštitile.

Predsednik Upravnog odbora Udruženja Poslodavac Miodrag Kostić kaže da će 2011. biti godina nezaposlenosti u kojoj će ljudi gubiti posao.

On je dodao da veliki porast nezaposlenosti u Srbiji nije moguće sprečiti bez socijalnog dijaloga vlade, sindikata i poslodavaca.

– Ova godina će biti godina nezaposlenosti, ljudi će gubiti posao i to niko nikakvim merama ne može da spreči, zato je neophodno što pre uspostaviti socijalni dijalog u zemlji – kazao Kostić.

Kostić, koji je i predsednik „MK Grupe“, kaže da je važno da poslodavci definišu svoje interese, koji bi bili prihvatljivi i za sindikalne organizacije, da se ne bi dozvolilo da „jedna strane medalje, odnosno sindikati, definišu zahteve koji će sutra za sve poslodavce biti obaveza“.

– Nije vlada mesto gde radnici treba da traže platu, već treba da sednu sa poslodavcem i pregovaraju, nebitno da li su oni iz javnog, privatnog ili državnog sektora – rekao je Kostić.

Ističući da treba naći balans u odnosima između javnih i privatnih preduzeća, on je dodao da poslodavci i radnici nisu na različitim stranama već na istoj strani i da treba pronaći način da bi taj odnos mogao da funkcioniše na dugi rok.

Od 170.000 privrednih društava i preduzetnika u Srbiji koliko ih je u obavezi da Agenciji za privredne registre (APR) dostave godišnje finansijske izveštaje za 2010. godinu, tu obavezu do sada je ispoštovalo 82.000, izjavila je juče Registrator u Registru finansijskih izveštaja i podataka o bonitetu u APR Ružica Stamenković.

Ona je na konferenciji za novinare precizirala da je zaključno sa jučerašnjim danom u papirnoj formi dostavljeno 12.000, dok je preko interneta stiglo oko 70.000 finansijskih izveštaja, što ukazuje na praksu da će većina izveštaje predati poslednjeg dana, odnosno 28. februara, kada ističe rok za dostavljanje tog dokumenata.

Stamenković je podsetila da je prošle godine dostavljeno 155.000 finansijskih izveštaja a da je od tog broja 60.000 izveštaja imalo formalne ili računovodstvene nedostatke.

Ona je izjavila da je podneto 2.000 prijava protiv onih koji nisu dostavili finansijske izveštaje i dodala da Tužilaštvo ima stav da se prijave podnose protiv svih obveznika sa prometom većim od 400.000 dinara, kako se ne bi dogodilo da nadležni budu „pretrpani“ ogromnim brojem prijava.

Kazne za pravna lica su od 100.000 do tri miliona dinara, za odgovorno lice za privredni prestup je kazna od 5.000 do 150.000 dinara, a za prekršaj od 5.000 do 500.000 dinara.