Ministarstvo poljoprivrede Srbije saopštilo je da je do sada oko 8.200 poljoprivrednika preuzelo 53,7 mil EUR kratkoročnih i dugoročnih subvencionisanih kredita.

Kako se navodi u saopštenju, u okviru kreditne podrške poljoprivredi koju provodi Ministarstvo poljoprivrede u saradnji sa poslovnim bankama, do sada je osam banaka odobrilo dugoročne kredite vredne oko 30,7 mil EUR.

Dugoročne kredite poljoprivredni proizvođači su najčešće uzimali radi kupovine kombajna, traktora i druge mehanizacije, ali i za izgradnju skladišnih prostorija i drugih objekata.

Te kredite su, precizira se, odobrile ProCredit banka, Erste banka, Credit Agricole Srbija, banka Intesa, Razvojna banka Vojvodine (nekadašnja Metals banka), Hypo Alpe Adria banka, Komercijalna banka Beograd i Agrobanka.

Istovremeno je 11 banaka isplatilo oko 23 mil EUR kratkoročnih kredita koji se, prema podacima Ministarstva poljoprivrede, najčešće koriste za nabavku đubriva, semena, za plaćanje radova na njivama i slično.

To kredite su odobrile NLB banka, Credy banka, Banka Intesa, Komercijalna banka, ProCredit banka, Hypo Alpe Adria banka, Credit Agricol Srbija, Agrobanka, AIK banka, Univerzal banka „Beograd“ i Razvojna banka Vojvodine.

Potpredsednik Vlade Vojvodine Ištvan Pastor svečano je otvorio 43. međunarodni sajam lova, ribolova i sporta LORIST i 43. međunarodni sajam turizma.

– Sajmovi su bolji nego lane, jer su prisutni izlagači iz 11 zemalja, a ima i kompanija koje prvi put učestvuju, kao što su gosti iz Egipta. Sajam turizma je postao reperna manifestacija u regionu što potvrđuje njegov značaj – rekao je Ištvan Pastor.

Poželevši uspešne poslovne dane svim učesnicima on je dodao da svečanosti otvaranja sajmova na Novosadskom sajmu uvek imaju i nešto novo, dodatni bljesak – rezultat intelektualnog napora ekipe koja ih priprema.

U prvom jesenjem terminu na Novosadskom sajmu predstavlja se više od 300 izlagača iz Srbije, zemalja u regionu i Evropske unije. Svetske vrhunske robne marke, premijere za tržište Srbije i promocije noviteta iz oblasti lova i ribolova, turizma gradova i opština, manifestacije, sajamski popusti, neke su od izlagačkih aktivnosti.

Sajmove će obeležiti i više od 40 naučnih i stručnih skupova zakazanih u Kongresnom centru „Master“ Novosadskog sajma i na štandovima učesnika.

Sajmovi su otvoreni do 3. oktobra 2010. godine.

Međunarodni sajam organske hrane „BioBalkan Expo“ od 29. septembra do 2. oktobra na Beogradskom sajmu

Prvi međunarodni sajam organske hrane i drugih organskih proizvoda zemalja jugoistočne Evrope „BioBalkan Expo“ biće održan od 29. septembra do 2. oktobra u Hali 3 Beogradskog sajma.

Sajam će okupiti više od 40 izlagača iz Srbije, i jedan broj proizvođača iz Evropske Unije i drugih zemalja, uključujući one iz Austrije, Holandije, Indije, Italije, Slovenije, Mađarske, Alžira i Hrvatske. Organizator sajma je „A&L Expo“.

U toku sajma biće održano savetovanje pod nazivom „Ruralni razvoj i organska poljoprivreda“, specijalna prezentacija Ekonomskog fakulteta u Beogradu i Ekonomskog fakultelta u Zagrebu, posvećena statusu organske poljoprivrede u zemljama Zapadnog Balkana, kao i drugi sadržaji.

„EI Niš“ vratila, pa ponovo konkurisala za sredstva Ministarstva za zaštitu životne sredine

„Elektronska industrija Niš“ konkurisala je kod Ministarstva za zaštitu životne sredine za novčana sredstva za uklanjanje velike količine opasnog i zapaljivog otpada koji je označavan i kao „ekološka bomba“. Rukovodstvo EI holdinga konkurisalo je za sredstva samo nekoliko meseci nakon što je samoinicijativno vratilo ovom ministarstvu prvih 20 miliona dinara namenjenih za dislociranje istog otpada.

Prvi „milioni“ dobijeni su na konkursu Ministarstva s kraja prošle godine, a vraćeni su uz „samokritično“ obrazloženje EI da je napravila proceduralne propuste pri izboru najboljeg ponuđača za uklanjanje otpada.

Prema poslednjem nalazu Sektora za kontrolu i nadzor Ministarstva životne sredine, koji je kontrolisao EI krajem prošle godine, u krugu holdinga nalazi se oko pet tona opasnog hemijskog otpada, 50 tona kancerogenog galvanskog mulja, 35 kubnih metara otpadne kontaminirane ambalaže, izvesna količina hemijskog otpada „nepoznatog sastava“ i tako dalje. Utvrđeno je da je opasni otpad uskladišten u neadekvatnim objektima, od kojih neki prokišnjavaju i imaju dotrajale instalacije i nije obezbeđen, jer je ograda oko EI oštećena, a posle privatizacije nekih od preduzeća EI „ne postoji kontrola ulaska i izlaska ljudi“.

Radiša Spasić, jedan od rukovodilaca Samostalnog sindikata EI i diplomirani hemičar, za „Danas“ procenjuje da se u ekonomski devastiranom holdingu nalazi oko 360 tona čvrstog i tečnog otpada, koji je „i otrovan, i kancerogen i radioaktivan“. Osim pobrojanog otpada u izveštaju Sektora za kontrolu, kako kaže Spasić, u krugu EI postoji i 14 ćelija sa rastvorom opasnog kalijum-hidroksida, paladijumska prašina, radioaktivne kutije za punjenje radio aparata i desetak radioaktivnih gromobrana čija je upotreba zakonom zabranjena.

– Dovoljno je, recimo, da neko pored paladijumske prašine zapali cigaretu i da sve eksplodira. A izvesna količina tih opasnih hemikalija stoji na otvorenom. Nešto od toga su novi vlasnici privatizovanih firmi, kao što je „EI Metal“, izneli iz fabričkog kruga i „slobodno“ bacili, ko zna gde. Kroz isparenja i oticanje, otpad verovatno zagađuje i obližnje izvorište Medijana koje vodom snabdeva Niš, a preti i Arheološkom parku Medijana. Ugroženi su kako preostali zaposleni u EI, tako i potencijalni investitori, građani Niša i vredan arheološki lokalitet. Takav nemar i neodgovornost je neshvatljiv. Zbog toga, kao i zbog drugih propusta, Samostalni sindikat traži ostavku generalnog direktora Miodraga Stamenkovića – kaže Spasić.

Stamenković, međutim, negira da je na bilo koji način odgovoran za situaciju koja je nastala mnogo pre njegovog dolaska na mesto generalnog direktora. On ocenjuje da EI holding zapravo i ne spada u prvu kategoriju kompanija po ugroženosti od požara i drugih akcedenata, gde ga je pre četiri godine svrstao Sektor za zaštitu i spasavanje MUP-a Srbije, već se tu našao „po inerciji, zbog tadašnjih nesreća u nekim drugim preduzećima“.

– Tog otpada nema u velikim količinama, ima ga samo za jedan kombi, a najviše je taložnog mulja, koji je smešten u posebnim i bezbednim kadama. Otpad i nije toliko opasan kako neko pokušava da prikaže, a nije ugrožavao zdravlje ljudi ili životnu sredinu ni kada je fabrika radila punim kapacitetom i imala 18.000 zaposlenih, a kamoli sada – tvrdi Stamenković.

Izvoz bez carine na multimilionsko tržište

Sporazum sa Norveškom, Švajcarskom, Islandom i Lihtenštajnom, omogućava izvoz bez carina na tržište koje ima 13 miliona stanovnika.

Specijalni Sporazum o slobodnoj trgovini (EFTA) počeće da se primenjuje od 1. oktobra i tim povodom Privredna komora Beograda u saradnji sa Upravom carina organizuje sutra skup o specifičnostima tog sporazuma i mogućnostima njegove primene, saopštila je komora.

Sporazum o slobodnoj trgovini Srbija je potpisala sa državama-članicama Evropske asocijacije za slobodnu trgovinu EFTA – Norveškom, Švajcarskom, Islandom i Lihtenštajnom, 17. decembra 2009.

Taj sporazum omogućava izvoz srpskih proizvoda bez carina na tržište koje ima 13 miliona stanovnika.

– Sporazum predstavlja veliku šansu za srpske proizvođače i izvoznike i to je još jedan korak ka boljem pozicioniranju Srbije u režimu slobodne trgovine – rekao je predsednik Privredne komore Beograda Milan Janković.

Učesnici skupa od glavnog inspektora u Odeljenju za poreklo robe Uprave carina Milice Šuše će saznati na koji način što jednostavije da koriste prednosti koje ima EFTA sporazum za preduzeća u Srbiji, navedeno je u saopštenju.