Autor: Ξ

Naredne godine Vojvodina će preko Fonda za razvoj investirati 4,7 milijardi dinara u izvozne i programe koji otvaraju nova radna mesta, izjavio je juče u Novom Sadu predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić.

Pajtić je na prezentaciji poslovanja Fonda za razvoj rekao da je od posebnog značaja to što će Fond s Razvojnom bankom Vojvodine objediniti sredstva, „pa će pomenuti iznos biti dvostruko ili trostruko veći za podsticanje privrede ili poljoprivrede u Vojvodini“.

– Podatak da smo do sada 235 mil EUR uložili u preko 5.000 kredita kako bismo otvorili 20.000 radnih mesta, dovoljan je da pokaže svrsishodnost Fonda – naveo je Pajtić i dodao da je polovina sredstava od privatizacije uložena u Fond za razvoj.

Direktorka Fonda Snežana Repac rekla je da je tokom 2010. godine odobreno 4,7 milijardi dinara kredita, što je značajno više u odnosu na 2009. godinu.

Ona je rekla da je danas uplaćena i poslednja rata od dve milijarde dinara za dokapitalizaciju Razvojne banke Vojvodine, čime je otvorena nova mogućnost za udruživanje sredstava i njihov plasman po najpovoljnijim kreditnim uslovima ka vojvođanskim privrednicima i poljoprivrednicima.

Prema rečima Snežane Repac, zbog udruživanja sredstava sa Razvojnom bankom Vojvodine ove godine su korisnici kredita dobili ukupno 6 milijardi dinara.

– Ovo je prilika da pozovem strane i domaće investitore koji žele da posluju, otvaraju nova radna mesta ili šire poslovanje, da lakše, brže i ekonomičnije to urade preko nas, jer ćemo im mi u tome pomoći – kazala je Snežana Repac.

Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić izjavio je danas da će to ministarstvo u 2011. godini raspolagati sa više od 22 milijarde dinara iz budžeta i da će to biti dovoljno za realizaciju infrastrukturnih projekata.

Mrkonjić je, na godišnjoj konferenciji za novinare u Klubu poslanika, kazao da će od te sume 16 milijardi dinara otići na subvencije železnicama, a oko pet milijardi dinara za finansiranje izgradnje saobraćajne infrastrukture, pre svega na Koridoru 10 i Koridoru 11.

Ministar je kazao da će oko 1,5 milijardi dinara biti izdvojeno za male projekte, koji će biti realizovani u lokalnim samoupravama, i ostatak za plate zaposlenih u ministarstvu.

Mrkonjić je istakao da je finansijska konstrukcija za izgradnju Koridora 10 u Srbiji kompletno obezbeđena iz sredstava Svetske banke, Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj, u ukupnom iznosu od oko 1,1 mlrd EUR.

Svi građani, odnosno poreski obveznici, moći će od februara da saznaju stanje svojih obaveza i dobiju odgovarajuće potvrde i elektronskim putem, najavio je u Kragujevcu direktor Poreske uprave Srbije Dragutin Radosavljević.

On je rekao da će naredne godine biti uspostavljena potpuna elektronska kominikacija Poreske uprave sa građanima i privredom.

– Neće više biti papirnih poreskih prijava, u 2011. godini ćemo potpuno zaboraviti takav način komuniciranja, što će privredi Republike Srbije uštedeti od 600 mil EUR- rekao je Radosavljević.

On je naveo da će sledeće godine građani moći da dobiju obaveštenja u vezi sa porezima i u Kontakt centru Poreske uprave Srbije koji je počeo da radi u aprilu ove godine.

Kontakt centar će pružati informacije o stanju poreskog duga i budućim poreskim obavezama, kao i obaveštenja u vezi sa računovodstvenim sistemom.

Svi pozivi sa fiksnog telefona iz Srbije na broj 0700-700 007 naplaćuju se po ceni lokalnog poziva. Sa mobilnog telefona ili iz inostranstva može da se pozove broj 011 33 10 111 uz plaćanje pune cene u skladu sa ugovorom sa telefonskim operaterom.

Pitanja u vezi sa zakonskim uslovima i postupcima poreskog sistema mogu da se šalju i elektronskom poštom preko ikonice „Kontakt centar“ na veb sajtu Uprave (www.poreskauprava.gov.rs).

Pripremljen je, kako je rečeno, poseban veb obrazac koji usmerava pitanja u Kontakt centar.

Od početka rada do 30. novembra zaposleni u Kontakt centru Poreske uprave Srbije obavili su 21.398 razgovora sa klijentima i obradili 1.673 mejla.

Asocijacija lizing kompanija Srbije (ALCS) predložila je danas da se na naknadu za lizing nepokretnosti ne plaća porez na dodatu vrednost (PDV), što je praksa i zemalja u okruženju.

„Potrebno je regulisati i porez na prenos apsolutnih prava, kako bi se u poslovima lizinga nepokretnosti izbeglo dvostruko oporezivanje, kao i da budu precizirana plaćanja poreza na imovinu tokom trajanja ugovora o lizingu i naknade za korišćenje građevinskog zemljišta i komunalnih usluga“, navodi se u saopštenju ALCS-a.

Finansiranje nepokretnosti putem finansijskog lizinga predviđeno je izmenama Zakona o finansijskom lizingu koje je pripremilo Ministarstvo finansija.

Taj vid finansiranja, kako je ocenio ALCS, predstavljaće dodatnu konkurenciju na finansijskom tržištu, što će se pozitivno odraziti na uslove finansiranja kao i na rast investicija u građevinarstvo.

Lizing nekretnina, kako je navedeno, mogao bi da bude posebno privlačan za mala i srednja preduzeća koja bi uz minimalna startna ulaganja mogla da uđu u nove investicije.

Najmanji osnivački kapital za kompanije koje se bave lizingom pokretnosti, kako je predloženo izmenama Zakona o finansijskim lizingom, bio bi pola miliona evra, dok bi za one koji se bave lizingom nepokretnosti minimum bio 5 mil EUR.

Zakon o finansijskom lizingu donet je 2003. i menjan je je 2005. godine, a o novim izmenama Vlada bi trebalo da se izjasni do kraja ove godine i uputi ih Skupštini na usvajanje.

Pet poljoprivrednih škola u Vojvodini dobiće ukupno 10 miliona dinara za korišćenje biomase u energetske svrhe. Ugovor o dodeli bespovratnih sredstava potpisali su Pokrajinski sekretar za energetiku i mineralne sirovine Radoslav Striković i direktori poljoprivrednih škola. Sredstva su raspoređena za školske projekte na konkursu na temu „Korišćenje sopstvene biomase u energetske svrhe u poljoprivrednim školama“ i to poljoprivrednim školama u Futogu, Baču, Bačkoj Topoli, Zrenjaninu i Somboru.

Direktorka Poljoprivredne škole sa domom učenika u Futogu Željka Miličić zahvalila se Vladi AP Vojvodine na dodeljenim podsticajnim i bespovratnim sredstvima, koja je ova škola dobila. Novac će se usmeriti za zagrevanje školskog objekta i doma za učenike na biomasu, a tome prethodi nabavka i montaža nove kotlarnice i postrojenja za centralno grejanje, tako da će se ovaj iznos od 2,36 miliona dinara uložiti u to.

Poljoprivredna škola u Baču dobila je sredstva u iznosu od 2,239 miliona dinara, koje će iskoristiti za adaptaciju i sanaciju postojeće kotlarnice na biomasu, kao i za instalaciju za grejanje plastenika i staklenika. Srednja poljoprivredno prehrambena škola u Somboru će iznos od 1,92 miliona dinara iskoristiti za nabavku i montažu nove kotlarnice na biomasu sa instalacijom, dok će škola u Bačkoj Topoli iznos od 1,68 miliona dinara upotrebiti za sređivanje postojeće kotlarnice na biomasu i sistema centralnog grejanja sa akumulatorom toplote. Srednja poljoprivredna škola u Zrenjaninu sredstva od 1,79 miliona dinara upotrebiće za kupovinu kotla na biomasu sa akumulatorom toplote.

Sekretar Striković je tim povodom objasnio značaj korišćenja obnovljivih izvora energije, naročito za one objekte kao što su poljoprivredne srednje škole, koje imaju i zemlju iz koje se može crpeti biomasa i sa njom zagrevati kako objekat škole, tako i druge školske prostorije. Sledeće godine u planu ovog Sekretarijata je opremanje studentskih domova u Vojvodini sa sistemima solarnih kolektora, koji su još jedan vid korišćenja energije sunčeve svetlosti, pa samim tim i to je obnovljiv izvor energije.