Autor: Ξ

Most preko reke Tise u vojvođanskoj opštini Ada, koji spaja severni Banat i severnu Bačku, vredan 2,2 milijarde dinara, pušten je u saobraćaj u petak 24. decembra.

Gvozdena konstrukcija mosta je poklon Nemačke Srbiji. Most je dugačak 245 metara, njegova širina je 11 metara, a visina pilona je 75 metara. Pored mosta, izgrađeno je i 20 kilometara pristupnih puteva.

Predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić rekao je da više od 200 godina postoji potreba žitelja severnog Banata i severne Bačke da se premosti Tisa.

On je naveo da je novi most jedan od najvećih i najmodernijih mostova izgrađenih u Srbiji u proteklih nekoliko decenija. Dodao je da most omogućava pristup severnog Banata koridoru 10, dok severnu Bačku približava Rumuniji i prepolovljava razdaljinu između građana ovog dela Vojvodine.

– Most je zamajac daljeg privrednog razvoja, a njegov ekonomski, privredni i infrastrukturni značaj je neprocenjiv – ocenio je Pajtić.

Predsednik opštine Ada Zoltan Bilicki podsetio je da je izgradnja mosta počela još 2007. godine i naveo da je reč o najvećoj investiciji u Adi u proteklih više desetina godina.

Podsetio je da je pre dve godine potpisan protokol sa predstavnicima Osijeka i Temišvara o izgradnji horizontalnog koridora kroz Vojvodinu, koji bi spajao Hrvatsku sa Rumunijom i ocenio da time most na Tisi dobija izuzetan privredni, kulturni i turistički značaj, na međunarodnom i na lokalnom nivou.

– Puštanjem mosta u saobraćaj stvoren je još povoljniji ambijent za nove investicije, kao i za poboljšanje životnog standarda svih građana ovog dela Vojvodine – rekao je Bilicki.

Investitor mosta bila je opština Ada, a izgradnja je finansirana preko Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine.

Preduzeća i građani će i u 2011. moći da dobijaju subvencionisane kredite, ali će za to biti izdvojeno manje novca nego ove godine, izjavio je ministar ekonomije Srbije Mlađan Dinkić.

„Već smo smanjili stopu subvencija u novembru, sa takvom stopom nastavljamo i u narednoj godini“, rekao je on u intervjuu agenciji Beta i portalu Euraktiv(www.euractiv.rs).

Kako je naveo Dinkić, naredne godine biće subvencionisanih kredita za likvidnost, koji su najtraženiji, za investicije i potrošačkih kredite za kupovinu domaće robe.

– Ove godine je (uz subvenciju) odobreno 1,7 milijardi evra kredita za privredu, oko 600 miliona više nego prethodne godine. Sledeće godine će taj iznos verovatno biti manji u odnosu na ovu godinu jer 2010. završavamo ipak sa blagim rastom – rekao je on.

– Ako se taj rast nastavi i ubrza što očekujemo u sledećoj godini onda ćemo lagano smanjivati subvencije i u jednom trenutku kada stopa rasta pređe tri odsto godišnje ukinućemo subvencionisane kredite jer su bili antikrizna mera – dodao je Dinkić.

Kako je naveo, ove godine je povećana tražnja za kreditima za investicije, pa je odobreno 200 mil EUR, dok je prošle godine odobreno oko 10 mil EUR.

Dinkić je kazao da će u 2011. biti zamrznute investicije za sva preduzeća čiji je država vlasnik osim za „Železnice Srbije“ i „Rudnik Resavica“. Samo u tim preduzećima se subvencije koriste za plate, pa će i izdvajanja biti povećana jer se plate u javnom sektoru odrmzavaju, dodao je on.

Potpredsednik Vlade AP Vojvodine i pokrajinski sekretar za međuregionalnu saradnju Boris Barjaktarović, učestvovao je u radu godišnje Skupštine evroregionalne saradnje DKMT (Dunav – Kriš – Moriš – Tisa) koja je održana u Segedinu. Prema rečima Barjaktarovića, na sednici je usvojen budžet Javnog društva DKMT za 2011. godinu.

-Pored usvojenog izveštaja o projektnim aktivnostima društva, koje trenutno u programima prekogranične saradnje sprovodi više od 10 projekata, usvojena je i lista projektnih ideja koje treba razraditi u projekte kako bi se apliciralo kod aktuelnih i nastupajućih konkursa Evropske unije. Od budućih projekata istakao bih izgradnju graničnog prelaza između Srbije i Mađarske na Tisi i izradu studije za industrijski park na srpsko-rumunsko-mađarskoj tromeđi, koji bi doneo razvoj i nova radna mesta za sve članice DKMT-a – rekao je nakon sednice Barjaktarović.

Barjaktarović je podsetio da Pokrajinski sekretarijat za međuregionalnu saradnju trenutno sprovodi dva projekta gde mu je partner DKMT. To su Common preparation for floods (DKMT floods) i Egészségedre, Živeli (Tasty DKMT) vrednosti blizu 540.000 evra, a odobreni su u okviru programa prekogranične saradnje (IPA) Mađarska-Srbija. Prvi projekat je nastavak projekta «Formiranje  akcione grupe  za prevazilaženje  izazova nastalih zbog poplava», kojeg je inače Ministarstvo finansija Republike Srbije izabralo među 10 primera dobre prakse, u okviru programa prekogranične saradnje u Srbiji. Drugi projekat Živeli, ima za cilj povećanje turističke konkurentnosti pograničnih regija i njihovo uključivanje u međunarodni turistički krvotok, a nastoji da poveže gastronomiju Evroregije DKMT, festivale i manifestacije u okviru tri teme pivo, kadarka i rakija.

Legalizacija bespravno sagrađenih objekata trebalo bi da bude omogućena po novom zakonu potpuno besplatno, potvrđeno je za B92 u Vladi Srbije.

Vlada Srbije bi trebalo da legalizuje divlju gradnju donošenjem posebnog zakona, koji priprema Ministarstvo zaštite životne sredine i prostornog planiranja.

Na taj način rešiće se status više od 600.000 divljih objekata.

Vlada se na ovaj potez, kako saznaje B92, odlučila jer je procena da će od poreza na imovinu legalizovanih objekata dobiti više novca nego od same legalizacije, odnosno oko milijardu evra.

Građani koji su legalizaciju već platili, država će uplaćeni iznos odbijati kroz porez na imovinu narednih godina.

Takođe, dozvoliće se i konverzija izgrađenog zemljišta, tako da će korist za državu i za građane biti nemerljiva.

Ministarka za telekomunikacije i informaciono društvo Jasna Matić otvorila je danas, u osnovnim školama u Kikindi i Molu u Adi, prve digitalne kabinete u okviru programa „Digitalna škola“, navedeno je u saopštenju.

Do kraja decembra biće otvoreno 17 digitalnih kabineta, a do kraja tekuće školske godine i preostali digitalni kabineti biće opremljeni najsavremenijom računarskom opremom. Ovo su prva radna mesta koja su opremljena računarima od ukupno 30.000 radnih mesta koje ćemo ovim programom obuhvatiti.

Inače, program „Digitalna škola“ obuhvata opremanje računarima 2.910 školskih objekata, što čini preko 95% od ukupnog broja osnovnih škola na teritoriji Republike Srbije, od čega će 1.589 školskih objekata biti opremljeno digitalnim kabinetima, a 1.321 lap-top računarima i projektorima.

Digitalni kabinet uključuje do 30 mesta za rad učenika na savremenim računarima, prateću opremu potrebnu nastavniku, odgovarajući softver i povezanost računara u kabinetu. U programu „Digitalna škola“ učestvovale su osnovne škole čiji su osnivači Republika Srbija, Autonomna Pokrajina i jedinica lokalne samouprave.