Autor: Ξ

Uz krupne pahulje snega, još krupnije roditeljske suze radosnice, vojnici decembarske klase vojnika, poslednje koja služi vojni rok, 18. decenbra su u Trećem centru za obuku Vojske Srbije u Jakovu kraj Beograda jedan za drugim prilazili svom nadređenom i potpisivali zakletvu koju su svečano položili nekoliko minuta ranije.

Od subote u vojsku pod punim naoružanjem ići će samo onaj ko hoće, čime je konačno završena profesionalizacija Vojske Srbije.

– Nalevo, nadesno – odzvanjale su komande na Jakovu, a regruti, svesni da na neki način ulaze u istoriju i da ih snima veliki broj kamera i novinskih ekipa, trudili su se da sve ide sinhronizovano. Oni koji nisu uspevali da se koordinišu sa ostatkom grupe, sebi mrmljali u zube su mrmljali i koncentrisali se za sledeću komandu.

Kao mantru su izgovorili zakletvu, a onda im se obratio načelnik Generalštaba Vojske Srbije, general-potpukovnik Miloje Miletić koji je čestitao pripadnicima decembarske klase na položenoj zakletvi.

– Prisustvujemo svečanom činu polaganju vojničke zakletve poslednje generacije vojnika na redovnom odsluženju vojnog roka po čemu će ovaj dan biti upamćen u novijoj istorije srpske vojske. Ipak, nadamo se da ovo neće biti poslednji put da čujemo polaganje zakletve jer će i posle 1. decembra u Vojsku Srbije moći da se prijavi onaj ko hoće – rekao je Miletić.

Odziv skoro stoprocentan

Pripadnici decembarske klase položili su vojničku zakletvu u još četiri centra za obuku vojske Srbije, u Somboru, Valjevu, Leskovcu i Zaječaru, koja će od 1. januara naredne godine i zvanično biti profesionalna, čime će biti ukinut dosadašnji način pozivanja regruta u vojsku. Odziv regruta decembarske klase na služenje vojnog roka sa oružjem bio je odličan i, prema podacima nadležnih, iznosio je 98% od planiranog broja.

U oktobru ove godine u Srbiji je izdato 628 građevinskih dozvola, što je za 9,8% manje u odnosu na isti mesec 2009, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Indeks predviđene vrednosti radova u oktobru 2010. manji je za 50% u odnosu na oktobar godinu pre.

Prema broju dozvola izdatih u oktobru, prijavljena je izgradnja 895 stanova, što je za 47,6% manje nego lane u oktobru. Prosečna površina stanova, koji su prijavljeni za izgradnju, iznosila je 62,7 m2.

Od ukupnog broja stanova u novim stambenim zgradama, 15% biće građeno u zgradama sa jednim stanom, a njihova prosečna površina iznosiće 121,2 m2

U zgradama sa tri i više stanova biće građeno 80,9% stanova sa prosečnom površinom od 50,1 m2.

Prema vrsti građevina, u oktobru je izdato 77,7% građevinskih dozvola za zgrade i 22,3% za ostale građevine. Kada je reč o zgradama, 70,7% izdatih dozvola odnosi se na stambene i 29,3% na nestambene zgrade.

Kod ostalih građevina, najveći deo izdatih dozvola, 62,1%, odnosi se na cevovode, komunikacione i električne vodove. Predviđena vrednost radova novogradnje u oktobru iznosi 68,6 odsto od ukupno predviđene vrednosti radova.

Najveća građevinska aktivnost, posmatrano po upravnim okruzima, zabeležena je u Beogradu – 39,4 procenta od predviđene vrednosti novogradnje. Slede Sremski upravni okrug (10,6%), Jablanički upravni okrug (7,1%) i Južnobački upravni okrug (sedam odsto). Učešća ostalih upravnih okruga su do 4,3%.

Strani investitori koji posluju u Srbiji očekuju predvidive uslove poslovanja i da Vlada ispuni obaveze prema njima, rekao je juče predsednik Američke privredne komore (AmCham) Skip Bornhiter (Bornhueter).

– Samo kroz otvoren dijalog sa svim zainteresovanim stranama Vlada može da kreira optimalan regulatorni i fiskalni okvir za održivost postojećih stranih investicija u Srbiji – ukazao je Bornhiter na sastanku predstavnika Američke privredne komore sa ministarkom
finansija Srbije Dianom Dragutinović.

On je istakao da je Vlada „odlično obavila posao stabilziacije ekonomije“ u uslovima svetske ekonomske krize i da strani investitori podržavaju novi model ekonomskog razvoja koji uključuje unapređenje poslovnog okružnje.

Komentarišuću uvođenje velikog broja naknada i lokalnih taksi koje poskupljuju poslovanje u Srbiji, Bornhiter je rekao da se na taj način mogu privremeno popuniti rupe u budžetu, ali na duži rok to je nepovoljno za postojeće i buduće investitore.

Investitori su, prema njegovim rečima, zadovoljni Nacrtom zakona o tržištu kapitala, kao i predloženim izmenama Zakona o deviznom poslovanju.

Dragutinović je podsetila da su u Srbiji najniže poreske stope za poslovanje i najavila da će u idućoj godini biti povećan porez na imovinu i dobit preduzeća.

Američka privredna komora je osnovana 2006. godine i okuplja 160 američkih, međunarodnih i domaćih kompanija koje su u Srbiji investirale više od 9 mlrd EUR.

Vlada Vojvodine danas je utvrdila predlog budžeta za 2011. godinu koji iznosi 60,7 milijardi dinara i na nivou je ovogodišnjeg pokrajinskog budžeta.

Kako se navodi u saopštenju sa sednice vlade, u strukturi rashoda pokrajinskog budžeta i dalje visoko učešće imaju transferna sredstva.

Za finansiranje zaposlenih u obrazovanju planiran je iznos od 26,25 milijardi dinara, dok je za transfere lokalnim samoupravama namenjeno 7,3 milijarde dinara.

U cilju podsticanja privrednog života u pokrajini, za investicione aktivnosti preko Fonda za kapitalna ulaganja predviđeno je 9,3 milijardi dinara, a za realizaciju mera politike zapošljavanja 400 miliona dinara, navodi se u saopštenju.

Dodaje se da je za kreditne i garantne linije poljoprivredi i privredi, preko Fonda za razvoj, Pokrajinskog fonda za razvoj poljoprivrede i Garancijskog fonda, predviđeno 1,3 milijarde dinara.

Budžetom za 2011. planirana su i sredstva namenjena poboljšanju demografske slike Vojvodine, i to u iznosu od 571 miliona dinara.

Sticanje kvalifikacije za službenika za javne nabavke pomoći će da se unapredi sistem javnih nabavki u Srbiji i smanji korupcija u toj oblasti, izjavio je danas državni sekretar u Ministarstvu finansija Slobodan Ilić.

– Postoji prostor da se postignu uštede u javnim nabavkama, a čemu najviše može da doprinese profesionalizacija ljudi koji rade te poslove – rekao je Ilić novinarima na Pravnom fakultetu gde je danas prvi put organizovano polaganje ispita za sertifikaciju službenika za javne nabavke.

Ilić je dodao da postoji potreba da sertifikaciju dobiju od tri do pet hiljada zaposlenih u preduzećima i ustanovama koje imaju zakonsku obavezu da sprovode postupke javnih nabavki roba i usluga.

Ispit je danas polagalo 48 zainteresovanih kandidata, a sledeće polaganje je zakazano za 25. decembar.

Ilić je istakao da su pripremljeni i poslati na prevođenje odgovori na svih 26 pitanja iz Upitniku Evropske unije koji se odnose na javne nabavke.

– Vlada ulaže napore da se sistem javnih nabavki podigne na što viši nivo i korupcija smanji na najmanju moguću meru – rekao je Ilić i dodao da je u pripremi strategija unapređenja sistema javnih nabavki, kao i izmene Zakona o javnim nabavkama.

Direktor Uprave za javne nabavke Predrag Jovanović je istakao da su službenici za javne nabavke najvažniji deo u tom sistemu.

– Značajan broj tendera za javne nabavke poništavan je zbog formalnih nedostataka, odnosno bili su neprofesionalno sprovedeni – ukazao je Jovanović.

Dugotrajnim i nestručno sprovedenim postupcima javnih nabavki, kako je naglasio, gubi se i vreme i novac, što bi sertifikacjom službenika za javne nabavke trebalo da bude izbegnuto.

– Regulatorni okvir za javne nabavke u Srbiji je u dobrom delu usaglašen za pravilima Evropske unije, ali sprovođenje javnih nabavki još treba da se unapređuje – rekao je Jovanović.

Profesionalizaciju službenika za javne nabavke preporučila je i Evropska komisije u izveštaju o napredovanju Srbije ka članstvo u EU.

Godišnje se u Srbiji na javne nabavke troši oko 4 mlrd EUR, a procene su da bi uštede mogle biti i do 20% ako bi se efikasnije sprovodili postupci i bolje kontrolisalo planiranje i ugovoranje nabavki i sprovođenje ugovora.