Dan: 11. novembar 2010.

Koliko bismo struje dobili od nuklearke?

Srbija bi mogla da dobije i do 800.000 megavat-sati električne energije godišnje ulaganjem od pet odsto u gradnju nuklearke „Belene“ u Bugarskoj. Komšije zasad nude samo jedan-dva odsto učešća, što znači i manje struje, međutim, naši zvaničnici zalažu se za veći procenat. Ponuda je stigla pre tri dana, a odgovor Bugarska traži do subote.

Našu zemlju u narednim godinama očekuje sve veći deficit u snabdevanju kupaca pa je svaki kilovat-sat važan. Nuklearka „Belene“ trebalo bi da ima dva reaktora snage po 1.000 megavata koji mogu da proizvedu i do 16 milijardi kilovat-sati godišnje. Učešće od pet odsto donelo bi oko 800 miliona kilovat-sati, što je trenutno oko 2,2% domaće proizvodnje i 2,4% potrošnje, u oba slučaja bez Kosova i Metohije. Iznosi se menjaju ako je reč o ulaganju jedan-dva procenta jer je onda, prema mišljenju stručnjaka, reč o količini struje koja je zanemarljiva i može je obezbediti „Elektroprivreda Srbije“ samo malo boljim radom svojih elektrana. Zato je bitno da nadležni uspeju da obezbede veće učešće Srbije u gradnji nuklearke na Dunavu.

Da li će se to i desiti prilično je neizvesno. U Ministarstvu energetike nisu želeli da komentarišu kakvi su sledeći potezi naše države, ali ni u Predsedništvu Srbije. Ponuda bugarske strane, što je bilo malo iznenađenje, nije stigla u Vladu već kod predsednika Srbije Borisa Tadića. Glavni deo posla oko odgovora na ponudu Bugarske, kako nezvanično saznajemo, vodi predsednik Srbije. Ali na postavljena pitanja juče nije bilo moguće dobiti odgovor od predsednika Tadića. Jedan od razloga mogla bi da bude i prilično nejasna ponuda.

– Naša zemlja je u načelu je zainteresovana za projekat u susednoj zemlji, ali odgovor na zvaničan predlog bugarske strane zavisiće od više detalja, kao što je povećanje učešća u investiciji sa ponuđenih jedan-dva odsto na pet, preciziranje vrednosti gradnje i količine električne energije koja će pripasti Srbiji. Ne treba spominjati da nam je važno da aranžman sa Bugarima podrazumeva obuku naših kadrova jer smo uvođenjem moratorijuma na gradnju nuklearki krajem devedesetih prestali da školujemo stručnjake za ovu oblast. Bugarski čelnici su u više navrata menjali svoju ponudu. Dobro je što u ovoj situaciji izgleda mi njima više trebamo nego oni nama. Srbija ima i rezervne varijante, a Bugarska mora da od „Belena“ napravi regionalni projekat, tako delom treba i tumačiti ponudu nama i Hrvatima – kaže sagovornik „Blica“ iz Vlade Srbije.

Neozbiljna ponuda

Slobodan Petrović, sekretar Udruženja za energetiku i rudarstvo PKS, kaže da je ponuđeni procenat od 1 do 2 „neozbiljan“.

– Mislim da se nije konkretno pričalo o procentima već je samo našim vlastima rečeno da li hoće ili neće da učestvuju u gradnji nuklearke. Nije mi jasno šta više Bugari tu treba da nam pojasne jer je reč o projektu koji je prilično izvestan i sa već određenim detaljima – snagom reaktora, cenom… Treba reći da postoji potreba za učešćem u ovakvom projektu jer će nam nedostajati električne energije, a traženje novca je druga priča – ističe Petrović.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista „Blic“ od 10.11.2011.)

Krediti komercijalnih banaka za pokrivanje budžetskog deficita

Rebalans budžeta stići će u skupštinsku proceduru za dva do tri dana. Budžet za 2011. godinu biće usaglašen sa MMF-om najkasnije do 15. decembra. Ovo je u utorak u parlamentu rekla ministarka Diana Dragutinović i najavila da će u januaru biti povećane plate i penzije.

– Deficit budžeta za 2010. godinu biće veći za 12,8 milijardi dinara nego što je prvobitno planirano, što je i dogovoreno sa MMF-om – objasnila je.

– Rebalansom će do kraja godine biti raspoloživo do milijardu dinara za pomoć Kraljevu, a u budžetu za 2011. biće predviđena nešto veća budžetska rezerva.

Dragutinovićeva je rekla da je prvobitni predlog Zakona o PIO „promenjen u delu koji se odnosi na zaštitu penzionera sa najmanjim prihodima, odnosno da je dogovoreno da najniža penzija ne bude ispod 27% od prosečne plate“.

– Sa MMF nije postignuta saglasnost o iznosu prosečnih plata i penzija – dodala je.

– Treba zaštititi penzionere koji u penziju odlaze sa punim radnom stažom. Reformom penzionog sistema, budžetski rashodi za penzije treba da se smanje za pet do šest godina.

Država se zadužuje 250 mil EUR kod 10 komercijalnih banaka radi finansiranja budžetskog deficita.

Ovako je ministarka finansija Diana Dragutinović u utorak poslanicima objasnila razloge uzimanja kredita tokom rasprave o Predlogu zakona o zaduživanju Srbije kod komercijalnih banaka.

– Period otplate je pet godina i uključuje godinu dana mirovanja, a zajmoprimac ima pravo da ga pre vremena vrati bez ikakvih nadoknada – objasnila je Dragutinovićeva.

Opozicione stranke osule su po vlasti, jer će „teret isplate novih kredita pasti na buduće generacije“. Čak su i iz vladajuće koalicije poručili da krediti nisu najsrećnije rešenje, ali da su neophodni.

Pare za nove avione

Govorila je i o zaduženju kompanije „Jat Airways“ kod dve banke u iznosu od 51,5 mil EUR:

– Novac će biti upotrebljen za revitalizaciju kompanije – 40 mil EUR, osposobljavanje flote – 9,5 mil EUR, a za nabavku dva aviona nove generacije izdvojiće će se 2 mil EUR. Period otplate kredita je šest godina.

Stari dugovi

Govoreći o dugovima države za komunalije ministarka Dragutinović objasnila je da su to računi preostali iz devedesetih godina, kao i da mora prvo da ih pogleda kako bi govorila o plaćanju.

(Napomena: tekst je preuzet iz lista „Novosti“ od 10.11.2010.)

ProCredit banka bira najuspešnije preduzetnike, mala i srednja preduzeća

ProCredit banka organizovaće i ove godine, peti put za redom, izbor za „ProBiznis Lidere“, odnosno preduzeća i preduzetnike koji su u proteklih godinu dana ostvarili izuzetne poslovne rezultate, realizovali značajne investicije i inovacije, odgovorno poslovali i značajno doprineli razvoju ekonomije naše zemlje.

Ovim izborom biće proglašena po tri najuspešnija privrednika i preduzetnika u tri različite kategorije – preduzetnik, malo i srednje preduzeće, a prvi put će biti dodeljeno i posebno priznanje za preduzeće ili preduzetnika – Lidera u unapređenju energetske efikasnosti.

Odluku o „ProBiznis Liderima“ će kao i dosad doneti stručni žiri, koji će činiti predstavnici resornih ministarstava, privrednih komora i fakulteta, ekonomski novinari i predstavnici ProCredit banke.

Posebnost ovogodišnjeg izbora je u tome što će njime biti obuhvaćeni svi registrovani preduzetnici, mala i srednja preduzeća u našoj zemlji, kojih u ovom momentu ima više od 300.000. Od tog broja, na osnovu jasnih kriterijuma uspešnosti poslovanja kao što su visina ostvarenog prihoda i profita, broj zaposlenih, delatnost i drugih finansijskih pokazatelja biće napravljen izbor od 100 najuspešnijih preduzeća i preduzetnika, koje će stručnjaci ProCredit banke u narednih nekoliko nedelja posetiti.

Proglašenje dobitnika priznanja „ProBiznis Lider 2010“ biće održano sredinom decembra u Beogradu, a svi dobitnici će, osim priznanja i plakete, biti nagrađeni višednevnim studijskim putovanjem, tokom kog će, u organizaciji ProCredit banke, posetiti neke od najprestižnijih privrednih manifestacija i najuspešnijih kompanija u zemljama Evropske unije.