Dan: 25. avgust 2010.

Prvo trgovanje akcijama NIS počinje u ponedeljak, 30. avgusta. Početna cena akcija iznosi 505 dinara, a po pet deonica, što je ukupna vrednost 2.010 dinara, dobilo je besplatno 4,8 miliona građana

Tokom prvog dana cena jedne akcije će moći da ide od minus dvadeset odsto (400 dinara), do najviše 300 odsto, odnosno 2.020 dinara. Ipak, građane najviše zanima da li da odmah prodaju svoje deonice ili da sačekaju.

Nenad Gujaničić iz brokerske kuće „Sinteza invest“ kaže da to da li će građani odmah prodati svoj udeo zavisi od ličnih preferencija.

„Veliki broj građana je siromašan i ne želi da razmišlja o tome da li će akcije vredeti više ili manje. Ipak, ostaje i veliki broj onih koji bi u budućem periodu mogli da učestvuju na berzanskom tržištu. Ali najpre treba da se edukuju koja su prava akcionara i zatim odluče da li da prodaju svoje deonice“, navodi Gujaničić.

On dodaje da niko ne treba da očekuje da će se obogatiti od dobijenih pet akcija.

„Vrednost će, naravno, zavisiti od poslovanja same kompanije, ali i od spremnosti te kompanije da dobre rezultate podeli sa malim akcionarima, odnosno kada kompanija postane profitabilna, da i mali akcionari dobiju dividendu“, objašnjava Gujaničić.

Ne treba zaboraviti da je NIS i u 2009. i u 2008. godini zabeležio veliki gubitak, ali i da je za kraj ove godine najavio pozitivan bilans, što brokeri smatraju dobrim signalom.

„U svakom slučaju, bolje je da se najavljuje dobitak, nego da je bilo obrnuto i da je kompanija prethodne dve godine odlično poslovala, a da sada beleži minus. Jer na berzi se trguje očekivanjima. Evidentno je da će te gubitke koje je NIS zabeležio neko morati da nadoknadi. Da li će to biti kroz smanjenje kapitala, videćemo, to svakako predstavlja teret“, kaže Gujaničić.

I Branislav Jorgić, iz brokerske kuće „Jorgić broker“, očekuje da će se berzanska cena do kraja godine kretati oko početne cifre od 505 dinara po komadu.

„Dosta toga će zavisiti i od spremnosti akcionara da prodaju akcije, dakle od obima ponude. U kraćem vremenskom periodu, međutim, ne treba očekivati čuda, a u srednjoročnom sve zavisi od daljeg razvoja same kompanije i od ulaganja vlasnika – objašnjava Jorgić.

On takođe dodaje da se ne treba plašiti velikog pada cena akcija na početku trgovanja.

„Gasprom“ je obavezan da do februara uputi javni poziv za otkup svojih akcija po minimalnoj ceni od 4,8 evra po komadu i to je zaštićena cena akcija. Akcionari u najgorem slučaju sve do kraja februara mogu da čekaju i prodaju svoj udeo po ovoj ceni“, navodi Jorgić i dodaje da će cena biti izvesnija na početku naredne godine, kada će kompanija objaviti finansijske rezultate za 2010.

„A kako najavljuju iz NIS-a, moguće je da će poslovati pozitivno, pa i to može pozitivno da utiče na vrednost akcija„, objašnjava Jorgić.

Do kraja investicionog programa moglo bi da dođe do rasta vrednosti akcija od 20 do 30 odsto.

„Akcije bi tada vredele oko sedam evra, a ako budu eventualno vredele 10 evra po komadu, mislim da bi to bilo sasvim pristojno“, smatra Jorgić.

(B92, 25.08.2010.)

NIP

Uvođenje reda u zahvatanje iz budžeta

Zbog zahteva brojnih opštinskih vlasti da im NIP finansira manje prioritetne projekte stare i po dve decenije, jer ne mogu da plate izradu dokumentacije za ono što je vitalno važno za građane, resorno ministarstvo tražiće da Vlada Srbije promeni uslove za dobijanje para iz budžeta.

To znači da će od januara opštine dobijati finansijsku podršku države za izradu projekata od kapitalne važnosti, čime se povećava celishodnost ovih budžetskih troškova. Time se pooštrava odabir projekata.

U nekim opštinama, recimo, da bi konkurisali za novac iz NIP, iz fioka su vadili projekte za otvorene bazene, stare 20 i više godina iako u tim mestima građani nemaju ni vodovod ni kanalizaciju.

Verica Kalanović, ministarka za NIP, u razgovoru za „Blic“ ne želi da navodi o kojim je opštinama reč, jer, kaže, ne želi da politizuje problem.

– Potpuno je jasno da je najveći problem nedostatak projektne dokumentacije i da hitno moramo naći mehanizam koji će obezbediti izradu projekata za one objekte koji su građanima najneophodniji. Do sada smo imali veoma malo „mladih projekata“, umesto toga opštine predaju stare projekte koji imaju tehničku dokumentaciju i sa njima konkurišu za NIP – kaže Kalanovićeva.

Srbiji manjka infrastrukturna odgovornost, ukazuje ona.

– Da bismo rešavali probleme sa infrastrukturom na nacionalnom i lokalnom nivou, moramo predvideti novac za projektovanje. U suprotnom bi se moglo dogoditi da već iduće godine imamo finansije, ali da nemamo dovoljno spremnih projekata. Mehanizam će ovo ministarstvo predložiti Vladi, jer se srećemo sa projektima rađenim čak 1984. ili 1992. godine – dodaje ona.

Kalanovićeva ukazuje da opštine moraju da, kao infrastrukturno odgovorne, deo svog budžeta usmere, tokom godine, glavnim preduzećima za projektovanje, ali i da državni nivo bude fleksibilniji.

– Mislim na to da se za dogodine predvide sredstva namenjena samo za projektovanje, jer smo do sada prihvatali samo prijave u kojima postoji projektna dokumentacija, gde je i imovinsko pitanje rešeno. Za narednu godinu planiramo da najprioritetnije projekte finansiramo u dve faze. U prvoj se finansira samo izrada projektne dokumentacije, a u narednoj godini se iz NIP dobijaju sredstva za realizaciju tog projekta – naglašava Verica Kalanović.

Povodom primedaba opozicije da je NIP ispolitizovan i kompromitovan time što se najviše novca daje opštinama u kojima vlast drži vladajuća koalicija, ministarka Kalanović uzvraća da u državi ne postoji opština u kojoj se, u ovom trenutku, ne sprovodi „bar jedan projekat iz sredstava NIP“.

– Kad je reč o stranačkoj statistici, moram reći da je ne pravimo jer to nije kriterijum za dodelu sredstava. Ako takve sumnje postoje, najbolje je da se proveri ko je na vlasti u opštinama sa kojima imamo veoma dobru saradnju, primera radi – Prijepolje, Krupanj, Kučevo, Doljevac, Gadžin Han, Surdulica, Svrljig – nabraja sagovornica „Blica“.

U Prijepolju je na vlasti, da podsetimo, SNS, u Kučevu SRS, dok je u ostalim mestima lokalna vlast u rukama grupe građana.

Oliver Dulić, ministar životne sredine i prostornog planiranja, ističe da je problem sa projektima i u tome kako se definišu rokovi.

– Potrebno je postaviti rokove koji su realni i koji omogućavaju sprovođenje svih zakonskih procedura. To podrazumeva da je za ulazak u gradilište neophodno dobiti sve dozvole, moraju se razrešiti problemi eksproprijacije. Takođe se mora imati u vidu da građevinska sezona može biti iznenađujuća zbog niza elemenata – kaže Dulić i naglašava da uvek insistira na tome da nijedno gradilište ne može biti otvoreno bez adekvatne prijave radova, neophodnih drugih dozvola i obavljenog stručnog nadzora.

– Krupna je stvar započeti projekte, ali nije manje važno da ti projekti i budu okončani u najavljenom roku, s tim da se ne treba bespotrebno vezati za rokove koji u startu ne deluju realno – upozorava ministar Dulić.

U Ministarstvu za infrastrukturu kažu da su ove godine iz NIP dobili ukupno 7,2 milijarde dinara.

– Do kraja godine stoprocentno će biti realizovani projekti koje imamo na Horgošu, „Južni Jadran“ i ŽTP „Smederevo“ i tamošnja pruga, dok će na Straževici realizacija biti od 65% do 100%. Projekti koje imamo po opštinama vredni su 550 miliona dinara i svi će u celosti biti gotovi ove godine, kako je i planirano – kažu u Ministarstvu za infrastrukturu.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista „Blic“

d 24.08.2010.)