Arhiva ‘Vesti’

Sledeće godine od besplatnih akcija dobićemo po 300 EUR

Do kraja 2011. godine oko pet miliona građana Srbije bi moglo da dobije po 300 EUR na osnovu podele besplatnih akcija “Telekoma”, EPS-a i Aerodroma, s tim da na tu sumu treba dodati i novac od tenderske prodaje preduzeća. Naravno, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja i ekonomisti ne žele da daju procene o tome koliko će građani dobiti od besplatnih akcija, ali su “Blicu” u Agenciji za privatizaciju rekli da će se taj iznos znati pre privatizacije tih preduzeća.

Prostom računicom na osnovu vrednosti preduzeća, najviše će se dobiti od Elektroprivrede Srbije – po 200 EUR, od “Telekoma” 80 EUR, a od Aerodroma ne više od 10 EUR. Građani od ukupne sume za koju se privatizuje preduzeće dobijaju 15% koje treba podeliti na oko pet miliona ravnih časti.

– Građani će akcije “Telekoma” dobiti istovremeno sa privatizacijom, ali će informaciju o broju i nominalnoj vrednosti akcija koje im pripadaju dobiti pre privatizacije. Trgovanje akcijama “Telekoma” pre nego što se ustanovi cena postignuta za većinski paket oštetilo bi građane, jer će ostvarena cena po pravilu biti veća nego kada se prodaje manji broj pojedinačnih akcija. Strateški investitor koji bude kupovao većinski paket “Telekoma”, ugovorom će biti obavezan da po minimalno istoj ceni po kojoj je platio državni paket, a u nekom razumnom budućem periodu, otkupi i sve ostale akcije od malih akcionara, slično kao što i ruski “Gazprom2 ima obavezu da otkupi sve akcije Naftne industrije Srbije po garantovanoj ceni koja je plaćena i državi, i to u februaru 2011. godine – objašnjavaju za “Blic” u Republičkoj agenciji za za privatizaciju.

U Agenciji kažu da će u slučaju drugih velikih preduzeća, gde privatizacija nije planirana u skorijem roku, kakav je slučaj sa Aerodromom Beograd, akcije biti podeljene pre privatizacije, tj. do kraja godine, i njima će biti moguće slobodno trgovati.

– Slično će biti i sa akcijama Elektroprivrede Srbije, nakon što se sprovede korporatizacija preduzeća u 2011. godini – zaključuju u Agenciji za privatizaciju.

Vrednost akcija koje smo dobili

NIS – 25 EUR
Privatizacioni registar – 17 EUR

Očekivana vrednost akcija koje treba da dobijemo do 2012.

Telekom – 80 EUR
EPS – 200 EUR
Aerodrom – do 10 EUR

Preduzmi nešto

Konkurs za mlade preduzetnike za besplatnu podršku iskusnih menadžera

“Smart Kolektiv” i Forum poslovnih lidera pozvali su mlade preduzetnike i preduzetnice sa teritorije Srbije da se prijave za besplatnu podršku iskusnih menadžera – biznis mentora koji će im volonterski pomoći da razviju poslovanje i preduzetnički potencijal radeći sa njima tokom godinu dana, dva do četiri sata mesečno.

Konkurs se realizuje u okviru projekta “Preduzmi nešto! – Biznis mentorstva za mlade preduzetinke”, i namenjen je mladim ljudima (uzrasta do 30 godina) koji su najranije 2008. godine registrovali preduzeće/preduzetničku radnju i potrebna im je podrška da unaprede svoje poslovanje. Konkurs će biti otvoren do 15. decembra.

Projekat realizuju “Smart Kolektiv” i Forum poslovnih lidera, a finansira Ministarstvo omladine i sporta u okviru konkursa za realizaciju ključnih smernica Nacionalne strategije za mlade 2009. i 2010. godine. Vreme i veštine svojih zaposlenih za program doniraju kompanije “Holcim”, “Državna lutrija Srbije”, “Droga Kolinska”, KPMG, “Coca-Cola Hellenic”, “PricewaterhouseCoopers” i “VIP mobile”.

Sve informacije o uslovima konkursa i potrebnoj dokumentaciji dostupne su na internet stranama www.smartkolektiv.org i www.fpl.rs

Subotica završava pilot projekat prečišćavanje mulja

Javno preduzeće “Vodovod i kanalizacija” u Subotici završava pilot projekat, kojim će biti testirano više sistema prečišćavanja mulja koji ostaje nakon prerade vode na vodozahvatu.

Mulj je, naime, pun arsena, gvožđa i amonijaka i do sada je puštan u kanalizaciju, što je, međutim, zabranjeno najnovijim ekološkim propisima.

Posle izveštaja Gradskog zavoda za zdravlje, u vodovodu će odlučiti koji će sistem prerađivanja mulja na vodozahvatu biti korišćen.

Subotički vodovod dobio je od holandske vlade specijalno postrojenje za proveru kvaliteta kondicioniranja vode na vodozahvatima.

U 2011. moguć državni otkup poljoprivrednog zemljišta

Direktor Uprave za zemljište Zoran Jeličić izjavio je 14. novembra da bi Ministarstvo poljoprivrede u januaru naredne godine moglo da donese uredbu o otkupu poljoprivrednog zemljišta od staračkih domaćinsatva.

– To je specifična mera koju je Ministarstvo poljoprivrede i ove godine planiralo budžetom u iznosu od milion evra, ali nije došlo do njene realizacije- rekao je Jeličić.

Kako je dodao, ukoliko bi ta uredba bila usvojena, kasnije bi mogla da se “ustanovi i dodatna apanaža ljudima koji su zemljište prodali državi”.

Jeličić je kazao da je, uz prosečnu cenu zemljišta od 2.500 do 2.600 EUR po hektaru, sa iznosom od milion evra koji nije realizovan budžetom, ove godine moglo da se kupi oko 400 hektara.

Podsetio je da se trenutno sprovodi druga mera za učešće staračkih domaćinstava u tržištu zemlje, jer država podstiče starije od 65 godina, koja ne mogu da obrađuju zemlju, da je daju u zakup.

Ukoliko su zakupci mlađi od 40 godina staračka domaćinstva dobijaju 12.000 dinara po hektaru, a u svim ostalim slučajevima dobijaju 8.000 dinara.

– Ovogodišnja investicija u poljoprivredno zemljište u Srbiji iznosi ukupno 600 miliona dinara i predstavlja najveće ulaganje u tu oblast od 2000. godine- kazao je on.

Jeličić je rekao da je taj novac korišćen za uređenje poljskih puteva, kontrolu plodnosti i poboljšanje kvaliteta poljoprivrednog zemljišta, istakavši da sledeće godine očekuje investiranje od najmanje 1,2 milijarde dinara.

BAJATOVIĆ: Razmatra se mogućnost da gas ne poskupi za građane

Preduzeće “Srbijagas” i Vlada Srbije razmatraju mogućnosti da gas za domaćinstva ne poskupi u toku ove grejne sezone, dok će industrijski potrošači morati da plaćaju tržišnu cenu tog energenta, izjavio je generalni direktor “Srbijagasa” Dušan Bajatović.

On je demantovao špekulacije u domaćoj javnosti da Srbija plaća najskuplji gas u regionu i naveo da je taj energent jeftiniji jedino u Rumuniji.

Prilikom puštanja u rad merno regulacione stanice (MRS) “Branko Krsmanović” u Paraćinu, Bajatović je rekao da su trenutni dugovi “Srbijagasa” oko 50 milijardi dinara, ili približno 500 mil EUR, od čega su kursne razlike obuhvatile oko 140 mil EUR u proteklih godinu dana.

Bajatović je naveo da privreda duguje oko 30 milijardi, daljinski sistemi grejanja oko osam milijardi dinara, distribucije gasa oko dve milijarde, zdravstvene ustanove oko 272 miliona, mala privreda oko 100 miliona, Vojska Srbije oko 70 miliona, prosveta oko 50 miliona dinara, a ostatak drugi potrošači.

U Srbiji je do kraja oktobra potrošeno gasa, koliko u celoj 2009. godini, što je dobar znak, jer znači da je privreda trošila više, ocenio je Bajatović, naglašavajući da su za našu zemlju obezebeđene dovoljne količine gasa.

On je najvio da će sa ruskim partnerom uskoro pregovarati o nešto nižoj ceni za industrijske potrošače, ali nije želeo da iznosi detalje dok taj dogovor ne bude postignut.

“Srbijagas” očekuje da će u budžetu za 2011. godinu biti obezbeđene određene garancije za dugovanja tog pareduzeća prema ruskom dobavljaču gasa i označio kao neosnovane kalkulacije da bi od drugih dobvaljača mogao da se kupi jeftiniji gas, jer bi transportni troškovi na kraju poskupeli taj energent na nivo koj sada plaćamo.

Bajatović je u krugu fabrike “Štofara” u Parćinu pustio u rad MRS, u koji je investirano oko 1,4 miliona dinara, za oko 3.000 priključaka za potrošače.

Srbija predložila zajedničko investiciono tržište CEFTA

Održan ministarski sastanak zemalja potpisnica sporazuma

Na sednici Zajedničkog komiteta CEFTA 12. novembra razmatrane su pripreme za liberalizaciju u trgovini nekim poljoprivrednim proizvodima od 2011. godine, dogovoreno je da se više pažnje posveti liberalizaciji u sektoru usluga i da se više radi na stvaranju regionalnog investicionog tržišta, izjavio je ministar ekonomije Mlađan Dinkić.

Na ministarskom sastanku zemalja potpisnica regionalnog sporazuma o slobodnoj trgovini razmenjena su iskustva u prevazilaženju efekata svetske krize, rekao je Dinkić novinarima posle sednice Komiteta CEFTA i ocenio da će stvaranje zajedničkog investicionog tržišta poboljšati imidž regiona i privući više stranih investicija.

Na sednici Komiteta CEFTA Srbija je predložila da se, kao jedan korak u tom smeru, uspostavi saradnja agencija za promociju izvoza. Prvi korak je već učinjen pre dva dana, uspostavljanjem – uz pomoć nemačke vlade – zajedničkog portala na Inernetu, na kome se mogu videti prednosti ulaganja u region, kakvi su uslovi trgovine, bescarinski režim i druge pogodnosti, rekao je Dinkić i izrazio uverenje da će strani investitori doprineti da se u regionu grade pogoni za izradu proizvoda više dodate proizvodnje.

Dinkić je rekao da je na sastanku CEFTA komiteta Srbija ostalim zemljama-članicama ponudila saradnju na projektu “Fiata”, koji će našoj zemlji obezbediti izvoz od 2,3 mlrd EUR u 2013. godini.

Za taj izvoz potrebna je neka luka, a da li će to biti luka Bar ili Rijeka i kojom će železničkom trasom ili auto putem izvoz ići, to su logistički problemi, na kojima možemo svi zajedno da radimo, objasnio je Dinkić.

Srbija izvozi 32 odsto robe upravo u zemlje CEFTA i sa tim zemljama imala je ove godine suficit u trgovinskoj razmeni od oko 1,3 mlrd EUR, podsetio je Dinkić i ocenio da Srbija, kao i ostale zemlje CEFTA sporazuma, može da ostvari mnogo veći obim trgovinske razmene.

Ono što nije dobro u sadašnjoj razmeni je što njome dominiraju poljoprivredni proizvodi, sirovine, poluproizvodi, odnosno roba niske vrednosti, ukazao je Dinkić, ocenjujući da je to generalno veliki problem zemalja CEFTA sporazuma, ne samo u okviru te asocijacije, nego i u trgovinskoj razmeni sa trećim državama.

Od 20. novembra skuplji mleko i mlečni proizvodi

Dugotrajno mleko “Imleka” od 20. novembra biće skuplje za 1,8 dinara, a mlečni proizvodi za 3,2 dinara, zbog povećanja otkupne cene mleka, saopštila je ta beogradska mlekara.

“Imlek” se u četvrtak sa svojim dobavljačima dogovorio da će otkupnu cenu najboljeg kvaliteta mleka povećati sa 28,5 dinara na 32 dinara po litru. U saopštenju se navodi da će ta kompanija nastaviti da ulaže u osavremenjivanja mlekarstva u skladu sa standardima Evropske unije.

Do sada je “Imlek”, koji je u vlasništvu investicionog fonda “Salford”, uložio 50 mil EUR u primarnu proizvodnju mleka.

Počinje sertifikacija službenika za javne nabavke

Prijavljivanje polaganja ispita za dobijenje sertifikata za službenika za javne nabavke počeće 15. novembra i trajaće do kraja meseca, najavio je 12. novembra državni sekretar u Ministarstvu finansija Srbije Slobodana Ilić.

– Sertifikacijom službenika za javne nabavke unapređuje se sistem javnih nabavki i ispunjava deo obaveza Srbije na putu evrointegracija- rekao je Ilić na konferenciji za novinare.

On je naveo da je pripremljen priručnik za obuku za sticanje sertifikata za službenika za javne nabavke i da je za 15. decembar predviđeno prvo polaganje ispita za sticanje sertifikata.

Posle određenog perioda, kako je objasnio Ilić, poslovima javnih nabavki moći će da se bave samo službenici koji imaju sertifikat, a procena je da će taj dokument morati da ima od tri do četiri hiljade zaposlenih u preduzećima i ustanovama koje imaju zakonsku obavezu da sprovode postupke javnih nabavki roba i usluga.

– Profesionalizacijom službenika, koji su stub modernog sistema javnih nabavki, ne samo da se ispunjava zakonska obaveza već se postižu velike uštede, smanjuje se broj poništenih postupaka javnih nabavki i doprinosi smanjenju korupcije u toj oblasti- naglasio je Ilić.

Godišnje se na javne nabavke u Srbiji troši oko 4 mlrd EUR, a procene su da bi uštede mogle biti i do 20% ako bi se efikasnije sprovodili postupci i bolje kontrolisalo planiranje i ugovaranje nabavki i sprovođenje ugovora.

Do kraja godine 17.500 inspekcija poštovanja zabrane pušenja

Inspektori šest ministarstava Vlade Srbije obaviće do kraja godine 17.500 inspekcijskih nadzora na svim mestima na kojima je zabranjeno pušenje.

– Nadzor nad zabranom pušenja sprovode Ministarstvo zdravlja, prosvete, rada i socijalne politike, ekonomije i regionalnog razvoja, trgovine i usluga i Ministarstvo unutrašnjih poslova- rekao je načelnik Odeljenja za inspekcijske poslove Ministarstva prosvete Velimir Tmušić, i dodao da će se zajedničko telo svih ministarstava sastajati na tri meseca.

Prema njegovim rečima, cilj inspekcije je stvarna kontrola, a ne samo zastrašivanje.

– Ukoliko neka firma ili institucija učini prekršaj onda ćemo mi kontrolisati tu instituciju češće- rekao je Tmušić.

On je naveo da su pravilnikom zajedničkog tela definisani znak zabrane pušenja, obrazac izveštaja o povredi zakona, vrste potrebnih dokaza o pušenju i obrazac za naplatu kazne na licu mesta.

Tmušić nije moglo da potvrdi da li je do sada izrečena ijedna kazna na teritoriji Srbije.

Šef odseka za sanitarni nadzor grada Beograda Radosav Mitrović rekao je agenciji Beta da sanitarni inspektori Ministarstva zdravlja obavljaju nadzor na svim mestima na kojima je pušenje zabranjeno i da oni juče u Ministarstvu zdravlja nisu izrekli nijednu kaznu.

– Pregledali smo sve, od kabineta ministra do poslednje kancelarije i niko nije kažnjen- rekao je Mitrović i dodao da će sanitarna inspekcija nastaviti nadzor u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu.

– Idemo po prioritetima. Nakon ministarstava, nadziraćemo sve objekte koji se nalaze u našoj nadležnosti a to su svi objekti u kojima je zabranjeno pušenje- rekao je Mitrović.

On je naveo da su u Beogradu 42 sanitarna inspektora zadužena za nadzor primene zakona.

U Srbiji je od juče zabranjeno pušenje u svim zatvorenim javnim prostorima i na radnom mestu, a za kršenje Zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu kazne su 5.000 za pojedince i od 500.000 do milion dinara za pravna lica.

Zakon predviđa mogućnost da u određenim firmama može postojati prostorija namenjena isključivo za pušenje.

Ta prostorija mora da ispunjava određene uslove koji se odnose na ventilacioni sistem, odgovarajuća vrata koja neće propuštati duvanski dim u druge prostorije i koja mora biti vidljivo obeležana sa naznakom koliko osoba može u njoj da boravi.

Sufinansiranje opština u IPA projektima

Pokrajinski sekretarijat za međuregionalnu saradnju i Pokrajinski sekretarijat za lokalnu samoupravu i međuopštinsku saradnju raspisuju konkurs za sufinansiranje učešća vojvođanskih opština u projektima prekogranične saradnje, koje finansira Evropska unija.

Tim povodom konferenciju za medije održali su potpredsednik Vlade AP Vojvodine i pokrajinski sekretar za međuregionalnu saradnju Boris Barjaktarović i pokrajinski sekretar za lokalnu samoupravu i međuopštinsku saradnju Tomislav Stantić, koji su iskazali uverenje da će u narednoj godini Vlada Vojvodine u skladu sa mogućnostima još više novčano pomoći lokalne samouprave u IPA projektima.
-Vrednost konkursa je 20 miliona dinara, a lokalne samouprave mogu da podnesu pojedinačne projekte u iznosu do milion dinara. Mnoge opštine u Vojvodini imaju uspeha na EU konkursima prekogranične saradnje, ali zbog smanjenih republičkih transfera i ekonomske krize, imaju problema sa obaveznim sufinansiranjem projekata od minimum 15 odsto vrednosti budžeta. Jasno je da ova suma nije dovoljna da potpomogne više od 30 opštinskih projekata, ali  značaj konkursa je u tome što Vlada AP Vojvodine prvi  put uspostavlja ovakav mehanizam podrške lokalnim samoupravama, koji će u okviru budžeta za 2011. godinu dobiti značajniju finansijsku alokaciju – rekao je Barjaktarović.

Stantić je najavio da će u narednoj godini njegov sekretarijat mnogo više raditi na međuopštinskoj saradnji s ciljem podizanja razvojnih kapaciteta opština. Kako je Stantić objasnio, upravo ovaj konkurs će doprineti unapređenju administrativnih kapaciteta lokalnih samouprava.

-Istovremeno lokalna samouprava treba da uspostavi aktivnu ulogu nosioca i koordinatora lokalnog razvoja. Inače, Vlada AP Vojvodine je početkom godine usvojila informaciju o merama i aktivnostima na unapređenju rada lokalnih uprava, koju je predložio i pripremio Pokrajinski sekretarijat za lokalnu samoupravu i međuopštinsku saradnju – zaključio je Stantić.
Pravo učešća na konkursu kao nosioci predloga projekta imaju jedinice lokalne samouprave na teritoriji AP Vojvodine, koje imaju usvojene strateške planove razvoja i koje su neposredno odgovorne za pripremu i sprovođenje aktivnosti sa svojim partnerima. Podnosilac predloga projekta ne može podneti više od jednog projekta, ali podnosilac može da bude partner još na jednom predlogu projekta.

Konkurs, smernice za izradu projekta i ostali prijavni konkursni obrazci mogu da se preuzmu sa sajtova sekretarijata www.samouprava.vojvodina.gov.rs i www.region.vojvodina.gov.rs. Konkurs će, takođe, biti objavljen 12. novembra, u listu Dnevnik. Rok za predaju predloga projekata je 25. novembar, u 14h.