Predstavnici Udruženja kombi prevoznika su se dogovorili s nadležnima o „novom načinu tumačenja zakona“ po kojem vozila od tačno 3,5 tona neće biti oporezovana.

Blokada svih većih gradova u Srbiji koja je najavljena za danas biće odložena do daljeg, a o ostalim zahtevima prevoznika tek će se razgovarati.

Naš najveći uspeh je ustupak Ministarstva finansija, a to je da kombi ukupne mase tačno 3.500 kilograma nije oporeziv na luksuz, objasnio je Igor Ljubinković, predsednik Udruženja.

– To konkretno znači da se ne tretiramo kao luksuzno već kao teretno vozilo, što i jesmo. Ostalo je da se dogovorimo o svim ostalim zahtevima, a konačnu odluku znaćemo za nekih dvadesetak dana. Dalji potezi Udruženja biće određeni na sastancima koji će se organizovati u svim većim gradovima Srbije – kaže on.

Cena registrovanja vozila sa ukupnom masom 3,5 tona ostala je na nivou kao i pre donošenja zakona. Takođe, doneta je odluka da svi koji su već platili dodatne poreze mogu da traže povraćaj novca.

– Na sastanku su prevoznici izneli svoje predloge, mi smo to sve prikupili i prosleđeno je na analizu nadležnom sektoru. Posle analize, dokumentacija biće predata ministarki i posle toga svi će dobiti zvanično saopštenje – rekli su u Ministarstvu finansija.

Podsetimo, registracija teretnih vozila do 3,5 tona poskupela je ove godine oko dva i po puta jer je država od 1. januara uvela porez na luksuz za sve kombije i male kamione. Udruženje kombi prevoznika od sredine januara organizuje proteste u Beogradu.

Ministarstvo za Nacionalni investicioni plan i Ministarstvo ekonomije će uskoro početi da proveravaju rezultate ulaganja u biznis inkubatore u Srbiji.

Ministarka za NIP Verica Kalanović kaže da „biznis inkubatori u ovom trenutku moraju da pretrpe ozbiljnu proveru efekata ulaganja“.

– To je sigurno posao koji će u narednom periodu raditi Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja i Ministarstvo za NIP – izjavila je ministarka Kalanović.

Ona je istakla da, „ako se u jedan projekat uloži 50 miliona dinara, moraju da se vide efekti u zapošljavanju i udeo u podizanju ukupnog bruto domaćeg proizvoda“.

Ministarka je navela da biznis inkubatore treba da vode ljudi koji su za to zainteresovani, dovoljno stručni i koji imaju partnerske odnose sa lokalnom vlašću.

– Lokalna vlast treba da bude svesna da biznis inkubator nije „političko stanište“ već mesto odakle u budućem periodu treba da izađu preduzetnici koji će podići standard u tim opštinama – naglasila je Kalanovićeva.

Ona kazala da je došlo vreme da se napravi presek i analiziraju prepreke u podršci malim preduzećima i zapošljavanju stanivništva.

NIP obezbeđuje u biznis inkubatorima svu potrebnu infrastukturu i u njih se smeštaju mladi preduzetnici i firme, koji u biznis inkubatorima borave pod povoljnijim uslovima ili besplatno.

Ministarstvo za NIP je u biznis inkubatore u 2006. i 2007. godini uložilo 210,2 miliona dinara, u 2010. je odobreno 45,3 miliona od čega je utrošeno 12,4 miliona i od NIP – a se traži 25,5 miliona dinara za ulaganja u biznis inkubatore u 2011.

U 2011. tri puta više preduzeća u blokadi

Ove godine u stečaj ide oko 16.000 preduzeća, skoro tri puta više nego 2010. kada su sudovi zaključili 5.900 ovakvih rešenja. Tada su automatski u stečaj išle firme čiji su računi blokirani duže od tri godine. Od 2011, međutim, rok je smanjen na dve godine, a od 2012. na godinu dana, što bi trebalo da bude stalno rešenje – kaže izvor „Blica“ blizak Narodnoj banci Srbije koja sudovima svakog meseca dostavlja podatke za račune koji su u blokadi duže od dve godine. Račune najčešće blokiraju banke, zatim Poreska uprava i tek na kraju dobavljači.

Šest milijardi dinara na računima „Rodić trgovine“ iz Novog Sada početkom ove godine bilo je u blokadi. To je ovu kompaniju i svrstalo na prvo mesto po visini blokiranog novca. Ništa bolje nisu prošle ni ostale firme kojim rukovode braća Bogdan i Milan Rodić. Blokada računa „Rodić investa“ je dostigla 4,6 milijarde dinara, a „Rodić transporta“ 4 milijarde.

Među prvih petnaest kompanija sa najvećim blokadama su i firme „Sremput“ i Fabrika maziva FAM, obe pod kontrolom Preduzeća za puteve „Beograd“. I računi kompanije „Vojvodina put – Bačka put“ Novi Sad, koje zapošljava 450 ljudi, blokirani su za 3,8 mlrd EUR, koliko približno i „Habitfarm“ iz Ivanjice.

U ovom trenutku je blokirano više od 63.000 računa domaćih firmi, a iznos blokade je 227 milijardi dinara. To je nešto iznad trećine svih planiranih budžetskih prihoda ove godine (724 milijarde dinara). Pojedine firme su bile u blokadi i duže od 5.000 dana.

Vladimir Pavlović, direktor firme WM, koja se bavi reorganizacijom kroz stečaj, kaže da je sve više kompanija koje traže pomoć.

– Uvek kažemo da neće uspeti reorganizacija gde su računi blokirani tri godine i duže. Ako banci dugujete 5 mil EUR, milion se može obezbediti prodajom imovine, a drugi kroz dokapitalizaciju. Moguća je i konverzija duga u kapital uz dogovor da banka vrati udeo za dve godine. Preostali dug se uglavnom reprogramira kod banke. Sve to podrazumeva i smanjenje broja zaposlenih, i ostalih troškova – kaže Pavlović.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista „Blic“ od 27.01.2011.)

POKRAJINSKI SEKRETARIJAT ZA OBRAZOVANJE

Konkurs za sufinansiranje programa i projekata u oblasti osnovnog i srednjeg obrazovanja u AP Vojvodini za 2011. godinu

Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje će, u skladu sa finansijskim planom i finansijskim mogućnostima u budžetskoj 2011. godini, sufinansirati programe i projekte u oblasti osnovnog i srednjeg obrazovanja na teritoriji AP Vojvodine. Za ove namene, Finsijskim planom Sekretarijata, planirana su sredstva ukupnom iznosu od 15.522.353,00 dinara.

Realizacija finansijskih obaveza vršiće se u skladu sa likvidnim mogućnostima budžeta AP Vojvodine za 2011. godinu.

RASPODELA SREDSTAVA

A) Ustanove osnovnog i srednjeg obrazovanja

1.    za programe i projekte osnovnog obrazovanja – 3.822.521, 00 dinara,
2.    za programe i projekte srednjeg obrazovanja – 4.968.031,00 dinara.

Navedena sredstva namenjena su za:

• naknade iz budžeta za obrazovanje, kao što su takmičenja učenika i ostvarivanje i uspostavljanje međuregionalne i međunarodne saradnje;
• usluge informisanja, kao što su štampanje biltena, časopisa, publikacija, monografija;
•    materijal za obrazovanje;
•    usluge usavršavanja zaposlenih.

Pravo učestvovanja na Konkursu imaju ustanove osnovnog i srednjeg obrazovanja u AP Vojvodini.

B) Nevladine organizacije

1.    za programe i projekte na nivou osnovnog obrazovanja – 3.019.418,00 dinara,
2.    za programe i projekte na nivou srednjeg obrazovanja – 3.712.383,00 dinara.

Navedena sredstva namenjena su za:

•    unapređivanje nivoa osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja u AP Vojvodini;
•    obezbeđivanje uslova za podizanje kvaliteta obrazovanja  i drugo;
•    obezbeđivanje materijala za usavršavanje zaposlenih, kao i poboljšanje uslova rada obrazovnih ustanova;
•    ostvarivanje i uspostavljanje međuregionalne i međunarodne saradnje u oblasti obrazovanja i vaspitanja, i
•    obezbeđivanje    uslova    obrazovanja    najtalentovanijim    učenicima,
učenicima sa posebnim potrebama i učenicima pripadnicima nacionalnih manjina.

Pravo učestvovanja na Konkursu imaju nevladine organizacije u AP Vojvodini.

ZAJEDNIČKI USLOVI KONKURSA:

I    Raspodela sredstava vrši se na osnovu sledećih kriterijuma:

1.    značaj programa (projekta) za razvoj osnovnog i srednjeg obrazovanja u AP Vojvodini;
2.    ukupni troškovi potrebni za realizaciju programa (projekta),
3.    postojanje drugih izvora za finansiranje programa (projekta),
4.    kontinuitet u sufinansiranju programa (projekta), odnosno da se sredstva prvi put traže za realizaciju programa (projekata).

II    Podnosilac prijave, uz Upitnik, treba da priloži:

1.    kratak opis programa (projekta) sa osnovnim podacima (cilj programa/projekta, mesto održavanja, vreme održavanja, organizator, tema/oblast/aktivnosti, ishodi, održivost programa/projekta, ciljna grupa/učesnici, pozivno pismo, program realizacije aktivnosti i sl.);
2.    detaljan finansijski plan programa/projekta);
3.    fotokopiju registracije ustanove kod nadležnog organa sa opisom delatnosti za koju je ustanova (nevladina organizacija) registrovana;
4.    fotokopija potvrde o poreskom identifikacionom broju.

ODLUČIVANjE O PO ZAHTEVIMA I NAČIN APLICIRANjA

O dodeli sredstava korisnicima po sprovedenom postupku, odlučuje pokrajinski sekretar za obrazovanje, rešenjem na predlog Komisije za sprovođenje konkursa. Sekretarijat zadržava pravo da od podnosioca zahteva, po potrebi, zatraži dodatnu dokumentaciju ili informacije, odnosno za dodelu sredstava odredi ispunjenje dodatnih uslova.

Sekretarijat će o rezultatima Konkursa pismeno obavestiti podnosioce zahteva.

Konkurs je otvoren tokom cele godine, odnosno do utroška sredstava za navedene namene obezbeđenih u budžetu AP Vojvodine za 2011. godinu.

Prijave se podnose najkasnije 30 dana pre planiranog roka za početk realizacije programa (projekta). Izuzetno rok za podnošenje prijava može biti i kraći ako postoje opravdani razlozi koji se odnose na karakter, vreme i način realizacije programa (projekta).

Konkurs se objavljuje u „Službenom listu APV“, u dnevnim novinama „Dnevnik“ i na zvaničnoj Web prezentaciji Sekretarijata.
Prijave se podnose na priloženom Upitniku.

Prijave sa potrebnom dokumentacijom se podnose na adresu:

Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje
Bulevar Mihajla Pupina 16
21000 Novi Sad

Neće se uzimati u razmatranje neblagovremene i nepotpune ili nepravilno popunjene prijave, prijave koje nisu podnete od strane ovlašćenih lica, kao ni prijave koje nisu predmet Konkursa.

Obrazac upitnika se može preuzeti na zvaničnoj Web prezentaciji Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje www.obrazovanje.vojvodina.gov.rs

Link

U Novom Sadu je juče otvoren centar za pomoć malim i srednjim preduzećima iz Vojvodine u uvođenju međunarodnih standarda i povećanju konkurentnosti.

Informativni centar za poslovnu standardizaciju i sertifikaciju (BSC), je osnovan uz tehničku i finansijsku podršku Austrijske razvojne agencije (ADA) od 450.000 EUR, i stručnu podršku Austrijskog instituta za standardizaciju.

U okviru tog centra pri Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, otvorena je i merna laboratorija za testiranje niskonaponskih uređaja.

Predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić je otvarajući laboratoriju kazao da će to omogućiti bolju kontrolu proizvoda koji ulaze na tržište i pomoći izvoznicima i uvoznicima.

Pajtić je naveo da je BSC jedan od 14 strateških programa privrednog razvoja pokrajine, a Vlada Austrije je preko razvojne agencije pomogla sa 5 mil EUR realizaciju šest programa.

Marija Vujaković, direktorka BSC centra, rekla je da će ta institucija pomoći svima koji žele da uvedu i primenjuju standarde u svojim preduzećima i navela da je već 250 malih i srednjih preduzeća učestvovalo u ovim programima.

– Suština merne laboratorije za niskonaponske električne uređaje je mogućnost da proveri proizvod i svaku fazu njegove proizvodnje. Reč je o opremi koja ima velike mogućnosti da istestira proizvode i da korisnicima tih proizvoda ponudimo bezbedanu kupovinu, naglasila je direktorka ovog centra.

Na otvaranju su bili i ambasador Austrije Klemens Koja, predstavnici Austrijskog instituta za standardizaciju i Univerziteta u Novom Sadu.