Nova obaveza za poslodavce od 1. februara

Svi poslodavci koji imaju više 50 zaposlenih u stalnom radnom odnosu 1. februara 2011. godine imaju novu godišnju obavezu. U skladu sa Pravilnikom o sadržaju i načinu dostavljanja plana mera za otklanjanje ili ublažavanje neravnomerne zastupljenosti polova i godišnjeg izveštaja o njegovom sprovođenju, poslodavci sa više od 50 zaposlenih su obavezni da zaključno sa 31. januarom 2011. godine Ministarstvu rada i socijalne politike dostave sačinjen Plan mera za otklanjanje ili ublažavanje neravnomerne zastupljenosti polova, podseća Unija poslodavaca Srbije.

Na osnovu plana bi trebalo da se vidi kako će u svom privrednom društvu da smanje ili ublaže diskriminaciju manje zastupljenog pola i kako će da ponude jednake uslove usavršavanja i napretka muškarcima i ženama u okviru svog poslovnog sistema.

Unija poslodavaca 1. februara 2011. i tokom ovog meseca organizuje edukaciju za službe ljudskih resursa i pravne službe kompanija koje imaju ovu zakonsku obaveze i na kojima će svoje članove i druge zainteresovane bliže upoznati sa novom zakonskom obavezom.

U svetlu aktivnosti za pristup Srbije Evropskoj uniji, a kao deo praktičnih programa za unapređenje rodne ravnopravnosti i onemogućavanje različitih oblika diskriminacije potrebno je da preduzeća u Republici Srbiji ozbiljno shvate ovu zakonsku obavezu, jer će time izbeći zakonske sankcije i eventualne primedbe i kazne inspekcijskih organa.

Osnovica za doprinos penijskog osiguranja koje građani sami uplaćuju u februaru, martu i aprilu biće veća za 4,9% zbog usklađivanja sa kretanjem zarada, saopštio je danas Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Građani mogu da se opredele za jednu od 13 osnovica osiguranja, nezavisno od stručne spreme koju imaju.

Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje propisano je da najniža osnovica iznosi 35% prosečne republičke zarade iz prethodnog tromesečja, što je 17.571 dinara, a najviša pet prosečnih plata, odnosno 251.020 dinara.

Doprinos za penzijsko-invalidsko osiguranje je 22%, što znači da će se mesečni izdatak za te namene kretati od 3.865 do 55.224 dinara.

Predstavnici Udruženja kombi prevoznika su se dogovorili s nadležnima o „novom načinu tumačenja zakona“ po kojem vozila od tačno 3,5 tona neće biti oporezovana.

Blokada svih većih gradova u Srbiji koja je najavljena za danas biće odložena do daljeg, a o ostalim zahtevima prevoznika tek će se razgovarati.

Naš najveći uspeh je ustupak Ministarstva finansija, a to je da kombi ukupne mase tačno 3.500 kilograma nije oporeziv na luksuz, objasnio je Igor Ljubinković, predsednik Udruženja.

– To konkretno znači da se ne tretiramo kao luksuzno već kao teretno vozilo, što i jesmo. Ostalo je da se dogovorimo o svim ostalim zahtevima, a konačnu odluku znaćemo za nekih dvadesetak dana. Dalji potezi Udruženja biće određeni na sastancima koji će se organizovati u svim većim gradovima Srbije – kaže on.

Cena registrovanja vozila sa ukupnom masom 3,5 tona ostala je na nivou kao i pre donošenja zakona. Takođe, doneta je odluka da svi koji su već platili dodatne poreze mogu da traže povraćaj novca.

– Na sastanku su prevoznici izneli svoje predloge, mi smo to sve prikupili i prosleđeno je na analizu nadležnom sektoru. Posle analize, dokumentacija biće predata ministarki i posle toga svi će dobiti zvanično saopštenje – rekli su u Ministarstvu finansija.

Podsetimo, registracija teretnih vozila do 3,5 tona poskupela je ove godine oko dva i po puta jer je država od 1. januara uvela porez na luksuz za sve kombije i male kamione. Udruženje kombi prevoznika od sredine januara organizuje proteste u Beogradu.

Ministarstvo za Nacionalni investicioni plan i Ministarstvo ekonomije će uskoro početi da proveravaju rezultate ulaganja u biznis inkubatore u Srbiji.

Ministarka za NIP Verica Kalanović kaže da „biznis inkubatori u ovom trenutku moraju da pretrpe ozbiljnu proveru efekata ulaganja“.

– To je sigurno posao koji će u narednom periodu raditi Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja i Ministarstvo za NIP – izjavila je ministarka Kalanović.

Ona je istakla da, „ako se u jedan projekat uloži 50 miliona dinara, moraju da se vide efekti u zapošljavanju i udeo u podizanju ukupnog bruto domaćeg proizvoda“.

Ministarka je navela da biznis inkubatore treba da vode ljudi koji su za to zainteresovani, dovoljno stručni i koji imaju partnerske odnose sa lokalnom vlašću.

– Lokalna vlast treba da bude svesna da biznis inkubator nije „političko stanište“ već mesto odakle u budućem periodu treba da izađu preduzetnici koji će podići standard u tim opštinama – naglasila je Kalanovićeva.

Ona kazala da je došlo vreme da se napravi presek i analiziraju prepreke u podršci malim preduzećima i zapošljavanju stanivništva.

NIP obezbeđuje u biznis inkubatorima svu potrebnu infrastukturu i u njih se smeštaju mladi preduzetnici i firme, koji u biznis inkubatorima borave pod povoljnijim uslovima ili besplatno.

Ministarstvo za NIP je u biznis inkubatore u 2006. i 2007. godini uložilo 210,2 miliona dinara, u 2010. je odobreno 45,3 miliona od čega je utrošeno 12,4 miliona i od NIP – a se traži 25,5 miliona dinara za ulaganja u biznis inkubatore u 2011.

U 2011. tri puta više preduzeća u blokadi

Ove godine u stečaj ide oko 16.000 preduzeća, skoro tri puta više nego 2010. kada su sudovi zaključili 5.900 ovakvih rešenja. Tada su automatski u stečaj išle firme čiji su računi blokirani duže od tri godine. Od 2011, međutim, rok je smanjen na dve godine, a od 2012. na godinu dana, što bi trebalo da bude stalno rešenje – kaže izvor „Blica“ blizak Narodnoj banci Srbije koja sudovima svakog meseca dostavlja podatke za račune koji su u blokadi duže od dve godine. Račune najčešće blokiraju banke, zatim Poreska uprava i tek na kraju dobavljači.

Šest milijardi dinara na računima „Rodić trgovine“ iz Novog Sada početkom ove godine bilo je u blokadi. To je ovu kompaniju i svrstalo na prvo mesto po visini blokiranog novca. Ništa bolje nisu prošle ni ostale firme kojim rukovode braća Bogdan i Milan Rodić. Blokada računa „Rodić investa“ je dostigla 4,6 milijarde dinara, a „Rodić transporta“ 4 milijarde.

Među prvih petnaest kompanija sa najvećim blokadama su i firme „Sremput“ i Fabrika maziva FAM, obe pod kontrolom Preduzeća za puteve „Beograd“. I računi kompanije „Vojvodina put – Bačka put“ Novi Sad, koje zapošljava 450 ljudi, blokirani su za 3,8 mlrd EUR, koliko približno i „Habitfarm“ iz Ivanjice.

U ovom trenutku je blokirano više od 63.000 računa domaćih firmi, a iznos blokade je 227 milijardi dinara. To je nešto iznad trećine svih planiranih budžetskih prihoda ove godine (724 milijarde dinara). Pojedine firme su bile u blokadi i duže od 5.000 dana.

Vladimir Pavlović, direktor firme WM, koja se bavi reorganizacijom kroz stečaj, kaže da je sve više kompanija koje traže pomoć.

– Uvek kažemo da neće uspeti reorganizacija gde su računi blokirani tri godine i duže. Ako banci dugujete 5 mil EUR, milion se može obezbediti prodajom imovine, a drugi kroz dokapitalizaciju. Moguća je i konverzija duga u kapital uz dogovor da banka vrati udeo za dve godine. Preostali dug se uglavnom reprogramira kod banke. Sve to podrazumeva i smanjenje broja zaposlenih, i ostalih troškova – kaže Pavlović.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista „Blic“ od 27.01.2011.)