Skupština Srbije usvojila je danas Zakon o provrednim društvima i Zakon o sporazumnom finansijskom restrukturiranju privrednih društava.

Zakon o privrednim društvima uređuje osnivanje i upravljanje privrednim društvima, kao i pravni položaj preduzetnika, a prema rečima predlagača, trebalo bi da olakša poslovanje firmi u Srbiji.

Ministar ekonomije Nebojša Ćirić je rekao da je to sistemski zakon koji treba da reši probleme koji su se pojavili u primeni prethodnog zakona, među kojima je i odnos većinskih i manjinskih akcionara u privrednim društvima.

Novim zakonom, kako je naveo predlagač, uvedena su rešenja koja pružaju veću zaštitu malim akcionarima.

Skupština je usvojila i Zakon o sporazumnom finansijskom restrukturiranju privrednih društava koje utvrđuje da se finansijsko restrukturiranje sprovodi dobrovoljno na osnovu pismene saglasnosti poverilaca i dužnika, uz učešće posrednika.

Finansijsko restrukturiranje se sprovodi radi ponovnog uređivanja dužničko-poverilačkih odnosa povodom duga, odnosno potraživanja kojim dužnik i poverilac slobodno raspolažu.

Utvrđeno je da se finansijsko restrukturiranje sprovodi najkasnije pre pokretanja stečajnog postupka.

Skupština je usvojila i Zakon o kontroli predmeta od dragocenih metala koji, prema rečima predlagača, treba da obezbedi da se predmeti od dragocenih materijala mogu staviti na tržište, odnosno u upotrebu samo ako su označeni na odgovarajući način, kao i da omogući dokazivanje usaglašenosti tih predmeta sa propisanim zahtevima.

Banatske opštine i preduzeće B.I.C d.o.o. čiji su osnivači pet italijanskih kompanija – članica Italijanske privredne komore iz Isernije (Isernia, Italia) potpisale su ugovor o zastupanju pred evropskim pretpristupnim i pristupnim fondovima. Uz podršku ovih kompanija, opštine će lakše dolaziti do bespovratnih finansijskih sredstava za razvoj lokalne infrastrukture.

Gradonačelnici i predsednici pet banatskih opština potpisali su u Beogradu ugovor o saradnji sa preduzećem B.I.C. d.o.o. (Building Investment Construction d.o.o.), čiji su osnivači kompanije članice Italijanske privredne komore iz Isernije (oblast u Italiji). Saradnja podrazumeva zastupanje opština pred evropskim fondovima radi dobijanja bespovratnih finansijskih sredstava za realizaciju infrastrukturnih projekata.

Ugovor su potpisali Elviro Ici, predsednik kompanije B.I.C. d.o.o., i predsednici opština Kikinda, Nova Crnja, Novi Kneževac, Senta i Kanjiža.

U skladu sa potrebama svake opštine, kompanija B.I.C. d.o.o. će konkurisati za projekte iz oblasti ekologije i životne sredine, obnovljivih izvora energije, javnih infrastrukturnih radova, poljoprivrede, turizma i usluga – za koje će novac biti obezbeđen iz pretpristupnih i pristupnih fondova Evropske unije.

Cilj ovakve saradnje je privredni i društveni razvoj lokalne zajednice kao i podsticanje održivog ekološkog razvoja i otvaranje novih radnih mesta.

„Evropski fondovi planiraju značajna finansijska sredstva upravo za balkanske zemlje, jer one imaju ili će uskoro steći status kandidata za članstvo u Evropskoj Uniji. Kompanija B.I.C. d.o.o. raspolaže iskustvom i tehničkim znanjem, i spremna je da uloži vlastite resurse u turistički, energetski i građevinski sektor na ovom tržištu“, kazao je Elviro Ici, predsednik kompanije B.I.C. d.o.o.

Kompanija B.I.C. d.o.o. je mreža preduzeća i stručnjaka koja pruža konsultantske usluge javnim, privatnim preduzećima i opštinama u svim fazama izrade projekta, od planiranja, preko izrade do učestvovanja na evropskim tenderima za dobijanje finansijskih sredstava.

Na taj način, preduzeće B.I.C. d.o.o. će promovisati ove banatske opštine kod stranih investitora i podsticati ih ih da svoj kapital ulažu u srpsku privredu.
U narednom periodu planirano je proširenje saradnje i sa ostalim opštinama u celoj Srbiji.

Preduzeće BUILDING INVESTMENT CONSTRUCTION (B.I.C.) d.o.o. sa sedištem u Beogradu okuplja pet građevinskih kompanija, članica Italijanske privredne komore iz oblasti Isernija, koje imaju višedecenijsko iskustvo u oblasti ekologije i životne sredine, obnovljivih izvora energije, javnih infrastrukturnih radova, poljoprivrede, turizma i usluga.

Preduzeće EMME C. Costruzioni srl je kompanija sa dvadesetogodišnjih iskustvom u građevinarstvu, kako u javnim, tako i u privatnim projektima. U poslednje vreme kompanija se specijalizovala za izgradnju fabrika iz obnovljivih izvora energije. Najznačajniji projekti: izgradnja i održavanje vetrogeneratora u italijanskim regijama Kaserta i Isernija, izgradnja deponije za čvrsti otpad u regiji Toskana.

Preduzeće Buono Antonio srl bavi se izgradnjom objekata, te restrukturiranjem i restauracijom kulturnih i ambijentalih dobara pod zaštitom. Najznačajniji projekti: Unapređenje i primena bezbednosnih mera protiv zemljotresa u školama, crkvama, javnim mestima u regiji Isernija

Preduzeće Società Cooperativa Edile Molisana a.r.l. se bavi izvođenjem javnih radova, izgradnjom puteva, ulica, mostova, hidraulike, vodovoda i kanalizacije, izgradnjom i održavanjem sanitarnih i sistema za preradu otpadnih voda. Najznačajniji projekti: Izgradnja, održavanje i proširenje vodovoda i kanalizacije u regiama Rima i Isernije.

Preduzeće B&B appalti je među vodećim građevinskim kompanijama u italijanskoj regiji Molise sa referencama u izgradnji velikih stambenih i poslovnih kompleksa. Najznačajniji projekti: Izgradnja rezidencijalnih i poslovnih kompleksa u Rimu i regiji Molise vrednih više od 20 miliona evra.

Preduzeće Macroazienda više od dvadeset godina pruža usluge iz oblasti unapređenja menadžmenta, finansijskog planiranja i organizacije u firmama, kao i iz oblasti dobijanja domaćih i međunarodnih sertifikata u proizvodnji. Sertifikat ISO 9001 za komunalne usluge, sertifikat ISO 14001 / EMAS za delatnosti sa uticajem na životnu sredinu, priprema za dobijanje sertifikata za usluge koje se tiču životne sredine.

Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja Srbije objavilo je danas javni poziv za bespovratna sredstva za podršku razvoju inovativnih klastera i podršku malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima (MSPP) za jačanje inovativnosti.

Ciljevi mera podrške razvoju inovativnih klastera su jačanje kapaciteta preduzeća za tehnološki razvoj i inovacije kroz partnerstvo među preduzećima i uspostavljanje strateškog partnerstva radi rasta specijalizacije.

Bespovratna sredstva treba da doprinesu i povećanju obima i vrednosti prometa preduzeća na domaćem i međunarodnom tržištu, kao i uspostavljanju saradnje sa klasterima u regionu i pripremi za zajedničke projekte.

Za novoosnovane inovativne klastere predviđena su bespovratna sredstva od 200.000 dinara do maksimalno dva miliona, a za postojeće klastere od minimalno milion do maksimalno deset miliona dinara.

Mere podrške MSPP za cilj imaju podršku razvoju inovacija, povezivanje MSPP sa naučnim institucijama i transfer znanja, povećanje vrednosti i obima prometa MSPP na tržištu i rast broja MSPP koja ulažu u inovativne aktivnosti.

Iznos bespovratne pomoći za MSPP, kako se navodi u javnom pozivu, ne može biti manji od 100.000 dinara ni veći od milion i po.

Za oba javna poziva važi da privredni subjekti koji se prijave mogu da ostvare pravo na sufinansiranje do 50 odsto troškova.

Mere podrške razvoju inovativnih klastera i MSPP za jačanje inovativnosti Ministarstvo sprovodi u saradnji sa Nacionalnom agencijom za regionalni razvoj.

150 mil EUR za mala i srednja preduzeća u Srbiji

Ministar ekonomije Srbije Nebojša Ćirić izjavio je da bi za mesec i po moglo da počne odobravanje kredita iz 150 mil EUR vredne kreditne linije Evropske investicione banke (EIB) za mala i srednja preduzeća.

Ćirić je agenciji Beta nakon potpisivanja ugovora sa EIB kazao da je 80 mil EUR iz te apeks (Apex) kreditne linije namenjeno proizvođačima automobilskih delova.

– Krediti će biti dostupni i stranim i domaćim kompanijama koje su spremne da se uključe u lanac dobavljača, ne samo za „Fiat“ već i za sve druge automobilske kompanije – kazao je on u telefonskoj izjavi iz Luksemburga.

Ćirić je precizirao da će se sredstva iz apeks kreditne linije EIB plasirati preko komercijalnih banka po izuzetno povoljnim uslovima i dodao da je kamata za Srbiju od tri do 3,5% godišnje, na šta još treba dodati marže banaka.

– Ministar ekonomije je kazao da je EIB, osim potpisanog kredita od 150 mil EUR, odobrila i dodatnih 100 mil EUR kroz takođe apeks kreditnu liniju za Srbiju. Potpisivanje tog ugovora se očekuje uskoro – kazao je Ćirić.

Kako je naglasio, u Luksemburgu je danas potpisan i ugovor o kreditu kojim će EIB sa 500 mil EUR finsirati fabriku „Fiat automobili Srbija“, zajedničku kompaniju italijanske kompanije „Fiat“ i Srbije.

– To je važan impuls i znak da renomirana institucija kao što je EIB ima poverenja u Srbiju i vidi je kao dobru investicionu destinaciju, a sa naše strane pokazuje da se polako ali sigurno krećemo ka izvozno orijentisanoj ekonomiji – kazao je Ćirić.

Investicija „Fiat“ u Srbiji, dodao je, biće 99% izvozno orijentisana, a novac EIB kojoj će biti na raspolaganju srpskoj privredi i komponentašima takođe će biti orijentisan ka izvozu.

– Ugovor o kreditu za „Fiat“ dovoljno govori o ozbiljnosti projekta i najveći deo tog novca biće investiran ove i početkom sledeće godine u završetak celokupne investicije „Fiata“ u Kragujevcu, koja bi trebalo da iznosi oko milijaru evra – kazao je srpski ministar ekonomije.

To pokazuje, istakao je, i da se projekat „Fiata“ približava kraju i očekuje se da, prema najavama iz „Fiata“, novi model automobila u test fazi bude izbačen krajem 2011. godine.

Ćirić je precizirao da je za kredit EIB od 500 mil EUR namenjen fabrici „Fiat automobili Srbija“ u Kragujevcu, država Srbija dala garancije na 200 mil EUR, a garancije na preostali deo dali su „Fiat“ i italijanske agencije.

Od „Apeksa 2“ 150 mil EUR

Potpredsednik vlade za evropske integracije Božidar Đelić potpisao je danas u Luksemburgu sa čelnicima Evropske investicione banke (EIB), ugovor o „Apeks 2“ kreditu čime će za srpska preduzeća za početak biti obezbeđeno 150 mil EUR kredita.

Potpredsednik Đelić je, zajedno sa guvernerom Narodne banke Srbije Dejanom Šoškićem, u ime Srbije potpisao dva ugovora sa potpredsednikom EIB Dariom Skanapjekom.

Prvi ugovor, u visini od 100 mil EUR, odnosi se na mala i srednja preduzeća, a drugi, u visini od 50 mil EUR, na srednja i velika preduzeća, saopštio je Kabinet potpredsednika vlade.

Reč je o prvom delu kredita EIB, u visini od ukupno 250 mil EUR, čiji će ostatak biti potpisan početkom 2012. godine.

Tim sredstvima planirana podrška izvoznicima, auto industriji i medijima.