Beograd će se odreći 10% poreza na zarade u korist nerazvijenih opština

Vladajuća koalicija staviće na prvu narednu vanrednu sednicu parlamenta predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju lokalne samouprave, kojim će biti omogućeno da lokalne samouprave ostvare dvostruko veći prihod na ime poreza na zarade ostvarene na njihovoj teritoriji, najavio je danas zamenik predsednika Demokratske stranke Dragan Đilas.

Zakonom, koji su u skupštinsku proceduru uvrstili poslanici G17 plus u okviru kampanje za decentralizaciju Srbije, a koji će podržati i poslanici ostalih poslaničkih grupa vladajuće koalicije, predviđeno je, naime, da lokalnim vlastima, umesto dosadašnjih 40% od poreza na zarade, bude ostavljeno 80% prihoda ostvarenih po tom osnovu.

Đilas je rekao da će jedino Beograd zadržavati 70% od poreza na zarade, dok će preostalih 10% biti prosleđeno nerazvijenim opštinama, a takvo rešenje biće omogućeno amandmanom koji će predložiti poslanici DS.

– Mislim da je to normalno i pošteno, i način da pokažemo da nam je stalo ne samo do razvoja Beograda nego i do razvoja čitave Srbije – rekao je Đilas i precizirao da će, na taj način, nerazvijenim opštinama Beograd svake godine transferisati oko četiri milijarde dinara.

Za finansiranje sprovođenja ovog zakona će na godišnjem nivou biti neophodno više od 30 milijardi dinara, ali ta sredstva će biti obezbeđena tako da se ne remeti makroekonomska stabilnost i ne poveća budžetski deficit države.

Zakon će, kako je objasnio, početi da se primenjuje od 1. oktobra, što znači da će već u poslednjem kvartalu ove godine lokalne samouprave dobiti veće prihode, a procenat od poreza plate koji će Beograd dobiti u poslednja tri meseca ove godine tek će biti utvrdjen.

Vladajuća koalicija je, prema Đilasovim rečima, postigla i dogovor o tome da svi projekti od lokalnog značaja koji su trenutno u nadležnosti ministarstava od 1. januara budu dati lokalu, odnosno da ih realizuju lokalne samouprave

– Želimo da same lokalne vlasti sa novcem koji će dobiti procene šta je njima najvažnije i da sa tim izadju pred građane – kazao je Đilas.

Zamenik predsednika DS je dodao da je vladajuća koalicija razmatrala još četiri zakona koje su Ujedinjeni regioni Srbije promovisali u okviru kampanje za decentralizaciju zemlje.

Ne dizati porez na imovinu

Đilas je rekao da u vladajućoj koaliciji postoji i konsenzus da mora da se menja i Zakon o porezu na imovinu i onemogućilo da građani u narednoj godini budu dodatno opterećeni plaćajući taj porez.

Ministarstvo poljoprivrede i trgovine saopštilo je 6. juna da objekti za promet hrane na malo nisu obavezni da uvode Hasap standard (Program analize opasnosti i kritičnih kontrolnih tačaka – HACCP), već samo dobru distributivnu i higijensku praksu.

– Uprava za veterinu je donela Instrukciju o načinu i postupku sprovođenja službene kontrole u maloprodajnim objektima u kojima se rukuje sa hranom animalnog porekla na mestu prodaje krajnjem potrošaču – navedeno je u saopštenju.

Kontrola veterinarske inspekcije biće u skladu sa zahtevima navedenim u Instrukciji i kontrolnoj listi, koji će posebno naglašavati specifične vrste delatnosti, kapacitet i tržište na kojem se promet obavlja.

Takođe, veterinarska inspekcija će u toku službenih kontrola „upoznati subjekte u poslovanju sa hranom na koji način da sprovode samokontrole kako bi bili sigurni da je hrana koju stavljaju u promet bezbedna“.

Pri tome se neće donositi rešenja niti kaznene mere, već će se oni obučavati kako da posluju u skladu sa dobrom higijenskom i distributivnom praksom.

Pored instrukcije, urađena je i kontrolna lista za veterinarske inspektore u kojoj su taksativno pobrojani važni elementi koji su obavezni za proveru i koja će osigurati jednakost u radu veterinarskih inspektora na svim nivoima.
Ministarstvo poljoprivrede i trgovine saopštilo je 6. juna da objekti za promet hrane na malo nisu obavezni da uvode Hasap standard (Program analize opasnosti i kritičnih kontrolnih tačaka – HACCP), već samo dobru distributivnu i higijensku praksu.

– Uprava za veterinu je donela Instrukciju o načinu i postupku sprovođenja službene kontrole u maloprodajnim objektima u kojima se rukuje sa hranom animalnog porekla na mestu prodaje krajnjem potrošaču – navedeno je u saopštenju.

Kontrola veterinarske inspekcije biće u skladu sa zahtevima navedenim u Instrukciji i kontrolnoj listi, koji će posebno naglašavati specifične vrste delatnosti, kapacitet i tržište na kojem se promet obavlja.

Takođe, veterinarska inspekcija će u toku službenih kontrola „upoznati subjekte u poslovanju sa hranom na koji način da sprovode samokontrole kako bi bili sigurni da je hrana koju stavljaju u promet bezbedna“.

Pri tome se neće donositi rešenja niti kaznene mere, već će se oni obučavati kako da posluju u skladu sa dobrom higijenskom i distributivnom praksom.

Pored instrukcije, urađena je i kontrolna lista za veterinarske inspektore u kojoj su taksativno pobrojani važni elementi koji su obavezni za proveru i koja će osigurati jednakost u radu veterinarskih inspektora na svim nivoima.

Potpisani ugovori sa šest banaka

Ministar poljoprivrede i trgovine Dušan Petrović i predstavnici šest banaka potpisali su 6. juna u Vladi Srbije ugovore o subvencionisanju dela kamate za dinarske kredite namenjene finansiranju primarne poljoprivredne proizvodnje.

Krediti će biti odobravani na period do tri godine, sa efektivnom kamatnom stopom od osam odsto godišnje. Ugovore su potpisali Agrobanka, Credi Agricole banka, Hypo Alpe Adria, Komercijalna banka, Poštanska štedionica i Societe Generale banka.

Ministar Petrović je nakon potpisivanja kazao da će kredite moći da dobiju registrovana poljoprivredna gazdinstva, preduzetnici i mala privredna društva kao i da će iz budžeta za te namene biti izdvojeno oko 2,7 milijardi dinara.

Petović je precizirao da će mala poljoprivredna gazdinstva moći da dobiju zajam do pet miliona dinara dok će poljoprivredne zadruge za nabavku mehanizacije moći da dobiju tri puta veća sredstva, odnosno 15 miliona dinara.

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić najavio je 3. juna da će biti izmenjen Zakon o javnim nabavkama kako bi se unapredila ta oblast.

On je na prvom sastanku Srpskog parlamenta preduzeća kazao da će biti centralizovane javne nabavke za državu što će omogućiti privredi da se bolje pripremi za te poslove.

– To će omogućiti da država dobije bolji kvalitet i bolju cenu robe i usluga koje nabavlja – kazao je Đelić.

Prema njegovim rečima, ukoliko bude potrebno, biće donet i potpuno novi zakon o javnim nabavkama.

Đelić je najavio i da će biti usvojeni zakoni o javnoj svojini i o restituciji.

– Na nacrtima tih zakona se uveliko radi i oni će sigurno biti usvojeni – kazao je Đelić i dodao da će time biti unapređena pitanja vlasništva nad imovinom u Srbiji.

Potpredsednik Vlade Srbije je dodao i da je dinar u prvoj polovini prošle decenije bio precenjen, ali da je u tom periodu bilo važno da se održi stabilnost i ekonomski rast.

Đelić je naglasio da se sada došlo u situaciju da je kurs na tom nivou da postoje primedbe i kada dinar jača i kada slabi ili kad se kurs ne menja.

Prvi sastanak Srpskog parlamenta preduzeća održava se u Domu Narodne Skupštine Srbije. Okupio je 250 privrednika i preduzetnika koji razmatraju probleme sa kojima se srpska privreda susreće.

Članovi Srpskog parlamenta preduzeća na kraju skupa će usvojiti i Vladi Srbije dostaviti zaključke, predloge i preporuke, koji se odnose na kreiranje ekonomske politike i zakonski okvir za stavarnje boljeg ambijeta poslovanja.

Srpski parlament preduzeća organizuje Privredna komora Srbije (PKS) u saradnji sa Narodnom skupštinom Srbije.

Ministarstvo za poljoprivredu i predstavnici poljoprivrednika koji su prethodnih dana štrajkovali blokirajući puteve na severu zemlje postigli dogovor da subvencije ostanu na prošlogodišnjem nivou.

Pomoćnik ministra Miloš Milovanović rekao je da je postignutim dogovorom stavljena tačka na proteste poljoprivrednika, uz rešenje koje poštuje mogućnosti budžeta Srbije za 2011. i preuzmanje određenih obaveza za narednu godinu.

– Ministarstvo je izašlo u susret poljoprivrednicima – kazao je Milovanović. – Ove godine će biti regresirana sva gazdinstva za površine do 30 hektara, dok će za ona površine od 30 do 100 hektara regres biti isplaćen u januaru sledeće godine – kazao je on.

Potpredsednik Skupštine Asocijacije poljoprivrednika Zoran Sefkerinac rekao je da je postignut dogovor da pravila koja su važila prošle važe i ove godine.

– Subvencije od 14.000 dianra za 30 hektara biće isplaćene po prijemu zahteva i važećoj proceduri. Razlika od 30 do 100 hektara biće isplaćena u januaru – kazao je Sefkerinac.

On je dodao da je ministar Dušan Petrović rekao da isplate neće kasniti i da će ta sredstva biti plus u budžetu za narednu godinu i uputio izvinjenje građanima Srbije što su trpeli zbog blokade puteva.

– Izvinjavamo se svim građanima Srbije koji su na neki način trpeli, prihvatili smo poziv ministra da razgovaramo u narednom periodu o budućoj agrarnoj politici – dodao je on.