Autor: Ξ

EFSE i ProCredit banka zaključili novi ugovor vredan 15 mil EUR

Evropski fond za jugoistočnu Evropu (EFSE) obezbedio je ProCredit banci još jedan kredit u vrednosti od 15 mil EUR, tako da će ProCredit banka dodatno unaprediti svoje aktivnosti u oblasti kreditiranja malih i srednjih preduzeća (MSP).

Do danas, EFSE je obezbedio 50 mil EUR za ProCredit banku u Srbiji. Novi kreditni aranžman će ojačati postojeći odnos između EFSE i ProCredit banke.

ProCredit je banka srednje veličine u Srbiji koja je stekla jaku ekspertizu u kreditiranju malih i srednjih preduzeća i poljoprivrednog sektora. Banka je investirala više od 2,4 mlrd EUR u srpsku privredu od početka svog poslovanja u 2001. i jedna je od vodećih banka u pružanju finansijskih usluga za mala i srednja preduzeća i preduzetnike.

– Naša saradnja sa EFSE do sada je imala značajan uticaj na razvoj naših klijenata, malih i srednjih preduzeća. Novi kreditni aranžman će svakako dodatno povećati naše kapacitete za podršku sektoru malih i srednjih preduzeća, ali je takođe još jedna međunarodna potvrda naše razvojne orijentacije i ekspertize u podršci malim i srednjim preduzećima i unapređenju njihove stabilnosti – rekao je Borislav Kostadinov, predsednik Upravnog odbora ProCredit banke u Srbiji.

Klaus Glaubitt, predsednik Upravnog odbora EFSE, kazao je da Ugovor o kreditiranju pojačava dugoročni odnos između ProCredit banke i EFSE.

– Štaviše, to potvrđuje posvećenost EFSE u pružanju podrške maloj privredi, koja predstavlja jedan od najvažnijih delova privrede u Srbiji. Ovo je od posebnog značaja za podsticanje rasta domaće privrede, koja se oporavlja od posledica svetske krize.

EFSE je postao jedan od najvećih kreditora mikro i malih preduzeća u Srbiji. Od osnivanja u decembru 2005. ukupno je ponudio 162 mil EUR sredstava lokalnim finansijskim institucijama. Ove pozajmice partnerske institucije, obuhvataju više od 34.000 poslovnih kredita za lokalna mikro i mala preduzeća i stambenih kredita za domaćinstva. Podrška EFSE srpskom finansijskom sektoru ne obuhvata samo finansijska ulaganja, već i tehničku pomoć, konsalting i obuku kadrova partnerskih institucija.

Prosečna zarada u Srbiji u oktobru bila je 47.822 dinara i manja je nominalno za 0,4%, a realno za 1,6% od prosečne zarade isplaćene u septembru, saopštio je danas Republički zavod za statistiku.

Kako se navodi, prosečna zarada bez poreza i doprinosa u Srbiji isplaćena u oktobru 2010. godine bila je 34.422 dinara, a to je u odnosu na septembar nominalno manje za 0,4%, a realno je manje za 1,6%.

Prosečna zarada u Srbiji u oktobru 2010. godine nominalno je bila veća za 8,3%, a realno je bila manja za 0,3%, nego zarada u oktobru 2009. godine, dodaje se.

Prosečna zarada bez poreza i doprinosa u Srbiji, isplaćena u oktobru 2010. godine, u odnosu na prosečnu zaradu bez poreza i doprinosa u istom mesecu 2009. godine, nominalno je veća za 8,5%, a realno je manja za 0,1%.

Prema podacima Zavoda za statistiku prosečna zarada u Srbiji isplaćena u periodu januar – oktobar 2010. godine, u odnosu na prosečnu zaradu isplaćenu u istom periodu 2009. godine, nominalno bila veća za 7,3%, a realno veća za 2,1%.

Prosečna zarada bez poreza i doprinosa u periodu januar – oktobar 2010. godine, u odnosu na periodu januar – oktobar prošle godine, nominalno je veća za 7,4%, a realno je veća za 2,2%, dodaje se u saopštenju.

Gradonačelnici Beograda i Ljubljane Dragan Đilas i Zoran Janković potpisali su juče u prestonici Slovenije sporazum o bratimljenju dva glavna grada. Istorija bratskih odnosa Beograda sa drugim gradovima datira još od 1957. godine, kada su Beograd i britanski Koventri postali gradovi blizanci, a pozorište u tom gradu još nosi ime naše prestonice.

Za protekle 53 godine Beograd se pobratimio sa samo šest gradova, ali je sa mnogima potpisao sporazume o prijateljstvu, koji predstavljaju svojevrsno predvorje bratimljenju, što se pokazalo u slučaju Ljubljane, grada koji je juče postao novi, sedmi pobratim Beograda.

Koventri je bio jedini pobratim Beogradu sve do 1990, kada se Beograd pobratimio sa Tel Avivom. U međuvremenu je potpisano nekoliko sporazuma o prijateljstvu (Atina, Rim, Berlin, Peking), ali bratimljenja nije bilo. U poslednjih deset godina usledio je pravi bum bratimljenja. Beograd se 2003. godine pobratimio sa Bečom, 2005. sa Čikagom, 2007. sa Lahorom u Pakistanu, a početkom ove godine i sa Krfom. Sa nekim gradovima veze su simbolične, najčešće zbog udaljenosti, a sa drugima su najsnažnije u kulturi.

Beograd u Ljubljani

U organizaciji Doma omladine Beograda, u partnerskom gradu Ljubljani predstaviće se neki od umetnika iz multimedijalne umetničke grupe „Škart“, kao i Ana Pejović, Lidija Kusovac i Vladimir Arsenijević, predstavnici Udruženja „Krokodil“. U Muzeju grada Ljubljane susrešće se pet ljubljanskih i pet beogradskih mladih producenata, a nastupiće i mladi bendovi „Zemlja gruva“, „Sevdah Bejbi“ i „Svi na pod“, sa kojima će kao specijalni gost nastupiti Vlada Divljan.

NACIONALNA AGENCIJA ZA RAZVOJ REPUBLIKE MAĐARSKE I KANCELARIJA ZA EVROPSKE INTEGRACIJE VLADE REPUBLIKE SRBIJE

Poziv za prikupljanje predloga projekata za zajednički razvoj prekogranične saradnje između Mađarske i Srbije (HUSRB/1002)

Nacionalna agencija za razvoj Republike Mađarske i Kancelarija za evropske integracije Vlade Republike Srbije objavljuju drugi javni Poziv za prikupljanje predloga projekata u okviru IPA programa prekogranične saradnje između Mađarske i Srbije.

Šta je predmet Poziva?
Na teritoriji obuhvaćenoj Programom finansiraće se projekti usmereni na jačanje ekonomske i socijalne kohezije, zaštite životne sredine, zajedničkih aktivnosti istraživanja i razvoja, uspostavljanje prekograničnih tematskih puteva kulturnog nasleđa, kao i na uspostavljanje poslovnih veza.

Ko može da prijavljuje predloge projekata?
Neprofitne organizacije, između ostalih lokalne samouprave, udruženja lokalnih samouprava, fondacije, udruženja, neprofitna društva sa ograničenom odgovornošću, obrazovne institucije, komore. U projektu moraju da budu zastupljene najmanje po jedna organizacija iz Mađarske i Srbije, sa teritorije obuhvaćene programom.

Koliki je ukupni iznos finansiranja?
U okviru ovog Poziva za prijavljivanje predloga projekata ukupno je na raspolaganju 12.359.230 evra iz IPA fondova Zajednice. U Republici Mađarskoj projekti će biti finansirani putem Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA) i Republike Mađarske, au Republici Srbiji putem Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA).

Korisna informacija:
Dodatne informacije o sadržaju prijavnog paketa potencijalni aplikanti mogu da saznaju na Informativnim Danima, koji će biti organizovani po sledećem rasporedu:

• 29. novembra 2010. u Subotici
• 30. novembra 2010. u Segedinu
• 01. decembra 2010. u Baji
• 6. decembra 2010. u Novom Sadu
• 7. decembra 2010. u Zrenjaninu

Za detalje pogledati na www.hu-srb-ipa.com.

Kako prijaviti predlog projekta?
Sve prijave na engleskom jeziku treba da budu podnete Zajedničkom tehničkom sekretarijatu u Budimpešti. Rok za podnošenje prijava je 14. februar 2011. godine. Prijave podnete posle roka neće se razmatrati.

Dokumentacija poziva za prikupljanje predloga projekata, procedure za podnošenje prijava i dodatne infomacije mogu se naći na Intenet stranici Programa: www.hu-srb-ipa.com.