Skip to main content

Autor: Ξ

Gase se šalteri – Od oktobra elektronsko podnošenje poreskih prijava

Firme i preduzetnici u Srbiji od oktobra bi trebalo sve poreske prijave da predaju elektronski. Procene govore da bi samo elektronskom poreskom prijavom privreda mogla da uštedi 600 mil EUR godišnje. Da bi zaboravili na papire i šaltere firme moraju, međutim, da poseduju elektronski sertifikat. Njih izdaju Ministarstvo unutrašnjih poslova, „Pošte Srbije“ i Privredna komora Srbije, ali je broj preduzeća koja su ih pribavila – zanemarljiv.

– Mi smo za dve godine izdali oko 1.000 sertifikata i od toga su polovina firme, a polovina knjigovodstvene agencije – objašnjava Đuro Vojnović, direktor Sertifikacionog tela PKS.

– Kao i za sve u Srbiji i u slučaju elektronske prijave svi čekaju poslednji čas. Dobra stvar je što mislim da ćemo uspeti da pokrijemo sve knjigovodstvene agencije, kojih je 7.000 do 8.000 u zemlji i da će se tako rešiti problem.

Veliki poreski obveznici, oni sa obrtom većim od 20 miliona dinara, sa Poreskom upravom elektronski sarađuju više od godinu dana. Uskoro će tako poslovati i ostala preduzeća i preduzetnici.

APR objavljuje podatke iz finansijskih izveštaja za 2010.

Agencija za privredne registre (APR) saopštila je da će danas na svom sajtu početi da objavljuje individualne podatke iz finansijskih izveštaja preduzeća za 2010. godinu.

Precizniji podaci, kako je u APR rečeno agenciji Beta, biće dostupni krajem maja ili početkom juna i javnost će u naredne tri godine moći da ima uvid u njih.

Precizirano je da će finansijski izveštaji o poslovanju biti objavljeni za one kompanije koje su u potpunosti završile proces njihove registracije, dok su one koje taj proces nizu završile obaveštene o nedostacima u izveštajima koje tereba odkloniti i za njih će podaci biti objavljeni naknadno.

APR je na adrese 138.000 preduzeća poslao obaveštenje da je završio proceduru, odnosno da je njihov finansijski izveštaj za 2010. registrovan.

U APR su najavili da će nakon obrade finansijskih izveštaja početi da rade na izračunavanju pokazatelja o bonitetu firmi i utvrđivanju skoringa.

Srbi u parlamentu Mađarske od 2014.

Srbi u Mađarskoj, kao i predstavnici ostalih 13 nacionalnih manjina u toj zemlji, posle izbora 2014. godine, prvi put će imati svog predstavnika u mađarskom parlamentu, rekao je u petak u Novom Sadu mađarski predsednik Pal Šmit, tokom drugog dana zvanične posete Srbiji.

Pošto je ponovio obećanje dato dan ranije predsedniku Borisu Tadiću da će se Mađarska založiti za Srbiju i proces evrointegracija, Šmit je predsednike Vlade i Skupštine Vojvodine Bojana Pajtića i Šandora Egerešija obavestio da će svi projekti koje Mađarska bude pokrenula tokom predsedavanja EU, biti implementirani i na teritoriji Vojvodine.

– Za Vojvodinu je izuzetno važna podrška Mađarske u evropskim integracijama Srbije, jer oko 70 odsto Vojvođana želi da vidi Srbiju u EU – rekao je Pajtić.

On je dodao da je za Vojvodinu, pored saradnje sa Mađarskom u projektima koji će proisteći iz Dunavske strategije, izuzetno važno da u Srbiji bude usvojena i primenjena i Romska strategija, jer je to pitanje jedno od najvažnijih za obe zemlje.

Pajtić je posebno istakao da oko 300.000 pripadnika mađarske nacionalne zajednice u Vojvodini značajno učestvuje u političkom, ekonomskom i kulturnom životu.

„Tigar“ raspisao „ekologičan“ konkurs za arhitekte i dizajnere

Pirotska kompanija „Tigar“ raspisala je konkurs za mlade arhitekte „Ekologičan dizajn“ za izradu idejnog arhitektonskog rešenja sa elementima proizvoda od reciklirane gume ove kompanije.

Ideja konkursa je da se mladi dizajneri i arhitekte podstaknu na praktično ekološko razmišljanje prilikom osmišljavanja životnog prostora, bez obzira da li je u pitanju stambena, poslovna, javna ili zelena površina. Uslovi konkursa „Ekologičan dizajn“, koji kompanija „Tigar“ sprovodi u saradnji sa magazinom „Kuća stil“, su da kandidati u originalnim i primenljivim rešenjima ne odstupaju od okoline i ne narušavaju postojeći izgled destinacije.

Idejna rešenja se dostavljaju u formatu 50×70 cm, isključivo putem E-mail adrese redakcija@kucastil.co.rs, sa naznakom za „Ekologičan dizajn“. Rok za dostavu radova je 30. jun 2011. godine.

Kompanija „Tigar“, koja u gumarskoj industriji ima tradiciju dužu više od sedam decenija, poslednjih godina posvećena je i izradi proizvoda od reciklirane gume, koji se ubrajaju u proizvode budućnosti, a imaju široku primenu u građevinarstvu, industriji i saobraćaju.

Podloge od reciklirane gume sprečavaju povrede prilikom pada i pružaju visok stepen bezbednosti i zaštite. Prednost ovih proizvoda je u reciklibilnosti – ne samo da dotrajaloj gumi daju novu upotrebnu vrednost, već se i sami mogu dalje reciklirati.

Većina opština neće primenjivati maksimalnu stopu poreza na imovinu

Građani Srbije će u maju početi da dobijaju rešenja za porez na imovinu po novom zakonu, a većina opština neće primenjivati maksimalnu stopu oporezivanja od 0,4 odsto.

Predsednik Stalne konferencije gradova Saša Paunović rekao je agenciji Beta da su preporučili opštinama i gradovima da razmotre mogućnost smanjenja maksimalne stope na porez na imovinu, ali da će svaka opština sama odlučiti koliku će stopu prepisati.

U Beogradu će se, prema najavama, primenjivati poreska stopa od 0,4 odsto. Većina vlasnika tako će platiti manje od 5.000 dinara godišnje. Svaki treći će izdvojiti od 5.000 do 10.000 dinara, dok će oko 13 odsto, prema procenama, platiti više od 10.000 dinara.

Novi Sad neće povećavati iznos poreza na imovinu u odnosu na prošlu godinu, rekao je Beti član Gradskog veća za finansije Živko Makarić, koji nije precizirao po kojoj će stopi imovina biti oporezovana.

Ni građani Kragujevca neće, prema najavi gradonačelnika tog grada Veroljuba Stevanovića, plaćati veći porez na imovinu. Prema informacijama iz kragujevačkog poreskog odeljenja, moguće je da stopa bude smanjena na 0,2, a o tome bi odluka trebalo da bude doneta do kraja maja.

Grad Niš će primenjivati stopu poreza na imovinu od 0,3 odsto, rekao je gradonačelnik Niša Miloš Simonović. U Sremskoj Mitrovici će se primenjivati, prema najavama iz lokalne samouprave, stopa poreza od najverovatnije 0,2 odsto. U Smederevu i Kraljevu će se primenjivati maksimalna stopa od 0,4 odsto, a mnogi gradovi još nisu odlučivali po kojoj će stopi oporezovati imovinu građana.