Direktor Poreske uprave (PU) Srbije Dragutin Radosavljević predložio je da se preduzetnicima izađe u susret tako što će se plaćanje poreza na dodatu vrednost (PDV) pomeriti sa 10. na 20. dan u mesecu, i to u narednih pola godine.
Direktor Radosavljević je u intervjuu Tanjugu rekao kako smatra da bi na taj način privrednici bili rasterećeni, a država ne bi ostala uskraćena za prihode, što se može dogoditi ukoliko bi PDV bio naplaćivan posle prodaje, a ne na fakturisanu (obračunatu) robu.
– Mesečni prihod od PDV je između 35 i 38 milijardi dinara i on je najznačajniji u budžetu Srbije. Ukoliko bi se išlo sa merom da se naplati PDV po namirenoj fakturi, stvorio bi se jaz u budžetu za nekih 100 do 120 milijardi dinara – mišljenja je Radosavljević.
Radosavljević je upozorio da su u Srbiji rokovi plaćanja robe u proseku oko četiri meseca a u nekim slučajevima i duže, što znači da bi se na prihod od tog poreza čekalo isto toliko meseci, „a Srbija to sebi ne bi mogla da dozvoli“.
Predlog Radosavljevićev je da se zakonom definiše da rok za plaćanje PDV koji je 10. dana u mesecu za fakturu iz prethodnog meseca pomeri narednih pola godine na 20. dan u mesecu, a zatim posle narednih pola godine na 30. u mesecu.
Tako bi se, mišljenja je direktor PU, za dve godine došlo do toga da je naplata PDV dva meseca po ispostavljenoj fakturi, što bi olakšalo privredi način poslovanja, a država ne bi „osetila“ minus u kasi i lakše bi podnela period prolongiranja.
Radosavljević je naveo primer Nemačke koja je rešila plaćanja PDV tako što je napravila kategorizaciju preduzeća, pa je za poslodavce koji godišnje zarađuju do 50 miliona evra, određeno da dažbina bude plaćena sa mesec dana zakašnjenja.
– Isto su to uradili Hrvati koji su, takođe, na mesec dana pomerili dospelost plaćanja PDV. Moguće je, dakle, napraviti takav ustupak privredi, koja bi došla do „daha“ ,a sa druge strane država ne bi osetila nedostatak sredstava koja su najvažnija u budžetu – naveo je on.
Radosavljević je rekao i da nije uveren kako bi povećanje stope PDV sa 18% na 20 ili 22 odsto dovelo do povećanja priliva u budžetu.
– To ne garantuje da će i prihodi od PDV, kao najizdašnijeg poreskog oblika, biti za toliko procenata veći. Smanjiće se kupovna moć stanovništva. To će uticati na standard, inflaciju. Dakle, biće prihoda, ali ne u meri u kojoj se to očekuje – ocenio je Radosavljević.
Direktor PU je podsetio da je je porez na imovinu u mnogim zemljama najizdašniji poreski prihod.
– U Sjedinjenim Američkim Državama je porez na imovinu na prvom mestu po prihodima, zatim ide porez na zarade, pa tek na kraju PDV – rekao je Radosavljević i podsetio da u Srbiji taj porez u stoprocentnom iznosu ubiraju lokalne samouprave.
U Srbiji je porez na imovinu više socijalna kategorija i predmet politike koju sprovode lokalni parlamenti kako se ne bi zamerili svom biračkom telu, kazao je Radosavljević koji je ipak primetio kako je taj prihod sada značajno manji od onoga koji bi trebalo da bude.
– Ostaje da se vidi u kom pracu će reforma poreza na imovinu ići, odnosno da li će Ministarstvo finansija smanjiti transfere budžetima lokalnih samouprava i ići na izmenu stope poreza na imovinu koja trenutno iznosi 0,4% – zaključio je Radosavljević.
Izvor: eKapija