Do kraja septembra 2011. Uredba za skraćenje roka plaćanja dobavljačima roba i usluga

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Nebojša Ćirić izjavio je u Beogradu da bi Vlada do kraja meseca trebalo da donese Uredbu o ograničenju maksimalnog roka za plaćanje dobavljačima roba i usluga.

Ministar Ćirić je za Tanjug ocenio i da bi za povećanje likvidnosti privrede trebalo smanjiti izdvajanje obavezne rezerve banaka, a za izvoznu privredu ojačati kapital Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza (AOFI).

Ocenjujući da je nova ekonomska kriza, koja se nadvila nad svetskom ekonomijom, malo drugačija od one iz 2008, Ćirić je rekao da su problemi koji su karakterisali poslednje dve i po godine krize u srpskoj privredi i dalje prisutni. To su, ukazao je Ćirić, visoka stopa nezaposlenosti i problem likvidnosti domaćih preduzeća.

Nova uredba vlade precizirala bi maksimalni rok kašnjenja preko datuma tzv. datuma valute i to bi se odnosilo na sve nove obaveze, objasnio je Ćirić koji je dodao da kada kaže država, pod tim misli na ministarstva, agencije, javna preduzeća i lokalnu samoupravu.

-To bi bio važan signal, da se ne kreiraju dodatna kašnjenja, odnosno da se pokaže da je država krenula da počisti svoje dvorište – naglasio je ministar ekonomije.
Ćirić je upozorio da se mora uzeti u obzir i specifična situacija, gde javna preduzeća, primera radi, duguju privatnom sektoru jedan dinar, ali od njih potražuju čak tri ili pet dinara.

– Moje je mišljenje, da će nova uredba pomoći da se taj lanac nelikvidnosti postepeno smanjuje – ocenio je Ćirić.

Ćirić je, u vezi obezbeđenja kredita za likvidnost, kazao da u situaciji kada je budžet Srbije restriktivan, kakav je slučaj sada, i kada država ne može da odvoji dodatni novac da bi finansirala programe za poboljšamnje likvidnosti u privredi, jedino rešenje smanjivanje stope obavezne rezerve Narodna banke Srbije.

Na taj način bi poslovnim bankama moglo bi bude oslobođeno više sredstava, koja bi one onda odobravale privredi kroz kredite za poboljšanje likvidnosti, objasnio je ministar.
– Taj novac koje bi banke dobile, mogao bi da se upotrebi samo za finansiranje određenih projekata koji su izvoznog karaktera i bio bi odobravan pretežnim izvoznicima, koji bi obezbedili stabilan devizni priliv državi – kazao je on.

Izvor: eKapija